Ljuba Lukić

Biografija

Ljubomir Ljuba Lukić je srpski pevač narodne muzike koji je popularnost stekao osamdesetih godina 20. veka pesmama „Ona nije kao druge“, „Ne gledaj u meni druga“, „Ja sam ostavljen“ i drugima. Rođen je u mestu Lopušnik kod Petrovca na Mlavi. Sa suprugom Draganom i danas živi u Petrovcu.

Premda je njegova muzikalnost uočena dosta rano, Lukić je u taj svet ušao tek po završetku srednje škole i odsluženju vojnog roka. Naime, tada su ga prijatelji prijavili na muzičko takmičenje na kome ga je u finalu uočio kompozitor i tekstopisac Dobrivoje Doca Ivanković. Upravo mu je on pomogao da objavi velike hitove po kojima je i danas prepoznatljiv.

Prvi album Ljuba Lukić je snimio 1983. godine. Reč je o ploči „Sejo moja, sestrice“, čija je naslovna pesma za vrlo kratko vreme postala radijski hit. Usledili su albumi „Ne gledaj u meni druga“, „Uzela si sve“ i drugi. Snimio ih je ukupno 10, a pevao je na brojnim festivalima u bivšoj Jugoslaviji i inostranstvu.

Dobitnik je nekoliko nagrada, među kojima je i priznanje za izuzetan doprinos razvoju estradno-muzičke delatnosti.

Detinjstvo, mladost i obrazovanje

Ljuba Lukić je rođen u selu Lopušnik kod Petrovca na Mlavi. Kada mu je bilo sedam godina roditelji su se razveli, pa je odrastao uz oca i njegove roditelje. Majka je živela u Petrovcu i redovno ju je posećivao. Talenat za muziku je nasledio od oba roditelja, majka je volela da peva, dok je otac svirao frulu.

U Lopušniku je završio četiri razreda osnovne škole, a potom još četiri u Petrovcu. Srednju Trgovačku školu je završio u Požarevcu. Prvi put je zapevao još kao dečak na jednoj seoskoj priredbi. Igrao je u kulturno-umetničkom društvu, a potom je postao solista. Prva pesma koju je otpevao pred publikom je bila „Verenica“, od Bore Drljače.

Po tome su ga mnogi zapamtili, a s obzirom na to da je bio stidljiv nije voleo da peva. Na nagovor profesora pridružio se školskoj muzičkoj sekciji, a kada je krenuo u srednju školu već je ceo kraj čuo za njega.

Posle završetka srednje Trgovačke škole, završio je i zanat. Premda je još od detinjstva znao da radi mnoge poslove, svojim zanimanjem se nikada nije bavio jer je prevladala ljubav prema muzici.

Usledilo je odsluženje vojnog roka u Mostaru. Jedno vreme je proveo i u vojnoj bolnici u Sarajevu, gde je svojom pesmom uveseljavao pacijente i bolničko osoblje. Nakon što se vratio u Petrovac prijatelji su ga prijavili za učešće na takmičenju pevača amatera.

Pevao je pesmu Novice Negovanovića „Selo moje kraj Morave“. U žiriju je bio Dobrivoje Doca Ivanković, čuveni kompozitor i aranžer zahvaljujući kome je Lukić kasnije snimio prvu ploču i postigao veliki uspeh.

Karijera

Prvu singl ploču sa pesmama „Ako se vrati ona“ i „Sve mi smeta, što na tebe seća“ Ljuba Lukić je objavio 1982. godine. Pisali su je Doca Ivanković i Stevica Spasić, a Ljuba ju je otpevao u pratnji Orkestra Tomice Milića.

Usledila je saradnja sa harmonikašem i aranžerom Draganom Stojkovićem Bosancem na ploči sa pesmama „Sejo moja, sestrice“ i „Ona nije kao druge“. Reč je o numerama koje su pisali Miki Jovičić, Doca Ivanković i Živka Roglić koje su postale pravi radijski hitovi i koje se slušaju i danas, 35 godina kasnije.

Diskografska kuća „PGP RTB“ je 1984. godine objavila Lukićevu ploču pod naslovom „Ne gledaj u meni druga“. Pored naslovne, na njoj su bile numere „Jedan život, to je tako malo“, „Ko ti sada mrsi kosu“, „Kaži mi, kaži“ i druge. Ponovo su tekstove i muziku pisali vrsni muzičari, dok je aranžmane radio Bosanac. Ploča je prodata u srebrnom tiražu, a za Ljubu Lukića se čulo i van granica tadašnje Savezne Republike Srbije.

Već sledeće godine „PGP“ je izdao njegov drugi album sa pesmama „Što pitaš gde sam“, „Krao sam nekome ljubav“, „Oj, ljubavi, da te nisam sreo“ i drugima. Ipak, najveću popularnost je doživela numera „Ja sam ostavljen“ sa kojom je Lukić nastupio na Festivalu na Ilidži.

Premda nije osvojio glavnu nagradu, dobio je priznanje u kategoriji „najbolji debitant“. Zahvaljujući ovoj, ali i drugim dobrim pesmama i ova ploča je doživela srebrni tiraž.

Na novi album obožavaoci muzike Ljube Lukića nisu morali mnogo da čekaju. Već sledeće godine se u prodaji našla ploča „Uzela si sve“. Pored naslovne, publika je dobro prihvatila i pesme „Padaš mi na pamet“, „Zbog jedne noći“, „Idi, preboleću“, „Suzana“ i druge.

Većinu tekstova i kompozicija je pisao Doca Ivanković, dok je aranžmane radio Miroljub Aranđelović Kemiš. Nekoliko pesama su napisali Živorad Miljković i Predrag Negovanović, a da je publika umela da prepozna kvalitet pokazalo se velikim brojem prodatih nosača zvuka.

Lukić je nastavio da svake godine izdaje novi materijal. Tako se već 1987. godine u prodaji pojavio njegov album „Pamti me po bilo čemu“ sa numerama „Sneg je pao, staze zavejao“, „Bela udovica“, „Prežaliće bolna duša“, „Da mi je još jedna čaša“ i drugima.

Aranžmane je ponovo pisao Bosanac, a prateće vokale su pevali Radiša Urošević i Snežana Đurišić. Ljuba je čitav album snimio uz pratnju Orkestra Dragana Stojkovića Bosanca.

Usledila je saradnja sa Mirkom Kodićem i Draganom Kneževićem koja je 1989. godine iznjedrila album „Ljuba Lukić“. Na njemu su bile pesme „Ako te nekada izgubim“, „Kad te pitam, živote moj“, „Sve zbog tebe“, „Oko moje varljivo“, „Što si legla“ i druge.

Pevač je nastavio da nastupa širom bivše Jugoslavije, a naročito su bili popularni Festivali „Hit parada“ koji su mnoge njegove kolege „vinule“ na sam vrh top lestvica mnogih radio stanica.

Pesme „Ne lažu ljudi“, „Nek’ se drugi rastaju“, „Umoran sam od samoće“, „Ljubav moja“ i druge njegovi obožavaoci su mogli da čuju na albumu iz 1990. godine. Ovog puta, pored Ivankovića su tekstove pisale Ljiljana Živković i Marija Nikolić. Aranžmane je uradio Kemiš, u pratnji čijeg orkestra je Lukić snimio ceo album. Ova ploča je prodata u više od 50 000 primeraka, te stekla epitet „platinaste“.

Posle četiri godine studijske pauze Ljuba je 1994. godine izdao album pod naslovom „Voleo sam, voleo“. Na njemu su, pored naslovne, bile i pesme „Jedna žena“, „Moliću za ljubav“, „Sedam čaša, sedam violina“, „Na krilima tuge“, „Prosjak“ i druge, a pisali su ih Doca Ivanković, Predrag Negovanović, Miladin Bogosavljević i drugi.

Za aranžmane i produkciju je bio zadužen Srđan Jovanović poznatiji kao Srky Boy, a kasetu je objavila Diskografska kuća „PGP RTS“. Ovog puta tiraži su zbog smanjenja tržišta i krize koja je zahvatila Srbiju i region bili dosta manji, ali to nije umanjilo značaj koji je Ljuba Lukić ostavio na narodnoj muzici 20. veka.

Nastavio je saradnju sa Jovanovićem i na sledećem albumu koji je „PGP“ objavio 1998. godine. Na njemu su bile pesme „Ti si moja doživotna robija“, „Da je čaša flaša“, „Žena u crnom“, „Nema meni života bez tebe“ i druge. Pored deset novih, Lukić je na tom CD-u svoju publiku počastio i sa šest bonus pesama.

Iste godine je na 6. Festivalu „Moravski biseri“ nastupio sa pesmom „Oj, devojko“ koja se, sa još 17 numera različitih izvođača našla na kompilaciji u izdanju „Melos Marketinga“.

Na desetom i, za sada poslednjem albumu koji je izdala Produkcijska kuća „Grand“ su bile numere „Napijmo se, do poslednje pare“, „Ne boli me kraj“, „Dođoh rodnoj kući“, te veliki hitovi „Suđeno mi da te volim“ i „Ona nije kao druge“.

Posle ovog CD-a Lukić se skoro potpuno povukao sa srpske muzičke scene. Na „Grand Festivalu“ 2014. godine je pesmom „Ljubav nema cenu“ koju su pisali i aranžirali Rade Krstić i Milovan Lukić najavio svoj povratak. U jednom od retkih intervjua koji je dao srpskim medijima kazao je da planira da objavi CD sa novim i starim pesmama u novom ruhu.

Umesto toga je pred kraj 2017. godine izdao singl „Čime te je drugi zaslužio“ koji je premijerno predstavio u emisijama Televizije „Grand“. Ista televizija je najavila snimanje novog albuma Ljube Lukića, ali će publika, čini se, morati još malo da sačeka da se to desi.

Privatni život

Ljuba Lukić je rođen u selu Lopušnik kod Petrovca na Mlavi. Tu je proveo jedan deo detinjstva, a potom se preselio u Petrovac na Mlavi gde i danas živi sa suprugom Draganom. Premda je više od 35 godina na javnoj sceni, o privatnom životu pevača Ljube Lukića se zna vrlo malo.

Mnogi se slažu da je nezasluženo ostao „u zapećku“ nekih drugih pevača narodne muzike, a on tvrdi da je oduvek bio „u zlatnoj sredini“ i tu i ostao. Ne kaje se što je umesto Beograda izabrao Petrovac, ali je itekako svestan da bi uspešniju karijeru napravio u srpskoj prestonici.

S obzirom da je pažnju na sebe skretao samo svojim pesmama, Lukić nikada nije bio „žrtva“ domaćih tabloida. Kolege i novinari za njega kažu da je vrlo skroman i pošten čovek i pravi džentlmen. To je nebrojeno puta pokazao učestvujući na humanitarnim koncertima i drugim manifestacijama tog tipa.

Pošto je, kako kaže, oduvek bio sramežljiv, drago mu je što nikada nije bio u fokusu javnosti i što je svoju karijeru gradio strpljivo, pažljivo i pošteno.

Diskografija

Albumi

• 1983. Sejo moja, sestrice
• 1984. Ne gledaj u meni druga
• 1985. Ljuba Lukić (uz pratnju Orkestra Dragana Stojkovića Bosanca)
• 1986. Uzela si sve
• 1987. Pamti me po bilo čemu
• 1990. Ljuba Lukić
• 1994. Voleo sam, voleo (Ljuba Lukić & Srki Boy)
• 1997. Ljuba Lukić
• 2001. Ljuba Lukić

Singlovi i EP-ovi

• 1982. Ako se vrati ona / Sve mi smeta, što na tebe seća
• 1984. Sejo moja, sestrice (uz pratnju Orkestra Dragana Stojkovića)
• 2014. Ljubav nema cenu
• 2017. Čime te je drugi zaslužio

Kompilacije

• 1991. Ljuba Lukić

Nagrade i priznanja

• 2017. Estradno – muzička nagrada Srbije u znak priznanja za unapređenje estradno-muzičke umetnosti
• 2017. Povelja Saveza samostalnih sindikata Srbije u znak priznanja za izuzetan doprinos razvoju estradno-muzičke delatnosti
• 2017. Proglašen istaknutim umetnikom – vokalnim solistom od strane Saveza estradno – muzičkih umetnika Srbije