Predrag Cune Gojković

Biografija

Predrag Cune Gojković je bio jugoslovenski i srpski pevač sevdalinki, narodnih, zabavnih i starogradskih pesama. Rođen je 6. novembra 1932. godine u Kragujevcu. Preminuo je 21. jula 2017. godine u Beogradu. U braku sa suprugom Leposavom Lelom Gojković dobio je dve ćerke Natašu i Katarinu.

Snimio je više od stotinu singlova, 15 albuma i isto toliko kompilacija. Njegove najpoznatije pesme su „Stani, stani, Ibar vodo“, „Kafu mi, draga, ispeci“, „Janičar“, „Ljubav mi srce mori“ i druge. Osvojio je brojne nagrade i priznanja, poput Ordena zasluga za narod, posebnog priznanja za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi Srbije, nagrada za životno delo Kulturno prosvetne zajednice i Saveza estradno-muzičkih umetnika Srbije, te Zlatne medalje za zasluge koja mu je dodeljena posthumno povodom Dana državnosti Republike Srbije.

U karijeri dugog više od pola veka nastupao je na svim kontinentima, a mnoge njegove pesme uvršetene su jugoslovenske i srpske antologije.

Detinjstvo, mladost i obrazovanje

Predrag Gojković je rođen 1932. godine u Kragujevcu. Njegov otac Jovan je bio ugledni frizer i funkcioner u kragujevačkom Fudbalskom klubu Radnički. Njegova majka Radmila, koju su zvali Rosa bila je domaćica. Imao je godinu dana mlađu sestru Anku.

Ljubav prema pesmi nasledio je upravo od Rose koja je radeći kućne poslove i brinući se za decu uvek pevušila. Tako je i Predrag naučio prve pesme. Nadimak Cune potiče od majčine česte rečenice „Dođi da te majka jednom cune (poljubi)“.

Četiri godine nakon njegovog rođenja porodica se preselila u Beograd. Jovan je u ulici Grčića Milenka otvorio berbersku radnju. Rosa i Jovan su decu vaspitavali da poštuju starije, pa je tako Cune jednom prilikom ispričao kako je svaki put kada je prolazio pored kafedžije Dise ili pekara Stojčeta morao da skine kapu i da se pokloni. Ukoliko bi to propustio morao je „za kaznu“ da im otpeva po neku pesmu. Tako je za njegov talenat saznao čitav komšiluk.

Upisao je Osnovnu školu „Vojislav Ilić“ i vrlo brzo postao solista u školskom horu. Sa grupom drugara već je sa sedam godina gostovao u školskom programu Radio Beograda i to u redakciji koju je vodila Gita Nušić Predić, ćerka srpskog književnika Branislava Nušića. Cune je pevao narodnu pesmu „Jova Ružu kroz sviralu zove“.

Idiličan život u srpskoj prestonici je prekinulo šestoaprilsko bombardovanje koje je promenilo živote mnogih beogradskih porodica. Tokom okupacije od strane Nemačke upoznao je harmonikaša Aleksandra Trandafilovića, oca Mije Todorovića Krnjevca koji je kasnije napisao mnoge pesme koje su u Cunetovoj interpretaciji doživele veliki uspeh.

Malu maturu je položio 1947. godine. S obzirom da je majka želela da postane sveštenik ili oficir, Cune je uslišio obe njene želje, ali mu te škole nisu „ležale“. Na kraju je upisao Trgovačku akademiju u Beogradu. U momentu kada je završio drugi razred primljen je u hor „Đoka Pavlović“ i postao poštanski službenik.

Muzička karijera

Žarko Milanović, vođa narodnog orkestra uočio je njegov veliki talenat. Ostale veštine poput dikcije, ponašanja na sceni i ostalog naučio je upravo od Žarka. Već 1948. godine dobio je priliku da peva na Radio Beogradu.

Nastupao je u poznatim kafanama i hotelima u Beogradu, Smederevu, Vršcu, Mostaru i drugima. Na jednom od nastupa u zemunskom hotelu „Central“ upoznao je Dragana Tomljenovića, šefa orkestra „Meksikanski trio“. Jedno vreme je pevao s njima, a nakon toga se s ansamblom Milije Spasojevića nastupao na festivalu „Šest dana kancona“ u Milanu.

Konkurencija na festivalu je bila velika. Pevali su poznati izvođači iz Francuske, Španije i Italije, a Cune je sa svojom numerom „Halisko“ osvojio drugo mesto. Ovaj veliki uspeh bio je samo prvi korak u pet decenija dugoj i uspešnoj karijeri Predraga Cuneta Gojkovića.

Sa džez orkestrom Vojislava Simića i Revijskim orkestrom Ilije Genića snimao je pesme za Radio Beograd. Šira javnost ga je upoznala tokom festivala u Zagrebu, Opatiji, Beogradu i drugima.

Sa pesmom „Dugo, lijepa dugo“ je 1960. godine nastupio na festivalu u Opatiji, a sledeće godine je na „Beogradskom proleću“ otpevao numeru „Mala pesma o velikoj sreći“. Povodom 8. Marta, Međunarodnog dana žena je na Radio Beogradu prvi put otpevao pesmu „Kafu mi, draga, ispeci“ koju ga je naučila njegova kolecija Nada Mamula. Numera je postala veliki hit, a mnogi se i danas na pomen pevačevog imena sete ove pesme.

U februaru 1962. godine je pesmu „Kafu mi, dragi, ispeci“ otpevanu u pratnji orkestra Žarka Milanovića, objavio u vidu singla. Za samo tri meseca singl je dosegao zlatni tiraž, ne samo u bivšoj Jugoslaviji, nego i na Balkanu. Iz svega toga doneo je zaključak da je bolje da više snima narodne i starogradske pesme, a manje zabavne. Usledili su nastupi na festivalima „Ilidža“ i „Beogradski sabor“.

Dve godine zaredom pevao je na „Beogradskom proleću“ gde je prvi put izveo pesme „Pave, ja i mandolina“ i „Neka zna još neko“. Godine 1966. je na istoj manifestaciji pevao numeru „Od kada se rastadosmo“. Iste godine je otišao na turneju po Sjedinjenim Američkim Državama (SAD). Turneja je trajala tri meseca, ali je Cune sa porodicom u Americi ostao tri godine. U Čikagu je 1967. godine rođena njenova ćerka Katarina.

U Jugoslaviju se vratio 1970. godine, a već sledeće godine sa pesmom „Don Žuan“ nastupio na Festivalu „Pesma leta“. Na istom festivalu je 1972. godine izveo numeru „Zapevajte pesme stare“. Usledilo je učešće na „Beogradskom proleću“ gde je Cune otpevao sevdalinku „Još i danas“.

26. marta 1971. godine u beogradskom hotelu „Jugoslavija“ održano je takmičenje „Ko zna više“ u kome su se Cune i Mile Bogdanović nadmetali, ne u pevanju, nego u poznavanju pesama. Mile i Cune su pevali više od 15 sati, a pobedu je odneo Cune. Mediji su te večeri i jutra detaljno izveštavali o rezultatu, a pevači su izveli više od 300 pesama. Bio je to prvi događaj te vrste u Jugoslaviji.

Pesme „Samo jednom srce ludi“ i „Oči i zvijezde“ Cune Gojković je otpevao na festivalu „Beogradski sabor“ 1973. i 1975. godine. Iste, 1975. godine objavio je drugi studijski album pod nazivom „Predrag Cune Gojković“. Na njemu su se našle pesme „Stani, stani Ibar Vodo“, „Na Moravi vodenica stara“, „Stanika mi bolna legnala“, „Ruse kose curo imaš“, „Lepo li je biti čobanica“, „Što ti je, Stano mori“ i druge.

Diskografska kuća „Jugoton“ je iste godine objavila istoimeni album na kome su bile pesme „Bele ruže, nežne ruže“, „Nestaćeš iz mog života“, „Hteo bih te videt`“, „Lijepa Janja“ i druge. Na Hit paradi je 1975. godine prvi put otpevao numeru „Sedam sela, sedam mojih cura“.

Zajedno s ansamblom Veseli Vojvođani je 1977. godine snimio album „Zvuci Jugoslavije“ sa 11 pesama. Na njemu su bile numere „Sedi Mara na kamen studencu“, „Povela je Jelka“, „Splet pesama iz Vojvodine“, „Kad ja imam konja vrana“, „Raslo mi je bagrem drvo“ i druge.

Na „Beogradskom proleću“ naredne godine je pevao pesmu „Moja violina“, a 1978. godine u prodaji se pojavio album koji je snimio s orkestrom Mije Krnjevca. Pesme „Ljubav me je opila“, „Ljubav mi srce mori“, „Oj, Moravo, oj!“, „Bisenija, kćeri najmilija“, „Od kad se rastasmo“ i druge publika je prihvatila s oduševljenjem. Na ovoj ploči sarađivao je i sa Slavkom Perovcem, Pantom Radivojevićem, Ljubišom Pavkovićem i drugima. Usledio je nastup na „Beogradskom proleću“ gde je otpevao starogradsku pesmu „Ruže su uvele“.

Diskografska kuća „Diskoton“ je 1980. godine objavila zajednički album Cuneta Gojkovića i Snežane Đurišić sa pesmama „Kafu mi, draga, ispeci“, „Hoću mladost da proživim“, „Ja prošetah kraj Morave“, „Ah, moj Aljo“, „Moj zumbule“, „Jovane, Jovo“ i drugima. Iste godine PGP RTB je izdao ploču s osam pesama koje su pevali Cune i Dragan Toković. Na njemu su bile Cunetove numere „Sedam sela, sedam mojih cura“, „Ljubav mi srce mori“, „Voleo sam te“, „Komšinica“. Zajedno su otpevali pesmu „Dunave, moje more“.

U martu 1981. godine u Velikoj dvorani Doma sindikata Cune se ponovo sastao sa Miletom Bogdanovićem na još jednom pevačkom dvoboju. I za ovaj koncert interesovanje je bilo veliko, a snimak je objavila Diskografska kuća „Sarajevo Disk“ pod naslovom „Ko zna više“.

Cune je iste godine sa pesmom „Proleće je kad se dvoje sretnu“ nastupio na večeri nove gradske pesme koja je održana u sklopu „Beogradskog proleća“. Iste godine Diskografska kuća „Jugoton“ je objavila dva njegova albuma. Prvi je nosio naziv „Janičar“, a osim naslovne pesme koja je postala veliki hit, slušane su bile i Cunetove interpretacije numera „Aj, čija frula ovim šorom svira“ i „Čoban tera ovčice“.

Na drugoj ploči koja je nazvana „Ne mogu ti ništa osim cveća dati“ bilo je 10 pesama. Cune je praćen Narodnim orkestrom snimio pesme „Sreo sam te prvi puta“, „Te oči tvoje zelene“, „Kad mi pišeš mila mati“, „Oprosti mi ti, gitaro“, „Krvava ruža“ i druge.

Pred početak Svetskog prvenstva u fudbalu koje je 1982. godine održano u Španiji Cune Gojković, Olivera Katarina i Oliver Mandić su snimili navijačke pesme „Napred, Plavi“ i „Dobar dan, Španijo“ koje je objavio PGP RTS.

Na „Beogradskom proleću“ iste godine Cune je otpevao pesmu „Stan` Dunave, stani plavi“, a na „Hit paradi“ numeru „Drugi stare, ja sve mlađi“. Dve godine zaredom je nastupao na festivalu u Vogošći gde se publici predstavio pesmama „Sudbina pevača“ i „Ah nema, nema više sevdaha“.

Godine 1987. objavio je album „Nezaboravne melodije“, a sledeće godine PGP je izdao Cunetovu ploču „Ko to kaže Srbija je mala“. Jedan od poslednjih festivala na kojima je učestvovao bila je „Zlatna tamubrica 1990“ gde je pevao pesmu „Momci svilokosi“.

Diskografska kuća „Red Luna Records“ je 1993. godine objavila dva CD-a pod naslovom „Zapevajmo pesme stare“ na kojima su se našle najlepše pesme Predraga Cuneta Gojkovića. Kompilaciju „Kafu mi draga ispeci“ je 1997. godine objavila Diskografska kuća „Folk estrada“, a iste godine PGP RTS je izdao album „Tri majstora“ sa 35 pesama koje su zajedno otpevali Cune Gojković, Predrag Živković Tozovac i Miroslav Ilić.

Kako je u jednom intervjuu Cune kazao imali su priliku da, poput Lučana Pavarotija (Luciano Pavarotti), Hosea Karerasa (José Carreras) i  Plasida Dominga (Plácido Domingo), nastupe širom sveta. Ipak, Tozovca to nije mnogo interesovalo, pa su nekoliko puta oduševili beogradsku publiku. Ipak, CD i video snimci koji se mogu pronaći na internetu pokazuju dobre reakcije onih koji su prisustvovali koncertu, ali i komentatora na društvenim mrežama.

Produkcijska kuća „Grand“ je 2001. godine objavila kompilaciju njegovih pesma pod naslovom „Predrag Cune Gojković“, a sledeće godine singl „Nestao je san“.

Tokom više od pedeset godina na muzičkoj sceni Cune Gojković je snimio na hiljade pesama sadržanih na 35 singlova i EP-ova i 15-ak albuma. Nastupao je širom sveta, te bio rado viđen gost mnogih televizija širom bivše Jugoslavije. Mnogi smatraju da je njegova verzija Šantićeve „Emine“ jedna od najuspešnijih obrada čuvene pesme srpskog pesnika. Ipak, zaštitni znak mu je tokom svih tih godina postala numera „Kafu mu, draga, ispeci“ koju je otpevao više od 40 000 puta.

Neretko je osvajao glavne nagrade na festivalima, a dobitnik je i posebnog priznanja za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi Srbije i dve nagrade za životno delo.

Film, radio i televizija

Na Radio Beogradu pojavio se još kao đak Osnovne škole Vojislav Ilić. Od 1948. godine počeo je da snima na istom radiju, a 1958. godine se prvi put pojavio u TV seriji. Reč je o seriji „Servisna stanica“ koja je snimana i emitovana uživo na Televiziji Beograd. Glavne uloge su tumačili Miodrag Petrović Čkallja i Mija Aleksić, a Cune se pojavio u dve epizode.

Dve godine kasnije glumio je u seriji „Serafimov klub“, gde je ponovo dobio priliku da igra sa Čkaljom i Aleksićem. Serija je emitovana na programu Televizije Beograd u periodu od marta do juna 1961. godine, a Cune se pojavio u tri epizode.

U komičnom televizijskom mjuziklu Radeta Mlađenovića pod naslovom „Srećna Nova godina“ pojavio se sa Ljubomirom Didićem i Radmilom Karaklajić. Film je premijerno prikazan 1962. godine na Televiziji Beograd. Glumio je epizodne uloge u serijama „Promaja“ i „Šest svečanih pozivnica“ koje su režirali Mirjana Samardžić i Savo Mrmak.

Pojavio se i u seriji Jovana Ristića pod naslovom „Naše priredbe“ gde je igrao sa velikim zvezdama jugoslovenskog glumišta Slobodanom Aligrudićem i Ljubomirom Cipranićem. Serija je premijerno prikazivana tokom 1968. godine.

Sa Vlastimirom Đuzom Stojiljkovićem, Stanislavom Pešić, Olgom Ivanović i Ljiljanom Lašić je glumio u četiri epizode popularne serije „Pozorište u kući“ koja je prikazivana od 1972. do 1984. godine. U međuvremenu je glumio u filmovima „I bog stvori kafansku pevačicu“, „Momčine“ i „Izbacivač“. Godine 1978. pojavio se u seriji „Profesionalci“, a šest godina kasnije pevao u TV filmu „Oj, Moravo“.

U periodu od 1983. do 1986. godine je sa kolegama Predragom Tozovcem i Zlatom Petković na RTB-u vodio muzičku emisiju „Folk parada“, koja je popularizovala brojne pevače narodne muzike poput, Halida Muslimovića, Zorice Marković, Marinka Rokvića i drugih.

Uloga Gazde u drami Srđana Karanovića „Jagode u grlu“ donela mu je nagradu za najboljeg naturščika.

RTS je 1996. godine objavio snimak koncerta Cuneta Gojkovića, Miroslava Ilića i Predaga Tozovca koji je nazvan „Tri majstora“.

Pojavio se u jednoj epizodi serije „Samo večeras“ iz 2011. godine, te dokumentarnom filmu „Sevdalinka: Alhemija duše“ iz 2016. godine.

Privatni život

Predrag Cune Gojković je rođen 1932. godine u Kragujevcu. Kada mu je bilo četiri godine porodica se doselila u Beograd. Otac je bio berberin i frizer koji je imao svoju radnju, a majka je brinula o njemu i godinu dana mlađoj sestri Anki. Ljubav prema muzici stekao je vrlo rano, jer je majka Rosa dok je obavljala kućne poslove uvek pevušila.

Kako je jednom prilikom rekao, počeo je da peva na slavama i veseljima, a mnoge je oduševljavalo to što tako sićušan i mršav dečak može tako da pusti glas. Nastavio je da peva kao solista u školskom horu, a s vremenom je ta ljubav postala jača od majčine želje da bude oficir ili sveštenik.

Vrlo rano je počeo da nastupa. Pevao je u Beogradu i okolini, a uskoro su usledili pozivi za svirke u poznatim kafanama i hotelima širom Jugoslavije. Već 60-ih godina prošlog veka postao je velika zvezda.

Pred jednu turneju po bivšem Sovjetskom Savezu zbližio se s kolegicom Zoranom Lolom Novaković. Kako je jednom priliko priznao, bila je to velika zaljubljenost. Ipak, tokom te turneje Cune je pomislio da ipak možda nisu jedno za drugo.

Na nastupu na Svetom Stefanu zapazio je lepu Beograđanku Leposavu. Upoznali su se nekoliko dana kasnije, a Leposava (Lela) je jednom prilikom ispričala kako su proveli divan dan na crnogorskom primorju. Nekoliko meseci kasnije su se verili, a 6. novembra 1962. godine, na Cunetov rođendan venčali u Beogradu.

Zanimljivo je da pevač nije želeo muziku na svadbi, pa u šali kaže da su svi njegovi prijatelji jedva čekali da se mladenci povuku kako bi zapevali i zasvirali. Lela ga je nakon toga sačekala posle nastupa u Ljubljani pa su krenuli na bračno putovanje u Pariz.

Godine 1964. dobili su ćerku Natašu, a dve godine kasnije su odselili u Ameriku gde su živeli tri godine i gde je 1967. godine rođena njihova ćerka Katarina. Nedugo nakon rođenja druge ćerke vratili su se u Beograd. Po očevoj želji Nataša je upisala Pravni fakultet, ali je to nije privlačilo. U međuvremenu je postala dizajner, a sa suprugom i ćerkama Mijom i Emom živi u Los Anđelesu u Americi.

Poželeo je da Katarina studira stomatologiju, te da po završetku fakulteta u Čikagu otvori svoju ordinaciju. Ipak, ona je upisala glumu na Fakultetu dramskih umetnosti. Iako živi na relaciji Beograd – Čikago Katarina gradi uspešnu glumačku karijeru. Počela je na daskama Jugoslovenskog dramskog pozorišta (JDP), a publika je imala priliku da je gleda u filmovima „Valjevska bolnica“, „Kaži zašto me ostavi“, „Belo odelo“, te serijama „Andrija i Anđelka“, „Sumnjiva lica“, „Urgentni centar“ i drugima.

Kćerke su tokom 2019. godine ispunile očev san, gdje su imale promociju CD-a na kojem su nasnimljeni njihovi glasovi preko očevih originalnih snimaka.

Predrag Cune Gojković se sa javne scene povukao 2010. godine. Poslednjih nekoliko godina života retko je nastupao, a preminuo je 21. jula 2017. godine u Beogradu. Sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom Groblju, pored prijatelja iz detinjstva Velimira Bate Živojinovića.

Diskografija

Albumi

• 1961. Halisko
• 1973. Nestaćeš iz mog života
• 1973. Cune
• 1975. Zašto svićeš tako rano
• 1979. Cune i Orkestar Mije Krnjevca – Predrag Cune Gojković
• 1980. Ja prošetah kraj Morave – Cune i Snežana Đurišić
• 1980. Cune Gojković i Dragan Toković – U Novom Sadu, ej
• 1981. Ne mogu ti ništa osim cveća dati
• 1981. Janičar
• 1981. Predrag Gojković Cune i Mile Bogdanović – Ko zna više
• 1987. Nezaboravne melodije
• 1988. Ko to kaže Srbija je mala
• 2001. Predrag Cune Gojković
• 2002. Nestao je san

EP-ovi i singlovi

• 1961. Halisko
• 1961. Kad zasvira harmonika
• 1962. Prodavačica Ljubičica
• 1962. Kafu mi draga ispeci
• 1962. Momak veseljak
• 1963. Zlatan prsten
• 1963. Mandoline na mesečini
• 1963. Halisko
• 1963. Kad ja imam konja vrana
• 1963. Oj, Moravo, oj
• 1963. Maramica svilenica – duet Predrag Gojković i Živka Đurić
• 1963. Probija se kolovođa
• 1963. Brazil
• 1963. Tri devojke zbor zborile
• 1965. Mama Huanita
• 1965. Pod Avalom svi je znaju
• 1966. Sirota je bez miraza
• 1966. Jedan tužan pozdrav
• 1966. Predrag Gojković i Nedeljko Bilkić – Beogradski sabor
• 1969. Ljubav mi srce mori
• 1970. Crni vrhu kraju od Srbije
• 1970. Crvena Zveda – Zvezda
• 1970. Predrag Živković Tozovac i Cune Gojković – Zašto, zašto/Na rastanku poljubi me
• 1970. Ljubav je večna/Morava me pesmom zadojila
• 1970. Komšinica/Ljubav, ljubavi
• 1971. Don Žuan
• 1972. 1971. Zašto da patim
• 1972. Često suza kane/Tašana
• 1972. Zapevajmo pesme stare
• 1972. Akordi Đerdapa – Tihomir Petrović i Cune
• 1973. Silvana Armenulić i Predrag Gojković – Gde si da si moj golube/Kad u jesen lišće žuti
• 1973. Samo jednom srce ludi
• 1973. Žal za mladost
• 1973. Crne oči, plave oči/Zbog jedne žene
• 1973. Bećar/Rastanak je od sudbine dar
• 1974. Hej drugovi/Život leti
• 1974. Kad u ribu pođem
• 1974. Melodije iz TV serije Pozorište u kući
• 1974. Nevena/Kućo moja sa sedam prozora
• 1974. Esma Redžepova i Cune – Kaži, kaži, libe Stano
• 1974. Hej, drugovi/Život leti
• 1974. Živka Đurić i Cune Gojković – Sitna kiša pada
• 1974. Još i danas
• 1975. Moj život je reka bez povratka
• 1975. Predrag Gojković Cune i ansambl Radojke i Tineta Živkovića – Sedam sela sedam mojih cura
• 1975. Oči i zvijezde
• 1975. Cune i Dragan – Dunave moje more
• 1978. Lepa, Usnija, Tozovac i Cune -Mani, mani
• 1979. Ko to kaže, ko to laže
• 1980. Kafu mi draga ispeci/Đerdapske delije
• 1982. Olivera, Dado i Cune – Napred plavi

Kompilacije

• 1973. Cune
• 1993. Zapevajmo pesme stare 1
• 1993. Zapevajmo pesme stare 2
• 1997. Kafu mi draga ispeci
• 1999. Pedeset godina sa vama
• 2005. Zlatna kolekcija
• 2008. Zapisano u vremenu
• 2013. Predrag Cune Gojković

Filmografija

Filmovi i serije

• 1959. Servisna stanica
• 1961. Serafimov klub
• 1963. Srećna Nova godina
• 1963. Promaja
• 1963. Šest svečanih pozivnica
• 1968. Naše priredbe
• 1968-1973. Naše priredbe
• 1972. I Bog stvori kafansku pevačicu
• 1972-1980. Pozorište u kući
• 1975. Momčine
• 1978. Izbacivač
• 1978. Profesionalci
• 1984. Oj, Moravo
• 1985. Jagode u grlu
• 1996. Tri majstora
• 2011. Samo večeras
• 2016. Sevdalinka: Alhemija duše

Nagrade i priznanja

• 1958. Srebrni lav
• Orden zasluga za narod (odlikovao ga tadašnji predsednik Jugoslavije Josip Broz Tito)
• 1985. Nagrada za najboljeg naturščika, za ulogu u filmu „Jagode u grlu“
• Posebno priznanje za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi Srbije
• 2015. Zlatni mikrofon Radio Beograda
• 2015. Zlatni melos – nagrada za životno delo
• Nagrada za životno delo Kulturno-prosvetne zajednice.
• 2017. Nagrada za životno delo, od strane Saveza estradno-muzičkih umetnika Srbije 2017. godine (dodeljena posthumno)
• 2018. Zlatna medalja za zasluge, povodom Dana državnosti Republike Srbije 2018. godine (dodeljena posthumno)