Snežana Sneki Babić

Biografija

Snežana Sneki Babić je srpska folk pevačica i glumica, koja je popularnost steka devedesetih godina 20. veka pesmama „Takni me, takni“, „Ja nisam prva ni poslednja“, „Harmoniko, sviraj sama“, „Caki, Cale“, „Moram da te napijem“, „Igračka“, „Sneki rep“ i drugima. Rođena je 1. oktobra 1967. godine u Pančevu. Živi i radi u Beogradu.

Muzičko obrazovanje započela je sa sedam godina kada je upisala nižu muzičku školu, odsek harmonika i solo pevanje u Pančevu, a nastavila u srednjoj muzičkoj školi u Beogradu. Sa 11 godina nastupila je na Festivalu „Raspevano proleće“ gde su je zapazili ljudi iz Dečjeg operskog studija s kojim je kasnije osvajala brojne nagrade na festivalima širom bivše Jugoslavije. Već u osnovnoj školi je odigrala više od 300 predstava, a kao član Kulturno-umetničkog društva „Abrašević“ iz Pančeva nastupala je širom Evrope.

Prvi album pod nazivom „Neka stari ko voleti ne zna“ izdala je 1988. godine. Od tada do danas snimila je 12 albuma i nekoliko singlova. Njena pesma „Ti saluto Italia“ snimljena je za potrebe Svetskog prvenstva u fudbalu koje je 1990. godine održano u Italiji. Održala je brojne koncerte u Srbiji, regionu, brojnim evropskim gradovima, te Americi, Kanadi i Australiji. Neretko je sav prihod od prodatih ulaznica poklanjala u humanitarne svrhe.

Glumila je u filmu „Tesna koža 4“ iz 1990. godine, te istoimenoj seriji iz 2015. godine. Osim toga, pojavila se u televizijskom filmu „Novogodišnja noć“ koji je emitovan 31. decembra na Radio-televiziji Srbije (RTS).

U periodu od oktobra do decembra 2013. godine učestvovala je u zabavnoj emisiji humanitarnog karaktera „Tvoje lice zvuči poznato“. Sa kolegama iz sveta muzike, glume i sporta svake nedelje je priređivala zabavne nastupe, a prihodi su prosleđivani onima kojima je pomoć najpotrebnija.

Detinjstvo, mladost i obrazovanje

Snežana Babić je rođena 1967. godine u Pančevu, gde je sa roditeljima i sestrom živela sve do 1988. godine. Još kao devojčica pokazala je veliki interes za muziku, a najviše ju je oduševljavao glumac Jovan Janićević koji je u televizijskoj seriji „Muzikanti“ glumio romskog muzičara Burduša. Sa četiri godine je dobila svoju prvu harmoniku, a rado je pevala pesme Predraga Živkovića Tozovca.

Kako kaže, ljubav prema muzici i talenat koji poseduje nasledila je od majke, koja je oduvek lepo pevala, te od dede s majčine strane koji je svirao harmoniku.

Uporedo s osnovnom školom pohađala je nižu muzičku školu „Jovan Bandur“. Učila je da svira harmoniku i solo pevanje. U jednom intervjuu priznala je da je jedva čekala da se završe redovni časovi u školi, pa da može da ide da svira i peva.

Prvi nastup doživela je 1978. godine na festivalu „Raspevano proleće“. Tu su je zapazili čelni ljudi Dečjeg operskog studija, jedinog takve vrste u bivšoj Jugoslaviji. Postala je njihov član, a tokom sledeće dve godine dobila prve dve nagrade za umetničko ostvarenje na dečjim festivalima. Sa kolegama iz operskog studija odigrala je više od 300 predstava.

Uspehe je nizala i kao solista u Kulturno-umetničkom društvu „Abrašević“ s kojim je nastupala širom bivše Jugoslavije. Osim toga, sa članovima KUD-a je osnovala vlastiti bend s kojim je već u 14. godini počela da svira u restoranu „Sloboda“ u Pančevu.

Nakon završene osnovne škole upisala je Srednju elektrotehničku školu „Nikola Tesla“ u rodnom gradu, te srednju muzičku školu „Josip Slavenski“ u Beogradu. S obzirom da je već zabeležila brojne nastupe na dečjim festivalima i takmičenjima kulturno-umetničkih društava, privukla je pažnju Žarka Milanovića, šefa Narodnog orkestra Radio Beograda koji ju je pozvao na snimanje. Otpevala je nekoliko narodnih pesama iz Bosne i Šumadije koje su i danas deo arhive Radio Beograda. U to vreme napraviti trajni snimak koji će postati deo arhivske građe bila je velika čast, a naročito za devojčicu od 14 godina, koliko je Snežana tada imala.

Karijera

Pošto je pobedila na audiciji pevača amatera narodne muzike u Beogradu na kojoj se takmičilo više od 300 izvođača dobila je priliku da snimi svoj prvi album. Radio televizija Ljubljana je 1988. godine izdala njen album pod naslovom „Neka stari ko voleti ne zna“. Osim naslovne pesme koja je vrlo brzo našla svoj put do publike, izdvojile su se i pesme „Sanjala bih te“, „Pusti me“, „Jugoslavijo, ljubavi moja“, „I ja sam ti bolna bila“ i druge.

Pesme su pisali neki od najpoznatijih muzičara iz tog vremena, poput Aleksandra Koraća, Novice Njegovanovića, Dušana Simovića, Žarka Pavlovića Valjevca i drugih. Numera „Neka stari ko voleti ne zna“ uvrštena je u fonoteku Radio Beograda.

Posle nastupa u popularnoj muzičkoj emisiji „Disko folk“ privukla je pažnju čelnih ljudi Diskografske kuće PGP RTB (današnji PGP RTS). Već sledeće godine PGP je izdao njen drugi album pod naslovom „Il` ne dao đavo, il` ne dao bog“. Osim te pesme, veliku popularnost doživele su numere „Dušo moja tanana“ i „Rupica na bradi“, a više od 150 000 nosača zvuka je prodato u rekordnom roku. Tada je dobila svoje prvo diskografskog prizanje „Zlatna ploča“.

U maju 1990. godine snimila je pesmu „Ti saluto Italija“ s kojom se predstavila na Svetskom fudbalskom prvenstvu. Muziku, tekst i aranžman potpisuju Vanja Lesić i Milutin Popović Zahar, a pesma je u konkurenciji od 30 izvođača iz celog sveta osvojila visoko četvrto mesto. Sneki je snimila i navijačku pesmu „Napred plavi“ posvećenu tadašnjoj reprezentaciji Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ).

Iste godine PGP je izdao njen treći album pod naslovom „Pijmo“. Na njemu se našlo devet novih pesama, a osim naslovne, izdvojile su se numere „Takni me, takni“, „Žal za tobom“, „Ja nisam prva ni poslednja“ za koje je snimila i spotove. S ovim albumom, njena popularnost bivala je sve veća, a tome je doprinela i činjenica da je reklamiran nekoliko minuta pred centralnu informativnu emisiju „Dnevnik“ na RTB-u.

Za razliku od kolega koji su „tezgarili“, ona je želela samo da pravi koncerte. I to joj je polazilo za rukom. Na njenom solističkom koncertu u Domu sindikata pojavio se veliki broj obožavalaca, a u jednom intervjuu ispričala je kako je do toga došlo. Naime, s obzirom da je u to vreme televizijsko oglašavanje bilo veoma skupo, odlučila je da iznad ulaznih vrata Doma sindikata postavi svoj poster dimenzija tri puta četiri metra koga su krasila neonska svetla.

Koncert je uživo prenosila Radio televizija Beograd, a sav prihod od prodatih ulaznica Snežana je poklonila Dečjoj bolnici „Tiršova“ u Beogradu. Svojim nastupom, ali i ovim humanim delom oduševila je brojnu publiku, ali i novinare koji su na prvim stranama objavljivali naslove poput „Zvezda je rođenja“ i slično.

Sledeće godine pojavila se u četvrtom delu veoma popularne komedije Siniše Pavića „Tesna koža“. Pesmu „Sneki rep“ („Moje vruće haljine“) publika je vrlo dobro prihvatila, a scena u kojoj peva Milanu Lanetu Gutoviću koji je glumio Srećka Šojića ušla je u antologiju jugoslovenske filmografije toga vremena. Film je bio jedan od najgledanijh te godine.

Koncertom u Domu sindikata započela je veliku turneju. Održala je više od pet stotina koncerata širom bivše Jugoslavije i Evrope, a album „Pijmo“ prodat je u više od pola miliona primeraka. Na Festivalu „MESAM“ dobila je priznanje za pevača godine, a nakon toga nekoliko puta je osvojila nagradu „Oskar popularnosti“. Na televizijskim i radio stanicama često je dobijala epitete „ličnost godine“, a njene pesme proglašavane su hitovima. To potvrđuju i rasprodati tiraži koji su joj doneli priznanja „Zlatna“ i „Platinasta ploča“.

Singl „Sneki rep“ našao se na albumu „Hopa-cupa“ koji je PGP objavio 1991. godine. Pesme „Nikad ne reci nikad“, „Nisam te zaboravila“, „Zvezda sreće“, „Da, da“, „Namigni mi, namigni“ i druge dodatno su učvrstile njenu poziciju na muzičkoj sceni Srbije. Osim pevačkog, pokazala je dobro igračko umeće, pa su njeni nastupi obilovali zanimljivim koreografijama sa plesačima.

Album „Hoćeš, nećeš“ snimila je 1992. godine sa Južnim vetrom, a većinu pesama napisao je kompozitor, tekstopisac i aranžer Miodrag M. Ilić poznatiji kao Mile Bas. Na tom albumu našle su se pesme „Ljubav je naša božja volja“, „A ti ode, sokole“, „Mesečino, sestro mila“, „Kuda ide ljubav“ i druge.

Iste godine na televiziji „NS plus“ počelo je prikazivanje emisija „Sneki show“ u kojima je glumila s trupom „Foliranti“. Sa glumcima Goranom Podlipecom, Slobodanom Živkovićem, Zoranom Gvozdenovom, Goranom Ivičičem snimila je seriju smešnih skečeva u kojima se pojavljulje u raznim ulogama. Emisije su emitovane u udarnim terminima, a snimane su i specijalne novogodišnje epizode.

Šesti studijski album pod nazivom „Loša karta“ Sneki je objavila 1993. godine. Na njemu se našlo 11 novih pesama, a čak pet je pevačica sama komponovala. Reč je o numerama „Drugu ljubiš pa ti žao nije“, „Loša karta“, „Ne smem više da te ljubim“, „Pojačaću radio“ i „Pusti srce nek` poludi“. Ipak, mnogo godina njeni obožavaoci nisu znali da je ona autor tih pesama jer su bile potpisane inicijalima SB BS. Album je snimila s orkestrom Bobana Prodanovića, koji je zajedno s Zoranom Petrovićem napisao pesme „Ne traži me kad ti loše ide“, „Mi možemo sve“, „Beše kratko, ali slatko“ i druge.

Milovan Ilić, poznatiji po nadimku Minimaks joj je u jednoj od svojih emisija dao nadimak „Super“, pa su je ostali voditelji često predstavljali kao „Super Sneki“. Neposrednošću, lepotom, ali i zanimljivom bojom glasa plenila je pažnju publike, koja je rado dolazila na njene nastupe uprkos ratnim dešavanjima koji su u to vreme potresali zemlje bivše Jugoslavije.

„Žive“ pesme „Igračka“, „Ljubavnica“, „Seksi curice“, „Davorike dajke“ obeležile su njen sedmi album koji je 1994. godine PGP objavio pod nazivom „Igračka“. Iste godine se pojavila u filmu „Novogodišnja priča“ u kome su glavne uloge tumačili Svetlana Bojković, Marko Nikolić, Nada Blam i drugi.

Sa Zlaja bendom je 1995. godine izdala CD na kome su se našle pesme „Sve mi ravno do Kosova“, „Nema te sile“, „Kraljica bez kralja“, „Pogledaj me kao ženu“, „Jedno sam ja, a drugo ti“ i druge. Redovno je nastupala na turnejama širom sveta, a bila je rado viđen gost na televizijama u Srbiji.

Dve godine kasnije u prodaji se našao album „Čaša greha“ koji je snimila sa Zlaja bendom. Sa njega su se izdvojile naslovna pesma, ali i numere „Hej, majko, mati“, „Varao me dragi“, „Nađite mi jednu manu“, kao i jedna od njenih najpopularnijh pesama „Ja nisam prva ni poslednja“ koju je snimila par godina ranije.

Diskografska kuća „ZAM“ je 1998. godine izdala njen album pod nazivom „Caki, Cale“. Veliku popularnost doživela je upravo ta pesma, kao i pesme „Voz ljubavi“, „Moram da te napijem“, „Nevernica“, „Dukat“ i druge. Kao bonus pesma na albumu se našao i njen prvi hit „Neka stari ko voleti ne zna“.

Pred početak novog milenijuma Sneki je snimila CD „Sneki 2000“, sa koga su se izdvojile pesme „Majko“, „Neću“, „Prodao si dušu“, „Grli me, ljubi me“ i druge. Dve godine kasnije Diskografska kuća „Gold music“ je izdala album „Hajmo Jovo na novo“. Na njemu je bilo 13 novih numera, ali i bonus pesme „Ja nisam prva ni poslednja“ i „Ti saluto Italia“.

Posle četiri godine diskografske pauze izdala je 13. studijski album u karijeri pod imenom „Par sati“. Pesme „Nevera“, „Mala“, „Tugo bez kajanja“, „Dadilja“ i druge stekle su veliku popularnost među njenom publikom.

2008. godine je izdala singl „Opa bato“ koji je bio veoma slušan među njenom vernom publikom. Iako osam godina nije snimala albume, a pet godina nije izdala novu pesmu, njeni nastupi u zemlji i inostranstvu su bili veoma posećeni. Za to vreme retko se pojavljivala u televizijskim emisijama, jer kako kaže, ne želi da gostuje ukoliko za to nema povoda. Povod je dobila 2013. godine kada je izdala izdala tri singla – „Tuđina“, „Džaba trud“ i „Ljubavni maraton“.

U periodu od oktobra do decembra 2013. godine učestvovala je u prvoj sezoni televizijskog šoa „Tvoje lice zvuči poznato“. Reč je o humanitarnojnoj emisiji zabavnog karaktera u kojoj se poznate ličnosti iz sveta muzike, sporta i glume takmiče u raznim transformacijama njihovih slavnih kolega. Sneki je mnoge oduševila svojim zalaganjem, a gledaoci i mediji su dugo prepričavali njene interpretacije Madone, Zdravka Čolića, Jelene Karleuše, Ajs Nigrutina, Ane Nikolić i drugih.

Od 28. oktobra do 26. novembra 2016. godine je sa Radmilom Zekićem održala niz koncerata u Kanadi. Slušala ju je srpska dijaspora u Torontu, Edmontonu, Hamiltonu, Kalgariju i drugim gradovima.

Privatni život

Snežana Babić je rođena 1967. godine u Pančevu. Do 14. godine školovala se u rodnom gradu, a kada je upisala srednju muzičku školu u Beogradu, svakodnevno je iz Pančeva dolazila u prestonicu. Od 1988. godine živi i radi u Beogradu.

Jedna je od retkih pevača koja je uspela da, uprkos velikoj popularnosti, svoj privatni život zadrži daleko od očiju javnosti. Kako kaže, svoju karijeru gradila je isključivo uz pomoć porodice i publike koja joj je omogućila da više od 30 godina traje na muzičkoj sceni Srbije. Ističe da joj pri tome nisu pomagali ni kontroverzni biznismeni, političari niti političke stranke, nego isključivo njen trud i rad.

U martu 2002. godine udala se za Radomira Stojanovića, nemačkog biznismena srpskog porekla. I tada je nastavila da izbegava da o emotivnom životu priča u medijima. Par se razveo 2008. godine, a tabloidni novinari do sada nisu uspeli da je povežu s drugim muškarcima. Ipak, u jednom intervjuu priznala je da joj brak, kao potpis kod matičara ne znači mnogo dok se dvoje ljudi voli i poštuje.

Karijeru nije gradila skandalima, nego pesmama i nastupima kojima je zadobila poverenje publike. Kako kaže, zbog vernosti svoje publike uspela je da 30 godina traje na muzičkoj sceni Srbije.

Diskografija

Albumi

• 1988. Neka stari ko voleti ne zna
• 1989. Il` ne da đavo il` ne da Bog
• 1990. Pijmo
• 1991. Hopa cupa
• 1992. Ljubav je naša božja volja (sa Južnim vetrom)
• 1993. Ne traži me kad ti loše ide
• 1994. Igračka
• 1995. Sve mi ravno do Kosova (sa Zlajom bend)
• 1997. Čaša greha (sa Futom bend)
• 1998. Caki cale
• 1999. Sneki 2000
• 2001. Hajmo Jovo na novo
• 2005. Par sati

Singlovi

• 1990. Ti saluto Italia
• 1990. Napred plavi
• 2008. Opa Bato
• 2013. Tuđina
• 2013. Džaba trudi
• 2013. Ljubavni maraton

Kompilacije

• 1994. The Best of Sneki