Kristina Kovač

Biografija

Kristina Kovač je srpski kompozitor, tekstopisac, producent, aranžer, kolumnista i pevačica koja je popularnost stekla devedesetih godina kao jedna od članica grupe K2. Ćerka je kompozitora Kornelija Kovača i mlađa sestra pevačice Aleksandre Kovač. Rođena je 10. novembra 1974. godine u Beogradu, gde i danas živi i radi. Iz braka s bivšim suprugom Igorom Perovićem, gitaristom i pevačem rok grupe Plejboj, ima ćerku Taru.

Muzičku karijeru započela je još kao tinejdžerka. Sa sestrom Aleksandrom pevala je prateće vokale brojnim bendovima, poput Pilota, Riblje Čorbe, Bajage i Instruktora i drugih. Godine 1989. sestre Kovač su potpisale ugovor sa Diskografskom kućom „Mismanagement“ iz Londona. Pevale su prateće vokale mnogim svetski poznatim muzičarima, poput Lobija Sifrea (Claudius Afolabi Labi Siffre), te nastupale kao predgrupa Erolu Braunu (Errol Brown) frontmenu nekadašnjeg benda Hot Chocolate.

Sa Bebi Dol su 1991. godine nastupile na „Evroviziji“ u Rimu. Prvi bend koje su osnovale zvao se Next Of Kin, a po povratku u Srbiju promenile su ime benda u K2. Izdale su dva veoma uspešna albuma – „Ajmo u život“ i „Malo soula“, te oduševile Srbiju jednim sasvim novim pristupom muzici. Albumi su prodati u više od 100 000 primeraka. Međutim, 1998. godine su se razišle, a svaka od njih nastavila je solo karijeru.

Početkom 2000-ih godina osnovala je Peti element jedan od prvih muških bendova u Srbiji koji su popularnost stekli pesmama „Ko na vrhu sveta“ i „Nedeljom popodne“, a koje je napisala upravo Kristina.

Nastupe je zamenila radom u studiju. Komponovala je muziku za filmove i serije, među kojima se izdvajaju komedija „Mi nismo anđeli 2“, te serija „Neki novi klinci“ koja je emitovana na Radio televiziji Srbije (RTS). CD sa pesmama iz filma je 2005. godine objavila Diskografska kuća „City Records“.

Prvi samostalni album sa deset novih pesama objavila je 2007. godine. Sa njega su se izdvojile numere „Kolena“, „Život je ljut“, „U nebranom grožđu“ i druge. Na tom albumu je sarađivala sa svetski poznatim muzičarima – bubnjarom Vinijem Kolautom (Vincent Peter Colaiuta – Vinnie Colaiuta), argentinskim gitaristom Dominikom Milerom (Dominic Miller) i basistom Polom Tarnerom (Paul Turner).

Pisala je kolumne za portale „Blic“ i „Mondo“, te bila član žirija prve sezone regionalnog muzičkog takmičenja „Iks Faktor“ („X Factor“). U oktobru 2015. godine je objavila ljubavni roman „Drvo života“ u izdanju Izdvačke kuće „Laguna“ koji je publika vrlo dobro prihvatila.

Detinjstvo, mladost i obrazovanje

Kristina Kovač je rođena 1974. godine u Beogradu. Njen otac je Kornelije Bata Kovač, jedan od najboljih kantautora u bivšoj Jugoslaviji, a majka Spomenka bila je tekstopisac koja je napisala neke od najlepših pop pesama na ovim prostorima. Odrastala je sa dve godine starijom sestrom Aleksandrom. Osnovnu i srednju školu je završila u rodnom Beogradu.

Kristina kaže da je imala izuzetno lepo i bezbrižno detinjstvo, te da je odrastala uz mnogo ljubavi, pažnje i posvećenosti koje je dobijala od majke, jer je otac zbog posla bio često odsutan. Za najranije detinjstvo veže je sećanje na gumenog Bambija i „luda“ zaljubljenost u pevača Zdravka Čolića koga je upoznala kada je dolazio u njihovu kuću kod Kornelija. Rado se seća izleta na Tašmajdan, te poseta piceriji „Pod lipom“ u koju su odlazili skoro svakog vikenda s roditeljima.

Još kao devojčica bila je veoma ekstrovertna. Uživala je u pevanju i glumi, pa je sa sestrom neretko učestvovala u brojnim predstavama. Same su pisale muziku, tekstove i osmišljavale koreografije za svoje nastupe.

Karijera

Kristina je već sa 11 godina počela da piše svoje prve pesme, a u 13. godini je počela da peva prateće vokale bendovima poput Bajage, Riblje Čorbe i drugih. Prvi profesionalni ugovor sestre Kovač su potpisale 1989. godine, a dve godine kasnije su nastupale kao pratnja Bebi Dol na izboru za najbolju pesmu Evrope.

U međuvremenu su osnovale grupu Next of Kin, te 1990. godine izdale album pod nazivom „Way To The Top“ sa osam pesama na engleskom jeziku, te obradom Bajagine pesme „Strah od vozova“ koja se muzičaru mnogo svidela. Većinu tekstova i kompozicija napisale su same, a pratnja su im bili domaći i strani muzičari poput Kornelija Kovača, Enesa Mekića, Enrikea Kintane (Enrique Kintana), Benta Isaksena (Bent Isaksen), Hose Luisa Iglesiasa (Jose Luis Iglesias) i drugih.

Porodica se u međuvremenu preselila u Španiju, a Kristina i Aleksandra su u Madridu održale jednu svirku sa bubnjarem i klavijaturistom koje su tu upoznale. Svirale su pesme Džo Kokera (Joe Cocker), Šer (Cherilyn Sarkisian – Cher) i drugih, te pevale po jednu svoju pesmu. Nastup nije izazvao posebne reakcije ni kod publike, a ni kod samih izvođača.

U septembru 1991. godine, nakon potpisa ugovora s menadžerom Dejvom Margersonom (Dave Margereson), vlasnikom Produkcijske kuće „Mismanagement“ iz Londona, preselile su se u englesku prestonicu i počele da pišu pesme za svetsko tržište. Bile su predgrupa Lobiju Sifreu, britanskom muzičaru poreklom iz Jamajke, sarađivale sa Derekom Bramblom (Derek Bramble), Rodom Argentom (Rod Argent), Piterom Van Hukom (Peter Van Hook) i drugima.

Tokom 1993. godine bile su predgrupa Erola Brauna na njegovoj velikoj turneji po Velikoj Britaniji. Nastupale su sa deset pesama, a publika ih je vrlo dobro prihvatila. Pevale su u klubovima „Mean fiddler“, „The orange“, „Tea room des artistes“ i drugima. Sve to dovelo ih je na korak do potpisa ugovora o snimanju vlastite ploče.

Naime, prijavile su se na audicije za velike izdavače poput „Vorner Brosa“ („Worner Bros“) i „Sonija“ („Sony“) i drugih. Tadašnji direktor „Sonija“ ih je poslušao i izrazio zainteresovanost za njih, a nakon toga trebalo je da se pojave pred odborom kompanije koji daje konačni sud. Ipak, posle veoma lošeg nastupa u diskoteci „Cafe de Paris“ ugovor su ponudili drugim izvođačima.

Aleksandra i Kristina nisu odustajale nego su započele saradnju sa klavijaturistoma i aranžerima s kojima su bile na turneji sa Erolom Braunom, a koji su osnovali produkcijski tim pod nazivom „New underground“. S obzirom da su menadžeri u nekom momentu prestali da finansiraju njihov boravak u Londonu počele su da konobarišu u jednoj diskoteci, gde je Aleksandra kasnije svirala.

Na savet iskusnijeg kolege, odlučile su da se vrate u Srbiju i pokušaju da u svojoj zemlji ostvare neki uspeh koji bi mogao da bude ulaznica za svetsko tržište.

Dvojac se našoj javnosti predstavio kao grupa K2 i to albumom „Ajmo u život“ koji je 1995. godine objavila Diskografska kuća „Komuna“. Tekstove i muziku za većinu pesama napisale su same, a Kristina je odradila i produkciju kompletnog albuma. Na njemu se našlo 11 pesama, a zahvaljujući naslovnoj numeri, te pesmi „Džangl Manija“ album je doživeo ogroman uspeh. Snimile su i tri spota, a novi zvuk oduševio je mlade u Srbiji. Spoj pop i ar en bi muzike, tada je bio novina, a u moru novokomponovanih folk pesama, K2 se posebno izdvojio među urbanom mladom publikom.

Sledeće godine su snimile dva albuma, jedna za srpsko i jedan za špansko tržište. Album „Malo soula“ sa deset novih pesama je u Srbiji objavila Diskografska kuća „Komuna. Numere „Dabadamdam“ i „Biću tvoja devojka“ ponovile su uspeh prethodnih hitova, a grupa K2 mogla je da se pohvali ukupnim tiražom od oko 100 000 primeraka širom Srbije i Crne Gore. Album za špansko tržište izdala je Produkcijska kuća „EMI“ iz Madrida. Time je započela njihova turneja po Španiji.

Godinu dana kasnije sestre Kovač postale su urednice muzičkog izdanja „Time out“, koji je predstavljao kompilaciju pesama novih hip hop i pop izvođača u Srbiji. Na zajedničkom albumu našle su se dve njihove pesme „Srebro i zlato“ i „Da li znaš“. To je ujedno bio njihov poslednji zajednički projekat, a spot za pesmu „Srebro i zlato“ snimila je samo Kristina. Grupa se razlišla, te je svaka od njih započela samostalnu karijeru.

Kristina je nastupe i koncerte zamenila radom u studiju. Komponovala je muziku za razne reklame, a 2001. godine osnovala je muški bend Peti element koji je u to vreme stekao veliku popularnost. Pisala je muziku i tekstove za brojne pevače poput Karoline Gočeve i Tanje Banjanin.

Za potrebe serije „Neki novi klinci“ koju je napisala njena majka Spomenka, a u kojoj je glumila njena najmlađa sestra Anja, komponovala je numeru „Pesma za kraj“. Reč je o singlu koji je urađen u džez, bluz i ar en bi maniru.

Prekretnicu u studijskoj karijeri desio se 2004. godine kada je dobila zadatak da uradi muziku za drugi nastavak hit komedije „Mi nismo anđeli“, koji je izašao 2005. godine. Muzika iz filma objavljena je na CD-u u izdanju Diskografska kuće „City Records“.

Rad na prvom samostalnom albumu započela je u leto 2006. godine, a završila godinu dana kasnije. Reč je o CD-u „U nebranom grožđu“ za koji Kristina kaže da predstavlja autobiografsko delo, na kome su joj gostovali svetski poznati muzičari. Bubnjeve je svirao Vini Kolauta, poznat po saradnji sa Stingom (Gordon Matthew Thomas Sumner – Sting), Erosom Ramacotijem (Eros Ramazzoti), bendom Pusiket dols (The Pussycat Dolls) i drugima. Gitaru je svirao Dominik Miler koga šira javnost poznaje po nastupima sa Stingom, a bas Pol Tarner koji je radio turneje sa londonskim bendom Džamirovkaj (Jamiroquai) i pevačicom Eni Lenoks (Annie Lenox).

Na tom albumu našlo se deset pesma, a singl „Kolena“ koji ga je najavio stekao je veliku popularnost. Spot za tu pesmu Kristina je snimila na Hvaru, a s obzirom na latino ritam, postala je pravi letnji hit. Numera je jedno vreme bila među prvih pet na top listama radijski i televizijskih emisija širom regiona. Ušla je i među 20 najboljih pesama televizijske kuće „MTV Adria“.

Singl „Život je ljut“ publika i kritika su vrlo dobro prihvatile, pa je 2008. godine osvojila nagrade na festivalima „Beovizija“ i „Sunčane skale“. Pesmu „Milica i ja“ trebalo je izvede na „Sunčanim skalama“ 2008. godine, ali je zbog rođenja devojčice morala da odustane od tog nastupa.

U dosadašnjoj karijeri komponovala je muziku za brojne pozorišne predstave, reklame i druge projekte.

Ostali projekti

Tokom 2013. i 2014. godine bila je jedan od sudija na regionalnom muzičkom takmičenju „Iks faktor“. Uz Željka Joksimovića, Kikija Lesendrića i Eminu Jahović obučavala je mlade talente kako da usavrše svoje pevanje i scenski nastup. „Iks faktor“ je emitovan, između ostalih na „Prvoj TV“ te je vrlo brzo stekao veliku gledanost. Pobednik prve sezone bio je Danijel Kajmakoski.

Kristina je u Beogradu osnovala PR studio za negu tela i duha pod imenom „Zajedno smo lakši“ u sklopu kojeg je organizovan sistem za podršku ljudima koji žele da se izbore s viškom kilograma, te zauvek promene svoje prehrambene navike. U timu su specijalisti iz raznih oblasti, poput nutricionista, psihologa i terapeuta, te fitnes trenera koji pomažu klijentima da izgube kilograme.

Ljubavni roman „Drvo života“ Kristina je objavila u oktobru 2015. godine. Iako mnogi koji su knjigu pročitali misle da predstavlja autobiografsku priču, sama autorka tvrdi da to nije njena, nego priča glavne junakinje Katarine Molnar koja je samo u pojedinim segmentima slična njenom životu. Roman je naišao na veoma dobre reakcije kako čitalaca, tako i književne kritike.

Privatni život

Kristina Kovač je rođena 1974. godine u Beogradu. Živela je u Madridu i Londonu, a od 1995. godine živi i radi u Beogradu. Još kao devojčica volela je da peva, glumi i sa sestrom priređuje predstave za porodicu i prijatelje. S obzirom da je odrasla u muzičkoj porodici, od šeste godine svira klavir. Pohađala je Muzičku školu „Josip Slavenski“.

Krajem devedesetih godina upozala je Igora Perovića, gitaristu grupe Plejboj. U tom periodu njena sestra Aleksandra je počela da se zabavlja sa Romanom Goršekom, basistom istog benda. Kristina i Igor su se zabavljali pet godina, a venčali su se u junu 2004. godine u Beogradu. Svadbeno slavlje su nastavili u klubu „Koling“ gde su se okupili članovi porodice i prijatelji. Za muziku su bili zaduženi bivši članovi benda Neverne bebe.

Polovinom 2008. godine dobili su ćerku Taru. Premda su mnogo godina važili za jedan od najskladnijih parova na srpskoj javnoj sceni, u martu 2010. godine odlučili su da se razvedu. Pošto ni ranije nije volela da u javnosti govori o svom privatnom životu i tada se medijima obratila kratkom izjavom da politika čuvanja privatnog života važi u svakom slučaju.

Od 2009. godine je u vezi s Danijelom Brakusom. Par svoju zaljubljenost otvoreno pokazuje pismima koje objavljuju na društvenim mrežama. Kristina je svoje pratioce obradovala emotivnim i dirljivim pismom u kome objašnjava svoj odnos s Danijelom, te izražava zahvalnost što ga ima u svom i Tarinom životu.

Tokom 2014. godine porodica Kovač se našla u žiži javnosti i to nakon što je Kristina na svom „Fejsbuk“ („Facebook“ profilu objavila status kojim se javno odriče svoje sestre Aleksandre. Ona je, između ostalog napisala da je razlog za taj potez činjenica da njena sestra nije stala u njenu odbranu kada ju je Roman napao. Osim toga, Kristina Aleksandri zameri i to što njena ćerka Tara skoro da i ne poznaje svoju tetku.

Starija sestra Kovač se obratila kratkim saopštenjem u kome navodi da je sve navedeno neistina, te da se Kristina muzike i nje odrekla još 1998. godine kada su prestale da rade zajedno. Tom prilikom je uputila izvinjenje svom partneru Romanu i njegovoj porodici zbog lažnih informacija koje su plasirane u javnost.

Njihov otac, Kornelije Kovač je izbegavao da se oglašava na tu temu, a jednom prilikom je rekao da ne može Kristini da oprosti što je iznosila prljav veš njihove porodice u javnost.

Kristinu Kovač mnogi poznaju kao vrlo otvorenu i iskrenu osobu koja se ne plaši da svoje mišljenje javno iznese. Redovno svoje kritike društva, države i političkih poteza vladajućih iznosi putem društvenih mreža.

Diskografija

Albumi

– sa grupom Next of Kin

1990. Way To The Top

– sa grupom K2

1995. Ajmo u život

1996. Malo soula

– samostalni albumi

2005. Mi nismo Anđeli 2: We Are Not Angels – Muzika iz filma

2007. U nebranom grožđu

Singlovi

1996. Da li znaš

1996. Srebro i zlato

2002. Pesma za kraj