Margita Stefanović

Biografija

Margita Stefanović je bila srpska i jugoslovenska muzičarka i klavijaturistkinja benda Ekatarina Velika (EKV). Rođena je 1. aprila 1959. godine u Beogradu. Preminula je 18. septembra 2002. godine u rodnom gradu.

Završila je srednju muzičku školu „Josip Slavenski“, instrumentalni odsek, te diplomirala na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu. Godine 1982. pridružila se grupi Katarina II u kojoj su svirali gitaristi Milan Mladenović i Dragomir Gagi Mihailović, basista Švaba Radomirović i bubnjar Dušan Dejanović. Početkom sledeće godine bend su napustili Radomirović i Dejanović, a mesto bubnjara i basiste preuzeli Ivica Vd Vdović i Bojan Pečar.

Prvi album su izdali 1984. godine pod naslovom „Katarina II“. Ipak, ubrzo nakon izlaska albuma Gagi Mihailović je završio u zatvoru, a ostali članovi nastavljaju da rade. S obzirom da je on tvrdio da ima autorska prava na ime Katarina II, odlučili su da bendu daju ime Ekatarina Velika ili skraćeno EKV.

Od tada do 1990. godine okosnicu benda činili su Mladen, Magi i Bojan, dok su se bubnjari menjali od albuma do albuma. U periodu od 1984. do 1990. godine snimili su četiri studijska i jedan lajv album. Tada je grupu napustio Pečar, a Mladen i Margita nastavili su da rade.

Kroz grupu su za četiri godine prošli mnogi basisti i bubnjari, a snimili su još dva albuma do 1994. godine kada je od raka pankreasa preminuo Milan Mladenović. Grupa je tada prestala da postoji.

Margita je sa još nekoliko muzičara krajem 1994. godine osnovala bend Kurajberi koji je uglavnom svirao obrade stranih i domaćih hitova. Sledeće godine je sa Vladimirom Stojićem oformila bend EQV. Iste godine izdali su CD pod naslovom „Ti si sav moj bol“ po jednoj od najpopularnijih pesama EKV-a.

Tokom 90-ih godina povremeno je svirala na koncertima i albumima bendova Glisersi, Zion banda i Direktori. Poslednji projekat koji je radila bila je muzika za predstavu „Kaput mrtvog čoveka“.

Margita Stefanović je preminula 18. septembra 2002. godine u beogradskoj Infektivnoj klinici.

Detinjstvo i obrazovanje

Margita Stefanović je rođena 1959. godine u Beogradu. Bila je ćerka jedinica pozorišnog i televizijskog reditelja Slavoljuba Stefanovića Ravasija i njegove supruge Desanke Nikolić Stefanović. Završila je Osnovnu školu „Oslobodioci Beograda“ i VII beogradsku gimnaziju, matematički smer. Maturirala je 1977. godine i upisala Arhitektonski fakultet u Beogradu.

Uporedo s osnovnom i srednjom školom pohađala je nižu i srednju muzičku školu „Josip Slavenski“, instrumentalni smer. Išla je na razna takmičenja u zemlji i inostranstvu i neretko osvajala velike nagrade. Bila je jedna od najtalentovanijih pijanistkinja, te je zajedno s Ivom Pogorelićem dobila priliku da školovanje nastavi na poznatom konzervatorijumu u Moskvi. Njena majka je smatrala da je isuviše rano da svoju ćerku pošalje u daleku zemlju, pa su ponudu odbili.

Margita je nastavila da svira klavir i studira arhitekturu. Bila je jedan od najboljih studenata generacije. Na međunarodnom takmičenju u Japanu osvojila je treću nagradu za rad na temu uređenja sela Reževići u Crnoj Gori. Godine 1984. odbranila je diplomski rad na temu „Alternativno projektovanje“ kod profesora Milana Lojanice i stekla zvanje diplomirani inženjer ahitekture.

Karijera

Još tokom studija je u sali bioskopa „Topčiderska zvezda“ upoznala članove benda Električni orgazam. Družeći se sa njima upoznala je Milana Mladenovića iz benda Katarina II koji je bio fasciniran njenim talentom i voljom za istraživanjem. Pozvao ju je da se pridruži njegovoj grupi, te navodno joj kupio sintisajzer kako bi mogla da vežba.

Ipak, te godine ona odlazi na tromesečno putovanje po Južnoj Americi, te po povratku shvata da „ne želi da laže sebe“ i odlučuje da se pridruži Katarini II u kojoj su u tom momentu osim Mladenovića, svirali Gagi Mihailović i Švaba Radomirović i Dušan Dejanović. Iste, 1982. godine Radomirović prelazi u bend Du Du A, a Dejanović u Disciplinu kičme. Početkom sledeće godine poziciju bubnjara preuzima Ivica Vd Vidović, a basiste Bojan Pečar.

U tom sastavu učestvovali su na zagrebačkom bijenalu gde ih je dobro prihvatila i kritika i publika. Prema rečima njihovih prijatelja i savremenika, vežbali su stalno, a ideja im je bila da sve što čuju urade na svoj, jedinstven način. Prvi album po nazivom „Katarina II“ snimili su 1984. godine u studiju ZKO RTLJ u Ljubljani. Na njemu su se našle pesme „Vrt“, „Platforme“, „Kad krenem ka“, „Treba da se čisti“, „Radostan dan“, „Aut“ i druge.

Tekst za pesmu „Kad krenem ka“ napisala je Margita, dve pesme potpisuje Gagi Mihailović, a ostale Milan Mladenović. Na ploči je bilo i pesama koje su grupno potpisane. Energičan zvuk novog talasa i veliko pesničko umeće Mladenovića pokazali su se kao dobar spoj, ali se muzički kritičari slažu da im je nedostajao komercijalni karakter.

Taj period obeležila su neslaganja između Milana i Gagija, koji je nedugo nakon izlaska albuma završio u zatvoru. Ostali članovi benda nastavili su da sviraju bez njega. S obzirom da je tvrdio da ima autorska prava na ime benda, odlučili su da mu daju novi naziv – Ekatarina Velika ili skraćeno EKV po ruskoj carici Katarini Velikoj.

Nakon toga Ivica Vdović otkriva da boluje od neizlečive polne bolesti side (AIDS), te odlazi iz benda i pridružuje se grupi Du Du A. Na njegovo mesto dolazi Ivan Fece Firči, bubnjar bendova Luna i Džakarta.

Era EKV-a

Firči je u jednom intervjuu kasnije opisao kako je izgledala prva proba. Naime, on je iz Novog Sada došao u Beograd u salu gde su ostali članovi benda vežbali. Kaže da nisu ni podigli glave sa instrumenata, te da je on tiho i brzo pripremio svoj bubanj i počeo da svira. Prva proba trajala je šest-sedam sati.

U novom sastavu nastupali su širom bivše Jugoslavije. Najbolju reakciju publike dobijali su u Beogradu, Zagrebu i Ljubljani. Zahvaljujući spotovima koji su emitovani na državnim televizijama počeli su da stiču sve veću publiku.

Prvi album pod naslovom „Ekatarina Velika“ snimili su sa producentom Vladimirom Smolecom u zagrebačkom studiju „SIM“. Na toj ploči sarađivali su sa Masimom Savićem, frontmenom benda Dorijan Grej i Tomom In Der Mulenom, gitaristom grupe Karlovi Vari.

Na prvoj ploči našle su se pesme „Oči boje meda“, „Tatoo“, „Hodaj“, „Modro i zeleno“, „To sam ja“ i druge. Pažnju su privukli i omotom albuma na kome su članovi benda oslikani u maniru indijanske obredne tetovaže, koji je dizajnirao Dušan Gerzić.

22. marta 1985. godine su prvi put svirali van Jugoslavije i to na manifestaciji „Dani kulture“ u italijanskom gradu Torinu. Na odličnu reakciju publike naišli su na koncertu u Zagrebu koji je održan u sklopu manifestacije „Bolje vas našli“, a čiji cilj je bio razmena bendova iz srpske i hrvatske prestonice.

Koncem iste godine Firči odlazi na odsluženje vojnog roka, a njegovo mesto preuzima bubnjar Ivan Raka Ranković.

Drugi album EKV-a izašao je 1986. godine pod imenom „S vetrom u lice“. Kompletnu ploču producirali su Milan, Magi i Dragan Čačinović. Sniman je u Zagrebu, a na njemu je prvi put primenjena nova, kvalitetnija tehnologija koja je dala izuzetan zvuk, nekarakterističan za to vreme na našim prostorima.

Na njemu su bile pesme „Ti si sav moj bol“, „Novac u rukama“, „Kao da je bilo nekad“ i druge, koje su oduševile publiku, ali ne i kritiku. Zamerili su im da zvuk isuviše podseća na britanski bend Simple Minds. Oni se nisu mnogo obazirali na to, prvenstveno zbog toga što su ih s oduševljenjem dočekivali na svakom mestu u Jugoslaviji gde su nastupali.

Usledila je velika turneja po bivšoj zemlji na kojoj je nastao lajv album „EKV 19LIVE!86“, koji je objavljen početkom 1987. godine. Turneju su završili koncertom u beogradskom Domu omladine, koji su zbog velikog interesovanja održali šest puta. Svih šest puta sala je bila prepuna.

Ivan Ranković iste godine odlazi iz benda, a pridružuje im se Srđan Žika Todorović, koji je bubnjeve prethodno svirao s bendovima Radnička kontrola, Bezobrazno zelene i Disciplina kičme. Polovinom 1987. godine snimili su svoj treći album pod naslovom „Ljubav“.

Sa te ploče izdvojile su se pesme „Zemlja“, „Ljubav“, „Ljudi iz gradova“, „7 dana“, „Pored mene“ i druge. Na njoj su sarađivali s australijskim muzičarem Teodorom Janijem (Theodore Yanni). Omot novog albuma zajedno su osmislili Margita i Vuk Vidor.

Premda mnogi smatraju da tekstovi koje je uglavnom pisao Milan Mladenović odišu dozom depresije koju je u to vreme osećao, publika je bila oduševljena. Tome svedoče i dva uzastopna koncerta u hali „Pionir“ u Beogradu koja su bila rasprodata do poslednjeg mesta.

Na novu turneju krenuli su početkom 1988. godine. Na njoj su im se pridružili Zvonimir Đukić Đule, frontmen i gitarista benda Van Gogh i Tanja Jovićević, bivša pevačica grupe Oktobar 1864.

Todorovića je po povratku iz vojske zamenio Fece, ali ne zadugo jer je u maju iste godine odlučio da odseli u Ameriku. Žika se vratio u bend.

Četvrti studijski album pod naslovom „Samo par godina za nas“ Ekatarina Velika je objavila 1989. godine u izdanju Diskografske kuće PGP RTB. Danas se mnogi slažu da ova ploča „predviđa“ katastrofu koja će se desiti Jugoslaviji i njenim građanima – raspad, ratove i žrtve koje su obeležile prvu polovinu 90. godina 20. veka.

Sa tog albuma izdvojile su se pesme „Srce“, „Krug“ i „Par godina za nas“. Za ovu poslednju Mladenović je jednom prilikom izjavio da predstavlja najbolju pesmu koju je bend ikad napravio. To je potvrđeno 15-ak godina kasnije kada je od strane slušalaca radija „B92“ proglašena najboljom jugoslovenskom pesmom svih vremena.

Dva bitna događaja unutar benda doneli su veliku promenu. Prvo je nakon izlaska albuma Žika Todorović odlučio da napusti bend i da se posveti glumi, a Bojan Pečar preselio u London. Pečarov odlazak pogodio je i Milana i Magi, ali su ipak odlučili da nastave da rade.

Za novog bubnjara izabrali su Marka Milivojevića, koji je svirao u bendovima U škripcu i Partibrejkers. Bas je na koncertima svirao Miško Plavi. Peti studijski album pod nazivom „Dum dum“ objavljen je u proleće 1991. godine. Na njemu su sarađivali sa basistima Dušanom Petrovićem i Batom Božanićem.

Mnogi se slažu da je taj album namračniji u njihovoj dotadašnjoj karijeri. Razloge za to možemo tražiti u činjenici da je raspad Jugoslavije i sve što se tih godina počelo događati bitno uticalo na Milana i Magi, ali i u činjenici da su ostali bez Bojana.

Osim naslovne pesme na tom albumu našle su se i numere „Siguran“, „Odgovor“, „Karavan“, „Idemo“, „Zabranjujem“, „Glad“, „Bledo“, „Hladan“ i „Dolce vita“.

Umesto Božanića i Petrovića EKV tokom 1992. godine nastupa sa basistom Dragišom Uskokovićem. U ovom novom sastavu su 1993. godine izdali album „Neko nas posmatra“. Sumornost i beznađe sa prethodnog albuma, zamenili su malo vedriji zvukovi. Na njemu su se našle pesme „Jadransko more“, „Ponos“, „Zajedno“ i druge, te obrada pesme „Istinita mašina“ rok benda Tajm.

Publici se novi zvuk nije svideo, pa je ovaj album dugo smatran njihovim najlošijim izdanjem. Ipak, s vremenom je ovo mišljenje promenjeno, te je „Neko nas posmatra“ dobio zasluženo mesto na muzičkoj sceni bivše Jugoslavije.

Na novom albumu počeli su da rade nakon Milanovog povratka iz Brazila. Ipak, zbog njegovih problema sa zdravljem, projekat je obustavljen. U avgustu 1994. godine svirali su na Festivalu „Pjesma Mediterana“ u Budvi. Narednog dana njegovo zdravstveno stanje se pogoršalo, pa je prevezen u bolnicu. Nakon spekulacija da boluje od hepatitisa, da mu je pukla žučna kesa i slično, lekari su ustanovili da je rak pankreasa metastazirao i da nema nade da će preživeti.

Milan je umro 5. novembra iste godine u Beogradu, a bend EKV je prestao da postoji.

Kurajberi, EQV, Glisersi … Kraj

Margita je krajem 1994. godine sa grupom muzičara osnovala bend „Kurajberi“. U beogradskim klubovima su uglavnom nastupali s obradama domaćih i stranih pesama. Sledeće godine je sa Vladimirom Stojićem osnovala grupu EQV. Prvi i jedini CD objavili su 1995. godine pod naslovom „Ti si sav moj bol“. Album je dobio ime po pesmi EKV-a, a objavila ga je Diskografska kuća „Coop Arts & Crafts Unlimited“ iz Beča.

Na tom CD-u našle su se tri verzije pesme „Ti si sav moj bol“, te numere „Equinox“, „Interludii“, „Plastic“, „Stratosphere“ i druge.

Još nekoliko godina Margita je svirala sa bendovima Glisersi, Zion banda i Diretkori, te gostovala na koncertima nekoliko jugoslovenskih bendova. Krajem 90-ih godina polako je prestajala da svira, a zavisnost je sve više uzimala maha.

Margita je preminula 18. septembra 2002. godine na Infektivnoj klinici u Beogradu.

Ostali projekti

Iako je ostala prepoznatljiva po bendu Ekatarina Velika, Margita Stefanović bila je veoma svestran muzičar. Tokom osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka komponovala je muziku za brojne pozorišne predstave poput „Tri sestre“, „S one strane duge“, „Klasni neprijatelj“, „Majka hrabrost“ i druge. Napisala je muziku za dramu „Plavi, plavi“, te glumila u filmu „Tajvanska kanasta“ Gorana Markovića iz 1985. godine. U istom filmu EKV je izveo pesmu „Tatoo“.

U ulozi producenta pojavila se na nekoliko albuma EKV-a, te albumu benda Karlovi Vari. Bila je gost na pločama brojnih jugoslovenskih bendova, poput Bejbi Kejt, Van Gogha, Elvisa J. Kurtovića, Babe i drugih.

Privatni život

Margita Magi Stefanović je rođena 1959. godine u Beogradu. U rodnom gradu je završila osnovnu i srednju školu, te Arhitektonski fakultet. Od detinjstva je uporedo pohađala muzičku školu, te bila jedna od najperspektivnijih mladih pijanistkinja u Beogradu.

Na pitanje novinara šta je presudilo da uprkos obrazovanju odluči da život posveti muzici, Magi je odgovorila da su na to uticali nastupi i takmičenja na koje je išla još kao devojčica, te činjenica da nije „želela da laže sebe“.

Svojom harizmom, lepotom i talentom plenila je pažnju ne samo publike nego i kolega muzičara. Pojavom je intrigirala i oduševljavala sve koji su se nalazili u njenoj blizini. Mnogi njeni savremenici se slažu da je zajedno s Milanom i Bojanom činila srce i dušu EKV-a, benda koga danas mnogi smatraju najboljim na prostoru bivše Jugoslavije. Njihov uticaj se oseća i danas, tri decenije kasnije.

Svi koji su je poznavali kažu da je uvek bila nasmejana, vesela i puna pozitivne energije. Ipak, smrti koje su je zadesile krajem osamdesetih godina počele su da je menjaju. Prvo joj je 1987. godine preminula tetka Olivera Nikolić za koju je bila veoma vezana. Već sledeće godine umrla joj je majka. Jako ju je pogodila smrt Ivana Vidovića koji je 1992. preminuo od side.

Nakon toga postepeno su umirali Milan, njen otac, Cavke iz Električnog orgazma, a 1998. godine i Bojan Pečar u Londonu. Velika tuga sprečavala ju je da se otrgne iz pakla droge koja je sve više upravljala njenim životom.

Prodala je veliki stan na Slaviji i kupila dva manja, te ostatak novca potrošila na putovanje u Indiju. Nije uspela da se izleči, a prodavši i ta dva stana ostala je na ulici.

Poslednje nedelje života provela je u napuštenoj garaži u beogradskom naselju Borča. Boravila je i u domu za beskućnike, a preminula u Infektivnoj klinici 18. septembra 2002. godine. Nekoliko godina kasnije otkriveno je da je i ona bolovala od side.

Njen život i rad inspirisao je mnoge, pa je heroina jugoslovenskog rokenrola osamdesetih postala muza književnika devedesetih i dvehiljaditih. Dušan Vesić je 2018. godine objavio knjigu „Kao da je bilo nekad“ u izdanju Izdavačke kuće „Laguna“. O njoj su pisali i Aleksandar Ilić („Vrati unatrag“) i Lidija Nikolić („Osećanja. O sećanja“, „Post scriptum“).

Diskografija

Studijski albumi

• Katarina II
• 1984. Katarina II

Ekatarina Velika

• 1985. Ekatarina Velika
• 1986. S’ vetrom uz lice
• 1987. Ljubav
• 1989. Samo par godina za nas
• 1991. Dum dum
• 1993. Neko nas posmatra

EQV

• 1994. Ti si sav moj bol

Albumi uživo

Ekatarina Velika

• 1987. 19LIVE86
• 1988. Live ’88
• 1991. Kao u snu: EKV Live ’91.
• 2015. Iznad grada: Live, Sava Centar ’93.

Kompilacije

• 1998. „Kao nada, kao govor, kao more“
• 2002. „Kao da je bilo nekad – posvećeno Milanu Mladenoviću“
• 2007. EKV revisited