Miloš Bojanić

Biografija

Miloš Bojanić je srpski pevač narodne muzike prepoznatljiv po pesmama „Bosno moja jabuko u cvetu“, „Tako, tako, samo tako“, „Oči zelene“, „Kućo moja“ i drugima. Rođen je 16. oktobra 1950. godine u Bijeljini. Od 70-ih godina 20. veka živi i radi u Novom Sadu. Iz braka sa Dragicom Bojanić ima sinove Baneta i Mikicu. Od 2010. godine je u braku sa Brankom Bojanić.

Pre nego što je započeo muzičku karijeru Bojanić je bio direktor preduzeća „Parking“ u Novom Sadu. Povremeno je pevao i nastupao širom bivše Jugoslavije, a prelomni trenutak se desio 1985. godine kada je izdao vrlo uspešan album „Tako, tako, samo tako“.

Tada je odlučio da se posveti samo muzici. Do 2006. godine je snimio više od 20 albuma, a posle je uglavnom objavljivao samo singlove.

Tokom 2010. godine je učestvovao u rijaliti šou programu „Farma“. Pobedio je sa 94 odsto glasova publike i dobio nagradu od 100 000 evra. Sledeće godine je ušao u rijaliti „Dvor“, ali je nakon fizičkog obračuna s Ivanom Feceom Firčijem završio u Urgentnom centru i više nije želeo da se vrati u takmičenje.

Detinjstvo, mladost i obrazovanje

Miloš Bojanić je rođen 1950. godine u Bijeljini. Odrastao je na selu gde je naučio da radi mnoge poslove. Uprkos tome, po završetku osnovne škole se preselio u Novi Sad gde je radio kao fizički radnik. Vanredno je upisao i završio srednju Saobraćajnu školu i time dobio posao saobraćajnog inspektora.

Cilj mu je bio da diplomira, pa je upisao Saobraćani fakultet u Novom Sadu. Ubrzo nakon sticanja diplome postao je direktor Gradskog preduzeća „Parking“. Uporedo sa tim se bavio muzikom, ali se prekretnica dogodila tek 1985. godine. Shvativši da može lepo da živi radeći ono što voli, napustio je posao i potpuno se posvetio pevanju.

Muzička karijera

Prvu singl ploču sa pesmama „Oči moje Esmu traže“ i „Ne volim te više“ Miloš Bojanić je objavio 1976. godine. Muziku i tekstove su pisali Milenko Mića Nenadović i Duško Petrović, a ploču je objavila Diskografska kuća „Diskos“. Bojanić je ove numere otpevao u pratnji Ansambla Duška Petrovića Grbinovca.

Dve godine kasnije u prodaji se pojavila njegova druga singlica sa pesmama „Isprati sina majko“ i „Oprosti joj srce moje“. Tekstove je pisao Duško Petrović, a muziku Milijan Rafailović. Premda je često nastupao u restoranima i lokalima u Novom Sadu i okolini, Bojanić nije napuštao svoj stalni posao.

Zato je posle šestogodišnje pauze objavio ploču „Ej, mladosti, ej živote“ sa numerama „Ja svoj život još po starom živim“, „Imam da ti kažem još nešto“, „Kad god dođeš, dobro došla“ i drugima. Tekstove i muziku su pisali razni autori, a aranžmane je radio harmonikaš i producent Dragan Stojković Bosanac. Album je objavila Diskografska kuća „PGP RTB“, a prvo izdanje je prodato u tri hiljade primeraka.

Usledili su brojni nastupi u zemlji i inostranstvu, a već sledeće godine Bojanić je objavio album „Tako, tako, samo tako“ koji je za kratko vreme postao hit. Pored naslovne, tu su bile i numere „Sudi mi, sudi“, „Kad bi znali kako mi je“, „Ljubomora“ i druge. Aranžmane je ponovo radio Bosanac, a ploča je doživela srebri tiraž.

Shvativši da je vreme da se isključivo posveti muzičkoj karijeri, 1986. godine pevač je snimio čak dva albuma za „PGP RTB“. Na njima su bile pesme „Oba srca kucaju k’o jedno“, „Još, još, još…“, „Dajte vina i svirače“, „Zato što sam dobar bio“, „Otkud tebe srce da se seti“, „Žena lutalica“ i druge.

Na njima je sarađivao sa poznatim tekstopiscima i kompozitorima poput Marine Tucaković, Mile Jovanović, Aleksandra Radulovića Fute, Miodraga Ž. Ilića, Perice Negovanovića i drugih. Album „Miloš Bojanić“ (u pratnji Orkestra Dragana Stojkovića Bosanca) je doživeo zlatni tiraž.

Semberac s adresom u Vojvodini je za vrlo kratko vreme osvojio srca publike širom Jugoslavije, te stekao poštovanje kolega. Iz tog perioda datira prijateljstvo sa Gordanom Gocom Lazarević, sa kojom je i posle išao na turneje širom sveta.

Sa numerom „Bosno moja, jabuko u cvetu“ je sledeće godine nastupio na Festivalu u Ilidži. Za dlaku mu je izmakla pobeda, ali je njome privukao pažnju brojnih medija. Istoimenu ploču je objavio u junu 1987. godine. Pored naslovne, na tom albumu su bile i pesme „Stari grešnik“, „Blago tebi, blago tebi“, „Šta da radim“, „Ne mogu više ovako“ i druge.

Muziku za ceo album su komponovali Perica Negovanović i Dobrivoje Ivanković, dok je aranžmane ponovo radio Bosanac.

S Orkestrom Tomice Miljića je već sledeće godine snimio ploču sa pesmama „Otiš`o sam mlad, a vraćam se sed“, „Orilo se, orilo“, „Bosanac sam, shvati“, „Mi smo Jugosloveni“ i drugima. Album je prodat u „super dijamantskom“ tiražu, a ovog puta među Bojanićevim saradnicima na nekoliko pesama su bili Miša Bračin i grupa „Akvamarin“.

Iste godine je sa pesmom „Šumadijo, pozdravlja te Bosna“ nastupio na „Šumadijskom saboru“, a sa numerom „Otiš`o sam mlad, a vraćam se sed“ na „Hit paradi“.

„PGP“ je 1989. godine objavio njegov osmi studijski album pod naslovom „Imala si sreće“. Publika je imala priliku da čuje pesme „Oči crne, a vino crveno“, „Ona srećna nije“, „Pola tebi, pola meni“ i druge. Ponovo je sarađivao sa kvalitetnim autorima, a pesmu „Željo moja“ je komponovao sam. Aranžmani su povereni Miroljubu Aranđeloviću Kemišu, a i ova ploča je prodata u „super dijamantskom“ tiražu.

Aleksandrovački „Diskos“ je 1990. godine objavio Bojanićev album pod naslovom „Volim te“. Sa njega su se izdvojile numere „Tako ti je to“, „Zbogom kafano“, „Kako ćeš ostati sama“, „Da me nema“ i druge. I ovog puta je celu ploču aranžirao i producirao Kemiš, a prodata je u „ekstra dijamantskom“ tiražu.

Dve godine kasnije Miloš Bojanić je objavio ploču „Preboleću“ na kojoj je ponovo sarađivao sa Futom, Marinom Tucaković, Ljubom Kešeljem, Bosancem i drugima. Numere „Kad me budeš ostavljala“, „Koju moje oko pogleda“ i „Kad Bosanac u Bosnu se vraća“ je sam komponovao, a pored ovih na toj kaseti su bile i pesme „Još su žive one godine“, „Ti si žena voljena“, „Razbio sam zadnju čašu“ i druge. Ponovio je uspeh iz prethodnih godina, pa je i ova ploča imala dijamantski tiraž.

U periodu od 1993. do 1995. godine sarađivao je sa Diskografskom kućom „Zam“. Tri godine zaredom je objavljivao nove materijale, a sa tih albuma su se izdvojile pesme „Izdala si ljubav“, „Što da umrem“, „Dogodi se il` ne dogodi“, „Sve sam kule sagradio“, „Zmija u nedrima“, „Oči zelene“ i druge.

Praksu da svake godine objavi novi album Bojanić nije prekinuo ni 1996. kada se u prodaji pojavio CD „Daj digi daj“. Osim naslovne, veliku popularnost su stekle numere „Crna ženo“, „Kućo moja“, „Poleti beli orle“ i druge.

Nekoliko pesama je komponovao i napisao Dragan Brajović Braja, a ceo album je aranžirao Zoran Tutunović Tutun.

Već sledeće godine publika je imala priliku da čuje numere „Ćeri moja mila“, „Pa šta bude neka bude“, „Ostao sam sam“, „Republika Srpska“ i „Pade sneg na Đurđevdan“. I ovog puta našao se i sam u ulozi kompozitora, dok je većinu tekstova pisala Marina Tucaković.

Šesnaesti album u karijeri Miloš Bojanić je izdao 1998. godine. I njega je nazvao svojim imenom, a sastojao se iz pesama „Sanjam te“, „Volim te takvu kakva jesi“, „Momačko veče“, „Ciganka mi sudbinu prorekla“ i drugih. Većinu numera je napisao uz pomoć Siniše Tufegdžića.

Od 2000. godine i CD-a „Prijatelj samoće“ Bojanić je sarađivao sa Produkcijskom kućom „Grand“. Na njihovom prvom zajedničkom albumu su bile pesme „Crna žena“, „Konobaru druže“, „Umreću zbog nje“, „Sokolica“ i druge. Tekstove, muziku i aranžmane su pisali Goran Ratković Rale, Siniša Tufegdžić i Steva Simeunović.

Usledila je saradnja sa Zoranom Vlajićem koji je komponovao i aranžirao većinu pesama za album „Miloš Bojanić“ iz 2001. godine. Reč je o numerama „Gledam oči tvoje“, „Dvadeset i jedan dan“, „Sudbna“, „Da sam lopov“ i drugima. Snimio je i duet sa kolegicom Zlatom Petrović pod nazivom „Dječak mali“. Pesme je uglavnom promovisao u „Grandovim“ emisijama.

CD pod naslovom „Još su žive one godine“ svetlost dana je ugledao već 2002. Na njemu su još bile i pesme „Bosno moja, majko moja“, „Grešnica“, „Konobarica“, „Ako ima Boga“ i druge. Ponovo se našao u ulozi kompozitora i tekstopisca, a za dobar deo pesama bili su zaduženi Marina Tucaković i Pera Stokanović.

Povodom 20 godina uspešne karijere Bojanić je 2004. godine objavio i dvadeseti CD. Na albumu koji je naslovljen „20 godina sa vama“ su bile njegove najpopularnije pesme.

„Grand“ je dve godine kasnije objavio CD „Ajmo na noge“. Osim naslovne, na pozitivnu reakciju publike su naišle i numere „Čaša po čaša“, „Čigra“, „I laži i varaj“ i druge. Bio je to ujedno njegov poslednji album, jer je od tada do 2019. godine objavljivao uglavnom singlove.

Na „Grand festivalu“ 2006. godine predstavio je pesmu „Boginja“, a dve godine kasnije na istoj manifestaciji je pevao „Hej nek` se pije“. Tokom 2010. je izdao singl „Punoletstvo“, a tokom 2011. godine „Vilo moja“.

Pesme „Ima jedan grad“ i „Violino proklete ti strune“ je promovisao 2013. godine. Polovinom sledeće godine je predstavio numeru „Dva sokola“ koju je posvetio svojim sinovima. Tekst pesme je ganuo mnoge, a pogotovo roditelje čija su deca otišla da žive i rade u inostranstvu.

Pevač čiju su karijeru obeležili nastupi širom bivše Jugoslavije, te koncertne turneje u Americi, Kanadi, Australiji, Novom Zelandu i brojnim evropskim zemljama, poslednjih nekoliko godina tek povremeno gostuje na televiziji. Kaže da je za intervjue spreman onda kada to prilika nalaže, tj. kada ima neku novu pesmu ili spot.

Učešće u rijaliti šou programima „Farma“ i „Dvor“

Mnogi su ostali zatečeni kada su 2010. godine medji objavili da poznati pevač ulazi u rijaliti šou program „Farma“ koji je emitovan na programu Televizije „Pink“. Međutim, to se ipak obistinilo i Bojanić je postao jedan od stanovnika imanja u selu Lisović, kod Barajeva.

Učesnici su se od marta do juna 2010. godine takmičili za nagradu od 100 000 evra, a ona je na kraju pripala upravo Bojaniću. Tokom rijalitija pokazao se kao vredan čovek kome nije teško da obavlja naporne seoske poslove. Ipak, na početku se nije snašao u komunikaciji sa ljudima, pa je neretko dolazilo do žustrih svađa sa mnogima od njih.

Kako je nekoliko godina kasnije ispričao, u nameri da što lakeš prebrodi tu situaciju razgovarao je sa psihologom koji mu je objasnio u čemu je problem. Od tada je pevač ređe reagovao na uvrede koje su mu upućivali cimeri, a time je stekao veliku naklonost gledalaca koji su ga nagradili pobedom.

Već sledeće godine pristao je da učestvuje u rijalitiju „Dvor“ koji je takođe emitovan na „Pinku“. Međutim, ovog puta taktika iz „Farme“ nije urodila plodom pa je vrlo brzo došao u sukob sa muzičarom Ivanom Feceom Firčijem. Firči ga je tom prilikom pogodio plastičnom flašom, pa je pevač završio u Urgentnom centru. Nakon toga je odbio da se vrati u rijaliti.

Na pitanje novinara da li bi ponovo pristao da učestvuje u jednom takvom programu, Bojanić je odgovorio da nema šta da radi sa ljudima koji su toliko mlađi od njega i da je trenutno zauzet svojim hobijima i putovanjima.

Privatni život

Miloš Bojanić je rođen 1950. godine u Bijeljini, ali se još kao mladić preselio u Novi Sad gde se trajno nastanio. Oženio se Dragicom Bojanić sa kojom je dobio sinove Baneta i Mikicu. Sinovi su takođe krenuli njegovim stopama, ali su umesto muzičke karijere odlučili da se bave i drugim poslovima, jedan u Americi, a drugi u Kanadi.

Bane Bojanić sa suprugom Suzanom ima ćerke Bojanu, Aleksandru i Milicu, a Mikica sa Dušicom sinove Miloša i Marka, te ćerku Anđeliju. Iako se sa suprugom Danicom razveo pre više od deceniju, ostali su u korektnim odnosima. Ona živi u inostranstvu i često čuva unuke.

Sa svojom drugom suprugom Brankom pevač se upoznao tokom druge polovine dvehiljaditih. Iako su tabloidi pisali da je Branka pre braka sa Milošem bila devojka njegovog brata, pevač je to demantovao i rekao da ih je upoznala njihova zajednička prijateljica.

Venčali su se 2010. godine, a uprkos većoj razlici u godinama, žive u skladnom braku. Par mnogo vremena provodi u vikendici u Baošićima kod Herceg Novog, gde uživa skoro četiri meseca godišnje u ribarenju. Njegova strast je i restauracija oldtajmera, a može se pohvaliti zavidnom kolekcijom lepih i skupih automobila.

Zahvaljujući uspešnoj karijeri Bojanić je vlasnik nekoliko nekretnina u Srbiji i Crnoj Gori, a apartmane u Baošiću iznajmljuje tokom letnje sezone. Novinari su ga posetili na njegovom imanju u Sremskoj Kamenici kod Novog Sada. Tada je ispričao da je promenio mnogo kuća pre nego što je ostvario davnašnju želju da ima bazen i saunu.

Sa suprugom često putuje i kod sinova, te je jednom prilikom rekao da bi želeo da češće viđa unuke i da razmišlja o preseljenju bliže njima. Pevač ne krije da najviše uživa u ulozi dede.

Poznat je i po tome što se tokom karijere nije libio da javno iznosi svoje mišljenje, a to ga je ponekad koštalo prijateljstava sa nekim kolegama. Mnogima su poznate njegove svađe sa pevačicama Zoricom Marković, Zoricom Brunclik, Vesnom Vukelić Vendi i Vesnom Rivas, ali i sa kolegama Ivanom Ivanovićem Đusom i pokojnim Sinanom Sakićem.

Diskografija

Albumi

• 1984. Ej, mladosti, ej živote / Ja svoj život još po starom živim
• 1985. Tako, tako, samo tako
• 1986. Miloš Bojanić (u pratnji Orkestra Dragana Stojkovića Bosanca)
• 1986. Zato što sam dobar bio
• 1987. Bosno moja, jabuko u cvetu
• 1988. Miloš Bojanić (u pratnji Orkestra Tomice Miljića)
• 1998. Miloš Bojanić
• 1989. Imala si sreće
• 1990. Volim te
• 1992. Preboleću (u pratnji Orkestra Dragana Stojkovića Bosanca)
• 1993. Miloš Bojanić
• 1994. Miloš Bojanić
• 1995. Miloš Bojanić
• 1996. Digi digi daj
• 1997. Pade sneg na Đurđevdan
• 1998. Miloš Bojanić
• 2000. Prijatelj samoće
• 2001. Miloš Bojanić
• 2002. Miloš Bojanić
• 2004. 20 godina sa vama
• 2006. Ajmo na noge

Singlovi i EP-ovi

• 1976. Oči moje Esmu traže
• 1978. Isprati sina majko / Oprosti joj srce moje
• 1985. Tako, tako, samo tako
• 1987. Blago tebi / Jovanović Rada
• 2010. Punoletstvo
• 2011. Vilo moja
• 2013. Violino proklete ti strune
• 2013. Ima jedan grad
• 2014. Dva sokola