Muharem Serbezovski

Biografija

Muharem Serbezovski je pevač, književnik, prevodilac, pravnik i političar makedonsko-romskog porekla. Prepoznatljivost je stekao sedamdesetih godina 20. veka kada je snimio nekoliko vrlo uspešnih ploča narodne i romske muzike. Rođen je 2. maja 1950. godine u Skoplju. Živi i radi u Sarajevu.

Prvi album pod naslovom „Kalajđiljar kalaj japar“ Serbezovski je objavio sa samo 12. godina. Do 2013. godine snimio je još 47 albuma, LP i singl ploča, na kojima su se našli evergrini poput „Ramo, Ramo, druže moj“, „Sine moj“, „Za venčanim stolom“, „Zašto su ti kose pobelele druže“ i drugi.

Najveću popularnost je uživao tokom 70-ih i 80-ih godina dvadesetog veka, kada je imao priliku da, osim na velikim turnejama širom sveta, peva za Indiru Gandi (Indira Priyadarshini Gandhi) i Muamera El Gadafija (Muamer Muhamed Abu Minijar el Gadafi).

Osim kao odličan interpretator, Serbezovski je poznat kao dobar gitarista, tekstopisac i kompozitor. U njegovim pesmama se najviše osećaju elementi romske muzike, ali neretko meša i druge stilove, poput tradicionalne turske muzike.

Od 80-ih godina etablirao se i kao pisac i prevodilac. Napisao je nekoliko knjiga, te preveo Kur`an i Stari i Novi zavet na romski jezik. Zahvaljujući njemu Romi su dobili i svoje verzije kapitalnih dela poput „Sto godina samoće“, „Rat i mir“, „Zločin i kazna“ i drugih.

Serbezovski je poznat i kao aktivista, te nekadašnji poslanik u Parlamentu Federacije Bosne i Hercegovine. Do aprila 2010. godine je bio član Stranke za Bosnu i Hercegovinu.

Detinjstvo, mladost i obrazovanje

Muharem Serbezovski je rođen 1950. godine u skopskoj opštini Šutka Ozari, u romskom naselju zvanom Topana. Odrastao je u višečlanoj porodici, a otac mu je bio učitelj. Vrlo rano je svojim devetoro naslednika preneo veliko zanimanje za nauku, religiju i kulturu. S obzirom na to da su bili prilično siromašni, Muharem je vrlo rano počeo da peva kako bi pomogao roditeljima, braći i sestrama.

Pohađao je obližnju osnovnu školu, a u slobodno vreme se bavio pevanjem. Prvu ploču sa pesmama “Kalajđiljar kalaj japar (Kalajđija dođi)“, „Nadžije“, „Handži“ i „Kzldiklar oldum (Zrele drenke)“ snimio je u pratnji čuvenog Ansambla Steve Teodosievskog. Album je objavila Diskografska kuća „Jugoton“, a predstavljena je kao ploča sa turskim narodnim pesmama.

Uprkos tome, Muharem je nastavio da se školuje, pa je posle završene osnovne, upisao srednju školu. U pratnji Orkestra Koče Petrovskog je 1969. godine objavio svoju drugu ploču na kojoj su se našle numere „Šta će mi bogatstvo (Neyleyim kosku neyleyim sarayi)“, „Šta želiš (Ti thes, ti thes)“, „Ljubav je najlepši dar (Sevemez kimse seni)“ i „Tako si nežna (Ehis pola harizmata)“.

Ovog puta ploču je izdala Diskografska kuća „PGP RTB“, a prodata je u srebrnom tiražu. Zanimljivo je da je tekst pesme „Šta će mi bogatstvo“ napisao sam Serbezovski.

Iste godine svi ljubitelji romske muzike su mogli da kupe njegovu ploču sa numerama „Džemile“, „Zennube“, „Hatidže“ i „Gili e halisake (Ciganska pesma)“. Poslednju pesmu s albuma su napisali i komponovali Serbezovski i Koča Petrovski.

Premda je već stekao prepoznatljivost u Beogradu i okolini pevač je odlučio da ne zapostavi školovanje, te je, nešto kasnije, diplomirao na Filozofskom fakultetu u Sarajevu. Posle je stekao zvanje magistra, a potom i doktora nauka.

Muzička karijera

Sam početak njegovog uspeha vezan je za Esmu Redžepovu i Stevu Teodosievskog, zahvaljujući kojima je prvi put zapevao i u Beogradu.

U periodu od 1970. do 1973. godine Serbezovski je objavio singlove i EP-ove „Ciganin sam i umem da volim / Vrati mi se, brate“, „Još uvek te volim“, „Alisa ne idi“, „Ciganko vatrenog oka“, „Šehereza – Esmeralda“, „Spavaj, čedo, spavaj“, „Srce cigansko“, „Čekaću te ja“ i „Osman Aga“. Od deset albuma čak dva su prodata u srebrnom tiražu.

Usledile su singlice sa numerama „Ramajana“, „Ramu, Ramu“, „Zeleno, zeleno“ i „Hajde svi da pevamo“. Neke od ovih pesama je pevao na Festivalu na Ilidiži, dok je neke prvi put izveo na Jugoslovenskom festivalu u Parizu, gde je, između ostalih, nastupio i njegov kolega i blizak prijatelj Toma Zdravković.

Prvu njegovu ploču sa 11 pesama izdala je 1976. godine Diskografska kuća „PGP RTB“ pod naslovom „Hej, čergari hej, drugari“. Osim te, na ovom albumu su bile i numere „Opa nina nina naj“, „Mina, Mina“, „Povgla o demo“ i druge. Sastojala se iz novokomponovanih pesama, te romskih i makedonskih narodnih pesama. Mnoge od njih je komponovao i aranžirao upravo Muharem Serbezovski.

Sledeće godine je, inspirisan indijskom kulturom, snimio numeru „Ramajana“, koja se uz pesmu „Izdajico srca mog“ našla na „singlici“ PGP-a. Prvo izdanje je prodato u 20 000 primeraka, a treće u 10 000. Muharem je s Ansamblom „Crni dijamanti“ pokorio jugoslovensko tržište.

Vrlo uspešna singlica je bila i ona sa pesmama „Džingo, džingo, mango džingo“, te velikim hitom „Zašto su ti kose pobelele druže“. Obe numere je pevač sam napisao i komponovao.

Zahvaljujući Pokretu nesvrstanih i bliskosti Josipa Broza Tita sa rukovodstvom Indije Serbezovski je dobio priliku da 1978. godine prisustvuje romskom festivalu u gradu Čandigartu. Tom prilikom je upoznao pokojnu premijerku Indije Indiru Gandi i njenog sina Radživa (Rajiv Gandhi). Fotografiju na kojoj Indira i njen sin poziraju sa jugoslovenskim pevačem romskog porekla je obišla ceo svet.

Usledio je poziv da nastupi na jednom festivalu u Tripoliju, gde je pred oko 20 000 Libijaca izveo njihovu tradicionalnu pesmu. Iako je osvojio srca svih prisutnih, nagradu je podelio sa jemenskom zvezdom. Njoj su pripale statue, a njemu novčana nagrada.

Drugi studijski album pod naslovom „Disko orijent“ Serbezovski je objavio 1982. godine. Sa njega su se izdvojile numere „Hej, aga, aga“, „Ostao sam sam“, „Crni dijamant“, „Lepota grada“ i druge. Osim njega, kao autori muzike i tekstova su potpisani Miodrag Ž. Ilić i Muharemov brat Ajnur Serbezovski.

Na novu ploču njegovi obožavaoci nisu morali da dugo čekaju. Već sledeće godine „Jugoton“ je objavio album „Dođi mi u godini jedan dan“ na kome su, pored naslovne, bile i numere „Ciganska pesma i igra“, „Romana“, „Godinama ljubav ne prolazi“, „Noći moje“ i druge. Otpevao ih je u pratnji Ansambla „Crni dijamanti“, a ceo album je producirao Ajnur Serbezovski.

Pesme „Neću da molim“, „Daleko si ti od mene“, „Večeras sam, drugovi, najtužniji ja“ i druge, njegova publika je mogla da čuje na albumu „Zašto su ti kose pobelele druže“ iz 1984. godine. Ipak, najveću popularnost su stekle numere „Čija li si, čija li si“ i „Za venčanim stolom“ koje su „preživele“ do danas i nezaobilazne su na repretoarima za slavlja.

Album sa deset makedonskih narodnih pesama Serbezovski je objavio 1985. godine pod naslovom „Teška beše našata razdelba“. Na njemu su bile numere „Zajdi, zajdi jasno sonce“, „Siromav, siromav“, „Kači se mome na konja“ i druge. Aranžirao ih je Ljupčo Pandilovski, a na tom albumu svirao je Ansambl Nikole Atanasovskog. Ploča je dosegla zlati tiraž.

Već sledeće godine je izdao ploču sa numerama „Plavo, plavo“, „Amela“, Čarobni Cigani“, „Hladna zima“ i drugima. Iako su ove bile jako slušane, najduže je opstala „Sine moj“, po kojoj ga mnogi danas prepoznaju.

Autor je većine tekstova i kompozicija s albuma „Karmen Ciganka“ koji je 1987. godine objavila Amela Zukovića u pratnji Ansambla „Crni dijamanti“.

Iste, 1987. godine Serbezovski je izdao ploču „Zaljubih se…“ na kojoj su bile pesme „Sara“, „Proljeće je svanulo“, „Život me prebrzo potrošio“, „Emina“, „Giljaven romalen“ i drugima. Dve godine kasnije njegovi obožavaoci su mogli da uživaju u numerama s albuma „Srećan 8. Mart“. Osim naslovne, na njemu su bile pesme „Sa e roma daje“ („Đurđevdan“), „Oj sudbino“, „Sarajevo“, „Lidija“ i druge.

Da mu nije nedostajalo energije i inspiracije pevač je pokazao time što je iste, 1989. godine objavio i svoj 10. studijski album sa pesmama „Bože, Bože, kakva je to žena“, „Loši ljudi gore u vatri pakla“, „Oproštaj neću da ti dam“ i drugima.

Sarajevski „Diskoton“ je 1991. godine objavio njegovu ploču sa numerama „Lejla“, „Zelene oči“, „Hederlezi“, „Gitaro sviraj dok ne svane“ i drugima. Dve godine kasnije je sa Džavid i Fahro bendom snimio kasetu sa pesmama „Šta učini bolan jarane“, „Zavedena žena“, „Ostaj ovde“ i drugima.

Diskografska kuća „Embex“ je 1994. godine objavila kasetu Muharema Serbezovskog i Ansambla „Crni dijamanti“ pod naslovom „Extra hitovi“ sa pesmama „Granada“, „Gitara Romana“, „Čerge“, „Đelem, đelem“ i drugima.

Audio kasetu sa 10 novih pesama objavio je 1996. godine pod nazivom „Ciganska duša“. Na njoj su bile numere „Dio mog života“, „Zašto nisi ostao dijete“, „Mersad i Fatima“, „Ti si moja sudbina“ i drugima.

Dve godine kasnije Izdavačka kuća „Terra“ je izdala njegov 16. album sa pesmama „Lijepa Sarajka“, „Bože moj“, „Mustafa“, „Volim tvoje oči“, „Ciganska lambada“, „Oči pune suza“ i drugima.

Praksu da na svake dve godine objavljuje novi materijal Serbezovski je nastavio i 2000. godine. Tada je sarajevska diskografska kuća „Naraton“ izdala CD sa 10 novih i sedam bonus pesama. Među novima su bile „Cigani i vatra“, „Kabane“, „Marijana“, „Habibi“, te „Jedina“ po kojoj je album dobio ime.

Već sledeće godine je za evropsko tržište objavio CD pod nazivom „Dolazim u Sarajevo“. Na njemu su bile numere „Majka i sin“, „Bosanko“, „Pjesma romanska“, „Crno vino“, „Bolan Mujo“ i druge. I ovog puta je Muharem bio autor svih tekstova i kompozicija, a potpisan je i kao producent albuma.

„In Takt Records“ je 2002. godine objavio njegov 18. album pod nazivom „Ti si tuđa žena“. I dalje ga je pratio Orkestar „Crni dijamanti“, a publika je imala priliku da čuje pesme „Fatima“, „Rajsko cvijeće“, „Ciganski drumovi“, „Sukar alen ko bijav“ i druge. Ponovo je kao autor većine tekstova i kompozicija potpisan Muharem, ali mu je ovog puta pomogao i sin Durmiš Serbezovski.

Numere „Jasmina“, „Živela je naša ljubav“, „Bolja si od drugih sto“, „Tugo moja“ i druge njegovi obožavaoci su mogli da čuju na CD-u „Daj mi Bože strpljenje“ koji je svetlost dana ugledao 2006. godine. Objavila ga je Diskografska kuća „Gold music“, a među saradnicima je ponovo bio Durmiš Serbezovski.

Usledila je velika diskografska pauza tokom koje se Serbezovski bavio prevođenjem kapitalnih književnih dela i verskih knjiga na romski jezik. Na nagovor sina Durmiša i pokojnog kolege Sinana Sakića je 2013. godine objavio album „Evo dolazim“. Sa njega su se izdvojile pesme „Da je srce dijamant“, „Prokleto ogledalo“, „Daj mi majko dukate“, „Tatino mezimče“ i druge. Beogradsku publiku je počastio i velikim koncertom u Domu sindikata.

Posle četvorogodišnje pauze obradovao je svoju publiku singlom „U tuđini“ za koji je snimio i odgovarajući spot. U maju 2019. godine je promovisao pesmu „Trenutak pravi čekam“, a potom je usledio singl „Život me prebrzo potrošio“ za koga je sam pisao tekst, melodiju i aranžman.

Numeru „Kletva“ njegovi obožavaoci su prvi put čuli u septembru 2019. godine. Spot koji je sniman u Sarajevu, a objavljen na servisu „Ju Tjub“ („You Tube“) je za manje od mesec dana sakupio preko 60 hiljada pregleda.

Serbezovski kao književnik, prevodilac i političar

Muharem Serbezovski je iz Skoplja u Beograd došao 1969. godine, ne sluteći da će postići slavu o kojoj mašta svaki mladi pevač. Međutim, tada je shvatio koliki hendikep mu predstavlja to što se nije nastavio školovati. Posle jednog televizijskog nastupa otišao je u knjižaru i kupio knjigu „Kako se kalio čelik“. Tako je sve počelo.

Vodeći se rečima svog oca „Ako se želiš probiti – čitaj!“, odlučio je da nastavi da se obrazuje. Čitajući je zavoleo književnost, a potom je postao jedan od prvih romskih pisaca u bivšoj Jugoslaviji.

Prvi knjigu je izdao već 1983. godine. Reč je o romanu „Šareni dijamanti“. Dve godine kasnije objavio je roman „Cigani „A“ kategorije“, a 1986. se u prodaji pojavila njegova treća knjiga „Rat ciganskih bogova“. Sve su napisane na srpsko-hrvatskom jeziku, ali govore o životu Cigana, njihovim običajima, navikama, verovanjima i celokupnoj kulturi življenja.

Od kraja devedesetih je pisao pesme. Prvo se u knjižarama pojavila zbirka „Putevi vetrova i Cigana“, a 2000. godine čitaoci su mogli da kupe njegovu knjigu „Cigani i ljudska prava“.

Bavio se prevodilačkim radom. Među prvim knjigama koje je preveo su „Rat i mir“, „Zločin i kazna“ i „Sto godina samoće“. Godine 2001. izdao je prevod knjige „Jasine“, a 2005. je sa saradnicima preveo „Kur`an“, muslimansku versku knjigu. Serbezovski je preveo i Stari i Novi zavet na romski jezik.

Danas se smatra jednim od najznajčajnijh, ali svakako najplodnijih romskih pisaca na području bivše Jugoslavije.

S obzirom na to da sa porodicom od 1975. godine živi u Sarajevu, ne čudi što se uključio u političke tokove bosanskohercegovačkog društva. Pa ipak, njegova politička karijera je bila usko vezana za njegov aktivizam i asimilaciju Roma u bosanskohercegovačkom kulturnom, društvenom i političkom životu.

Ranih 2000-ih se pridružio Stranci za Bosnu i Hercegovinu. Reč je o desničarskoj partiji, umereno nacionalističkog smera čiji lider je bio Haris Silajdžić. Na Opštim izborima 2007. godine je izborio mandat poslanika u Skupštini Federacije Bosne i Hercegovine.

Kako je jednom prilikom rekao, nikada mu nije bila namera da postane profesionalni političar, nego je želeo da bude „glas“ Roma na bosanskohercegovačkoj političkoj sceni. Bio je predsednik Komisije za ljudska prava u Parlamentu FBiH.

Međutim, njegov mandat je obeležila reakcija na Zakon o nasilju u porodici. Naime, Serbezovski je 2009. godine izjavio da smatra da je nasilje nad ženama normalno i da je deo balkanske tradicije, što je izazvalo vrlo oštru reakciju domaće javnosti, a posebno nevladinog sektora. Pevač je kasnije objasnio da nije pristalica nasilja i da nikada ne bi udario svoju ženu, ali da „toga ima dosta kod nas i da treba shvatiti obe strane“.

Naredne godine je podneo ostavku na svoju funkciju u Stranci za BiH, a u obrazloženju je naveo da je razlog za to diskriminacija od strane lidera te političke organizacije.

Privatni život

Muharem Serbezovski je rođen 1950. godine u Skoplju. S ocem, majkom i osmoro braće i sestara je odrastao u romskoj mahali Šutka Ozari. Njegov mlađi brat Ajnur se takođe bavi muzikom. Muharem je prvi album snimio sa 12 godina, a došavši u Beograd, shvatio je da treba da nastavi da se obrazuje.

Zato se 1975. godine preselio u Sarajevo, diplomirao na Filozofskom fakultetu, a potom i magistrirao. U bosanskohercegovačkoj prestonici je zasnovao porodicu. Od 1979. godine je u skladnom braku sa Lidijom sa kojom ima sina Durmiša. Durmiš je krenuo očevim i stričevim stopama, te se takođe bavi muzikom.

Premda je od kraja 60-ih godina 20. veka na jugoslovenskoj javnoj sceni, Serbezovski je uvek umeo da svoj privatni život drži dalje od očiju javnosti. Za njegovu karijeru nisu vezane afere i skandali, a poznato je da su mu najbliži prijatelji bili pokojne kolege Toma Zdravković i Sinan Sakić.

Pevač je jednom prilikom priznao da je još kao mladić bio u vezi sa čuvenom makedonskom pevačicom Esmom Redžepovom, te da su ih zvali „romski Romeo i Julija“. Tada je sasvim iskreno rekao da su vezu prekinuli jer mu je popularnost „udarila u glavu“.

Diskografija

Album

• 1976. Hej čergari, hej drugari
• 1982. Disko orijent
• 1983. Dođi mi u godini jedan dan
• 1984. Zašto su ti kose pobelele druže (uz pratnju Ansambla Crni dijamanti)
• 1985. Teška beše našata razdelba
• 1986. Muharem Serbezovski (uz pratnju Ansambla Crni dijamanti)
• 1987. Karmen Ciganka (uz pratnju Ansambla Crni dijamanti)
• 1987. Zaljubih se (uz pratnju Ansambla Crni dijamant)
• 1989. Srećan 8. Mart (uz pratnju Ansambla Crni dijamanti)
• 1989. Bože, Bože, kakva je to žena
• 1989. Koliko te volim (uz pratnju Orkestra Crni dijamanti)
• 1991. Lejla (uz pratnju Ansambla Crni dijamanti)
• 1993. Šta učini bolan jarane (uz pratnju Džavid i Fahro Benda)
• 1994. Extra hitovi (uz pratnju Ansambla Crni dijamanti)
• 1996. Ciganska duša (uz pratnju Ansambla Crni dijamanti)
• 1998. … I ovaj svijet je mali (uz pratnju Ansambla Crni dijamanti)
• 2000. Jedina (uz pratnju Ansambla Crni dijamanti)
• 2001. Dolazim u Sarajevo (uz pratnju Ansambla Crni dijamanti)
• 2002. Ti si tuđa žena (uz pratnju Ansambla Crni dijamanti)
• 2006. Daj mi Bože strpljenja (uz pratnju Ansambla Crni dijamanti)
• 2013. Evo dolazim (uz pratnju Ansambla Crni dijamanti)

Singlovi i EP-ovi

• 1962. Kalajđiljar kalaj japar
• 1969. Šta će mi bogatstvo
• 1969. Džemile
• 1970. Ciganin sam i umem da volim / Vrati mi se, brate
• 1970. Još uvek te volim
• 1971. Alisa ne idi
• 1971. Ciganko vatrenog oka
• 1971. Šehereza – Esmeralda
• 1972. Spavaj, čedo, spavaj
• 1973. Srce cigansko
• 1973. Čekaću te ja
• 1973. Osman Aga
• 1974. Ramajana (uz pratnju Ansambla Mede Čuna)
• 1974. Ramu Ramu
• 1975. Zeleno, zeleno
• 1975. Hajde svi da pevamo
• 1977. Ramajana…
• 1977. Zašto su ti kose pobelele druže (uz pratnju Ansambla Crni dijamanti)1979. U haremu
• 1979. Suzana, volim te / Ljubav još nije prošla
• 1980. Pesma prijatelju / Daleko je naše selo
• 1984. Čija li si
• 2012. Poslednji aplauz (duet sa Sinanom Sakićem)

Kompilacije

• 1973. Muharem Serbezovski
• 1975. Muharem Serbezovski
• 2006. Najveći hitovi 1
• 2006. Najveći hitovi 2
• 2008. Legende narodne muzike (Muharem Serbezovski, Toma Zdravković, Novica Zdravković)
• 2012. Muharem Serbezovski – 39 velikih hitova (uz pratnju Ansambla Crni dijamanti)

Bibliografija

Knjige, romani i zbirke poezije

• 1983. Šareni dijamanti (sa Dinom Malovićem)
• 1985. Cigani „A“ kategorije
• 1986. Rat ciganskih bogova
• 1999. Putevi vetrova i Cigana
• 2000. Cigani i ljudska prava
• 2001. Jasine (prevod na romski)
• 2005. Kur`an (prevod na romski jezik)

Izvori

• https://www.klix.ba/vijesti/bih/muharem-serbezovski-podnio-ostavku-na-clanstvo-u-sbih/100414125
• http://www.yugopapir.com/2013/08/muharem-serbezovski-intervju-prvi.html
• https://www.kurir.rs/stars/2974049/emotivna-ispovest-muharem-serbezovski-esma-i-ja-smo-bili-u-ljubavi