Ognjan Radivojević – Ogi

Biografija

Ognjan Radivojević Ogi je srpski muzičar, kompozitor, producent i dirigent. Rođen je 6. oktobra 1970. godine u Nišu. Sa suprugom Biljanom, decom Lavom i Sofijom, živi i radi u Beogradu.

Sarađivao je sa poznatim džez muzičarima. Radio je sa Goranom Bregovićem, Rambom Amadeusom, a bio je dirigent i producent Big Bend orkestra RTS-a.

Kažu da je za njega više tekstova napisano na engleskom, italijanskom, francuskom, španskom i drugim jezicima, nego na srpskom. Bio je planetarno popularan kao vrlo uspešan i produktivan umetnik, koji je uvek važio za onog koji je surovo iskren. Nikada nikog nije ostavljao ravnodušnim, kao senzacija delovao je vizuelno, ali i svojim umetničkim radom.

Sve ono o čemu je maštao kao dete ostvario je kroz saradnju sa Goranom Bregovićem. Zajedno su obišli svet i nastupali na prestižnim binama, snimali u najboljim svetskim studijima, nastupali pred članovima kraljevskih porodica, predsednicima svetskih država. Kasnije je započeo solo karijeru.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Ogi Radivojevic (@ogiradivojevic)

Detinjstvo i odrastanje

Rođen je u Nišu 6. oktobra 1970. godine. Kada je imao tek nekoliko meseci, njegovi roditelji su se preselili na periferiju Beograda u naselje Braće Jerkovića. Njegov otac je poznati muzičar Radivoje Radivojević.

Zanimljiva je jedna anegdota koju su prepričavale kolege njegovog oca. Naime, Rade je otišao sa Ognjanom u park kada je Ogi imao tek godinu dana. Zviždao je i pustio ga da sluša ptice kako cvrkuću, pa se pribojavao da Ogi neće biti apsolutni sluhista. Ogi je u porodici Radivojević četvrta generacija muzičara, pa je njegovom ocu bilo izuzetno važno da Ogi bude sluhista jer je imao želju da njegov sin nastavi porodičnu tradiciju. Inače, njegov pradeda je svirao klarinet i bio je nagrađen od strane državnika Austrougarske.

Inače, njegovi roditelji su bili veoma mladi kada se Ogi rodio. Bili su još studenti. Ogi je tako odrastao u društvu studenata i kao dete je imao vrlo zanimljive poglede na život.

Zanimljivo je da je odrastao u naselju Braće Jerkovića koje je u Beogradu poznato kao ono koje, osim Zemuna, ima najveći broj „žestokih momaka“ po glavi broja stanovnika. To nije bio kraj u kojem su „rasli“ umetnici.

Zbog toga su Ogija njegovi roditelji upisali u muzičku školu kako bi ga odvojili od lošeg uticaja društva i usmerili u pravom smeru. Ogi je imao dugu kosu i kao neko ko je svirao klavir, bio je neprihvaćen u tom društvu. Često su ga tukli, kao opomenu drugima, da ne trebaju izgledati tako. Kasnije, kada je počeo da nastupa, to je prestalo i postao je poželjan u društvu.

Sa pet godina se upisao u Muzičku školu, a prvi novac je zaradio na profesionalnom nastupu sa trinaest godina.

U klavir se zaljubio kada je shvatio da može da uvezuje celine i  da tako proizvede nešto svoje. Nikada nije poželeo nešto drugo osim muzičke škole, to mu je jednostavno bilo normalno i smatrao je to kao nešto što se podrazumeva jer su i njegovi roditelji bili u tom svetu.

U muzičkoj školi je uveliko svirao svoje solističke koncerte. Smatrali su ga veoma talentovanim detetom i profesori su mu davali da priprema ozbiljniji repertoar, a zadatke su mu unapred davali. Tada je svirao u zgradi Beogradske filharmonije solistički koncert što je bio veliki uspeh.

U sedmom razredu je već uveliko bio u svetu moderne muzike i zaljubio se u džez muziku. Počeo je da skida tu muziku i da je svira. Njegov otac nikada nije svirao džez, ali je slušao džez. Kada su prijatelji njegovog oca imali nastupe leti na moru, a bio im je potreban klavijaturista za džez, dosetili su se da bi to mogao da radi Ogi iako je tada bio dete. Pitali su njegovog oca da li Ogi može da ide sa njima na more, a Radeta je to odobrio.

Tako je svoj prvi nastup imao sa trinaest godina, 1983.  u Budvi, sa bendom prijatelja svog oca. U početku je govorio kolegama iz benda da prezire narodnjake i da neće to da svira. Tako je i bilo u početku, kada su oni svirali narodnjake, on bi izašao i pio piće. Kasnije, sa godinama, sve se promenilo. Smatra da je tada prošao veliku školu. Kasnije ga je uz džez zainteresovala pop, rok, ali i narodna muzika, jer je shvatio da svaki žanr može da bude dobar.

Sledeći korak je bio da napravi svoj bend. To je i uradio. Tada je stekao prijatelja za celi život jer su on i kolega bili jedini članovi tog benda.

To mu je omogućilo da se sve bolje i bolje snalazi u muzici, komunikaciji sa ljudima, tezgama… Tada je još kao dete zarađivao veliki novac, ali nije odustao od škole. Znao je da će bez muzičkog obrazovanja zauvek ostati samo obični „kafanski svirač“ i da nikada neće saznati sve što želi da zna o muzici.

Dakle, završio je osnovnu i srednju muzičku školu, Gimnaziju, a potom Muzičku akademiju.  Bio je redovan student Muzičke akademije, a studiranje je prekinuo zbog služenja vojnog roka. Napravio je godinu dana pauze.

Radio je kao profesor u Muzičkoj školi „Stanković“. Predavao je klavir na džez odseku dve godine i to 1994. i 1995. godine. Učenici nisu bili mnogo mlađi od njega jer je on tada imao tek nešto više od dvadeset godina. Nije se postavljao kao profesor, a ni učenici nisu mogli tako da ga dožive. Međutim, shvatio je da to nije poziv za njega jer ne ume na najbolji način da prenese znanje na nekoga. Zanimljivo je da je u toj istoj školi i on svojevremeno bio đak.

Svirao je u Big Bend-u RTS-a u džez orkestru.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Ogi Radivojevic (@ogiradivojevic)

Muzička karijera

U srednjoj Muzičkoj školi završio je klavir i osvojio razne nagrade na ovom instrumentu. Posle toga, bio mu je potreban novi izazov. Na poziv dirigenta je gledao kao na instrument kojim u isto vreme može da barata sa šezdeset drugih instrumenata i to mu je bilo izuzetno privlačno. Zbog toga je na Muzičkoj akademiji izabrao smer dirigenta.

Zanimljivo je da Ogi svira mnogo instrumenata, ali je klavir bio i ostao njegov instrument koji svira celi život. Smatra da na klaviru nema tajni profesije koje nije otkrio. Posle klavira, najviše je vremena proveo na udaraljkama, ali smatra da bi mogao da se snađe na svakom muzičkom instrumentu i da proizvede ton.

Želja mu je da nauči da svira frulu i usnu harmoniku. U šali kaže da je to vrlo jednostavno i da instrumente uvek može poneti sa sobom, jer je sa klavirom to malo teže.

Saradnja sa Goranom Bregovićem i svetska slava

Ogi Radivojević je postigao svetsku slavu kada je nastupao sa Goranom Bregovićem u vremenu od 1992. do 2004. godine. U tom periodu Ogi i Bregović širom sveta, na skoro svim kontinentima, imali su nastupe koji su bili veoma posećeni. Ogi, kao svestrani muzičar i umetnik, radio je više poslova i to kao dirigent, aranžer, pevača perkusionista i umetnički direktor. Održali su zajedno više od 600 koncerata.

Za sebe kaže da je u poslu sa Goranom bio „loš“, a Goran „dobar“ policajac za sve članove njihovog orkestra. Bio je zahtevan i uvek je želio da svi zvuče najbolje što mogu.

Saradnja sa Bregovićem počela je 1992. godine kada je Goran nazvao Ogija na fiksni telefon. U početku, Ogi je bio šokiran i nije verovao da ga zove Goran Bregović. U to vreme Ogi je bio asistent Darinke Marović Macić i radio je sa horom male vežbe i orkestracije. Bregović je tada počeo da snima „Arizona dream“ („Arizona drim“). Čuo je da se Ogi  bavi horovima i da mu je to bliska materija, a to su za Bregovića bili važni segmenti te muzike. Želio je da mu za taj projekat Ogi napravi horove i tako je sve počelo… Od 1995. godine počeli su da sviraju koncerte. Tada je nastao veliki broj orkestracija koje se i danas sviraju po koncertima.

Zajedno su nastupali na prestižnim svetskim binama, zajedno su prešli na hiljade i hiljade kilometara i tada je ostvario sve svoje snove.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Ogi Radivojevic (@ogiradivojevic)

Svestrani umetnik sa bogatom muzičkom karijerom

S obzirom da je Ogijeva i Goranova muzika bila internacionalna i veoma cenjena među svetskim muzičarima, onda i ne čudi da je ovaj dvojac radio muziku za strane filmove, ali su sarađivali i sa poznatim muzičarima širom sveta.

Među tim imenima izdvaja se Iggy Pop iz Amerike, zatim mlada umetnica Ofra Haza iz Izraela, Jorgos Dalaras iz Grčke, Sezen Aksu iz Turske, Kayah i Kristof Kravčik iz Poljske i drugi.

Kao muzički producent i dirigent sarađivao je sa francuskom umetnicom Emom Shaplin na njenim letnjim koncertima 2008. godine.

Takođe, za Evropsko prvenstvo u rukometu, koje je održano u Srbiji 2012. godine, Ogi je bio producent i izvođač muzičke himne prvenstva. Autor himne bio je Nikola Čuturilo, a pesma „Nikad ne zaboravi“ imala je englesku verziju i obišla celu Evropu.

Dve godine, tačnije, 2004. i 2005. radio je turneju sa legendarnim muzičarem Zdravkom Čolićem.

Sa pesmom „Hajde cico“ predstavio se na Europesmi 2005. godine. Pesma je postigla veliki uspeh i bila je na vrhu muzičkih top listi. Ova pesma je nagrađena na raznim festivalima i manifestacijama.

Okušao se u glumačkim vodama u filmu „Mali svet“ Miloša Radovića.

Svoj solo album „U tebi kad me ima“ objavio je 2006. godine i bio je jedan od najprodavanijih albuma.

Album „Tebe dostojan“ objavio je 2010. godine. Na ovom albumu našle su se pesme kao što su „Ako jednom poverujem ti“, „Kada kreneš“, „Mačka među golubovima“, „Tebe dostojan“, „Ne idi od mene“, „Moja princezo“, „Neko bi zvezde skinuo“ i „Tražiš đavla“.

Sa pevačicom Natašom Bekvalac snimio je duetsku pesmu „Šta ću ti ja“ koja je objavljena 2013. godine za koju su snimili i vrlo zanimljiv spot u kojem su Nataša i Ogi imali glavne uloge. Ogi je snimio i duetsku pesmu „Druge se pesme čuju“ sa legendarnom pevačicom Majom Odžaklijevskom.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Ogi Radivojevic (@ogiradivojevic)

Porodični život

Ogi je sa svojom suprugom Biljanom Lukić sarađivao tokom svoje muzičke karijere. Upoznali su se na jednom snimanju priloga za njenu emisiju. Tada se zaljubio u nju, a ljubav je kasnije krunisana brakom.

Biljana je radila kao novinar i pratila je muzičku scenu, a radila je i marketing za muzičare i njihove albume kao direktor produkcijske kuće „Dream House“.

Ogi i Biljana imaju kuću u Beogradu. Tu žive sa svojim sinom Lavom, te Sofijom, koja je Biljanina kćerka iz prvog braka.

Ogi se u dvorištu njihove kuće opušta sa ljubimcima koje imaju, a najviše voli da provodi vreme u garaži. Kupio je alat, a posebno ga zanima stolarija i rad sa drvetom. Smatra da čovek mora imati i nešto potpuno drugačije od onoga čime se bavi, da može da se opusti.

Danas smatra da nikada više nikada ne bi mogao da svira kao nekada 250 koncerata godišnje, jer mu je porodica na prvom mestu. Ne želi sebi da dozvoli da deca odrastu, a da on nije bio tu.

Diskografija

• 2006. „U tebi kad me ima“
• 2010. „Tebe dostojan“