Mile Kitić

Biografija

Mile Kitić (Milojko Kitić) je pevač narodne i turbo folk muzike. Jedan je od popularnijih pevača na području bivših jugoslovenskih zemalja. Ima veoma gust raspored nastupa u zemljama Evrope, jer ga publika u dijaspori itekako voli. Već više od četiri decenije bavi se muzikom. Mile Kitić  je rođen 1. januara 1952. godine u selu Donji Cerani kod Dervente u Republici Srpskoj, Bosni i Hercegovini. Živi i radi u Beogradu.

Njegovi najpoznatiji hitovi su „Kraljica trotoara“, „Vuk samotnjak“, „Zlato, srebro, dukati“, „Čaša ljubavi“, „Mogao sam biti car“, „Plava ciganka“, „Šampanjac“ i mnoge druge koje publika sa Miletom u glas peva na svakom koncertu.

Dete iz zemljoradničke porodice

Rođen je u zemljoradničkoj porodici. Njegov otac zvao se Božo, a majka Zorka. Imao je tri brata i jednu sestru. Njegova braća zvala su se Nemanja, Pero i Pajo, a sestra Ljubica. Mile je sa braćom i sestrom pomagao roditeljima oko poslova u selu. Nije mu bilo teško, da kao najmlađe muško dete u porodici, starijoj braći pomogne da namire stoku, ali i da zajedno rade teže fizičke poslove koje život na selu nosi sa sobom.

Kao dete je bio poprilično miran i povučen, nije pravio nikakve nestašluke, jer mu je otac bio izuzetno strog.  S obzirom da je bio tako stidljiv i tih kao dete niko nije mogao ni da zamisli da će se jednog dana taj stidljivi dečak baviti muzikom, te da će postati tako uspešan.

Prvi nastupi na traktoru

Njegov otac radio je u Zadruzi početkom šezdesetih godina kao upravnik, pa je Mile upoznao veći broj poljoprivrednika. Kada je stigao prvi traktor u selo, to je bio veliki doživljaj za šestogodišnjeg Mileta. On je još ranije naučio svirati tamburicu i izvorne pesme, s obzirom da je bez toga, život na selu bio nezamisliv. Tako je dobio priliku da se sa  vlasnikom traktora vozi po celi dan, dok on ore, Mile je svirao i pevao uz tamburicu. Bili su to veseli dani.

Kasnije, znao je da zagudi i na slavama u selu, a često su ga domaćini i gosti častili novcem. Na svakoj slavi bio je glavna atrakcija. Pevao je kratke pesme i ritmičke pošalice.

Školovanje

Kada je krenuo u Osnovnu školu „Đorđe Panzalović“ u mesnoj zajednici Osinja, išao je peške svaki dan po šest kilometara u jednom pravcu. Veoma je voleo fudbal pa ga je odmah počeo i  trenirati. Tako je znao više puta dnevno pešačiti do Osinje, ali mu nije bilo teško.

Nastavnik Bogoljub Koloperović primetio je njegov izuzetan muzički talenat. Upravo to je, kako Mile smatra, bio presudnik momenat u njegovom životu koji ga je usmerio ka muzici. Naime, Bogoljub Kaloperović, koji je inače nastavnik muzičog, osnovao je muzičku sekciju u školi u koju je uključio Mileta. Tako je Mile naučio da svira kontrabas, a zatim i bas.

Na roditeljskim sastancima u školi, Mile i njegov prijatelj iz muzičke sekcije održavali su i male priredbe. Nije bilo struje, a dečaci bi se popeli na klupe, Mile je pevao, a drugar svirao harmoniku. Roditeljima se to jako dopalo. Pevali su sevdalinke.

Još u osnovnoj školi u sklopu tamburaškog orkestra Mile je putovao na razna takmičenja, a postali su redovni i na svim manifestacijama u sklopu škole. To je stidljivom dečaku iz Donje Cerovine pomoglo da savlada tremu od javnog nastupa. Sve mu je išlo od ruke.

Međutim, i pored talenta njegovi roditelji, pa ni on sam,  u početku nisu ozbiljno shvatili ovu ljubav prema muzici. Mile je maštao o tome da postane profesor fizičkog vaspitanja i da igra fudbal. Tako je bilo sve do kraja osnovne škole, odnosno osmog razreda.

Odlazak u Sarajevo

Njegovi roditelji otišli su raditi u Ameriku, a njegov najstariji brat Nemanja već je živeo u Sarajevu. Tada se Mile preselio u Sarajevo kod brata te je upisao srednju saobraćajno-tehničku školu, železnički smer, u ovom gradu. Njegov brat radio je u jednoj fabrici u sarajevskoj Vogošći. Bio je oženjen i imao je jedno dete kada je Mile došao. Svi zajedno živeli su u jednoj maloj sobi.

Aktivan sportista

Mile Kitić ni po dolasku u Sarajevu nije zaboravio fudbal. I dalje je redovno trenirao, igrao u Vogošći, a  kao rekreativac bavio se borilačkim sportovima, plivanjem i mnogim drugim sportskim disciplinama.

Uspešan učenik

Bio je uspešan i vredan učenik. Počeo je da peva u Vogošći po Domovima kulture i sličnim mestima, pa su ga primetili mnogi kao veoma talentovanog mladića. Uskoro je dobio ponudu i da svira u grupi „Prinčevi“ iz Vogošće, koju je odmah i prihvatio. Tako je počela i njegova muzička karijera.

Počeci muzičke karijere

U „Prinčevima“ Mile je svirao bas gitaru i to mu se veoma dopalo. Radni danima je išao u školu i ispunjavao svoje obaveze, a vikendima su svirali. Počeo je i da peva u bendu.

Prijavljivao se na razna takmičenja pevača amatera. Pobedio je na manifestaciji „Prvi glas Vogošće“ sa šesnaest godina. Pevao je pesmu „U svetu sam život ostavio“.  Dobro je prolazio na većini festivala na koje se prijavljivao. Kada se na kraju crta podvuče, uvek je bio među prva tri mesta na ovim festivalima.

Ipak, tada mu je škola još uvek bila na prvom mestu. Muziku je podređivao svim obavezama u školi.

Kada je išao u četvrti razred srednje škole, imao je i prvu tezgu, i to onu novogodišnju. Pevao je u jednom lokalu na dočeku Nove godine u Vogošći i odlično je prošao. Zaradio je mnogo novca.

Završio je srednju školu 1972. godine. Njegovi prijatelji već su svirali u jednom lokalu u Omišu, i rekli su mu da dođe, čim završi sa maturskim ispitom. Otišao je i počeo da peva 6. juna te godine. Od tada više nikad nije ni prestao da peva, znao je da će muzika biti njegov životni put.

Mile je pričao da u to vreme nije bilo mnogo pevača po lokalima, uglavnom su nastupale samo pevačice. On je, svojom pojavom, na neki način probio led. Tako je nastavio i u Sarajevu, po povratku iz Omiša, nizali su se nastupi jedni za drugim u Ilijašu, Brezama i drugim manjim sarajevskim mestima.

Ćazim Čolaković i Mile Kitić postali su prvi kafanski pevači u Sarajevu, a posle su počeli da grade karijeru i mnogi drugi pevači. Kada se razišla grupa „Prinčevi“, on je počeo da radi sa orkestrom  „Mlade Sarajlije“.

Ovaj orkestar činili su mladi akademci. Bili su najpoznatiji orkestar u Sarajevu tih godina te su svirali samo u poznatim i dobrim lokalima. Svirali su instrumental, zatim starogradske pesme, šlagere, kafanske pesme Tome Zdravkovića, Šabana Šaulića i drugih. Sa ovim orkestrom Mile je nastupao deset godina, sve do 1984. godine, kada je otišao u „Južni vetar“.

Vetar u leđa

Zanimljivo, dok je Mile svirao i pevao sa grupom „Mlade Sarajlije“ u jednom poznatom sarajevskom lokalu čuo ga je Safet Isović. Mile je posle pričao da je tada imao veliku tremu kada je video da se i Safet nalazi u lokalu. Tada već poznat pevač pohvalio je Mileta svojim poznanicima.

Slično je bilo i sa Mikijem Jevremovićem, koji je takođe, slučajno čuo Kitića kako peva, a posle ga pohvalio. Mladom Miletu Kitiću na početku karijere komplimeti od starijih i uspešnih kolega, mnogo su značili i bili su vetar u leđa.

Pesme na grčkom

Jedini je u to vreme pevao grčke pesme u Sarajevu. Jedan drug kupio mu je grčku gitaru buzuki. Navežbali su blok grčkih pesama i postali prava atrakcija.

Mnogi su dolazili na njihove nastupe samo da odslušaju taj blok grčkih pesama. S obzirom da je to bilo nešto novo privuklo je veliko interesovanje.

Mile kaže da je zbog grčkih pesama počeo saradnju i sa „Južnim Vetrom“. I dan danas na svojim nastupima zna zapevati poneku pesmu na grčkom.

Početak njegove karijere obilježava 1974. godina, kada izdaje prve singlove „O, gitaro“ i „Sanjam li ja to možda ljudi“. „Mala iz novog pazara“ i „Op, kalo ćuprikalo“ došle su početkom 80-ih i sa njima je postigao uspeh.

„Mala iz Novog Pazara“

Jedan od ključnih momenata bio je uspeh na festivalu na Ilidži 1978. godine. Mile Kitić pokupio je prvu nagradu novinara, publike i žirija u vrlo oštroj konkurenciji sa pesmom „Mala iz Novog Pazara“.

Festival je trajao tri večeri, a učestvovalo je 40 pevača. Prvo veče imao je najviše glasova. Nije mogao da veruje, jer je smatrao da ima mnogo boljih pesama na festivalu od one poštapalice koju je on dobio. Međutim, sarajevska publika glasala je za njega jer ga je već dobro znala po nastupima u domaćim lokalima. Drugu veče opet je imao najviše glasova.

Tada su novine počele da pišu o njemu, ali i dalje je nastupao u sarajevskim kafanama. Nije ostvario neki veći uspeh, te je zbog toga bio pomalo i razočaran. Otišao je u vojsku 1979. godine. Vojni rok je služio na Visu i u Prištini. Bio je primeran vojnik. Nastupao je sa vojnim orkestrom.

 „Južni vetar“ i Mile Kitić

Saradnja sa „Južnim Vetrom“ Miletu Kitiću donela je veliki uspeh i popularnost. Objavio je svoj prvi album, koji je dostigao tiraže od nekoliko stotina hiljada primeraka. Saradnja je počela 1984., kada je Mile Kitić imao 32 godine.

Sve je počelo kada je Mile Kitić gostovao na koncertu Hanke Paldum u Domu sindikata.  Pre toga, sa pevačem Nazifom Gljivom, Mile Kitić je snimio ploču „Plavi jorgovani“, a Halid Bešlić „Neću, neću dijamante“. Iako su ova dva pevača mogla birati pesmu, Miletu se više svidela ova druga.

I dok je Halidova pesma postala veliki hit, za Miletove jorgovane i nije se baš mnogo čulo.  Na koncertnoj turneji povodom promocije pesama, upoznao je Sinana Sakića. Sakić je tada bio popularniji i od Halida i od Mileta. Posle nastupa, Mile je prišao Sinanu, i razgavarao sa njim u vezi svoje karijere. Kasnije je rekao da je Sinan bio značajna karika u formiranju njegove karijere.

Upoznao je i Mileta Basa, a kada ga je ovaj čuo kako pevao rekao mu je da odmah sljedeće jutro dođe kod njega u studio. Mile Bas dao je Miletu Kitiću pesme kao što su „Čaša ljubavi“, „Ja neću lepšu“, „Elenu“ i mnoge druge… Pesma „Čaša ljubavi“ je postala njegova lična karta.

Mile Kitić postao je dio veoma popularnog „Južnog vetra“. Pevači „Južnog vetra bili su Sinan Sakić, Dragana Mirković, Šemsa Suljaković, Kemal Malovčić i Mile Kitić.

Sa „Južnim vetrom“ snimio je pet ploča i sve su postigle ogroman uspeh. Imali su velike koncertne turneje širom regiona. 1986. godine ova petorka prodala je milion i 800 hiljada kaseta.

Mile Kitić otišao je iz „Južnog Vetra“  1995. godine. Po raspadu „Južnog vetra“ pevači su nastavili sa svojim individualnim karijerama.

Posle „Južnog vetra“

Devedesete su donele rat Bosni i Hercegovini, a Mile Kitić je iz Sarajeva morao otići u Beograd. Bila su to teška vremena.  Po dolasku u Beograd, počeo je pevati na ekavici, a do tada pesme je snimao na ijekavci.

Počeo je saradnju sa tadašnjom izdavačkom kućom PGP RTS. Okrenuo se modernijem pevanju i zvuku, drugačijem od onoga što je ranio snimao i radio.  Prvi album koji je objavio za ovu izdavačku kuću je „Ratnik za ljubav“.

Kasnije su se nizali mnogobrojni hitovi kao što su „Kraljica trotoara“, „Ostaj ovde“, „Plava ciganko“, „Zlato, srebro, dukati“, „Policijo, oprosti mi“, „Šampanjac“, „Zemljotres“, „Paklene godine“…

„Kraljica trotoara“

Pesma „Kraljica trotoara“ bila je novo rođenje Mileta Kitića u muzičkom smislu. Bio je kod Steve Simeunovića i pregledali su pesme koje je Steva imao. Čuo ga je u jednom trenutku kako na gitari pevuši dio pesme „Kraljica trotoara“. Pitao ga je kakva je to pesma, ali Steva je rekao da je to balada, da nije za Milete, već je pop pesma i išla bi uz Balaševića. Međutim, Miletu Kitiću tekst se toliko dopao, da je odlučio bez obzira na sve uzeti ovu pesmu.

Kada je pesmu donio u studio, samo su Marta Savić i Kemiš verovali u nju. Niko, pa čak ni Pera Zdravković nije mislio da će to biti veliki hit. Napravili su aranžman za pesmu i od tada ova pesma otvorila mu je sva vrata.

Grandovac 001

Inače, Mile Kitić je prvi pevač koji je snimio album za Grand produkciju. Saša Popović mu je predložio saradnju sa Grandom, koji tada skoro da nije ni postojao. Mile se odlučio na ovaj korak, a to se pokazalo kao dobitna kombinacija.

Prvi je probio led u Grandu, pa je dobio i etiketu 001.

Nastupi u klubovima i diskotekama

Iako ima 62 godine raspored nastupa Mileta Kitića uvek je gust. Jedan je od retkih pevača u ovim godinama koji i dalje puni klubove i diskoteke, a sa druge strane koncerte dvorane.

U četrdesetak diskoteka u Evropi Mile Kitić konstantno nastupa, pa je do slobodnog termina za njegov nastup vrlo teško doći. Švajcarska, Nemačka, Austrija, Slovenija… Jedan je od pevača koji ima najviše nastupa u dijaspori.

Saradnja sa kolegama

Mile Kitić imao je više duetskih pesama u svojoj dugogodišnjoj muzičkoj karijeri. Zanimljivo je da je duete radio i sa svojom suprugom pevačicom Martom Savić. Takođe, snimio je duet sa pevačicom Zlatom Petrović. Njegove posljednje duetske pesme izašle su 2017. godine. Reč je o saradnji sa pevačima Acom Lukasom, Sašom Matićem,  te pevačicom Gogom Sekulić.

„Da me je ona volela“

Snimio je pesmu sa Acom Lukasom i Sašom Matićem. Pesma „Da me je ona volela“ je postala veliki hit.

Saradnja ova tri veoma različita pevača realizovana je na Miletovu inicijativu. Na ideju je došao kada je sa suprugom Martom slušao jednu izraelsku pesmu. Gledali su spot u kojem su tri Izraelca na plaži uz gitare, pevali i svirali. Miletu se to mnogo dopalo.  Tu pesmu je slušao dve godine.

Tekstopisac Marina Tucaković je čula ovu pesmu kod Mileta kući, a on ju je zamolio da mu napiše tekst. Posle tri dana, tekst je već bio završen. Razmišljao je sa kim bi od kolega mogao da snimi ovu pesmu i odluka je pala na Acu Lukasa i Sašu Matića koji su odmah prihvatili saradnju.

Pesma „Da me je ona volela“ objavljena je u martu 2017. godine i postala je veliki hit.

„Krize“

Mile Kitić je u septembru 2017. godine snimio spot za pesmu „Krize“. Reč je o duetskoj pesmi sa pevačicom Gogom Sekulić.

Pesma je već postala hit, a spot je vrlo provokativan. Spot je radio Dejan Miličević.

Privatni život

Mile Kitić oženjen je sa pevačicom Martom Savić. Ovaj estradni par ima jednu kćerku, Elenu Kitić, koja je takođe uplovila u muzičke vode po uzoru na svoje poznate roditelje.

Slučajan sudbonosni  susret

Mile i Marta upoznali su se u Nemačkoj na jednom slučajnom zajedničkom nastupu. Razmenili su brojeve telefona, a on se vratio u Sarajevu.  Mile kaže da ga je Marta na „prvu“ kupila svojim lepim ponašanjem, govorom, očarala ga je kao osoba, a naravno bila je veoma lepa i atraktivna žena.

Posle toga ostali su u kontaktu, zaljubili se. Zabavljali su se od 1988. godine, ali nisu želeli da se venčaju. Tek 1997. godine kada su dobili kćerku Elenu, odlučili su i da se venčaju. Marta je čak 14 godina mlađa od Mileta.

Marta Savić Kitić je vrlo uspešna pevačica, ali Mile smatra da je njegova supruga ipak zapostavila svoju karijeru kako bi se više posvetila njegovoj. Ona mu je oslonac i podrška kada je posao u pitanju. Marta Miletu pomaže pri izboru stajlinga, pesama, albuma, i u nju ima puno poverenje.

Ovaj estradni par vrlo često je na udaru žute štampe koja često piše o navodnim prevarama Mileta, te njegovim ljubavnicama, ali ovakve priče na par ne utiču.

Stopama svojih roditelja

Elena Kitić krenula je putem svojih roditelja. Odrasla je uz muziku i njeni roditelji kažu, nije ih iznenadio njen izbor. Ona je upisala i muzičku školu. Elena je za kratko vreme postala vrlo popularna, a već je objavila veći broj pesama. Mile Kitić kaže da će u narednim godinama da se posveti razvoju karijere svoje kćerke i da će u to svesrdno ulagati kako bi svom detetu i pomogao.

Prvi brak Mileta Kitića

Pre služenja vojnog roka, u 21-oj godini, Mile Kitić se oženio po prvi put. Njegova prva supruga zvala se Bosiljka. Primetio ju je na jednom nastupu dok je pevao na bini. Bila je lepa i atraktivna devojka, te se mladi par zaljubio. Nije prošlo mnogo vremena, već su se i venčali.

Sa Bosom je Mile živeo u Ilijašu. Dobili su jednu kćerku koja se zove Sanja. S obzirom da od muzike nije zarađivao više od neke prosečne plate, a troškovi života su bili veliki Mile je želeo da sredi  potrebne papire za sebe, suprugu i kćerku, te da njih troje odu u Ameriku, da žive i rade. Po povratku iz vojske, tako su i uradili.

I u Americu Mile se bavio pevanjem. Nastupao je u jednoj kafani dve godine. Iz Amerike su se Kitići vratili 1982. godine, kada su i Miletovi otac i majka otišli u penziju, te odlučili da se vrate u rodni kraj kako bi starost proveli na selu.

Sanja je već krenula u školu, a Mile i Bosa, zaboravili su na Ameriku. Mile je opet svirao sa svojim bendom 1983. godine. Brak sa Bosiljkom nije opstao i par se razveo.

Sjajan deda

Njegova kćerka Sanja danas ima dvoje dece (novembar 2017). Mile Kitić je dobar deda. Njegova unuka, koja ima petnaest godina, od svoje četvrte godine igra balet i u tome je veoma uspešna.

Na takmičenju u Berlinu u Nemačkoj od 700 učesnika, bila je prva. Dobila je veliki broj ponuda za stipendije, a sada živi u Nemačkoj.

Aktivan je sportista, humanista, voli putovanja…

Mile se skijanjem bavi od detinjstva, a počeo je skijati na planini Jahorina. Fudbal je ipak njegova prva ljubav. Igrao je u više klubova, a bavi se i organizacijom turnira. Od 1992. godine fudbal je zamenio sa  tenisom.

Tenis je počeo igrati na stadionu Partizana u Beogradu. Kaže da je u dobroj kondiciji zahvaljujući tome što se celi život bavi sportom, pa mu nije teško da na koncertima bude vrlo aktivan od prve do posljednje pesme.  Tenis igra dva do tri puta sedmično po dva ili tri  sata. Tenis često igra sa Harisom Džinovićem.

Nije pušač, trudi se da živi zdravo, ali ne gleda mnogo šta jede. Voli putovanja, a zemaljsku kuglu je obišao čak šest puta. Održao je i veliki broj humanitarnih koncerata.

Diskografija:

• 1974. O, gitaro“, „Sanjam li to možda ljudi“
• 1975.  „Čija si ljubav“, „Ja želim da sam sunce“
• 1977.  „Brigu brinem“, „Ti mi beše sve što sam imao“
• 1980. „Mala iz Novog Pazara“, „Ljubavi naše sad nema više“
• 1981. „Aldijana“, „Dvoje zaljubljenih“
• 1982. „Ako te budu pitali“
• 1983.  „Jorgovani plavi“
• 1984. „Čaša ljubavi“
• 1985. „Ja neću ljepšu“
• 1986. „Kockar“
• 1987.  „Mogao sam biti car“
• 1988. „Što da ne?“
• 1989. „Osvetnik“
• 1990.“Stavi karte na sto“
•  1991. „Gledaj me u oči“
• 1992.  „Ćao, Jelena“
• 1993.  „Vuk samotnjak“
• 1994.  „Moj sokole“
• 1995.  „Okreni jastuk“
• 1996. „Ratnik za ljubav“
• 1997. „Ostaj ovde“
• 1998. „Do sreće daleko, do Boga visoko“
• 1999. „Tri života“
• 2000. „Zlato srebro dukati“
• 2001. „Plava ciganka“
• 2002. „Policijo, oprosti mi“
• 2004.  „Zemljotres“
• 2005.  „Šampanjac“
• 2007. „The Best of Mile Kitić“
• 2008.  „Šanker“
• 2011.  „Paklene godine“
• 2016. “Mađioničar”