Kratke informacije
Ime i prezime | Ljupka Dimitrovska |
Datum rođenja | 25. jul 1945. |
Mesto rođenja | Skoplje |
Datum smrti | 3. oktobra 2016. |
Mesto smrti | Zagreb |
Država | Makedonija |
Zanimanje | Pevačica |
Žanr | Zabavna muzika, šlageri |
Biografija
Ljupka Dimitrovska Kalogjera je bila makedonska, hrvatska i jugoslovenska pevačica zabavne muzike i šlagera koja je najveću popularnost doživela sedamdesetih i osamdesetih godina 20. veka. Rođena je 25. jula 1946. godine u Skoplju, a preminula 3. oktobra 2016. godine u Zagrebu. Bila je braku sa dirigentom, kompozitorom i aranžerom Nikicom Kalogjerom.
Prvi singl pod nazivom „Dvajca mladići za edna devojka“ Ljupka je snimila 1968. godine. Od tada do 1988. godine objavila je još 30 singl ploča na makedonskom, srpsko-hrvatskom, nemačkom, engleskom, slovačkom i češkom jeziku. Njena pesma „Obećanje“ iz 1971. godine je objavljena i na kineskom jeziku.
Njen prvi album je 1975. godine izdala Diskografska kuća „Jugoton“ pod naslovom „Ljupka“, a nakon toga je snimila još desetak albuma i isto toliko kompilacija. Pevala je na brojnim festivalima, kako u Jugoslaviji, tako i u drugim evropskim zemljama.
Ljupka je dobitnica brojnih domaćih i međunarodnih priznanja, a danas se smatra jednom od najboljih jugoslovenskih pevačica zabavne muzike i šlagera.
Detinjstvo i muzički počeci
Ljupka Dimitrovska je rođena 1946. godine u Skoplju. Šezdesetih godina prošlog veka se preselila u Zagreb i udala se za kompozitora, dirigenta i muzičkog producenta Nikicu Kalogjera.
Na domaćoj muzičkoj sceni se pojavila 1968. godine. Tada je snimila tri vrlo uspešne singl ploče. Prva koju je objavila bila je na makedonskom jeziku i sastojala se iz pesama „Dvajca mladići za edna devojka“, „Ljubovta e sina“, „Moite oči“ i „Tebe so ljubov“. Nakon toga, zagrebački „Jugoton“ je izdao njenu drugu ploču sa pesmama „Zum, zum, zum“, „Ja znam i vidim to“, „Željela sam samo tebe“ i „Ivan, Boris i ja“.
Treća ploča koju je te godine snimila bila je sačinjena od originalnih numera i obrada popularnih pesama „Sugar Town“ („Moj slatki grad“), „Adios Amor“, („Let’s Pretend“) „Voli me“ i „Summer Nights“ („Letnja noć“), a objavila ju je Diskografska kuća PGP RTB.
Karijera
Kraj šezdesetih i početak sedamdesetih godina u Ljupkinoj karijeri obeležili su brojni nastupi na festivalima. U Opatiji 1968. godine je pevala pesmu „Želela sam samo tebe“, dok se naredne godine predstavila numerom „To nisam ja“. Na Splitskom festivalu 1969. godine otpevala je pesmu „Para-pa-pa“, a na „Vašem šlageru sezone“ numeru „Svakog dana, svake noći“. Iste godine se publici u Zagrebu predstavila numerom „Go čekav letoto“.
Usledio je muzički festival u Opatiji 1970. godine na kome je Dimitrovska prvi put izvela numeru „Šta će biti sa nama“. Iste godine je učestvovala na festivalima u Atini, Beogradu, Splitu i Zagrebu, gde je izvodila pesme „Adio“, „Ent-ten-tini“, „Moja sreća“ i „A šta da se radi“.
Sa pesmom „Bay, bay“ se takmičila na „Jugoviziji“, jugoslovenskom izboru za „Pesmu Evrovizije“, gde je osvojila šesto mesto.
Ipak, njeni nastupi su privukli pažnju ljubitelja muzike iz drugih zemalja, tako da je 1971. godine na festivalu u Španiji otpevala numeru „What Will Be With Us“, dok se publici u Tokiju predstavila pesmom „Obećanje“. Na maternjem jeziku je izvela numeru „Edna moma čeka“ na festivalu u Skoplju, dok se publici na Festivalu „Slovenska popevka“ predstavila pesmom „Ljubljanski zvon“.
Posle 15 manjih ploča Dimitrovska je 1975. godine konačno snimila album. „Jugoton“ ga je nazvao jednostavno – „Ljupka“, a na njemu su se našle pesme „Ljutit će se moja majka“, „Godine nisu važne“, „Šta je, tu je“, „Ne traži suze“ i druge. Ipak, najveću popularnost joj je donela numera „Čibu-čiba“, koju su pisali i komponovali Ivica Krajač i Nikica Kalogjera.
Pesme „Ding-Dong“, „Zaželi jednu želju“, „Tvoja barbika mala“, „Lutka koja plače“ i druge, Ljupkina publika mogla je da čuje na albumu pod nazivom „Igramo se“ koji je „Jugoton“ objavio 1979. godine.
Dve godine kasnije njen kompletan prvi album je preveden na nemački jezik. Ljupka je otpevala pesme i objavila ih u vidu ploče namenjene istočnonemačkom tržištu.
Na narednoj ploči je sarađivala sa Duškom Trifunovićem, Arsenom Dedićem, Ivicom Krajačem i Krstom Jurašem, a plod te saradnje su pesme „Pod košem“, „Javi se telefonom“, „Poslije tebe nema puta“, „Ja vidim sve“, „To je takva noć“ i druge. Naslovna numera se zvala „Nasmiješi se“, a napisali su je Juraš i njen suprug Nikica Kalogjera. Album je 1982. godine objavio zagrebački „Jugoton“.
Sledeće godine je na Splitskom festivalu otpevala pesmu „Ne vjeruj mi ništa“, a svoj šesti album pod nazivom „Nisam se kajala“, Ljupka je objavila dve godine kasnije. Na njemu su, pored naslovne, bile i numere „Bila sam tvoja“, „Zbogom moj Vedrane“, „Januarske noći“, „Kad čujem harmoniku“, „Dunje ranke“ i druge.
Ploča „The Song Of My Sea“, sa pesmama „Eto tako nije lako“, „Godine nisu važne“, „Ljutit će se moja majka“, „Čovik moj“ i drugima bila je namenjena tržištu tadašnje Čehoslovačke, a objavila ju je 1985. godine Diskografska kuća „Opus“ iz Bratislave.
Zagrebački „Jugoton“ je 1988. godine objavio njenu ploču „Slika s mature“, na kojoj su se nalazile pesme „Dušo moja“, „Nema nema“, „Kaži mi nije istina“, „Kako živiš sada“ i druge, koje su pisali Zrinko Tutić, Rajko Dujmić, Marina Tucaković, Nikica Kalogjera i drugi.
Iste godine Dimitrovska je izdala novi album za čehoslovačko tržište pod nazivom „Dobro jutro, ljubavi“, ali su ovog puta naslovi pesama sa srpsko-hrvatskog bili prevedeni na češki jezik.
Uradila je još jednu ploču namenjenu nemačkom tržištu pod nazivom „Es Tut Mir Nicht Leid“. I ovog puta su sve pesme, pored originalnog naziva, imale i prevod na nemački jezik.
Otprilike u istom periodu se pesmama „Šanana“, „Vječna tajna“ i „Kaj nam pak moreju“ predstavila publici na festivalima „MESAM“, Zagreb i Krapina. Njena numera „Zvona zvonat“ je proglašena pobedničkom na muzičkoj manifestaciji „Makfest ’90“.
Upravo se numera „Zvona zvonat“ našla na naslovnoj strani njenog 13. i ujedno poslednjeg studijskog albuma iz 1990. godine. Pored ove, na toj ploči su bile i pesme „Nemoj se šaliti“, „Doviđenja, Sayonara“, „Na izgubljenom žalu“, „Mirjana i ja“, „Leno, Eleno“ i druge. Pisali su ih, komponovali i aranžirali Rajko Dujmić, Đorđe Novković, Fedor Boić, Stevo Cvikić, Željko Vidmar, Mišo Doležal, Mario Vukelić, Željko Krznalić, Željko Sabol i Mario Mihaljević.
Na Splitskom festivalu 1991. godine otpevala je pesmu „Bambino“, a tri godine kasnije numeru „Lipa Dalmacija“. U međuvremenu je svoju vernu publiku počastila singlom „Tužna je noć“ iz 1993. godine.
Premda Ljupka Dimitrovska od 1990. godine nije snimala i objavljivala nove materijale, njena matična izdavačka kuća „Croatia Records“ (nekadašnji „Jugoton“) je nastavila i dalje da izdaje kompilacije njenih najvećih hitova.
Neke od svojih najpoznatijih pesama i najlepših albuma snimila je zajedno sa zagrebačkim kolegom Ivicom Šerfezijem. Jednom prilikom je priznala da ju je njegov prerani odlazak s ovog sveta mnogo potresao, pa se nakon toga slabo pojavljivala u javnosti.
Ljupka Dimitrovska važi za jednu od najboljih pevačica zabavne muzike svog vremena. Jedinstvenim glasom i harizmom plenila je pažnju, kako publike, tako i kritike, pa je često osvajala glavne nagrade, kako u bivšoj Jugoslaviji, tako i u inostranstvu.
Privatni život
Ljupka Dimitrovska je rođena 1946. godine u Skoplju, ali je veći deo života provela u Zagrebu. Za kompozitora i muzičkog producenta Nikicu Kalogjera se udala kada je imala 22 godine. U tom braku su 1977. godine dobili ćerku Niku koja se nije često pojavljivala u javnosti, a koja je po profesiji lekar.
Dimitrovska je, za razliku od mnogih svojih kolega živela povučeno. Njeno ime se u novinama pominjalo samo kada ima nešto novo da predstavi svojoj publici ili kad dobije prestižnu nagradu na nekom domaćem ili međunarodnom festivalu.
Trudila se da svoj privatni život drži dalje od očiju javnosti, a retko se družila i sa kolegama sa muzičke scene. Ljupka i Nikica su važili za jedan od najskladnijih parova na tadašnjoj javnoj sceni, premda je muzičar od pevačice bio stariji čak 16 godina.
Nakon duge i teške bolesti Kalogjera je preminuo 27. januara 2006. godine. Nedugo nakon toga preminule su Ljupkine majka i sestra, što je nekadašnju muzičku zvezdu bivše Jugoslavije mnogo pogodilo.
Ljupka Dimitrovska je preminula 3. oktobra 2016. godine. Tim povodom održana je komemoracija u Zagrebu kojoj su prisustvovale mnoge njene kolege. Oproštajni govor je održao pevač Miro Ungar.
Diskografija
Albumi
- 1975. Ljupka
- 1979. Igramo se
- 1981. Wie Du Dich Fühlst…
- 1982. Nasmiješi se
- 1983. Daniel / Ljupka – Jugoton Express
- 1985. Nisam se kajala
- 1985. The Song Of My Sea
- 1985. Ljupka / Zrinko Tutić – Jugoton Express
- 1988. Slika s mature
- 1988. Dobro jutro, ljubavi
- 1989. Es Tut Mir Nicht Leid
- 1990. Zvona zvone
Singlovi i EP-ovi
- 1968. Dvajca mladići za edna devojka
- 1968. Moj slatki grad
- 1968. Zum, zum, zum
- 1969. Čibu-Čiba / Luciana
- 1970. Adio / En-Ten-Tini
- 1970. Čiki čiki či / Ti si kriv za sve
- 1971. Obećanje / Klik-klak
- 1971. Adio / Komm, Komm in Mein Boot
- 1971. 誓い = Obecanje (Promise)
- 1972. Bim, Bam, Bom
- 1972. Ljupka Dimitrovska / Arsen Dedić – Slovenska Popevka 72
- 1972. Samo muzika (Wenn Musik Erklingt) / Uspomene uz gitaru
- 1973. Ne igraj se sa mnom
- 1973. Rede Doch Nicht Drum Herum
- 1974. Zvoni zvon / Ne zaboravi
- 1975. Ljutit će se moja majka
- 1975. Schenk Mir Ein Altes Grammophon
- 1976. Ćao / Nek’ samo pričaju
- 1977. Eto tako, nije lako / Mama viče, tata viče (Ljupka i Grupa 777)
- 1977. Ostaje nam muzika / Sunce sije, lijep je dan
- 1978. Tvoja barka mala / Spavaj, cvite moj
- 1978. Hej, momče
- 1979. Es Gibt Keine Liebe Mehr
- 1979. Vodi me u cirkus / Zaželi jednu želju
- 1979. Igramo se, igramo / Kawasaki
- 1980. Majka Maru
- 1981. Mala Bjonda / MAestral
- 1981. Du Kannst Mir Viel Erzählen
- 1983. Split ’83
- 1988. Slika s mature / Dušo moja
Kompilacije
- 1975. Wenn Musik Erklingt – Ein Ljupka Dimitrovska Portrait
- 1988. Southern Sunshine / Pod Južným Slnkom (Nikica Kalogjera / Ljupka Dimitrovska / Ivica Šerfezi)
- 1993. Moji najveći hitovi
- 1993. Moji najveći uspjesi
- 2002. Sve najbolje
- 2008. The Platinum Collection