Šeki Turković

Biografija

Šućro Turković, poznatiji kao Šeki Turković je srpski folk pevač koji je popularnost stekao osamdesetih i devedesetih godina 20. veka pesmama „Poslednji boem“, „Čovek sa srca dva“, „Pogledaj me“ i drugima. Rođen je 27. novembra 1953. godine u Krnjoj Jeli kod Sjenice. Živeo je i radio u Beogradu, a poslednjih nekoliko godina živi u Americi. Iz braka sa bivšom suprugom Eminom ima ćerku Almu.

Pevanjem je počeo da se bavi tek 1976. godine i to sasvim slučajno. Naime, dok je sa bratom od strica radio u Gradskom preduzeću „Hidrotehnika“ u Beogradu jedne večeri je uz orkestar zapevao u kafani „Smederevo“. Čuo ga je tadašnji sekretar Udruženja „Melos“ koji ga je pozvao na audiciju za pevače amatere.

Tada je dobio člansku kartu Udruženja i „diplomu KV pevača“. Tokom jednog od nastupa mu je harmonikaš Dobrivoje Tanasijević ponudio da sa njegovim orkestrom nastupa u beogradskom restoranu „Tri golubice“.

Nakon nekog vremena dao je otkaz u „Hidrotehnici“ i potpuno se posvetio pevanju. Prvu „singlicu“ sa pesmama „Noćas majko, oboje smo budni“ i „Živi život dok ga živiš“ snimio je 1982., a prvi album pod naslovom „Dok sam te voleo“ dve godine kasnije.

Od tada do 2013. godine Turković je objavio čak 26 albuma na kojima su se našli neki od najvećih folk hitova 20. veka. Učestvovao je u rijalitiju „Farma“, a potom se potpuno povukao iz javnosti. Pevač, navodno, živi u Americi gde radi u jednoj kurirskoj službi.

Detinjstvo, mladost i počeci karijere

Šućro Turković je rođen 1953. godine u selu Krnja Jela kod Sjenice. Sa roditeljima i bratom Huseinom je živeo u Krnjoj Jeli sve do 1973. godine kada je porodica odlučila da se preseli u Novi Pazar. Osnovnu školu je završio u rodnom mestu, a zanat u Sjenici.

U detinjstvu i mladosti nije niti sanjao da će se baviti pevanjem, zato se 1976. godine sa Munidom, bratom od strica preselio u Beograd i zaposlio se u preduzeću „Hidrotehnika“. Živeli su u samačkom hotelu, a povremeno odlazili u kafane na svirku.

Jedne večeri ga je u beogradskom lokalu „Smederevo“ čuo sekretar Udruženja „Melos“, te ga je pozvao na audiciju za pevače amatere. Šeki je na Munidov nagovor pristao, ne nadajući se uspehu. Pa ipak, dobio je „diplomu KV pevača“ i člansku kartu Udruženja.

Nakon toga je počeo da peva u restoranu „Šumatovac“, a potom ga je harmonikaš Dobrivoje Tanasijević pozvao da sa njegovim orkestrom nastupa u legendarnoj kafani „Tri golubice“. Turković je pristao, a u jednom intervjuu je kazao da je za jednu noć zaradio mesečnu platu koju je imao u „Hidrotehnici“.

Uprkos tome, nastavio je danju da radi, a noću da peva. Ipak, jedna srećna okolnost ga je primorala da da otkaz i da se potpuno posveti karijeri.

Karijera

Za Šekija Turkovića iz Krnje Jele se vrlo brzo pročulo u prestonici, pa mu je kompozitor Miki Mitrović ponudio da snimi singl ploču. Mitrović je komponovao i napisao tekstove pesama „Noćas majko oboje smo budni i „Živi život dok ga živiš“. Otpevao ih je u pratnji Mikijevog ansambla, a „singlicu“ je izdala Diskografska kuća „Diskos“.

Sledeće godine su objavili pesme „Leptirice moja“ čiji tekst je pisao Mladen Nikolić i „Stani pesmo“ autora Dragana Hadžića. I ova ploča je naišla na pozitivne reakcije publike, pa se za Šekija Turkovića pročulo i van Beograda.

Nastavio je saradnju sa „Diskosom“ i tokom narednih nekoliko godina. Prvi studijski album pod naslovom „Dok sam te voleo“ je svetlost dana ugledao 1982. godine. Osim naslovne, na njemu su bile i numere „Zatvori prozor“, „Da li da se ženim“, „Sletela je jedna lasta“ i drugima. Ovog puta, Turković ih je otpevao u pratnji Ansambla Radoja Mitrovića Barajevca.

Usledila je saradnja sa Budimirom Bucom Jovanovićem čiji rezultat je bila ploča „Ostanimo prijatelji“ sa pesmama „Sagorela je vatra“, „Kasno je kasno“, „Zore su tako mile“, „Čekam sunce“ i drugima. Uprkos tome što se u narodnoj muzici u to vreme cenilo samo par pevača, Šeki je uspeo da dopre do svoje publike.

Pesme „Oj, lepotice“, „Spomenar“, „Krčmo stara“ i druge njegovi obožavaoci su mogli da poslušaju na ploči „Neobična“ koju je 1985. godine objavila Diskografska kuća „Diskos“.

Sa Bucom Jovanovićem je nastavio saradnju i na albumu „Žao mi je“ iz 1986. godine. Tekstove su pisali Branko Cvetinović Laki, Milorad Marinković, Munib Alić, Predrag Kojdić i Vlada Grujić, a kompletnu muziku i aranžmane je radio Jovanović.

Na toj ploči su, pored naslovne, bile i numere „Ne pitaj me sejo rođena“, „Brigu brine“, „Zoro rana“, „Ljubomora“ i druge. Album je prodat u dijamantskom tiražu.

Usledila je ploča „Srećo moja neprežaljena“, sa pesmama „Hoćemo li zapevati“, „Davna žena“, „Rekli su mi da nisam za nju“, „Promašena mladost“ i drugima, koja je prodata u više od 50 000 primeraka.

Sledeće godine je sa pesmom „Ružo moja“ nastupio na Festivalu „Raspevana Šumadija“, te objavio album „Ko je krivac“. Tekstove numera „Daj da nešto popijemo“, „Oženjeni ljube bolje od momaka“, „Moj živote, ljutim se na tebe“, „Daj Bože, daj“ i druge pisali su Jasmina i Novica Urošević, a Šeki ih je otpevao u pratnji Orkestra Novice Nikolića.

Godine 1989. potpisao je ugovor sa Diskografskom kućom „PGP RTB“ sa kojom će sarađivati i na narednih nekoliko albuma. Prvi među njima je bio „Čovek sa srca dva“, koji je iznedrio hitove „Sećaš li se“, „Hoću da je sanjam“, „Budi deo mog života“ i druge. I ova ploča je imala platinasti tiraž.

„PGP“ je 1990. godine objavio njegovu kasetu „Stani, čoveče stani“ sa pesmama „Takve sam sreće“, „Idi u život“, „Mladost je na kraju“, „Pogledaj me..“ i drugima.

Usledila je saradnja sa harmonikašem i producentom Draganom Stojkovićem Bosancem koji je napisao aranžmane za njegovu ploču „Ljubav je tvoje ime“ iz 1991. godine. Ni ovog puta uspeh nije izostao, te je album sa numerama „Ljubav si potrošila“, „I to je život“, „Kad srce daš“ i drugima, prodat u platinastom tiražu.

Na sledećem materijalu Turković je radio sa grupom vrlo talentovanih tekstopisaca, a plod te saradnje video se na albumu „Nisam ti rekao sve“. Pored naslovne, tu su bile i numere „Tačka“, „Živim kako hoću“, „Obična laž“, „Recite joj da bolujem“ i druge. Turković ni ovog puta nije razočarao svoju publiku, pa je ploča doživela dijamantski tiraž.

Praksu da svake godine izdaje novu ploču nije prekinuo ni 1993. kada je u saradnji sa Bosancem snimio kasetu pod naslovom „U vinu je istina“. Vrlo popularne su bile i numere „Žalićemo“, „Zoveš se sudbina“, „Šta će meni proleće“, „Vozovi života“ i druge.

Deset novih i pet bonus pesama Šekija Turkovića je 1994. godine „PGP“ objavio na albumu pod naslovom „Evo me, ljudi“. Numere „Šta ću kući“, „Kako živiš, kada mene nema“, „Za tobom sam poludeo“, „Kralj bez krune“ i druge, stekle su veliku popularnost. Ipak, ništa nije moglo da nadmaši pesmu „Poslednji boem“ po kojoj je Turković kasnije i dobio nadimak.

Ova pesma je vrlo brzo postala hit, a danas je nezaobilazan deo repertoara mnogih pevača. Pisali su je Novica Urošević i Zoran Vlajić, a Šeki ju je prvi put otpevao u pratnji Vlajićevog orkestra.

Trinaesti album pod naslovom „Dolaze bolja vremena“ je 1995. godine izdala Diskografska kuća „Diskos“. Pored numere „Moj golube beli“ sa kojom je osvojio prvo mesto na „MESAM-u“, na toj kaseti su bile i pesme „Nije jedina ona“, „S tobom nikad više“, „Kralj i prosjak“ i druge.

Da dobre saradnike ne treba menjati potvrdilo se sledeće godine kada je Turković sa Bosancem i njegovim orkestrom snimio ploču „Ja sam momak za devojke sve“. Tekstove i muziku su pisali Mirko Glišić, Milenko Jakšić, Boro Jeremić i drugi. S ove ploče su se izdvojile numere „Pristajem na sve“, „Konobar“, „Usne lepe žene“, „Zbog dva oka plava“ i druge.

Novica Nikolić Patalo i Slavko Kuzmanović Caki su bili zaduženi za aranžmane pesama na CD-u „Proklela me, proklela“ iz 1997. godine. Publika je imala priliku da čuje numere „Jedan dan sa njom“, „Ne traži, ne traži“, „Dok sam te voleo“, „Sirotica, „Svi grešnici kao ja“ i druge.

Da mu ne nedostaje inspiracije, ni saradnika Turković je pokazao već sledeće godine kada se u prodaji pojavio njegov album „Taj sam brate“ sa pesmama „Pakao ti dušo ne gine“, „Miris zavičaja“, „Dva života“, „Ima sestru tugu“, „Eh, što nisi moja“ i druge. Autori većine tekstova su Mila Janković i Miladin Bogosavljević, dok je muziku komponovao Predrag Negovanović.

Usledila je saradnja sa Produkcijskom kućom „Grand“ koja je u periodu od 1999. do 2001. godine objavila njegova tri CD-a – „Čovek dobre duše“, „Molićeš za oproštaj“ i „Ništa nije slučajno“.

Turković se 2002. nakratko vratio u „PGP“, te objavio album sa pesmama „Uspori živote“, „Rano mi je, rano je“, „Dotaknuću“, „Sve u svoje vreme“, „Ko će zlatom da te zlati“ i drugima.

Njegov jubilarni 20. album objavio je „Grand“ dve godine kasnije pod nazivom „Šeki Turković“. Tu su bile numere „Živim“, „Budimo ljudi“ „Vidiš li ti“, „Nikada“ i druge. Pisali su ih Bane Vasić, Ruždija Krupa, Predrag Negovanović, Munib Alić i drugi.

Sa Banetom Vasićem i Novicom Nikolićem sarađivao je i na albumu „Geni“, a naslovnu pesmu je Šeki komponovao sam. Među autorima muzike su i Ljubo Kešelj i Miša Mijatović, a na tom CD-u su bile numere „Gubim dah“, „Ti si ta“, „Boli“, „Ja te još volim“ i druge. Najbolju reakciju kod publike je izazvala pesma „Sedi malo za moj sto“.

Za Diskografsku kuću „Renome“ je 2006. godine izdao CD pod naslovom „Unikat“. Osim naslovne, na njemu su se našle i pesme „Čovek iz ćoška“, „Teško je mene voleti“, „Da me ne urekneš“ i druge. Aranžmane je ovog puta Šeki poverio Milošu Pavloviću i Banetu Vasiću.

Dve godine kasnije je objavio ploču „Šeki Turković“ sa numerama „Neka ti nebo sudi“, „Zavodiš me“, „Pasoš“, „Volim te do daske“ i drugima.

Posle pet godina studijske pauze, 2013. godine pevač je objavio album „Muške suze“ na kome su mu saradnici bili Predrag Negovanović, Zoran Vlajić, Miladin Bogosavljević i drugi. Njegova publika je mogla da uživa u pesmama „Sve ti je dozvoljeno“, „Ajmo brate moj“, „Jednom kad sam bio mlad“ i drugima. Promovisao ih je u emisijama na Televiziji „Grand“.

Pevač se poslednjih nekoliko godina povukao iz javnosti, pa se spekuliše da trenutno živi u Americi.

Privatni život

Šeki Turković je rođen 1953. godine u Krnjoj Jeli. Jedan deo života je proveo u Novom Pazaru, a potom se polovinom sedamdesetih godina 20. veka trajno nastanio u Beogradu. Tu se oženio Eminom, sa kojom je dobio ćerku Almu.

Važi za jednog od najkvalitetnijih pevača narodne muzike, a tome svedoče i brojni albumi koji su prodavani u velikim tiražima. Situacija se devedesetih godina drastično promenila, jer je tržište jedno vreme bilo „suženo“. Ipak, Šeki Turković je bio rado viđen gost, kako u zemljama u regionu, tako i u Evropi, Americi i Australiji.

Još 2010. godine je u jednom intervjuu rekao da mu nastupa i gostovanja u TV emisijama ne nedostaje, te istakao da je ubeđen da bi jednim solističkim koncertom „zapalio“ beogradsku „Arenu“. Ipak, to mu nije bio cilj, te je kazao da planira da se sa suprugom preseli u Ameriku. Rekao je da su naši pevači tamo vrlo cenjeni i slušani i naglasio da mu je „Muzička unija Njujorka“ odobrila da radi u Americi.

Ipak, umesto u Njujork, Šeki je u septembru 2013. godine „preselio“ u rijaliti „Farma“ koji je emitovan na programu Televizije „Pink“. Na „Farmi“ je ostao 93 dana. Posle izlaska pevač je kazao da je to najgora „Farma“ do sada, te da mu nije bio problem da radi seoske poslove, nego da mu je smetao nedostatak higijene. Za favorita je izabrao Jelenu Golubović, koja je na kraju i proglašena pobednicom pete sezone ovog rijaliti šou programa.

Posle toga se nije često pojavljivao u medijima, a pojedini tabloidi su 2017. godine objavili da je pevač odselio u Ameriku, da tamo povremeno nastupa i da radi u kurirskoj službi. Njegov brat je potvrdio da je Šeki otišao u SAD posle razvoda s Eminom i da tamo živi sa drugom ženom, ali više detalja nije iznosio.

Diskografija

Albumi

• 1982. Dok sam te voleo
• 1983. Ostanimo prijatelji
• 1985. Neobična
• 1986. Žao mi je
• 1987. Srećo moja još neprežaljena (u pratnji Orkestra Budimira Jovanović Buce)
• 1988. Ko je krivac
• 1989. Čovek sa srca dva (u pratnji Orkestra Tomice Miljića)
• 1990. Stani, čoveče, stani
• 1991. Ljubav je tvoje ime (u pratnji Orkestra Dragana Stojkovića Bosanca)
• 1992. Nisam ti rekao sve (u pratnji Orkestra Novice Nikolića Patala)
• 1993. U vinu je istina
• 1994. Evo me, ljudi
• 1995. Dolaze bolja vremena (u pratnji Orkestra Zorana Vlajića)
• 1996. Ja sam momak za devojke sve (u pratnji Orkestra Dragana Stojkovića Bosanca)
• 1997. Proklela me, proklela
• 1998. Taj sam brate
• 1999. Čovek dobre duše
• 2000. Molićeš za oproštaj
• 2001. Ništa nije slučajno
• 2002. Uspori živote (u pratnji Orkestra Baneta Vasića)
• 2004. Šeki Turković
• 2005. Geni
• 2006. Unikat
• 2008. Šeki Turković
• 2013. Muške suze

Singlovi i EP-ovi

• 1980. Noćas majko, oboje smo budni / Živi život dok ga živiš
• 1981. Leptirice moja / Ostani pesmo
• 1987. Žao mi je (u pratnji Orkestra Budimira Jovanovića)
• 199. Čovek sa srca dva / Budi deo mog života (u pratnji Orkestra Tomice Miljića)

Kompilacije

• 1991. Šeki Turković
• 1995. Nezaboravni hitovi