Merima Njegomir

Biografija

Merima Njegomir je bila srpska pevačica narodne izvorne muzike. Snimila je više od 25 albuma i otpevala neke od bezvremenskih hitova kao što su „Ivanova korita“, „Ruzmarin“, „Zbog tebe“ i mnoge druge. Rođena je 9. novembra 1953. godine u Beogradu. Preminula je 20. novembra 2021. godine u rodnom gradu.

Pesma „Ivanova korita“ koju je Merima snimila 2001. godine na izuzetno tih i nenametljiv način postala je veliki hit Iako je pevačica nastavila da snima pesme i albume, posle te 2001. godine, nijedna pesma nije uspela da nadmaši popularnost „Ivanovih korita“.

Popularne su i njene pesme „Što je lepo kad se neko voli“, „Pamtim još“, „Kad zaškripi kapija“, „Opilo nas vino“, „Bol bolujem“, „Da nije ljubavi tvoje“ i mnoge druge.

Merima je imala vrlo raznolik repertoar pesama, pevala je pesme na dvadeset stranih jezika od kojih se posebno izdvajaju one na ruskom jeziku.

Njen repertoar činile su i izvorne pesme šumadijskog i vranjanskog melosa, sevdalinke, starogradske pesme i crnogorske pesme.

Dobitnica je Vukove nagrade za doprinos srpskoj kulturi. Dobila je nagrade Zlatni mikrofon Radio Beograda i Zlatna značka Kulturno prosvetne zajednice. Osvojila je više od dvadeset nagrada na muzičkim festivalima širom bivše Jugoslavije.

Od 2009. godine bila je odgovorni urednik narodnih redakcija Muzičke produkcije i PGP RTS-a. Radila je na očuvanju tradicionalne srpske muzike. Snimila je više od stotinu izvornih pesama za Radio Beograd i time dala svoj doprinos očuvanju ove muzike.

Zahvaljujući svom radu i umetničkom doprinosu dobitnica je nacionalne penzije Srbije.

Detinjstvo i obrazovanje

Rođena je 9. novembra 1953. godine u Beogradu kao Merima Kurtiš. Odrasla je u ulici Božidara Hadžije na Kalvariji, pored Železničke pruge, na Novom Beogradu.

Išla je u Osnovnu školu „Majke Jugovića“. Kao učenica, bila je izuzetno aktivna u sportu i pohađala skoro sve sportske sekcije u školi.

Posebno se izdvojila ritmička gimnastika. U ovom sportu bila je vrlo uspešna i predstavljala je svoju školu na gradskim, republičkim i saveznim takmičenjima.

Kada je bila drugi razred osnovne škole pokazala je interesovanje za muziku. Videla je jedan oglas za upis u muzičku školu i poželela je da se upiše.

Međutim, majka joj to nije dozvolila. Smatrala je da muzička škola Merimi oduzeti mnogo vremena i da će na taj način zapustiti svoje redovne školske obaveze.

U školi je bila vrlo nestašno dete. Učila je samo one predmete koje je volela, a matematika joj nije bila jača strana.

Zanimljivo, kada je bila peti razred osnovne škole Merima je želela da peva u školskom horu, ali je nisu primili. Smatrala je da lepo peva, ali da je bila isuviše stidljiva kao devojčica, te se kao takva nije uklapala u ovaj muzički hor. Tada je prestala da mašta o muzičkoj karijeri. To je trajalo sve do njene osamnaeste godine.

Ljubav i muzički talenat Merima je nasledila od majke koja je imala izuzetno lep glas i sluh za muziku.

Odrasla je u porodici koja je cenila tradicionalne vrednosti, majka joj je poreklom iz Bosne, a otac iz Makedonije. Detinjstvo su joj obogatili i brat i sestra.

Kada je bila u pubertetu, sa četrnaest godina, njeni roditelji su se razveli. Njena majka je napustila porodični dom sa Meriminom sestrom koja je tada imala pet godina, dok su Merima i njen mlađi brat ostali s ocem.

Život joj se tada mnogo promenio. Morala je da brine o ocu i bratu, naučila je da kuva, kao i da obavlja sve kućne poslove. Majka i sestru je viđala povremeno. Njena majka se ponovo udala i dobila još jednog sina, Meriminog polubrata.

Posle osnovne škole želela je da upiše Gimnaziju u Zemunu. Otac joj je rekao da to ne dolazi u obzir, da mora upisati zanat, kako bi što pre mogla početi da radi jer on nije mogao da ih izdržava. Tako je Merima završila Ugostiteljsku školu.

Na ekskurziji u srednjoj školi, dok su putovali vozom za Sloveniju, Merima je zapevala. Njenim drugarima iz škole se to dopalo, pa je od tada redovno pevala kada su se družili.

Po završetku Ugostiteljske škole, Merima nije želela da radi taj posao, pa je upisala Višu turističku školu.

Muzička karijera

Jedan slučajan susret u poznatom beogradskom restoranu odredio je Merimin život. Kada je imala osamnaest godina izašla je sa prijateljima u jedan restoran na muziku. Društvo je bilo izuzetno veselo, pa im je prišao čovek iz orkestra i razgovarao sa njima.

Merima je u šali rekla da peva mnogo bolje od njihovog pevača, a onda su joj ponudili da baš ona zapeva umesto njega što je i prihvatila. Bio je to njen prvi nastup pred publikom.

Prvi nastupi

Dva meseca posle, muž i žena koji su vodili ovaj orkestar, kontaktirali su Merimu i došli kod nje kući da razgovaraju sa njenim ocem. Rekli su mu da ima vrlo talentovanu kćerku i pitali da li bi ona mogla sa njima nastupati.

Njen otac se naljutio i to nije dozvolio. Uprkos tome, nekoliko dana posle, Merima je nazvala ovaj bračni par i prihvatila ponudu.

Nakon nekoliko proba, 1. maja 1972. godine, Merima je s orkestrom „Citadela“ otputovala u Ključ u Bosni gde je trebalo da nastupaju u jednom lokalu nekoliko meseci.

Međutim, tu su se zadržali tek nekoliko dana jer se vlasnik restorana ljutio što je Merima početnica i ne zna veliki broj pesama.

Dobili su novi poziv i otputovali u Podgoricu. U hotelu „Podgorica“ nastupali su dva meseca. Svako poslepodne Merima je slušala pesme na gramofonu i učila tekstove, zapisivala ih u svesku. Vrlo brzo je sve naučila i njen repertoar se proširio.

U tom periodu Merimin otac se mnogo ljutio i smatrao je da će njegova kćerka osramotiti porodicu Kurtiš. Za očeve reči Merima nije marila, pa je po povratku u Beograd upisala srednju Muzičku školu „Kosta Manojlović“ u Zemunu, koju je i završila.

Prva snimanja

Nakon dve tri godine od prvog nastupa počelo je mnogo da se priča o Merimi kao ozbiljnoj pevačici. Pevala je u „Romanitaru“, jednom od najekskluzivnijih beogradskih restorana, kada ju je Svetomir Šešić Šele iz Radio Beograda pitao da dođe i snimi neke probne pesme u studiju.

Kada je prvi put došla u Radio Beograd bila je oduševljena. Snimila je dve probne pesme „Bisenija kćeri moja“ i „Idem putem, pesma se ori“. Kada ih je preslušala komisija odmah su ih prihvatili i odlučili da to ne bude probni već trajni snimak.

To je bio početak, posle su usledila snimanja za radio i televiziju, snimanja albuma, a osvajala je razne prestižne nagrade na festivalima.

Festivali i nagrade

Na takmičenju mladih pevača „Njihova prilika“ 1978. godine, koje su organizovali TV Novosti i RTV Beograd, učestvovala je i Merima.

Od 184 pevača koja su tokom cele godine učestvovali na ovom takmičenju Merima je sa još jednom kolegicom osvojila i podelila prvo mesto zahvaljujući glasovima publike.

Usledila je i pobeda na muzičkom festivalu na Ilidži, na kojem su pre Merime pobeđivali veoma popularni pevači u bivšoj Jugoslaviji, što je za nju bila potvrda da je na pravom putu i da je publika zaista voli i ceni njen rad.

Pevala je pesmu Milutina Popovića Zahara „Uspomena još si samo“. Merima je tada već bila udata i imala je jedno dete. To za nju nije bila prepreka da niže uspehe na privatnom i poslovnom planu.

Posle ovih prvih nastupa na festivalima Merima je tokom cele svoje karijere negovala ljubav ka festivalima i nastupima na istim. Osvojila je brojne nagrade i priznanja.

Izdvaja se Vukova nagrada za doprinos srpskoj kulturi koju je dobila 2005. godine. Osim ove nagrade, izdvajaju se i Estradna nagrada Srbije, Zlatna značka Kulturno prosvetne zajednice, Zlatni mikrofon PGP RTS, Ambasador pesme u Nišu, Zlatna tamburica, pevačica godine 1993. i 1996. godine.

Osvajala je prva mesta na festivalima „Mesam“, „Ilidža“, „Zlatni sabor“, „Zlatiborska pesma“. Posljednja u nizu ovih nagrada je prva nagrada na festivalu „Valandovo“ koju je osvojila 2018. godine, što govori o tome da je Merimin rad i doprinos trajao u kontinuitetu svih tih godina.

Albumi

U svojoj muzičkoj karijeri koja je započela 1972. godine Merima Njegomir je snimila više od 25 albuma. Kada je upoznala Predraga Živkovića Tozovca 1977. godine, on joj je komponovao prve dve pesme koje je objavila za „Jugoton“.

„Ja te zovem da se vratiš“ i „“Volela sam tebe dragi“ je prva singl ploča Merime Njegomir koju je objavila 1978. godine. Potom usledili su singlovi i „Eh, što nisam sjajna zvezda“, „Hej rodni kraju moj“, „Za rastanak oboje smo krivi“, „Lune, lune“, „Kude si pošla cveto“.

Prvi album objavila je 1981. godine pod nazivom „Gde ste moji srećni dani“, a već godinu dana posle svetlo dana ugledao je i album „Mezimica“.

Od 1984. do 1990. snimila je još šest albuma. Reč je o albumima „Noći jedne žene“, „Opilo nas vino“, „Da nije ljubavi tvoje“, „Zaljubljena“, „Jutros mi je ruža procvetala“ i „Zbog tebe“. Albume „Moj Milane“ i „Gde si, dušo, gde si, rano“ objavila je 1992. godine.

Do 2000. godine snimila je još pet albuma, i to „Šta mi značiš“, „Tamburice kad bi plakat’ znale“, „Pamtim još“, „Bol bolujem“ i „Crnogorski biseri“.

Album „Merima Njegomir“ koji je objavljen 2001. godine jedan je od njenih najuspešnijih albuma zahvaljujući pesmi „Ivanova korita“.

Posle ovog albuma, u narednih petnaest godina, dakle do 2016. godine, Merima je snimila još devet albuma.

To su albumi koji su takođe bili jako uspešni, a reč je o albumima „Sedam noći“, „Vojvođanska bajka“, „Pesma iz Crne Gore“, „Ružo moja bela“, „Podmoskovske večeri“, „Po rastanku“, „Sevdalinke“, „Magla padnala v dolina“ i „Ej ljubavi stara“.

Objavila je dva kompilacijska albuma 1991. i 2004. godine.

Pesma „Ivanova korita“

Najpoznatija pesma Merime Njegomir, „Ivanova korita“, objavljena je 2001. godine. Pesmu je napisao Milutin Popović Zahar.

Zanimljivo je da Merima u početku nije bila zainteresovana za ovu pesmu. Svidela joj se, ali je izabrala četiri pesme kod Zahara i već je ranije imala četiri, te joj je to bilo dovoljno za album.

Razgovarala je sa prijateljima i pričala o toj pesmu, a oni su je posavetovali da bi bilo šteta da ne otpeva i „Ivanova korita“ jer je pesma zaista prelepa.

Merima se dvoumila jer je tada bilo mnogo pesama na tu temu. Ipak, nazvala je Zahra i rekla mu da joj pripremi i tu pesmu, pored ostalih. On joj je tada rekao da nije ni sumnjao u njen izbor, da mnogi pre nje nisu bili zainteresovani, ali da je on siguran u uspeh ove pesme. Tako je i bilo.

Album na kojem se nalazila pesma „Ivanova korita“ objavila je Produkcijska kuća „Grand“, a sve albume pre i posle, objavila je za PGP.

Ova pesma je postigla ogromnu popularnost, toliko se „uvukla“ u narod, da su je mnogi smatrali izvornom pesmom, i pitali su se ko je to prvi snimio.

Koncerti na Kolarcu

U toku i posle ratnih devedesetih godina Merimi nije bilo lako. Bila je razvedena, sama sa četvoro dece, a atmosfera u beogradskim restoranima i hotelima, nije joj bila prijatna. Zbog toga je odlučila da održi koncert na Kolarcu i da se izdigne iz te situacije.

Ona je prva pevačica narodne muzike koja je održala koncert na Kolarcu i po tome je postala prepoznatljiva. Kasnije je povodom 30 godina umetničkog rada održala koncert na Kolarcu 2002. godine.

Dve godine kasnije opet je napunila Kolarac na velikom koncertu. Povodom 35 i 40 godina rada održala je koncerte u prepunom Sava centru. Te koncerte je održala 2007. i 2012. godine.

Poslednji koncert na Kolarcu održala je u martu 2015. godine.

Privatni život

Merima Kurtiš udala se 1979. godine za Milana Njegomira i od tada nosi prezime Njegomir. Svog muža Milana upoznala je kada je imala 21 godinu. Udala se za njega posle pet godina veze, a njen muž je tada imao 42 godine.

Merima je govorila da je to bila ljubav na prvi pogled, a svog muža je opisala kao vrlo lepog, pametnog i zgodnog muškarca. On se ranije nije ženio. Dobili su četvoro dece, kćerke Milicu, Jelenu i Ljubicu i sina Marka.

Četvoro dece i poslovne obaveze

Za pet godina Merima je rodila četvoro dece, a u tom periodu je snimila i četiri albuma. Imala je veliku energiju i želju da radi, ali i da se ostvari na majčinskom planu.

Sve je radila uporedo, a imala je jednu ženu koja joj je nekoliko godina pomagala oko čuvanja dece.

Merima nije izbegavala nastupe. Nastupala je čak i dok je bila trudna, i nekoliko meseci nakon poroda. Izbegavala je samo da putuje negde dalje od Beograda ili da ide na turneje koje iziskuju više dana u nizu.

Razvela se 1995. godine. Deca su ostala sa Merimom i nije joj bilo nimalo lako. Bilo je teških trenutaka, a često i manjka novca. Ipak, Merima je uspela deci sve da obezbedi zahvaljujući svom talentu i muzičkoj karijeri. Decu je školovala i izvela na pravi put.

Njena kćerka Milica krenula je majčinim stopama i okušala se kao pevačica. Završila je radio i televizijsku produkciju. Ona je kreativna umetnica.

Najstarija kćerka Ljubica završila je Ekonomski fakultet na kojem je i magistrirala, Jelena je arhitekta enterijerista, a Marko je završio državni Pravni fakultet.

Merima se ostvarila i kao baka, a prvo unuče je rodila njena kćerka Jelena 2011. godine.

Veza sa Dragoljubom Markovićem

Posle razvoda Merima je imala nekoliko veza, ali se nije eksponirala u javnosti. Držala je do svog ugleda i nije želela da se o njenom ljubavnom životu piše u novinama.

Ipak, veza sa biznismenom Dragoljubom Markovićem najviše je zainteresovala javnost. Dragoljub i Merima bili su pre svega prijatelji, a potom i ljubavni par oko godinu dana.

Iako su mnogi mediji posle njihovog raskida, govorili da se par razveo, Merima je sve demantovala i rekla da se za njega nikada nije udala i da nisu živeli zajedno.

Poslednja bitka

Pevačica je u jesen 2021. godine medijima otkrila da boluje od raka. Polovinom novembra 2021. godine pojedini mediji su pisali da se Merima ne oseća dobro. Preminula je 20. novembra 2021. godine, a tužnu vest je potvrdila njena ćerka Ljubica.

Diskografija

• 1981. Gde ste, moji srećni dani
• 1982. Mezimica
• 1984. Noći jedne žene
• 1985. Opilo nas vino
• 1987. Da nije ljubavi tvoje
• 1989. Zaljubljena
• 1989. Jutros mi je ruža procvetala
• 1990. Zbog tebe
• 1992. Moj Milane
• 1992. Gde si, dušo, gde si, rano
• 1993. Šta mi značiš
• 1994. Tamburice, kad bi plakat’ znale
• 1995. Pamtim još
• 1998. Bol bolujem
• 1999. Crnogorski biseri
• 2001. Merima Njegomir
• 2002. Sedam noći
• 2005. Vojvođanska bajka
• 2005. Pesme iz Crne Gore
• 2006. Ružo moja bela
• 2008. Podmoskovske večeri
• 2012. Po rastanku
• 2012. Sevdalinke
• 2014. Magla padnala v dolina (Vranjski biseri)
• 2016. ‘Ej, ljubavi stara (Biseri crnogorskog melosa)

Nagrade i priznanja

• Vukova nagrada za doprinos srpskoj kulturi (2005)
• Zlatni mikrofon PGP RTS
• Zlatna značka Kulturno-prosvetne zajednice
• Estradna nagrada Srbije
• Pevačica godine 1993.
• Pevačica godine 1996.
• Specijalna nagrada Radio Beograda za doprinos očuvanju tradicionalne narodne muzike
• Povelja udruženja muzičara džeza, zabavne i rok muzike (2000)
• Zlatni mikrofon, Tv Jesenjin (2001)
• Carica Teodora, Niš (2002)
• Ambasador pesme, Niš (2002)
• Nagrada Studio B za visoku zastupljenost u programu
• Mesam 1990. – prva nagrada
• Mesam 1996. – Grand Prix i prva nagrada publike
• Zlatni sabor – Mesam 1989. i 1996.
• Zlatni sabor – Ilidža 1988.
• Ilidža 1982. – nagrada novinara
• Ilidža 1985. – treća nagrada publike
• Zlatna tamburica 1998.
• Festival „Mlava peva“ 1989. – prva nagrada
• Festival „Zlatiborska pesma“ 2005. – prva nagrada i nagrada za interpretaciju
• Festival „Valandovo“ 2018. – prva nagrada