Rade Lacković

Biografija

Rade Lacković je srpski pevač narodne i folk muzike koji je popularnost stekao krajem devedesetih i početkom dvehiljaditih godina pesmama „Da sam srećan ne bi pio“, „Venčanica“, „Čarobna ženo“, „U nedra mi sipaj vino“, „Da nije ljubavi“, „Rekla si mi da si plakala“ i drugima. Rođen je 3. januara 1965. godine u naselju Klenje kod Bogatića. Živi i radi na relaciji Frankfurt – Šabac. Oženjen je i ima dvoje dece.

Karijeru je kao i većina njegovih kolega započeo pevajući u kafanama i restoranima. Na jednom od tih nastupa u Nemačkoj primetio ga je harmonikaš Miroljub Aranđelović Kemiš koji ga je nagovorio da 1993. godine snimi album. Na toj ploči su bile pesme „Mene lažu“, „Zaigralo srce ludo“, „Nestaće tuge“, „Pijan za stolom“ i druge.

Od tada do danas snimio je jedanaest albuma, te nekoliko singlova i kompilacija. Jedan je od najtraženijih folk pevača u inostranstvu. Održao je brojne turneje u Australiji, Americi i širom Evrope, a rado je viđen gost i u klubovima u Srbiji, Hrvatskoj, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini.

Karijera

Rade Lacković je rođen 1965. godine u mestu Klenje kod Bogatića. Krajem osamdesetih godina prošlog veka odselio je u Frankfurt, gde je počeo da nastupa u kafanama i restoranima u koje dolaze ljudi poreklom iz bivše Jugoslavije.

Iako su mu mnoge iskusnije kolege savetovale da se vrati u Beograd i da snimi ploču kako bi stekao veću prepoznatljivost, pet godina mu je trebalo da se na taj korak odluči. Prvi album snimio je u saradnji sa harmonikašem i aranžerom Miroljubom Aranđelovićem Kemišom.

Reč je o kaseti pod naslovom „Mene lažu“ koju je 1993. godine objavila Diskografska kuća „Juvekomerc“ (kasnije „Južni vetar“). Na njemu su pored naslovne, bile i pesme „Zaigralo ludo srce“, „Posle tebe nikog nemam“, „Želim…“, „Nestaće tuge“, „Pijan za stolom“ i druge. Tekstove su pisali Dragan Golubović Mlavski, Milan Bjekić, Ivanka Praštalo, Vesna Petković i drugi, a većinu kompozicija je napisao Kemiš.

Iako stručnjaci tvrde da je bio kvalitetan, ovaj album nije naišao na veće reakcije publike koja do tada nije poznavala Radeta. Uprkos tome, dve godine kasnije snimio je album „Ni na nebu, ni na zemlji“, na kome je ponovo sarađivao sa Kemišom i njegovim orkestrom. Sa te kasete su se izdvojile numere „Baš su šašavi tvoji čaršavi“, „Odlazim, majko“, „Ne ide“, „Glavu gore, naše zvezde sjaje“ i druge. Ovog puta, među saradnicima su bili tekstopisci Slaviša Radovanović, Milorad Cvetković, Mirjana Bukovčić Trišić, Zorica Đuđić i drugi.

Dve godine kasnije Diskografijska kuća PGP RTS objavila je Radetov treći album, nazvan – jednostavno „Rade Lacković“. Na njemu su bile numere „Srce beži“, „Gde nevera leži“, „Ne kuni što si volela“ i druge. Ipak, najveću popularnost stekle su pesme „Venčanica“ i „Da sam srećan ne bih pio“ koju je napisao i komponovao on sam. Vrlo brzo pesma je postala pravi hit, te ni jedno veselje nije moglo da prođe bez nje.

Pored pesama koje je lično pisao, na tom albumu otpevao je numere Steve Simeunovića, Dragana Golubovića Mlavskog i drugih. Ponovo ga je pratio Orkestar Miroljuba Aranđelovića Kemiša.

Usledila je saradnja sa Pericom Zdravkovićem i Diskografskom kućom „ZAM“ koja je rezultovala novim albumom koga je ponovo nazvao svojim imenom. Sa njega su se izdvojile pesme „Jedini lek“, „On te svojom zove“, „Oženi se sine“, „Srce beži“, „Pusti priče“ i druge.

I sledeća kaseta koju je objavio „ZAM“ imala je isti naslov kao prethodne dve, a na njoj su bile pesme „Žaliće kafane“, „Posle svega“, „Možda je bila sudbina“, „Kučka“ i druge.

Nakon toga započeo je saradnju sa Produkcijskom kućom „Grand“, te 2001. godine izdao CD „Da je sreće…“. Pored naslovne, na tom albumu su bile i numere „Druže“, „Nije mi žao“, „Tebi je svejedno“, te „Rekli su mi da si plakala“ koja je postala veliki hit. Moglo bi se reći da je ovaj album bio prekretnica u njegovoj karijeri jer mu je doneo svojevrsnu prepoznatljivost, te su se na nastupima sve češće tražile njegove pesme, a ne pesme njegovih kolega koje je do tada imao na repertoaru.

Već sledeće godine objavio je sedmi album pod naslovom „Bog ti dao sve“. Publika je brzo zavolela numere „Zatvorite vrata od kafane“, „Idi dok si mlada“, „Proklet nek` je prsten“, „Poslednje pijanstvo“, te „Čarobna ženo“ koja je i danas, dvadeset godina kasnije veoma popularna.

Nastavio je saradnju sa „Grandom“ i Pericom Zdravkovićem koji je napisao većinu numera sa CD-a „U nedra mi sipaj vino“. Pored naslovne, izdvojile su se pesme „Živa ne bila“, „Ne pričaj mi o njoj“, „Tako mi i treba“, „Crni labude“ i druge.

Osam novih pesama njegovi obožavaoci mogli su da čuju već sledeće godine, jer je 2004. objavio CD pod imenom „Rade Lacković“. Na njemu su bile numere „Moja si“, „Nazdravite al` bez mene“, „Behar“, „Ne mogu da verujem“ i druge. Ipak, najviše pažnje publike privukli su hitovi „Da ima ljubavi“ i „Lažem sebe“. Većinu pesama i sa ovog albuma napisao je Zdravković.

Lacković je nastavio tradiciju da svake godine snima novi materijal, pa se tako 2005. godine u prodaji pojavio njegov album sa pesmama „Ceo grad me ženio sa tobom“, „Devojka kao ona“, „Nemoj da mi radiš to“, „Molitva“ i drugima. Sa njega su se posebno izdvojile numere „Bomba“, „Rulet ljubavi“ i „Magija“.

Diskografsku pauzu od tri godine Rade je popunio brojnim nastupima širom sveta, a novine su pisale da je jedan od najtraženijih folk pevača na ovim prostorima. Svoje obožavaoce je novim CD-om obradovao 2008. godine. Na njemu je bilo devet novih pesama, a posebnu pažnju su izazvale „Seksi seka“, „Nedostupna“, „Jednim potezom“, „Lude godine“, „Poslednja stanica“ „Glumica“ i „Avantura“ koju je otpevao sa Slađanom Petrušić.

Tokom 2011. godine je promovisao singl „Happy End“, a tokom naredne „Harizma“ koje je objavila Diskografska kuća „BN Music“. Numere „Boga molim“, „Baraba“, „Gradski vukovi“ i Kleopatra“ objavio je na CD-u iz 2013. godine sa 12 hitova koji su obeležili njegovu karijeru. „BN Music“ je taj album objavila pod naslovom „Rade Lacković“.

Od tada do 2018. godine manje je snimao, ali potražnja za njegovim koncertima i nastupima nije jenjavala. U međuvremenu je objavio singlove „Ljubav života“, „Zauzeta“, „Tatina princeza“, „Čežnja“ i „Opa, opa“. Za neke od njih je snimio i spotove koji na „Ju Tjubu“ („You Tube“) broje milionske preglede.

Privatni život

Rade Lacković je rođen 1965. godine u mestu Klenje kod Bogatića. Tu je završio osnovnu i srednju školu, a krajem osamdesetih godina je odselio u Nemačku gde je upoznao svoju suprugu s kojom je u braku više od dvadeset godina i s kojom ima dvoje dece, sina i ćerku. Ćerku Veru je predstavio javnosti u jednoj od „Grandovih“ emisija, a mnogi u studiju su se složili da je Radetova mezimica prava lepotica.

Porodica Lacković živi na relaciji Frankfurt – Šabac. Pevač je u nemačkom gradu jedno vreme imao restoran koji je vodila njegova supruga. U jednom intervjuu kazao je da su, kada su se 2000. godine vratili u Srbiju, restoran prodali, a otvorili frizerski salon u Šapcu.

S obzirom da je na samom početku karijere okarakterisan kao miljenik žena, novinari su ga pitali da li je ikada prevario svoju suprugu. Pevač je odgovorio da je mnogo puta prevario suprugu sa Drinom i Savom, jer je strastveni ribolovac i uživa u pecanju na ovim rekama. Svojim kolegama ribolovcima obećao je da će da snimi pesmu koja će biti njihova himna.

Iako je na srpskoj muzičkoj sceni više od 25 godina, o privatnom životu Radeta Lackovića zna se vrlo malo. Retko se pojavljuje u medijima, a s obzirom da ne pravi skandale, nije naročito zanimljiv novinarima „žute štampe“. To ipak ne utiče na njegovu popularnost jer se za njegove koncerte, posebno u inostranstvu, uvek traži „karta više“.

Diskografija

Albumi

• 1993. Mene Lažu ‎
• 1995. Ni na nebu, ni na zemlji (s Orkestrom Miroljuba Aranđelovića Kemiša)
• 1997. Rade Lacković
• 1998. Rade Lacković
• 1999. Rade Lacković
• 2001. Da je sreće…
• 2002. Bog ti dao sve
• 2003. U nedra mi sipaj vina
• 2004. Rade Lacković
• 2005. Rade Lacković
• 2008. 2008
• 2013. Rade Lacković

Singlovi

• 2015. Ljubav života
• 2015. Zauzeta
• 2016. Tatina princeza
• 2017. Čežnja
• 2018. Opa, opa

Kompilacije

• 2015. Hitovi + 3 nove pesme