Rambo Amadeus (Antonije Pušić)

Biografija

Antonije Pušić poznatiji kao Rambo Amadeus je crnogorski kompozitor, tekstopisac, gitarista i pevač. Za sebe kaže da je muzičar, poeta i medijski manipulator. Rođen je 14. juna 1963. godine u Kotoru, odrastao je u Herceg Novom, a poslednjih 30-ak godina živi i radi u Beogradu.

Njegove pesme predstavljaju vrlo interesantnu mešavinu različitih žanrova, od roka, džeza, hip-hopa, dram end bejsa, a tekstovi obiluju satiričnim tekstovima kojima neretko opisuje ljudsku prirodu i aktuelna politička dešavanja. Publici se predstavlja kao Rambo Amadeus Svjetski Mega Car (RASMC), a popularan je širom bivše Jugoslavije. Zbog svojih uverenja o ekololški osveštenom društvu 2012. godine je reč „mega“ zamenio rečju „kilo“.

Umetničko ime Rambo Amadeus je  nastalo nakon jednog „brainstorminga“ s prijateljima, koji su na kraju zaključili da je najbolja kombinacija prezime filmskog heroja Džona Ramba (John Rambo) i ime kompozitora Volfganga Amadeusa Mocarta (Wolfgang Amadeus Mozart).

U dosadašnjoj karijeri snimio je 16 studijskih albuma i nekoliko kompilacija. Njegovi koncerti obiluju interpretacijama i velikom dozom humora, a mnogi ga porede s američkim muzičarom Frenkom Zapom (Frank Vincent Zappa).

Napisao je muziku za brojne filmove, predstave i reklame. Sarađivao je Vesnom Zmijanac, Nenadom Kneževićem Knezom, Micom Trofrtaljkom i drugima. Sa pesmom „Euro Neuro“ predstavljao je Crnu Goru na „Evroviziji“, takmičenju za najbolju pesmu Evrope, koji je 2012. godine održan u Bakuu, glavnom gradu Azerbejdžana.

Detinjstvo, obrazovanje i muzički počeci

Rambo Amadeus je rođen kao Antonije Pušić 1963. godine u Kotoru. Odrastao je u Herceg Novom. Njegova majka Bosiljka je bila književnica i slikarka rodom iz Ćuprije koja je pre nego što je upoznala njegovog oca Iliju Pušića živela u Jagodini. Nakon što su se venčali preselili su se u primorsko mesto Kumbor, nedaleko od Herceg Novog.

Osnovnu školu i gimnaziju Antonije je završio u Herceg Novom. Da svira klavir učio je u nižoj muzičkoj školi. Ipak, nakon što je završio šesti razred odustao je od muzičke škole. Još kao gimnazijalac počeo je da svira sa raznim lokalnim bendovima u Herceg Novom i Titogradu (današnja Podgorica). Na jednom od prvih nastupa svirao je mandolinu s orkestrom koji je zabavljao goste hotela „Plaza“ u Herceg Novom. Nastupao je i sa džez pank grupom Radio-aktivni otpad, a 1981. godine je osnovao bend Tri Brus Lija u Titogradu.

Ipak, pre nego što je odlučio da se profesionalno posveti muzici, Antonije se bavio jedrenjem. U periodu od 1972. do 1984. godine predstavljao je Jugoslaviju na brojnim međunarodnim regatama. Nekoliko puta je bio šampion Crne Gore, a osam puta prvak Južnog Jadrana. U svojoj vitrini imao je i brojne titule sa juniorskih prvenstva, te pehar pobednika Međunarodnog kupa Đerdap iz 1980. godine.

Godine 1985. upisao je Prirodno-matematički fakultet u Beogradu, smer turizmologija. Uporedo sa predavanjima i ispitima svirao je s raznim amaterskim bendovima i muzičarima. Beogradski „muzički debi“ doživeo je na Biciklijadi na Adi Ciganliji.

Sa Miroslavom Mišom Savićem je osmislio performans pod nazivom „Uspavanka za revoluciju, pasja po 28 usisivača“, te su zabavljali publiku u Studentskom kulturnom centru (SKC) Beograd svirajući na ovim kućanskim uređajima.

Godine 1987. je sa Mišom Savićem, Nebojšom Dudekom, Goranom Vukčevićem, Vladimirom Perićem poznatijim po imenu Pera Talent, Sašom Markovićem i Njegošem Serbezovskim osnovao tajnu organizaciju pod nazivom „KPGS“. Naziv predstavlja akronim reči „kurac, pička, govno, sisa“ koji je nastao u jednom njihovom spontanom telefonskom razgovoru.

Muzička karijera

Na jugoslovenskoj muzičkoj sceni Rambo se pojavio s albumom „O tugo jesenja“. Na njemu se našlo deset pesama koje predstavljaju mešavinu folka i drugih žanrova, uključujući i operu, sa klasičnim gitarskim rifovima. Tekstovi pesama „Vanzemaljac“, „Fala ti majko“, „Životinjo mikroskopska“, „Pilot babo“, „Amadeus kolo“ i druge, doneli su na jugoslovensku scenu jedan sasvim novi oblik muzičkog izražaja.

S obzirom da je široj javnosti tada još bio nepoznat, često se predstavljao i kao Nagib Fazlić Nagon, rudar koji je uspeo da zaradi dovoljno novca da snimi ploču. Album je zapravo nastao zahvaljujući Saši Habiću iz Produkcijske kuće RTB (Radio televizija Beograd) kome je Rambo posvetio pesmu „Balkan boy“. Habić je na toj ploči svirao sintisajzer.

Vlastiti muzički stil je nazvao „turbo folk“, čak i mnogo pre nego što se taj termin počeo upotrebljavati kako bi simbolizovao nove moralne, kulturološke i sociološke fenomene koji su zadesili Balkan nakon raspada Jugoslavije.

Drugi album pod naslovom „Hoćemo gusle“ objavio je 1989. godine. Već na ovoj ploči se oseća „dašak“ političkog aktivizma koji je u neku ruku obeležio Rambovu karijeru. Duetska pesma „Amerika i Engleska (biće zemlja proleterska)“ koju je otpevao sa Milicom Ostojić, poznatijom kao Mica Trofrtaljka, prvobitno je nosila naziv „Kataklizma komunizma“. S obzirom na društveno uređenje koje je tada bilo zastupljeno u Jugoslaviji, muzičar je znao da bi prvo ime bilo momentalno cenzurisano. Zato se odlučio za prihvatljivi naziv.

Inspiraciju za naziv albuma Rambo je našao u bizarnim protestima iz 1989. godine u Crnoj Gori koji su posredno na vlast doveli Mila Đukanovića, Momira Bulatovića i Svetozara Marovića. Protestanti su uzvikivali „Hoćemo Ruse“, ali kada su naišli na oštre kritike medija pod uticajem države, počeli su da tvrde da su zapravo govorili „Hoćemo gusle“.

Pesma „Glupi hit“, kao i ranije pomenuta „Balkan boy“ naišle su na pozitivne reakcije publike. U pesmi „Samit u buregdžinici Laibach“ spojivo je gotovo nespojivo – rok elemente slovenačkog benda Laibach, poeziju Laze Kostića i Desanke Maksimović i kafanski hit Hasana Dudića „Čaše lomim“.

Ranih 90-ih godina 20. veka Rambo Amadeus je postao etabliran umetnik i zabavljač. Njegov treći album pod naslovom „Psihološko propagandni komplet M-91“ objavljen je pred kraj 1991. godine, kada je konflikt u bivšim jugoslovenskim republikama već uzeo maha. Mnogi tekstovi sa tog albuma odišu mračnom, militarističkom atmosferom.

Izdvojile su se pesme „Smrt popa Mila Jovović“, obrada trideset godina stare pesme Bože Đuranovića“, „Jemo voli jem“  nastala kao spoj himne jugoslovnenske avijacije „Hej vojnici vazduhoplovci“ i folk hita Šemse Suljaković pod nazivom „Izgubila sam sve bitke“. Numere „Inspektor Nagib“ i „Zdravo damo“ oduševile su publiku.

Na koricama albuma nisu navedene pesme „Halid invalid Hari“ i „Prijatelju, prijatelju“ koje su se zapravo našle na njemu i postale veliki hitovi. U njima su se nalazili delovi govora predsednika Savezne Republike Jugoslavije Slobodana Miloševića i predsednika Republike Hrvatske Franje Tuđmana. Ipak, uredništvo RTB-a je odlučilo da ih cenzuriše.

Mnogi smatraju da su upravo ove dve pesme centar Rambovog višegodišnjeg delovanja, kao posmatrača koji svoje mišljenje o aktuelnim događajima kroz muziku daje svoje mišljenje. Ovim albumom njegova popularnost je naglo porasla, te je počeo da pravi koncerte u većim prostorima poput Sava centra. Bio je čest gost radijskih i televizijskih emisija.

Postao je jedan od prvih izvođača sa prostora bivše Jugoslavije koji je napravio turneje po Makedoniji i Sloveniji, u prvim godinama nakon raspada države.

Na lajv albumu „KPGS“ koji je 29. decembra 1992. godine objavila producentska kuća iz Skoplja našla se i nova pesma „Karabma karambita“. Dve godine kasnije PGP je objavio kompilaciju pod nazivom „Izabrana dela 1989-1994.“

Rambo je sledeće godine objavio album „Muzika za decu“. Reč je o njegovim interpretacijama pesama srpskog pesnika za decu Ljubivoja Ršumovića. Na istom albumu predstavio je i dve nove pesme „Sex“ i „ABVGD“.

Godine 1994. je snimio duet sa folk pevačicom Vesnom Zmijanac. Reč je o pesmi „Idemo na more“ koja se našla na njenom albumu „Idem preko zemlje Srbije“. Iste godine je sa Nenadom Kneževićem Knezom otpevao hit „Ne kukaj đede“ koji je uvršten na Knezov album „Kao magija“.

Šesti studijski album pod naslovom „Mikroorganizmi“ snimljen je tokom jula 1995. godine u Parizu. Rambo je sarađivao sa Goranom Vejvodom, a u album je objavila Produkcijska kuća „Komuna“. Na njemu su se, osim naslovne pesme, našle i numere „Alo Požega“, „Smrt No.2“, „Evribadi Dens (Nau)“ i druge.

Njegovi „okoreli fanovi“ nisu morali dugo da čekaju povratak starom stilu. Pred kraj 1996. godine objavio je album „Titanik“ na kome su se našle pesme „Šakom u glavu“, „Sado mazo“, „Zreo za penziju“ i „Otiš`o je svak ko valja“ posvećenu pevaču Tomi Zdravkoviću i članovima benda Šarlo Akrobata. Na ovom CD-u sarađivao je s Ognjenom Radivojevićem, Goranom Ljubojom, Draganom Markovskim i Marijom Mihajlović.

Usledila je velika turneja po zemljama bivše Jugoslavije. Dva velika koncerta u Ljubljani koje je održao u aprilu 1997. godine pretočio je u lajv album „Koncert u KUD France Prešeren“. Gostovao je Seju Seksonu i Zabranjenom pušenju na koncertu u Sarajevu u decembru 1997. godine. Tako je postao prvi srpski, tj. crnogorski pevač koji je nastupao u tom gradu nakon završetka rata.

Koncert u beogradskom Domu sindikata koji je održan 9. juna 1998. godine Rambo je najavio kao poslednji pre odlaska u penziju. Iako su mnogi sumnjali u njegovu nameru da će da se povuče sa scene taj nastup se dugo pamtio. Posle dva koncerta u Bosni i Hercegovini preselio se u Holandiju gde je radio na građevini. Četiri meseca kasnije vratio se u Beograd.

Povratak u Beograd značio je i povratak na muzičku scenu, gde je nastavio da ruši sve barijere. 10. decembra 1998. je sa kolegicom Margitom Stefanović i grupom KUD Idiojoti nastupio pred prepunom Arenom u Puli. Bila je to prva prilika hrvatskoj publici da uživo čuje nekog izvođača iz Srbije i Crne Gore.

Tokom 2000. godine snimio je album „Don`t Happy, Be Worry“ koji je u Hrvatskoj i Sloveniji objavljen pod nazivom „Čobane, vrati se“. Na njemu se pojavila pesma „Laganese“ koju je izveo sa norveškom novinarkom Asnom Sirstad (Åsne Seierstad). Asne na početku peva norvešku narodnu pesmu „Eg rodde meg ut på seiegrunnen“, a „neobičan razgovor“ koji se vodi između njima, obiluje psovkama na norveškom jeziku.

Inspiraciju za pesmu „Čoban je upravo napustio zgradu“ pronašao je u pesmi Nede Ukraden „Zora je svanula“, numera „Moj skutere“ je Rambova verzija pesme „Moj galebe“ Olivera Dragojevića. Pesma „Izađite molim“ dopunjena je dijalozima iz filma „Variola vera“ srpskog reditelja Gorana Markovića.

Treći lajv album pod naslovom „Bolje jedno vruće pivo nego četiri ladna“ objavljen je 2004. godine, a pratio ga je studijski album „Oprem dobro“ koji je izašao polovinom naredne godine. Sa romskim bendom Kal je snimio pesmu „Dikh tu kava“ koja se pojavila na njihovom albumu „Komedija“ iz 2007. godine.

Na alternativnom muzičkom festivalu Art koji je održan u jesen 2007. godine Rambo je publici doneo izvrstan performans tokom koga je svirao na 12 mešalica za beton. Na snimanju novogodišnjeg programa Radio televizije Vojvodina (RTV) Rambo je prvi put sa orkestrom Zorule izveo pesmu „Rakija“, koja se kasnije pojavila i u TV seriji „Vratiće se rode“.

U februaru 2008. godine bio je gost Big Benda RTS-a na njihovom velikom džez koncertu povodom proslave 60. godišnjice postojanja. U julu iste godine PGP RTS je objavio njegov studijski album „Hipishizik Metafizik“. Osim naslovne numere na njemu su se našle i pesme „Budala“, „Operatera“, „Urbano, samo urbano“, „Fela Kuti, druže stari“ i druge. Muziku, tekstove i aranžmane za svih deset pesama napisao je Rambo, a instrumente sviraju brojni muzičari sa prostora bivše Jugoslavije.

Sa pesmom „Euro Neuro“ predstavljao je Crnu Goru na „Evroviziji“ koja je 2012. godine održana u Bakuu, glavnom gradu Azerbejdžana. Pesma i spot izazvali su burne reakcije, ali Rambo se ipak nije našao u finalu tog takmičenja. Reč je o satiričnoj pesmi koja se nije svidela brojnim ljubiteljima „Evrovizije“ širom Starog kontinenta.

Novi studijski album Rambo je objavio 2015. godine pod naslovom „Vrh dna“. Na njemu se našla i pesma „Samo balade“ koju je snimio nekoliko godina ranije. Osim ove dve, na CD-u su se našle i numere „O`ruk, sad ga lomi“, „E, moj Rambo“, „Duge donje gaće“ i druge.

Sa džez pevačicom Beti Đorđević je 2018. godine nastupio na muzičkom takmičenju „Beovizija“. Pesma „Nema te“ ušla je među deset najboljih.

Ostali projekti, nagrade i priznanja

Uporedo s uspešnom solo karijerom Rambo Amadeus je pisao muziku i tekstove za druge izvođače, te muziku za predstave i filmove, a svoj talenat pokazao je i kao TV voditelj. Naime, 1989. godine se zajedno sa glumicom Jasnom Beri pojavio u ulozi domaćina erotskog kviza „Turbo-lilihip“ koji je emitovan na sarajevskoj lokalnoj TV stanici „SA3“.

Napisao je muziku za brojne predstave, poput „Đetići u parlament“, „Oksimoron“ i „Lažni car Šćepan Mali“ za koju je 1994. godine osvojio Sterijinu nagradu. Potpisuje muziku za film „Slatko od snova“ iz 1994. godine, te za nemi film Frica Langa (Fritz Lang) „Metropolis“ iz 1927. godine. Filmska adaptacija je premijerno prikazana u Sava centru, a Rambo je svirao s Beogradskom filharmonijom. Sa Miroslavom Savićem i orkestrom „Heavily Manipulated“ 1998. godine je izdao album „Metropolis B“ na kome se našla i muzika iz filma. Osim gitare, Rambo na tom albumu svira i saksofon.

Uradio je kadencu „Za koncert za klavir i orkestar u C-duru“ Volfganga Amadeusa Mocarta (Wolfgang Amadeus Mozart) koju je 1995. godine na Kolarcu izveo solista Ivan Tasovac. Dirigent je bio Oskar Danon.

Napisao je tekstove za albume Lepe Brene, Vesne Zmijanac, Viktorije, grupe Garavi sokok i Sandre.

Do početka 2005. godine objavljivao je kolumne pod naslovom „Megacarka razmišljanja“ u dnevnom listu „Blic“.

Za svoj rad osvojio je brojne nagrade. Osim Sterijine nagrade, koja predstavlja veliko priznanje za svakog umetnika, Rambo je 1996. godine dobio nagradu za literarni doprinos u oblasti estrade na „Domanovićevim danima satire“. Osvojio je nagradu „Saatchi & Saatchi“ za najbolju radio reklamu, te Zlatnu ružu Montrea u kategoriji „najbolji Copyright“.

Rambo se tokom dosadašnje karijere ostvario i u ulozi glumca. Pojavio se u komediji „Bumerang“ Dragana Marinkovića za koji je napisao i muziku. Glumio je u drami „Sizif K.“ koja je objavljena 2015. godine. Tako se našao rame uz rame sa velikim zvezdama srpskog glumišta poput Lazara Ristovskog, Dragana Jovanovića, Nebojše Glogovca, Petra Božovića, Lucije Šerbedžije i drugih.

Epizodne uloge ostvario je u još nekoliko kratkih filmova i serija za koje je, između ostalog pisao muziku.

Privatni život

Antonije Pušić je rođen 1963. godine u Kotoru, a odrastao je u Herceg Novom. Od početka studija živi i radi u Beogradu. Bio je tri godine u braku s Biljanom Milojević, profesorkom psihologije. Od 1997. do 2009. godine bio je u braku sa Karin Pušić. Sudski su se razveli u aprilu 2009. godine, a već u maju pomirili i ponovo počeli da žive zajedno. Karin i Rambo imaju tri sina, Iliju, Petra i Marka Antonija.

S obzirom da više od tri decenije svojim pesmama i performansima zabavlja publiku širom bivše Jugoslavije, nije bio pošteđen „udara“ tabloida. Pažnju javnosti privukao je razvodom koju je dve godine uspešno skrivao od novinara žute štampe, a kada se za to saznalo mnogo se spekulisalo o tome šta je bio razlog za takav potez. Jedni su pisali da je Rambo navodno imao aferu s kolegicom za koju je Karin saznala, a drugi da je razlog za razvod bila medicinska sestra. Na sve te spekulacije njegova supruga je jednom prilikom duhovito odgovorila da je bolje da ju je varao s medicinskom sestrom nego sa šefom klinike.

Ipak, muzičar se trudi da svoj privatni život drži dalje od očiju javnosti, što mu s obzirom na originalnost na sceni polazi za rukom. Veći deo godine provode u Beogradu, a tokom leta borave u kući u Herceg Novom. Rambo je strastveni obožavalac jedrenja, a kada nije na Jadranu uživa na Dunavu.

Rambo je jedna od retkih javnih ličnosti koji svoje medijske nastupe koristi kako bi ukazao na značaj ekologije i uštede energije. Štaviše, na poleđini plakata za jednu od njegovih turneja nalazio se kratak vodič za uštedu električne energije u svakom domaćinstvu.

U decembru 2010. godine je tokom gostovanja u emisiji „Agape“ na televiziji „Studio B“ priznao da je više od 20 godina konzumirao marihuanu. Sa episkom Porfirijem Perićem razgovarao je o smislu života, zloupotrebi droge, rehabilitacijama i svim temama koje interesuju mlade ljude u Srbiji i regionu.

Diskografija

Studijski albumi

• 1988. O tugo jesenja
• 1989. Hoćemo gusle
• 1991. Psihološko propagandni komplet M-91
• 1995. Muzika za decu
• 1996. Mikroorganizmi
• 1997. Titanik
• 1998. Metropolis B (tour-de-force)
• 2000. Don’t happy, be worry (Released as Čobane vrati se in Slovenia and Croatia)
• 2005. Oprem Dobro
• 2008. Hipishizik Metafizik
• 2015. Vrh Dna

Singlovi

• 2008. Yes No
• 2012. Euro Neuro

Lajv albumi

• 1993. Kurac, Pička, Govno, Sisa
• 1997. Koncert u KUD France Prešeren
• 2004. Bolje jedno vruće pivo nego četri ladna
• 2011. Rambo Amadeus & Mutant Dance Sextet u Domu Sindikata

Kompilacije

• 1994. Izabrana dela
• 1998. Zbrana dela 1
• 1998. Zbrana dela 2
• 2014. Six Pack