Predrag Živković Tozovac

Biografija

Predrag Živković Tozovac je bio srpski kompozitor, tekstopisac, harmonikaš i pevač narodne i folk muzike, prepoznatljiv po pesmama „Tražiću ljubav novu“, „Vlajna“, „Jesen u mom sokaku“, „Mirjana“, „Ti si me čekala“, „Violino ne sviraj“ „Ovamo Cigani“, „Oči jedne žene“, „Prazna čaša“, „Jeremija“ i drugima. Rođen je 22. januara 1936. godine u Kraljevu. Preminuo je 6. aprila 2021. godine u Beogradu.

Talenat za muziku otkrili su njegovi roditelji kada mu je bilo četiri godine. Već sa deset godina počeo je da nastupa na svadbama svirajući harmoniku. U Beograd je došao na studije, ali je muzika bila jača od želje za sticanjem diplome ekonomiste, pa je počeo da nastupa sa raznim orkestrima.

Prve pesme objavio je u novembru 1965. godine, a od tada do danas snimio je preko 20 albuma i 30 singlova. Održao je brojne koncerte širom bivše Jugoslavije, ali i Evrope, Amerike, Kanade i Australije. Nastupio je na brojnim festivalima poput „Beogradskog sabora“, „Pesme leta“, „Hit parade“ i drugih, gde je osvajao prestižne nagrade.

Povodom 60 godina Radio Televizije Srbije (RTS) uručena mu je nagrada Zlatni mikrofon za doprinos muzici i uspešnu karijeru.

Detinjstvo, mladost i obrazovanje

Dragan Predrag Živković je rođen 1936. godine u Kraljevu. Njegov otac zvao se Svetozar, a majka Budimka. Svetozar je bio harmonikaš koga su svi poznavali po nadimku Toza. Otuda potiče i pevačev nadimak Tozovac.

Ljubav prema muzici datira od njegovog ranog detinjstva. U leto 1941. godine je sa roditeljima bio u poznatom restoranu „Evropa“ u Kraljevu, gde je prvi put čuo pesmu „Golubice bela, što si nevesela“. Pesma mu se veoma svidela, pa je pitao oca da zamoli pevačicu da je otpeva još jednom. Ona je pristala, a Predrag je došavši kući uzeo svoju malu harmoniku i za vrlo kratko vreme naučio da svira tu pesmu. Roditelji su bili šokirani što je tako mali dečak uspeo sam da nauči da svira tešku numeru.

U oktobru 1941. godine nemačka vojska je streljala njegovog oca, zajedno sa još nekoliko hiljada Kraljevčana. Ostao je sam sa majkom i bakom, za koju kaže da se lavovski borila kako bi porodici obezbedila koliko-toliko normalan život.

Po završetku osnovne škole upisao je kraljevačku Gimnaziju. Ipak, mnogo više od škole, zanimali su ga golubovi. Jednog dana njegova razrednica je došla kod majke na posao i kazala joj da je Predrag ubedljivo najgori đak u odelenju. Budimku je to jako pogodilo, a videvši je kako plače on je podelio svoje golubove prijateljima u posvetio se učenju kako bi položio maturu.

Nakon toga je otišao u Beograd s namerom da završi Ekonomski fakultet. Međutim, počeo je da nastupa kao harmonikaš sa raznim orkestrima. Tek nekoliko godina kasnije završio je Višu komercijalnu školu u Beogradu.

Započeo je saradnju sa poznatim kompozitorima narodne muzike kao što su Bane Popov, Duško Radetić i Dušan Karaklajić, te je na njihov nagovor počeo i sam da komponuje i peva svoje pesme.

Muzička karijera

Prvi EP objavio je u junu 1965. godine godine. Na njemu su se našle pesme „Olistala šuma“, „Oči tugom prelivene“, „Kad povedem kolo moje“, i „Jesen stigla u naša sela“. Otpevao ih je u pratnji Narodnog orkestra Žarka Milanovića. Iste godine je nastupio na Festivalu narodne muzike na Ilidži sa pesmom „Momak Ibro zagledao Fatu“, te „Beogradskom saboru“ sa numerama „Često prođem pokraj tvoje kuće“ i „Jutros rano devojčica“.

Dve pesme su objavljene na EP-u, zajedno sa numerama „Zar je naša ljubav lažna bila“ i „Devojački san“ Vasilije Radojčić. Naredne godine Diskografska kuća RTB je objavila EP sa Tozovčevom pesmom „Momak Ibro zagledao Fatu“ i „Momčadio, čilo, veselo“.

EP pod nazivom „Lijepa li si, Sarajčice mila“ u prodaji se našao 1966. godine. Na njemu su, osim naslovne numere bile još tri pesme „Ispod lipe kraj potoka“, „Zapeva mi, Šumadijo mila“ i „Zašto te zavoleh“. Muziku za sve pesme napisao je Tozovac, dok tekstove potpisuje Milorad Mića Milutinović.

Započeo je saradnju s pevačicom Silvanom Armenulić, pa su 1967. godine izdali zajednički EP sa četiri pesme koji je objavio Izdavački zavod „Jugoslavija“. Na njemu su se našla četiri dueta „Što te nema moj jarane“, „Zaigraj kolo moje šareno“, „Devojčice garava“ i „Od devojke ništa draže“. Za PGP je iste godine snimio EP sa pesmama „Izvor voda izvirala“, „Kada sunce nad Avalom grane“, „Neću da se ženim“ i „Što su tužne oči tvoje“.

Sa pesmom „Violino ne sviraj“ nastupio je na Ilidžanskom festivalu 1969. godine, a tada se u prodaji pojavile četiri nove pesme „A ja hoću, pa hoću“, „Nama brata dok ne rodi majka“, „U Moravu cure zagazile“ i „Sviraj, sviraj harmoniko“. Muziku, tekstove i aranžmane napisao je sam, a otpevao ih je u pratnji svog orkestra.

U januaru 1970. godine je sa Bačkim Ciganima snimio četiri pesme „Sviraj Ciganine“, „Kad odeš jednog dana“, te narodnu pesmu „Lulo moja srebrom okovana“. Na tom EP-u se našla i ciganska pesma „Te merav“ („Da umrem“) u Tozovčevoj interpretaciji.

Prvi zajednički projekat sa Predragom Cunetom Gojkovićem svetlost dana je ugledao tri meseca kasnije kada se u prodaji pojavio EP sa njihovim duetima „Zašto, zašto i „Na rastanu poljubi me“. Samo par meseci kasnije Tozovac je snimio dve pesme „Ja sam lola“ i „Vlajna“ koje su postale veliki hitovi. Numeru „Ja sam lola“ prvi put je otpevao na „Beogradskom saboru“ 1970. godine.

U legendarnoj emisiji drugog programa Radio Beograda je sa kolegama Lepom Lukić, Mirom Vasiljević, Dragoslavom Gencić, Nedeljkom Bilkićem i Cunetom Gojkovićem, u pratnji Narodnog orkestra otpevao pesmu „Autobus kolo“. Džez verziju je pevao sa Nadom Knežević i Cunetom.

Na Festivalu „Pesma leta `71“ u Vranju otpevao je pesmu „Mirjana“ koja je postala veliki hit. RTB je iste godine objavila EP sa tom numerom i pesmom „Plači majko“ Vasilije Radojčić. U decembru iste godine pesmu „Vlajna“ je snimio sa Narodnim orkestrom RTB-a, a na istom EP-u našla se i pesma „Kad bi svi ljudi na svijetu“ koju je Arsen Dedić izveo sa Plesnim orkestrom RTV Zagreb.

Popularizovao je i starogradske pesme „Ajde Kato, ajde zlato“ i „Donesi vina krčmarice“ za koje se mnogi slažu da najbolje zvuče u njegovoj interpretaciji.

U februaru 1972. godine snimio je pesme „Šumadinac“ i „Krčmo stara“, a u aprilu „Siromah sam, al` volim da živim“ i „Živim od danas do sutra“. Na Festivalu „Pesma leta“ izveo je numere „Oči jedne žene“ i „Mala Vranjanka“, a o njihovom kvalitetu dovoljno svedoči činjenica da se rado slušaju i danas, četrdeset godina kasnije.

Veliki hit postala je i pesma „Jeremija“ koju je tadašnja vlast okarakterisala kao četničku, zbog čega je morao da ode iz Jugoslavije. Dve godine je proveo kod prijatelja u Nemačkoj, a kada se vratio oduzet mu je pasoš. Sve to nije uticalo na popularnost koju je stekao, te je nastavio da nastupa, uprkos tome što je bio na „crnoj listi“.

Tokom 1973. godine objavljene su njegove pesme „Skitnica sam, majko“, „Oj, Lazare“, „Beskućnik sam“, „Putevi se naši razilaze“, „Mađarica“ i „Dozvoli mi da te zaboravim“. Numeru „Tebi na dar“ Tozovac je posvetio svim damama povodom 8. Marta, Međunarodnog dana žena.

Album sa 12 najpoznatijih pesama Predraga Živkovića Tozovca PGP je izdao 1974. godine. Na njemu su se našle numere „Vlajna“, „Mirjana“, „Violino ne sviraj“, „Jeremija“ i druge.

Na „Beogradskom saboru“ 1974. godine je prvi put otpevao pesmu „Noć je tiha“, a iste godine snimio je i numere „Neznanka“, „Lijepi li su mostarski dućani“ i „Jovanka“. Pesmu „Mesečina, mesečina“ koju je napisao Dragan Toković otpevao je 1975. godine sa Ansamblom Radojke. Iste godine objavio je pesmu „Zašto te zavoleh“ za koju je tekst napisao Mića Milutinović, a muziku sam Tozovac.

Nastavio je saradnju sa Draganom Tokovićem na pesmi „Zorice, Zorule“ koju je zajedno sa numerom „Ti si tuđa žena“ 1975. godine objavila Diskografska kuća „Studio B“. Sledeće godine snimio je singlove „Nevernica“, „Pesma rodnom gradu“, „Život je lep“ i „Čvorak“. Na „Hit paradi `76“ otpevao je numeru „Ne čekaj me majko“. Iste godine objavio je singlove „Životu sam život dao“, „Sretoh jednom oči plave“, „Laku noć prijatelji“ i druge.

Drugi studijski album sa 12 najpopularnijih starogradskih i njegovih autorskih pesama je 1977. godine objavila Izdavačka kuća „Diskos“. Na njemu su se našle i numere „Donesi vina krčmarice“, „Moj Milane“, Ajde Kato, ajde Zlato“ i druge.

Sa svojim ansamblom „Prijatelji“ i ansamblom „Zlatne strune“ Žarka Milankovića Škule 1979. godine objavio je album sa šest svojih i tri narodne pesme. Peti studijski album snimio je dve godine kasnije. Na njemu se našla jedna od njegovih najpoznatijih pesama „Leno Magdaleno“ čiji tekst je napisao Aleksandar Saša Paunović, a muziku Tozovac.

PGP RTB je 1982. godine objavio njegov album „Voleću te do kraja života“. Osim naslovne pesme na njemu su bile i „Ako me nekad sretneš“, „Lepa Nišlijka“, te „Ovamo Cigani“ koja je za vrlo kratko vreme postala pravi kafanski hit.

Već sledeće godine u prodaji se pojavio njegov novi studijski album sa pesmama „Volim majko, siroticu“, „Ne klepeći nanulama“, „Hoću majko, pa hoću“, „Po selu se priča“, koji je nazvao „Majci na dar“. Sedmi studijski album pod imenom „Led, led, sladoled“ PGP je objavio 1984. godine. Sa njega su se izdvojile pesme „Došlo vreme da se ženim“ i „Ide Mile lajkovačkom prugom“.

Numere „Skeledžija na Moravi“, „Moja mala kraj Dunava“, „Ti si me čekala“, „Uzmi sve što ti život pruža“ i druge objavljene su na albumu „Predrag Živković Tozovac“ 1985. godine. Njegov deveti studijski album pod nazivom „Deset novih super hitova“ PGP je objavio već sledeće godine. Sa njega se izdvojila pesma „Prazna čaša na mom stolu“ koja se danas smatra evergrinom.

Albumi „Zaigrajte uz moje pesme“ i „Ide Mile lajkovačkom prugom“ objavljeni su 1988. i 1989. godine.

Početak devedesetih godina 20. veka obeležila je pesma „Kako da ti kažem“ sa istoimenog albuma koji je Tozovac objavio 1991. godine. Na njemu su bile i numere „Sanja“, „Jutro“ „Šumadija“ i druge. Sledeći CD objavio je 1995. godine pod nazivom „Ljubav je za sve godine“. U međuvremenu su brojne diskografske kuće objavljivale kompilacije najvećih hitova u njegovoj karijeri.

Izdavačka kuća PGP RTS je 1997. godine izdala CD „Tri majstora“ na kome Tozovac, Cune i Miroslav Ilić izvode neke od svojih najlepših pesama. „Mirjana“, „Vlajna“, „Prazna čaša na mom stolu“ i druge našle su se na ovom CD-u, a pored njih i pesme koje su pevači otpevali zajedno nadmećući se čija će interpretacija bolje da zvuči.

Poslednji studijski album Tozovac je objavio 2002. godine pod nazivom „Žena neverna“. Većinu pesama napisao je sam, dok je na tekstovima sarađivao sa Brankom Kamenkovićem. Na tom albumu našle su se i Tozovčeve interpretacije narodnih pesama „Opa, nina, nina, naj“, „Da zna zora“ i „Beograde lele, lele!“.

Tokom više od pola veka duge pevačke karijere Tozovac je nastupao širom sveta. Pevao je na koncertima u bivšoj Jugoslaviji, te mnogim gradovima Evrope, Amerike, Kanade i Australije. Poslednji veliki koncert održao je 28. oktobra 2012. godine u prepunom „Sava centru“. Pred nekoliko hiljada svojih obožavalaca pevao je više od tri sata.

Foto: E-stock.us

Iste godine je dobio diplomu zaslužnog građanina Kraljeva, a u avgustu 2018. godine mu je uručen Zlatni mikrofon Radio Beograda, na koncertu održanom povodom šezdeset godina postojanja Radio Televizije Srbije.

Ostali projekti

Predrag Živković Tozovac se gradeći uspešnu muzičku karijeru našao i u ulogama televizijskog voditelja, ali i glumca.

Na malim ekranima prvi put se pojavio 1968. godine u mini seriji „Naše priredbe“ koja je emitovana na Televiziji Beograd. Uloge su tumačili Slobodan Aligrudić, Ljubomir Cipranić, Olivera Marković i drugi, a kao specijalni gosti pojavljivali su se tada poznati pevači Tozovac i Cune Gojković. Seriju je režirao Jovan Ristić, dok scenario potpisuju Bora Ćosić i Vojislav Kostić.

U drami „I Bog stvori kafansku pevačicu“ iz 1972. godine Tozovac glumi pevača. Reč je o jugoslovensko-nemačkom filmu čiji scenario su napisali Gordan Mihić i Bogdan Jovanović, dok režiju potpisuje Jovan Živanović. Glavne uloge su igrali Velimir Bata Živojinović i Vera Cukić. U filmu se još pojavljuju pevači Lepa Lukić i Cune Gojković.

Napisao je uvodnu muziku za film „Lov na jelene“ iz 1972. godine, te pesmu „Vrati se“ koju je Silvana Armenulić izvodi u jednoj sceni.

Pojavio se u tri epizode TV serije „Naše priredbe“, te u jednoj epizodi serija „Obraz uz obraz“ i „Život je lep“ iz 1973. godine. Sa Cunetom Gojkovićem, Zlatom Petrović, Mijom Aleksićem, Miodragom Petrovićem Čkaljom i drugima se 1975. godine pojavio u televizijskom filmu „Momčine“ Aleksandra Đorđevića.

Za potrebe TV drame „Izvinjavamo se, mnogo se izvinjavamo“ iz 1976. godine napisao je istoimenu pesmu koju je otpevao u pratnji Ansambla Danila Danilovića Daniluške. Drama je po oceni kritike i publike 2008. godine uvrštena među deset najboljih drama snimljenih u istoriji RTS-a.

Iste godine je učestvovao u snimanju muzičkog tok šoa „Čast mi je poznavati vas“ koji su vodili Vlastimir Đuza Stojiljković, Jovan Janićijević Burduš i Ružica Sokić. Pojavio se i u filmovima „Otpisani“ iz 1978. i „Prva srpska železnica“ iz 1979. godine.

Od 1983. do 1986. godine je sa kolegama Cunetom Gojkovićem i Zlatom Petković na RTB-u vodio muzičku emisiju „Folk parada“, koja je afirmisala brojne pevače narodne muzike poput Marinka Rokvića, Halida Muslimovića, Zorice Marković i drugih.

Tri godine kasnije Tozovac je napisao pesme „Frida“ i „Lilijana Lili“ za potrebe filma „Balkan ekspres 2“ sa kojima se pojavio u ulozi pevača u filmu.

Privatni život

Predrag Živković Tozovac rođen je 1936. godine u Kraljevu. Njegovo detinjstvo je obeležila smrt oca, koga kaže dugo nije mogao da prežali. U rodnom gradu je završio osnovnu i srednju školu, a u Beogradu Višu komercijalnu školu.

Od detinjstva je voleo muziku, a njegov talenat uočili su roditelji koji su ga kasnije upisali na časove harmonike, bubnjeva i trube. Harmonika je ipak bila njegov omiljeni instrument, pa je počeo da svira s raznim orkestrima u prestonici i okruženju. Veliku popularnost stekao je krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih godina 20. veka. Učestvovao je na brojnim festivalima, i neretko osvajao glavne nagrade.

U mladosti je važio za velikog zavodnika i boema. Nikad se nije ženio, a iz vanbračnih veza ima dva sina. O svojim ljubavima veoma retko govori, jedina koju pominje je Biljana Ristić, jer smatra da se ona neće naljutiti zbog toga. Priznaje da je voleo i jednu Mirjanu kojoj je posvetio istoimenu pesmu.

Ipak, više od 35 godina živi sa dve decenije mlađom Emilijom, koju zove Mima. Jednom prilikom je izjavio da se mnogo vole, te iako nisu venčani, imaju najlepši brak na svetu. Pevač je tada izjavio da bi je oženio ukoliko bi ona to htela. To je bio povod novinarima da najave venčanje, koje se ipak nije desilo. Za svoj odnos sa Mimom Tozovac kaže da je više od ljubavi.

Pre nekoliko godina izdao je zbirku pesama pod nazivom „Poezija“ koju je štampao Tanasije Katanić, vlasnik kragujevačke „Prizme“. Celokupan tiraž poklonio je publici na jednom od svojih koncerata u beogradskom „Sava centru“. Predgovor za knjigu napisao je književnik Milovan Vitezović, koji je zaključio da su to pesme koje je Tozovac  pisao „kada je bio sam, a nije bio naš“.

Domaći mediji su 6. aprila 2021. godine objavili da je pevač preminuo od posledica novog virusa korona. Tozovac se nekoliko nedelja borio sa infekcijom, a vest o njegovoj smrti je jednom domaćem listu potvrdio njegov kum.

Sahranjen je tri dana kasnije u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu uz zvuke svoje pesme „Jesen u mom sokaku“.

Diskografija

Singlovi i EP-ovi

1965. Jutros rano, devojčice

1965. Često prođem pokraj tvoje kuće

1965. Olistala šuma

1966. Lijepa li si, Sarajčice mila

1967. Od devojke ništa draže (sa Silvanom Armenulić)

1967. Izvor voda izvirala

1969. A ja hoću, pa hoću

1970. Ja sam lola/Vlajna

1970. Na rastanku poljubi me(Sa Predragom Gojkovićem Cunetom)

1970. Sviraj Ciganine (sa Bačkim Ciganima)

1971. Mirjana

1972. Jeremija

1972. Siromah sam, al` volim da živim

1972. Šumadinac

1972. Oči jedne žene/Mala Vranjanka

1973. Mađarica/Dozvoli mi da te zaboravim

1973. Skitnica sam, majko

1973. Beskućnik sam

1974. Noć je tiha

1974. Neznanka/Lijepi li su mostarski dućani

1975. Ti si tuđa žena

1975. Mesečina, mesečina

1976. Izvinjavamo se

1976. Životu sam život dao

1976. Nevernica

1976. Život je lep

1976. Ne čekaj me majko

1977. Of, Jano, Jano

1978. Petrovčanka

1979. Gedža

1979. Alaj volim život / Za ljubav moju ti ti si tako mlada

1980. Šaljive pesme

1981. Leno Madaleno/Primorka

1990. Ne Truje Me Ovo Vino/Put U Istambul (sa Slavkom Banjcem)

Albumi

1974. Tozovac

1974. Tozovac

1979. Tozovac ‎

1981. Predrag Živković – Tozovac

1982. Voleću te do kraja života

1983. Majci na dar

1984. Led, led, sladoled

1985. Predrag Živković Tozovac

1987. Deset novih super hitova

1988. Zaigrajte uz moje pesme

1989. Ide Mile lajkovačkom prugom

1991. Kako da ti kažem „Volim te“

1995. Ljubav je za sve godine

2002. Žena neverna

Kompilacije

1970. Dragan Živković-Tozovac

1975. Tozovac – 2 album

1980. Uspesi

1998. Tozovac – Pesme koje večno ostaju 1

1998. Tozovac – Pesme koje večno ostaju 2

2004. Tozovac – Najlepše pesme

2013. Tozovac – The Best Of