Lola Novaković

Biografija

Zorana Lola Novaković je jugoslovenska i srpska pevačica pop i narodne muzike koja je popularnost stekla 60-ih i 70-ih godina prošlog veka učešćem na brojnim festivalima gde je otpevala neke od svojih najpoznatijih pesama, poput „Jednom gradu, ko zna kom“, „Ti nisi došao“, „Kap veselja“, „Marika“ i drugih. Rođena je 25. aprila 1935. godine u Beogradu. Preminula je 3. aprila 2016. godine u rodnom gradu. Sahranjena je na Novom groblju u Beogradu.

Muzičku karijeru započela je polovinom 50-ih godina 20. veka. Već 1957. godine postala je vokalni solista Radio Beograda, a sledeće godine sa svojim orkestrom pevala u Bejrutu, glavnom gradu Libana. Nakon godinu i po dana vratili su se u Beograd, a Lola se publici predstavljala nastupima na brojnim festivalima.

Sa pesmom „Ne pali svetla u sumrak“ nastupila je 1962. godine na Jugoslovenskom izboru za pesmu „Evrovizije“. Pobedničku numeru su komponovali i napisali Jože Privšek i Dragutin Britvić, a Lola je te godine u Luksemburgu zauzela visoko četvrto mesto.

Dve godine kasnije je na međunarodnom festivalu u Rimu otpevala pesmu „Ulica četiri fontane“ i osvojila prvu nagradu. Nastavila je da peva na domaćim festivalima gde je neretko osvajala glavne nagrade. Snimila je tri albuma i više od 40 singl ploča.

Pevala je u Libanu, Japanu, bivšem Sovjetskom Savezu, te brojnim evropskim gradovima. Njene ploče imale su velike tiraže, a solistički koncerti su bivali rasprodati u rekordnom roku. Nazivali su je „Kraljicom evergrina“, „Balkanskom divom“, „Prvom damom domaće zabavne muzike“, „Umetnicom nad umetnicima“. Pa ipak, zbog pritiska javnosti nastalog zbog brojnih novinskih napisa koji su Lolu pominjali u negativnom kontekstu, pevačica je odlučila da se potpuno povuče sa javne scene.

Posle toga je tek ponekad nastupala na televiziji ili u Pozorištu na Terazijama, a mnogi gledaoci su zapamtili njen voditeljski angažman na Trećem kanalu Radio Televizije Srbije, kada je sa svojim tadašnjim suprugom bila domaćin Novogodišnjeg šou programa „Noć puna zvezda“. Emisija je emitovana 31. decembra 1998. godine.

Lola je sve manje bila zastupljena u srpskim medijima, a svojoj vernoj publici je poklanjala tek poneki nastup. Preminula je u aprilu 2016. godine u svojoj kući u beogradskom naselju Cerak. Njeno telo je kremirano, a pepeo je ukopan na Novom groblju.

Detinjstvo i muzički počeci

Zorana Lola Novaković je rođena 1935. godine u Beogradu. Njen otac, Milovan Novaković bio je trgovac, a majka Radmila domaćica. Još kao devojčica pokazivala je talenat i sklonost ka muzici. Premda je u svet muzike ušla vrlo rano, zanimljivo je da su je članovi njenog prvog orkestra „otkrili“ dok je igrala šah.

Naime, muzičari Duško Popović, Mića Milićević, Kosta i Neđa Mihajlović članovi Orkestra Pet Adrijatika su joj 1952. godine predložili da peva sa njima. Prvi zajednički nastup, a ujedno i Lolin prvi nastup bio je na dočeku Nove 1953. godine u Domu JNA u Smederevu.

Posle toga su potpisali ugovor sa poznatim beogradskim hotelom „Bristol“, gde je Lola iz večeri u veče oduševljavala goste hotelskog restorana. Za nju se pročulo u celoj prestonici, a tu je upoznala i zagrebačkog muzičara Stjepana Džimija Stanića (Jimmy Stanić). On joj je predložio da jedno veče pevaju u čuvenoj „Stambol-kapiji“ gde su se okupljali gosti iz inostranstva.

Lola je prihvatila Džimijev predlog, a kako se kasnije ispostavilo, ta odluka odredila je njenu dalju sudbinu. Naime, u „Stambol-kapiji“ ih je slušao jedan istočno nemački muzički menadžer koji je Lolu pozvao da zajedno sa Ivom Robićem nastupi na Sajmu u Lajpcigu. Plan je bio da na toj velikoj manifestaciji predstavljaju Jugoslaviju.

Karijera

Iste, 1957. godine Lola Novaković je postala vokalni solista Radio Beograda, što je za sve, a pogotovo za mlade muzičare bila velika čast. Pa ipak, prvi album snimila je u Lajpcigu. Reč je o ploči „Przeboje Z Całego Świata“ koju je 1959. godine snimila zajedno sa Dušanom Jakšićem i Džez orekstrom Radio Beograda koji je vodio dirigent Vojislav Simić.

Osim čuvene numere „Que sera, sera“ Lola je otpevala i pesmu „Babalu“ kubanske pevačice Margarite Lesuone (Margarita Lecuona). Pre nego što je osvojila srca domaće publike, Lola se uspešno predstavila slušaocima u mnogim evropskim gradovima, poput Drezdena, Berlina, Bazela, Praga i Varšave. Pevala je i u Budimpešti, gde je mađarska diskografska kuća „Kvaliton“ objavila njenu ploču sa pesmama na engleskom i španskom jeziku.

Pred sam kraj 1958. godine Orkestar Pet Adrijatika i Lola prihvatili su poziv da pevaju u noćnom klubu „Lido“ u Bejrutu. Svirali su i pevali narodne pesme s ovih prostora, ali i strane džez, soul i pop hitove. S obzirom da su iz večeri u veče oduševljavali prisutne, za njih se pročulo u libanskoj prestonici. Posle toga su potpisali jednogodišnji ugovor sa klubom „Mulen Ruž“. Osim toga, Lola je bila skoro redovan gost na libanskoj televiziji i radiju.

Nakon godinu i po dana intenzivnih nastupa, članovi orkestra i njihove porodice su odlučili da se vrate u Jugoslaviju, a Lola je, ne želeći da ostane sama u Libanu, uprskos popularnosti, pošla sa njima. Njihovi uspesi nisu prošli nezapaženo ni u otadžbini, pa su iste, 1960. godine, karte za njen koncert u beogradskom „Domu sindikata“ rasprodate u roku od dva sata.

Diskografska kuća „Jugoton“ je objavila Lolinu ploču sa pesmama „Mustafa“, „Ko zna“, „Niko kao ti“ i „Ljubav, ah, ljubav“. Reč je o numerama prevedenim sa stranih jezika, a Lolu je na ovom albumu pratio Orkestar Predraga Ivanovića.

Na Festivalu „Beogradsko proleće“ 1961. godine je sa Dušanom Jakšićem otpevala pesmu „Kiša mi“, te numeru „Ponekad“. Iste godine je na Festivalu u Zagrebu dobila prvu nagradu za interpretaciju pesme „Svitanje“, te pobedila na Festivalu u Opatiji sa pesmom „Jednom u gradu ko zna kom“ koju je napisao Angel Vlatković.

Tokom 1961. godine Diskografska kuća „Diskoton“ je objavila dva Lolina singla. Prvi je bio „Ostavljaš me samu“ sa četiri pesme, a drugi se sastojao iz pesama „Svitanje“ i „Čekanje“. Nakon toga, gostovala je u poznatim restoranima i klubovima u Poljskoj i Mađarskoj, gde je 1962. godine snimila ploču „Lola Novaković pjeva španjolske pjesme“. Na tom albumu ona je otpevala numere „Triana“, „Los Piconeros“ ( „Ako ti ne budeš moj“), „Antonio Vargas Heredia“ i „La Malaguena“.

Usledio je Festival u Zagrebu gde je pevala pesmu „Ti nisi došao“ koju je napisao Alfons Vučer. Oduševila je publiku glasom i interpretacijom, ali i emocijama koje je pokazala. Aplauz je trajao punih 10 minuta, a Lola je osvojila prvu nagradu festivala. Iste godine je sa fudbalerom Dragoslavom Šekularcem snimila film „Šeki snima, pazi se“. Uprkos trudu, film nije doživeo veliki uspeh.

Usledilo je „Beogradsko proleće“ gde je pevala pesmu „Neko ko šapće“, dok je na Festivalu u Opatiji ponovo dobila prvu nagradu izvodeći numere „Jedno davno leto“ i „Znam da pripadaš drugoj“. Ove pesme su kasnije postale veliki hitovi.

Tokom 1962. godine „Jugoton“ je objavio tri njene ploče. Prvo se u prodaji pojavio singl sa pesmama „Priča jedne ljubavi“ i „Ne ostavljaj me samu“, a potom i ploča na kojoj su bile numere „Nije ljubomora“, „Rozali“, „Pesma Arlekina“, i „Valentino“. S Orkestrom Nikice Kalogjera otpevala je pesme „Stari tužni tango“ i „Noćas u luna parku“ koje su objavljene u vidu singla iste godine.

Na Jugoslovenskom izboru za pesmu „Evrovizije“ odnela je pobedu otpevavši numeru „Ne pali svetlo u sumrak“. Te godine Jugoslavija je zahvaljujući Loli zauzela četvrto mesto u veoma „oštroj“ konkurenciji“. Bio je to najbolji plasman nekadašnje države na tom velikom muzičkom takmičenju.

Usledila je više-mesečna turneja po brojnim japanskim gradovima na koju je krenula 1963. godine. Pratio ju je Orkestar Mantovnija, a Lola je pevala u klubovima, restoranima, hotelima, na radiju i televiziji. Potpuno iscrpljena, nakon šest meseci napornog rada odlučila je da se vrati u Beograd.

Po povratku u Jugoslaviju učestvovala je u snimanju dečje televizijske serije „Na slovo, na slovo“, te se pripremala za učešće na međunarodnom festivalu u Rimu. U italijanskoj prestonici je otpevala pesmu „Ulica četiri fontane“ Dušana Vidaka te osvojila prvu nagradu. U Beogradu je iste godine održan internacionalni festival „Balkanijada“ gde je prvi put izvela pesmu „Kap veselja“. Ova numera je za vrlo kratko vreme postala veliki hit, te je 1965. proglašena pesmom godine.

U periodu od 1962. do 1967. godine snimila je čak 12 ploča koje su objavile razne diskografske kuće iz Beograda i Zagreba.

„Diskos“ je 1962. godine objavio njen singl „Moj dragi Beograd“, a naredne godine ploču sa pesmama „Lullaby“, „Love Me Tender“, „Rosita Ča-Ča“ i „Tenderly“. Otpevala ih je uz pratnju grupe Sedmorica mladih. Ploču sa pesmama „Zalazak sunca“ i „Mlin za kafu“ 1963. godine je objavio „Jugoton“, a sledeće godine PGP RTB je objavio Loline ploče sa pesmama „Ne, ne žalim ni za čim“, „Wini-Wini“, „Jesi li siguran“, „Romantična pesma“, „U srcu Kamarge“, „Tvoje zbogom“ i „Bosa Nova“.

Na Jugoslovenskom izboru za pesmu „Evrovizije“ 1964. godine pevala je pesmu „Tragom zvezda“, a već sledeće su se u prodaji pojavile dve njene ploče. PGP RTB je prvo objavio EP sa pesmama „Ne daj da te moje ruke grle“, „Kao pre“, „Čemu brige“ i „Zaplešimo“. Tokom iste godine njeni obožavaoci mogli su da kupe studijski album sa pesmama „Kap veselja“, „Topli dani“, „Kakav dan“ i „Tammy“.

Godine 1966. udala se za Mila Jovanovića, te objavila tri albuma. Na prvom su bili prepevi engleskih i italijanskih pesma „Tišina“(„Il Silenzio“), „Ti si taj“ („Tu Sei Quello“), „Mali dečak“ („Donna, donna“) i „Taj dom je prazan“ („Lady Of The House“).

Sa Velikim Narodnim Orkestrom RTB-a je otpevala pesme „Beli Bagrem“ i „Zaborav“ koje su se zajedno sa numerama „Moja vatra“ i „Kočijaš sa Volge“ Živana Milića našle na ploči „Romanse“. Pesme je aranžirao Đorđe Karaklajić, a album je izdao PGP RTB.

Singl album „Mama, mama“ Lola je objavila 1966. godine. Na njemu su, pored naslovne, bile i pesme „Svi moji dani“, („It’s A Lonely Town“), „Letnja igra“ („Il Gioco D’estate“) i „Zlatokosa“ („Golden Hair“).

Dve godine zaredom učestvovala je u velikom takmičenju „Pesma leta“. Koncept ove muzičke manifestacije bio je takav da je za izvođače i njihove pesme glasala isključivo publika. Putovali su iz grada u grad i pevali numere koje su pisali kompozitori koje su sami pevači birali. Lola se 1967. godine na pesmi leta predstavila sa numerom „Marika“ koja je postala pravi hit. Sledeće godine je na istom takmičenju učestvovala sa numerom „Posle mene“.

Pobeda joj je „za dlaku“ izmakla oba puta, a tih godina trijumfovali su Miki Jevremović i Đorđe Marjanović. Na Jugoslovenskom izboru za pesmu „Evrovizije“ 1968. godine predstavila se numerom „Pesnik mira“.

Za to vreme izašle su njene ploče „Jedna godina ljubavi“, „Supercalifragilicexpialidocious“ i „Tamburino, Ciao“. Ponovo je učestvovala na izboru jugoslovenskog predstavnika na „Evroviziji“. Ovog puta sa pesmom „Sećanje“. Na „Beogradskom proleću“ sledeće godine izvela je pesmu „Neko čeka na mene“, a na Festivalu vojničkih pesama numeru „Vrati se“.

Iste, 1970. godine PGP RTB je objavio njene tri ploče, pod naslovima „Tipitipiti“, „Stare gradske pesme“ i „Neko čeka na mene / Devojka iz luke“. Naredne godine je pevala na „Beogradskom proleću“, „Pesmi leta“, Festivalu „Akordi Kosova“ i Festivalu vojničkih pesama. Publika je imala priliku da čuje njene numere „Ljubi me“, Voli me sad“, „Reka suza“ i „Budi najbolji vojnik“.

Sve ove pesme, kao i neke nove koje je snimala tokom 1971. godine objavila je Diskografska kuća „PGP RTB“ na singlovima „Odlazi tugo /Ne donosi bele ruže“, „Ljubi me“, „Pesma leta Vranje 71“ i „Vrati se /Neka nas vodi ljubav“.

Na Festivalu vojničke pesme je sledeće godine izvela numeru „Misli na mene“, a na manifestaciji „Vaš šlager sezone“ koja se održavala u Sarajevu pesmu „Znam zašto živim“. 1973. godine je na „Beogradskom proleću otpevala pesme „Duga topla noć“ i „Beli bagrem opet cveta“, a na „Hit paradi“ 1974. godine numeru „Proleće budiš u meni“.

PGP RTB je od 1972. do 1975. godine objavio osam njenih ploča sa festivalskim, ali i ostalim pesmama koje je izvodila na svojim nastupima. Bila je redovan gost jugoslovenskog predsednika Josipa Broza Tita i njegove supruge Jovanke. Neretko je zabavljala inostrane goste koji su posećivali Tita. Pevala ima je kako domaće šlagere i tradicionalne numere, tako i pesme na italijanskom, engleskom i španskom jeziku.

U drugoj polovini sedamdesetih godina počela je da se povlači sa jugoslovenske javne scene. Što iz privatnih razloga, što zbog ogromnog pristiska javnosti. Ipak, 1977. godine je na „Beogradskom proleću“ otpevala pesmu „Na jastuku svilenom“. Iste godine PGP je objavio singlove „Daj mi znak“ i „Volela sam tvoje oči“, te njen treći studijski album pod naslovom „1000000 želja“. Na njemu su bile pesme „Dignimo čaše“, „Duga topla noć“, „Jednom se živi“, „Milion želja“, „Voli me sad“, „Dunave, Dunave“ i druge.

Poslednji festival na kome je učestvovala bio je „Beogradsko proleće“. Godine 1981. je na večeri gradske pesme u sklopu te manifestacije otpevala numeru „To su bili dani sreće“, dok je sledeće godine izvela hit „Zasvirajte violine“. Singlove „Harmonika“ i „Tiho, tiše“ snimila je 1981. godine. To je ujedno bio njen zadnji studijski album.

Lola se nakon toga potpuno povukla sa javne scene. Povremeno je sa suprugom Draganom Antićem nastupala u inostranstvu, ali je domaća publika mogla retko da je sluša negde u zemljama bivše Jugoslavije. Antić i Lola su bili domaćini Novogodišnjeg programa „Noć puna zvezda“ koji je emitovan 31. decembra 1998. godine na Trećem programu Radio Televizije Srbije (RTS).

Bila je stalni član „Pozorišta na Terazijama“. Gostovala je Radetu Marković u njegovom kabareu „Dobra stara vremena“ koji je obišao celu Srbiju i delove Republike Srpske.

Iako skoro tri decenije nije aktivno učestovala u muzičkom životu Srbije i drugih republika bivše Jugoslavije, Lola Novaković je ostala jedna od omiljenih pevačica svoje generacije. Zvali su je „Balkanskom divom“, „Prvom damom domaće zabavne muzike“ i uz njeno ime dodavali mnoge druge epitete. Iza ove umetnice ostalo je više od pet stotina tonskih zapisa pesama koje je izvela na festivalima, radijskim i televizijskim emisijama, te vlastitim pločama kojih je snimila više od pedeset.

Privatni život

Lola Novaković je rođena 1935. godine u građanskoj porodici u Beogradu. Tu je odrasla i školovala se, te napravila prve muzičke korake. S obzirom da je vrlo mlada ušla u taj, ponekad surov, svet estrade, njen život je oduvek bio pod lupom javnosti. Svi su želeli da znaju kako slavna umetnica živi, s kime živi i koliko zarađuje.

Zato, premda je to želela nije mogla da sakrije svoj lični život od nasrtaja tabloida. Kako su pisali beogradski mediji pevačica se udavala tri puta. Prvi suprug joj je bio Boro Kragujević, profesor fizičkog obrazovanja. Bili su u braku nešto manje od dve godine.

Na vrhumcu karijere, 1966. godine, udala se za predstavnika avio-kompanije „Panameriken“ Mila Jovanovića. Nakon udaje počela je prvo da nastupa pod imenom Lola Novaković Jovanović, a kasnije je svom nadimku Lola dodelila samo prezime Jovanović. Kako je tada tvrdila, tim postupkom je želela da ukaže poštovanje svom suprugu i njegovom prezimenu.

Iako je o odnosu sa Jovanovićem govorila sve najbolje, četiri godine kasnije šokirala je medije vešću da se razvode. Tom prilikom je izjavila da se više neće udavati. Pa ipak, sledeće godine se na „Beogradskom proleću“ pojavila sa više od deceniju mlađim kolegom Draganom Antićem. Time su i zvanično potvrdili svoju vezu o kojoj se neko vreme „šuškalo“.

Nakon toga su se venčali, a u braku su bili sve do 2000. godine. Poslednjih 15-ak godina Lola je živela u svojoj kući u beogradskom naselju Cerak i nije se mnogo eksponirala. Preminula je 3. aprila 2016. godine. Tri dana kasnije je kremirana, a njen pepeo je ukopan na Novom groblju. Time je uslišena njena poslednja želja da ne bude sahranjena u Aleji velikana poput nekih njenih kolega.

Iako se o njenom životu pisalo mnogo, malo od toga je bila istina. Naime, na vrhuncu njene popularnosti mediji su pisali da se iz Bejruta vratila jer joj je „pukao glas“, potom da je bila zarobljena u ruskom zatvoru, a nakon toga i da sarađuje s američkom obaveštajnom agencijom (CIA). Uprkos tome, talenat joj niko nije mogao da ospori. Zato je bila i ostala jedna od najcenjenijih i najvoljenijih pevačica zabavne muzike na prostoru bivše Jugoslavije.

Diskografija

Albumi

• 1959. Przeboje Z Całego Świata (Lola Novaković, Dušan Jakšić i Džez orkestar Radija Beograd)
• 1974. Lola
• 1977. 1000000 Želja

Singlovi

• 1958. Babalu
• 1960. Mustafa ‎
• 1961. Ostavljaš me samu
• 1961. Svitanje / Čekanje
• 1962. Peva španjolske pesme ‎
• 1962. Priča jedne Ljubavi / Ne ostavljaj me samu ‎
• 1962. Nije ljubomora
• 1962. Stari tužni tango
• 1962. Moj dragi Beograd
• 1962. Seti se
• 1963. Lullaby ‎
• 1963. Zalazak sunca / Mlin za kavu ‎
• 1964. Ne, ne žalim ni za čim
• 1964. Matador ‎
• 1965. Kap veselja
• 1965. Ne daj da te moje ruke grle
• 1966. Tišina
• 1966. Romanse (Lola Novaković i Živan Milić)
• 1966. Mama, mama
• 1967. Jedna godina ljubavi
• 1968. Supercalifragilicexpialidocious ‎
• 1968. Tamburino, Ciao ‎
• 1970. Tipitipiti
• 1970. Stare gradske pesme
• 1970. Neko čeka na mene / Devojka iz luke
• 1971. Odlazi tugo / Ne donosi bele ruže
• 1971. Ljubi me
• 1971. Pesma Leta Vranje 71. (Lola Novaković i Đorđe Marjanović)
• 1971. Vrati se / Neka nas vodi ljubav
• 1971. Reka suza
• 1972. Cigo, lepi Cigo / Uzmi moju mladost
• 1972. Znam zašto živim
• 1973. Toliko te volim
• 1973. Duga topla noć
• 1973. Misli na mene
• 1974. Proleće budiš u meni / Zašto žuriš
• 1974. Eldorado ‎
• 1975. Malo ljubavi / Ne plači srce ‎
• 1977. Daj mi znak
• 1961. Harmonika / Tiše, tiše

Kompilacije

• 1974. Lola Novaković ‎
• 1995. Moj dragi Beograde voli te Lola
• 2013. Lola Novaković – Zlatna kolekcija