Siniša Vuco

Biografija

Siniša Vuco je hrvatski pop, folk, te hevi metal muzičar, pevač, tekstopisac i kompozitor, te frontmen bendova Živo blato i Klanje ljudi. Rođen je 29. aprila 1971. godine u Splitu. Oženjen je Jelenom Vucom i ima četvoro dece. Živi i radi u Splitu.

Sa hevi metal bendom Živo blato snimio je jedan album, a samostalno je snimio 11 studijskih albuma na kojima preovladava pop i folk muzika. Prepoznatljiv je po „smelim“ kombinacijama različitih muzičkih žanrova, te još „smelijim“ izjavama o kolegama muzičarima i neistomišljenicima.

Poznat je i pod pseudonimima Sinnie Wood, General Vasilij Mitu i Admiral Koljač. Pisao je pesme za Kemala Montena, Matu Mišu Kovača, Marka Perkovića Tompsona, Alku Vujicu, Matu Bulića,  Rudolfa Mijačevića, Ivu Amulića i druge hrvatske pevače.

Pored muzičke pokušao je da izgradi političku karijeru. Zato se 2001. godine prvi put kandidovao na lokalnim izborima, te kao nosilac nezavisne županijske liste nije prešao izborni prag. Dve godine kasnije se na parlamentarnim izborima kandidovao za poslanika u Hrvatskom saboru, ali takođe nije dobio dovoljno glasova. Pred parlamentarne izbore 2011. godine bio je nosilac Nezavisne liste Siniše Vuce, ali ni tada nije uspeo u nameri da uđe u Hrvatski sabor.

Muzička karijera

Siniša Vuco je rođen 1971. godine u Splitu. U rodnom gradu je završio osnovnu školu i Prirodno-matematičku gimnaziju. Njegov otac Luka Vuco takođe se bavio muzikom. Na Hrvatskom radijskom festivalu 2004. godine otpevao je pesmu „Moj Jadrane“. Siniša ima mlađeg brata Hrvoja koji je ranije svirao sa bendom Klanje ljudi, a već sedam godina svira u vlastiom bendu Psihijatrija.

Muzičku karijeru Siniša Vuco je započeo još 1987. godine kada je nastupio na lokalnom muzičkom takmičenju „Glas Kaštela“ i odneo prvu nagradu. U njegovoj muzici može se osetiti uticaj rok grupa poput Vatrenog poljupca, Bijelog Dugmeta, Valentina i Merlina.

Sa Denisom Gabrićem i Ivanom Svalinom je svirao gitaru u splitskom treš metal bendu Evil Blood. Usledila je saradnja s gitaristima Goranom Pinterićem Pintom i Ilijom Utrobičićem u hard rok grupi Vatrene ulice. Reč je o srednjoškolskom bendu koji je nastao kao kopija veoma popularnog Osmog putnika. Vuco je pevao i svirao bas gitaru, Pinta i Utrobičić su svirali gitare, a Elvis Katić bubnjeve. Premda nisu snimili mnogo pesama, Vatrene ulice smatraju se kultnim splitskim metal bendom.

Sarađivao je sa gitaristom i tekstopiscem Deanom Katalenićem, poznatijim po imenu Vinnie Witchcraft, u bendu Witchcraft. Jedna od najpoznatijih pesama koje je Vuco otpevao je „To Hell And Back“. Premda grupa nije opstala mnogi je smatraju jednom od najboljih u Splitu tih godina. Osnovao je i demo sastav Magistrala bend, ali nisu imali mnogo uspeha.

Na Splitskom festivalu 1992. godine je sa Ivankom Luetić otpevao pesmu „Molim te, vrati se“. Tada je publici predstavio još dve pesme „Siromasi“ i „Ostani“, te od hard rok muzičara, postao pop izvođač. Sledeće godine objavio je album „A gdje si ti?“ u izdanju „Kroacija rekordsa“ („Croatia Records“). Na albumu se našlo 12 pesama, uključujući i duet koji je otpevao sa Ivankom Luetić.

Dve godine kasnije „Kroacija rekords“ je izdao Vucin drugi album pod naslovom „Vuco II“. Izdvojile su se pesme „Crna ženo“, Sestro, odlazi“, „Siromasi“ i balada „Rajske kočije“, koje publika i danas rado traži na njegovim koncertima.

Album „Vuco III“ je izašao 1997. godine, te nije uspeo da dostigne popularnost prethodnog. Premda se na njemu našlo deset pesama, niti jedna nije postala hit. Zato je pevač odlučio da iste godine „izbaci“ i album „Vuco IV“. Pesme „Evo mene Dunave“, „Zbogom ženo“, „Zaboravi“, te obrada hita Zdravka Čolića „E, draga, draga“ bile su nešto uspešnije.

U drugoj polovini devedesetih godina posvetio se pisanju turbo folk muzike, a album „Volim piti i ljubiti“ iz 1998. godine, premda potpuno drugačiji od prethodnih, publika je vrlo dobro prihvatila. Osim naslovne pesme prilično popularne su bile „Nijedna me nije htjela“, „Pusti me da pijem“, „Na vjenčanju tvome“, „Ima žena, nema broja“, te numera „Podigla me iz pepela“ koju je Vuco „pozajmio“ od srpskog kolege Miroljuba Brzakovića Brzog.

Tri godine posle u prodaji se pojavio njegov novi album pod nazivom „Vuco 2001“. pesme „Hoću žene“, „Ostani“, „Ostao sam sam“ i druge osigurale su mu status hrvatske folk zvezde. Sledeće godine izašao je album „Vrati se, vrati“, a naslovna pesma koju je otpevao u duetu s Vesnom Zmijanac oduševila je obožavaoce oba muzičara. U saradnji sa Željkom Šparmajerom uradio je svih deset pesama sa tog albuma.

Godine 2001. dobio je nagradu „Zlatna ptica“ za više od 100 000 prodatih albuma.

2004. godine izlazi njegov osmi studijski album pod imenom „Jesam!“ u izdanju „Kroacija rekordsa“. Na njemu su objavljene pesme „Idi do vraga“ i „Mjesec žut“ koje su snimljene 1996. godine, ali na zahtev tadašnjeg izdavača i zbog političke poruke koja se kroz njih provlači, nisu objavljene tada. Sa tog albuma izdvojile su se pesme „Sanja“, „U kafani“ i druge.

Tu se hrvatski muzičar nije zaustavio nego je iste godine objavio i album „Volim narodno“. Istoimenu pesmu otpevao je sa srpskim pevačem Mitrom Mirićem, a numeru „Ne pitaj me“ sa Džejom Ramadanovskim. Na njemu se našlo i duet „Vrati se vrati“.

Zbog kaznene prijave za porodično nasilje onemogućen mu je nastup na Dori 2007. godine gde je trebao da nastupi sa pesmom „Zbog tebe“ Fedora Boića. To ga, ipak nije sprečilo da iste godine objavi deseti studijski album imena „Ne mogu ti to oprostiti“, koji je ovog puta „izbacila“ izdavačka kuća „Hit rekords“. Na njemu se našlo 12 pesama, uključujući duet s Ivanom Vargom „Pijanica ja sam postao“ i „Dalmatinac kada ljubi“ koji je otpevao sa Tinom Luetić.

Iste godine objavio je kompilaciju „Zlatna kolekcija“ koja se sastoji iz 44 najveća hita hrvatskog folkera. Njegove pesme našle su se na kompilacijama „Hrvatski radijski festival 2002-2006“, „Split 2006“, „Dora 2007“ i drugima.

Da Vuco ima vernu publiku pokazuje činjenica da su mu čak četiri albuma doživela zlatni, a tri srebrni tiraž. Nastupao je širom Hrvatske i Bosne i Hercegovine (BiH).

U međuvremenu je pisao tekstove i muziku za popularne pevače poput Kemala Montena, Vlade Kalembera, Mata Miša Kovača, Marka Perkovića Tompsona, Tihe Orlića, Alke Vujice i drugih. Pesma „Stari se“ koju su proslavili Tompson i Tiho Orlić delo je upravo Siniše Vuce.

U aprilu 2008. godine saopštio je da prekida kontakt s hrvatskom estradom i dobrovoljno napušta „Hrvatsku glazbenu uniju“ (HGU). Tom prilikom je rekao da neće više davati izjave u medijima, a svoju izjavu je overio kod javnog beležnika. U njoj se, između ostalog navodi da je nakon 17 godina u muzici, te 14 snimljenih albuma, „zbog raznih okolnosti koje su ga pratile“, odlučio da u Hrvatskoj kao pevač više neće objavljivati pesme ni albume, osim „Vuco live“ koji je trebalo da izađe te godine, ali se nije pojavio u prodaji. U tom saopštenju naveo je i da je istupio iz HGU čime je želeo da da do znanja da se više ne oseća „članom estrade“. Ipak, dodao je da će da nastavi da drži koncerte širom Hrvatske.

Jedanaesti studijski album imena „Vuco XI“ izašao je 2011. godine u produkciji „Kroacija rekordsa“. Na njemu je Vuco objavio 16 pesama, uključujući i numeru „Lipa Ana“ s kojom je prethodne godine nastupio na Etnofestu u Neumu. Sa njega se izdvojila pesma „Tražena si roba u gradu“, koju mnogi smatraju velikim hitom. Ipak, ima i onih koji spot za pesmu u kojoj se pojavljuje mnogo mlađa glumica od samog izvođača, ne priliči nekom njegovih godina ni renomea.

Na kompilaciji „Siniša Vuco – The Love Collection“ koja predstavlja njegov četvrti kompilacijski album bilo je 20 starih pesama, uključujući i hit „Tražena si roba“.

Živo blato

Vuco je 1997. godine osnovao hevi metal bend pod nazivom Živo blato. Za potrebe sastava „uzeo je novi identitet“ pa se potpisivao pseudonimom General Vasilij Mitu. Na pitanje novinara kako je nastalo njegovo „drugo ime“ muzičar je odgovorio da je u Hrvatskoj tih godina bilo moderno da „nehrvati menjaju imena u hrvatska“. Zato je on odlučio da uzme rusko ime i rumunsko prezime, a titulu je upotrebio kako bi pokazao vojničku disciplinu koja vlada na probama benda.

Nije samo Vuco nastupao pod umetničkim imenom. U bendu je svirao i Veseli sir, tj. Mirjan Jovanović Tošo i Gospodin Mr. Rabit (Mr Rabbit). Pevačice Nazifa Gljiva i Trudna Tableta kasnije su se pridružile grupi. Prvi koncert održali su 2000. godine u bivšem splitskom klubu „Priuli“.

Iste godine su objavili prvi i jedini studijski album. Na njemu je bila 31 numera, a duhoviti i uvredljivi tekstovi nisu ostavili ravnodušnim ni kritiku ni publiku. Vuco, tj. General Vasilij Mitu je rekao da mu nije bio cilj da tekstovima nekoga vređa, nego da iznese realno stanje stvari u društvu i na estradi. Na tom albumu bilo je i pesama koje traju samo nekoliko sekundi. Takve su numere „Pobačaj“ i „Pjotr“. Pojedini kritičari su pohvalili Vucin projekat, te ga čak nazvali „remek-delom“.

Premda nikad zvanično nije izdat, album „Tales From the Balkans“ pripisuje se Vuci i njegovom bendu. Može se pronaći u vidu demo snimaka, a na njemu je i pesma „Love and Drinking“, engleska verzija njegove poznate pesme „Volim piti i ljubiti“. Održali su koncert 16. aprila 2010. godine u Zagrebu, te tada najavili izlazak novog albuma, međutim, taj projekat nije „ugledao svetlost dana“.

U avgustu 2011. godine nastupili su na Etnofestu u Neumu sa dalmatinskom šansonom pod imenom „Mornarska“. Prvoj postavi grupe su se 2011. godine pridružile pevačice Nazifa Gljiva i Trudna Tableta. Početkom 2012. godine najavili su izlazak albuma sa stotinak novih pesama koji bi trebao da se zove „Kad program završi“. Ni ovaj CD nije objavljen.

Uskoro su objavili singl „Otet ću te njemu“, a tom prilikom Nazifa Gljiva je izjavila da su pesmu snimili nekoliko meseci ranije, a da će vrlo brzo da započnu snimanje šest – sedam albuma sa preko stotinu novih pesama i preko devet sati svirke. Pošto su publiku već navikli na ambiciozne izjave o novim projektima, mnogi se nisu iznenadili što ni ovaj nije realizovan.

13. septembra 2012. godine objavili su dvostruki album „Live in Zagreb 2012“ na kome su se našle pesme „Hong Kong“, „Vonj“, „Neću rabiti kondome“, „Kasap (iz Đakova“) i druge.

Klanje ljudi

Godine 2004. je osnovao hevi metal bend Klanje ljudi s kojim je održao nekoliko koncerata u Splitu. Vuco je u bendu pevao i svirao gitaru i to pod pseuodnimom Admiral Korljač. Bubnjeve je svirao njegov brat Hrvoje i to kao Krvoločni Hrvoje Razmrskivač Glava, dok je bas gitaru svirao Ivan Smoje zvani Krepana Mačka Vaditelj Očiju. Smoje je svirao i na koncertu Živog blata pod imenom Kapetan Mačak, a inače je basista benda Čuvari Svirala.

Na nastupima su izvodili 14 autorskih pesama, te pesmu „Rođen sam da rasturam, bejbe“, koja predstavlja njihovu verziju pesme „I Was Made for Lovin` You“ kultnog benda Kiss. Svojim tekstovima želeli su da izraze vlastiti bunt.

Pažnju javnosti su privukli u februaru 2004. godine kada su najavili koncert na groblju u Kaštel Kambelovcu, zakazan za petak 13. feburar. Vuco je tom prilikom izjavio da žele tu da održe koncert jer to groblje smatraju „najlepšim na svetu“. On je rekao da ne žele da obeščaste sveto mesto, jer su pre svega katolici koji „svojim koncertom žele da upozore na sve brutalnosti našeg sveta“. Usledila je reakcija sveštenstva, pa je koncert umesto na groblju održan u splitskom letnjem bioskopu „Bačvice“. Na tom nastupu publici je podelio komade pečenog jagnjeta.

Pošto su ga mnogi osudili zbog namere da svira na groblju i „prinosi žrtvu na koncertu“, muzičar je odlučio da svoje postupke obrazloži javnosti. Naime, Vuco je rekao da najavom koncerta na groblju nikoga nije hteo da uvredi, jer je poznato da hevi metal bendovi imaju takve rituale. S druge strane želeo je da na taj način iskaže svoj odgovor na „licemerje lažnih hrišćana“ te upozori na „brutalnost hrvatske današnjice“.

„Žrtvu u vidu pečenog jagnjeta“ pevač nije doživeo kao takvu, nego je jednostavno želeo da to bude „jedna velika fešta“, jer, kako kaže, voli da uveseljava ljude.

Politička karijera

Na lokalnim izborima koji su 2001. godine održani u Hrvatskoj Siniša Vuco se kao nosilac nezavisne županijske liste kandidovao za poslanika u skupštini. Osvojio je 3 307 glasova, ali to nije bilo dovoljno za prelazak izbornog praga.

Dve godine kasnije odlučio je da se ponovo kandiduje i to kao nosilac liste od 13 kandidata na parlamentarnim izborima u Hrvatskoj. Nezavisna lista poslanika za Hrvatski sabor osvojila je ukupno 1 021 glas, ali to nije bilo dovoljno za mandat u Saboru.

Usledila je pauza, a na političku scenu Vuco se vratio 2011. godine pred parlamentarne izbore. Kao prvi nosilac Neovisne liste Siniše Vuce kanididovao se u Izbornim jedinicama 1 i 10. Na svakoj listi bilo je po 14 kandidata, a u Izbornoj jedinici 1 osvojili su 961 glas, dok su u Izbornoj jedinici 10 dobili ukupno 2 004 glasa. To ponovo nije bilo dovoljno za prelazak izbornog praga.

Tokom predizborne kampanje muzičar je prekinuo medijsku tišinu za koju se ranije opredelio. Ipak, njegova politička kampanja vođena je pod sloganom „Šutnja je zlato. Pričaću u Saboru“. Uprkos brojnim performansima koje je izvodio kako bi ukazao na aktuelnu političku situaciju, Vuco ponovo nije uspeo u nameri da se ostvari kao političar.

Privatni život

Siniša Vuco je rođen 1971. godine u Splitu. Uprkos tome što je nebrojeno puta hrvatskim medijima poručio da će otići iz zemlje, on i danas živi u rodnom gradu. Bio je u braku sa Žanom Krce, ćerkom poznatog splitskog novinara i putopisca Stipe Krce. Žana je sa bendom N1 kasnije nastupala širom Hrvatske, te najavila izlazak prvog albuma.

Godine 1995. se oženio Jelenom Vuco s kojom ima četvoro dece. Stariji sin Vilibald je profesionalni fudbaler koji trenutno nastupa u B timu španskog Alavesa.

Vuco je novinske redove, osim pesmama, albumima, nastupima i kontroverznim izjavama o kolegama i stanju u društvu, punio i napisima o porodičnom nasilju. Naime, njegova supruga je u novembru 2007. godine prijavila policiji da ju je pevač istukao i isterao iz stana zajedno sa njenom mlađom sestrom. U jednom intervjuu izjavila je da to nije prvi put da Vuco „upotrebljava silu“ u odnosu sa ženom. Kazala je da ju je tukao i posle proslave njenog 34. rođendana, te na Dan zaljubljenih iste godine. Kao razlog, oboje su naveli činjenicu da je ona, prema vlastim tvrdnjama „nakon 12 godina odlučila da ode u biskop i da izađe sa društvom“, a da je to izazvalo njegovu burnu reakciju jer je smatrao da ona treba da bude u stanu sa maloletnom decom.

Jelena Vuco je kazala da je uzrok njegove agresije konzumacija alkohola pomešana sa tabletama koje pije zbog bolesti srca. Kasnije je povukla krvičnu prijavu protiv pevača.

Siniša Vuco je jedna od najkontroverznijih ličnosti na hrvatskoj javnoj sceni. Svojim tekstovima, ali i „oštrim“ prelazima sa hard roka na folk i obrnuto, stekao je „armiju“ obožavalaca. Na javnim nastupima, koji su u poslednje vreme veoma retki, ne libi se da kritikuje ostale kolege muzičare, stanje u društvu i političare, te „nepristojne“ komentatore koji na njegov rečnik odgovaraju istom merom. Ono što je neosporno jeste činjenica da je, što samostalno, što sa bendom snimio desetine albuma koje je prodavao u srebrnom i zlatnom tiražu.

Diskografija

Albumi – Siniša Vuco

• 1993. A gdje si ti
• 1995. Vuco II
• 1996. Vuco III
• 1997. Vuco IV
• 1998. Volim piti i ljubiti
• 2001. Vuco 2001
• 2002. Vrati se, vrati
• 2004. Jesam!
• 2004. Volim narodno
• 2007. Ne mogu ti to oprostiti
• 2011. Vuco XI

Kompilacije – Siniša Vuco

• 2000. Najveći hitovi (Siniša Vuco)
• 2003. Megamix (Siniša Vuco)
• 2007. Zlatna kolekcija
• 2012. Siniša Vuco – The Love Collection

Albumi – Živo blato

• 2000. Konac konca
• 2012. Live in Zagreb 2012.

Reference:

• https://www.izbori.hr/site/
• https://www.index.hr/magazin/clanak/vucina-supruga-alkohol-i-tablete-koje-vuco-pije-ucinili-su-svoje/364691.aspx
• https://www.youtube.com/watch?v=faPm17ZQZOc
• https://www.discogs.com/artist/1504047-Sini%C5%A1a-Vuco
• https://www.metal-archives.com/bands/Evil_Blood/52426#band_tab_members
• https://www.metal-archives.com/bands/Klanje_ljudi/100640#band_tab_members
• https://www.crorec.hr/crorec.hr/izvodjac.php?OBJECT_ID=101118&x=10&y=4