Kiki Lesendrić

Biografija

Zoran Kiki Lesendrić je srpski rok muzičar, kompozitor i producent. Frontmen je grupe „Piloti“ koja je bila jedna od najpoznatijih rok grupa u bivšoj Jugoslaviji. Za njegove pesme mnogi kažu da su bezvremenski hitovi. Rođen je 2. januara 1961. godine u Beogradu. I danas živi i radi u ovom gradu.

Karijeru je počeo 80-tih godina. Iako je grupa „Piloti“ pravila dve duže pauze, to nije uticalo na njihovu popularnost. Njegovi najpoznatiji hitovi su „Kao ptica na mom dlanu“ koju je posvetio svojoj supruzi Ljiljani, ali i pesme „Kada sanjamo“, „Neka te Bog čuva za mene“, „Te noći smo se potukli zbog nje“, „Budi tu kada padne sneg“, „Slučajno i zauvek“ i mnoge druge.

Jedan period svog života proveo je u Grčkoj gde je radio muziku za brojne poznate pevače u toj zemlji.

Od 2008. godine posle duže pauze vratio se na scenu kao Kiki Lesendrić i „Piloti“.

Detinjstvo

Njegovi roditelji su živeli na Zvezdari u Beogradu kada se 2. januara 1961. godine rodio Zoran Lesendrić, danas svima poznat kao Kiki. Ubrzo se bračni par preselio na Banovo Brdo gde Lesendrići i danas žive.

Zoran se družio sa dečacima iz susednih zgrada. Oni su mu dali nadimak Kiki jer je bio izuzetno sitne građe. Često je dolazilo i do čarki između njih, ali se iako mali, Kiki nije povlačio tako lako i nije bio stidljiv dečak.

Sa svojim prijateljom Andrijom koji je svirao bas gitaru je napravio svoj prvi bend kada su imali deset godina. Odmah su shvatili da fudbal nije ono što ih zanima, već muzika. Slušao je „Roling Stonse“ („The Rolling Stones“) i obožavao pesmu „Endži“ („Angie“). Tada su organizovali i svoje mini koncerte na igralištima u okolini naselja. Kasnije su, kada su imali po 16 godina, svirali i na igrankama koje su bile vrlo posećene.

Njegovi roditelji su u tom periodu radili u inostranstvu. Starija sestra nije imala mnogo uticaja na njega, kao ni mlađi brat. Ulica je tada kako je Zoran kasnije pričao bila bezbedno mesto na kojem je stekao sigurnost.

Početak muzičke karijere

Krajem 70-tih je počeo mnogo da svira i čak je njegova grupa pod nazivom „Kako“ bila predgrupa na koncertu „Belog dugmeta“ koje je tada već bilo afirmisan bend. Naziv „Kako“ im je dao menadžer koji je već uradio plakate sa nazivom predgrupe „Kako“ i tako je ostalo.

U Baškim Vodama Kiki i njegovi prijatelji su prvi put otišli na koncert „Belog dugmeta“ kada oni nisu bili toliko popularni i na koncertima je bilo malo ljudi. Kiki je sa prijateljima zadivljeno posmatrao sve instrumente, ali i njihov stajling sa visokim potpeticama, popularnim pantalonama zvonaricama, i tu su se upoznali sa članovima benda. Željko Bebek im je predložio da budu njihova predgrupa na nastupima po Vojvodini što su prihvatili odmah.

Bili su dobro navežbani pa im ovaj zadatak nije bio težak. Svirali su po manjim selima, hitove koje svi znaju, tuđe pesme i bili su zadovoljni. Kao kruna svih koncerata došao je i onaj najveći i najposećeniji koncert na stadionu JNA. Kiki to pamti kao poslednje hipi rok vreme bivše Jugoslavije. Posle toga se raspao Kikijev bend „Kako“ s obzirom da su u bendu osim njega ostala još samo dva člana, a stariji su otišli u vojsku. Do tada su svirali američki rok, sa tri gitare, i to je bilo njegovo prvo profesionalno iskustvo.

„Piloti“

Splet okolnosti doveo je do toga da kraj benda „Kako“, postanu  i koreni „Pilota“. Kiki se družio sa Džonijem Štulićem i „Prljavim kazalištom“ i otkrio je potpuno novu dimenziju muzike. Zaljubio se u taj muzički stil i prvi album „Pilota“ je nastao kroz deset dana. U početku nikome nije bila namera da se taj album i objavi, svirali su u garažama za svoju dušu i stvarali muziku.

Kada ih je čuo Dragan Jovanović Krle, gitarista „Generacije 5“, stariji i iskusniji kolega, rekao im je da je to što rade odlično i da trebaju objaviti pesme. On se ponudio da im bude producent. Svoj prvi album pod nazivom „Piloti“ objavili su 1981. godine za PGP. Bili su prva beogradska grupa novog talasa koja je objavila svoj studijski album.

Posle prvog albuma usledili su nastupi i koncerti u zemljama bivše Jugoslavije. Pilote su činili Zoran „Kiki Lesendrić“ kao vokal i gitarista, Dragan Andrić na bas gitari, Goran Bogićević na gitari i Nenad Antanasijević za bubnjevima. Za prvi album skoro sve tekstove u muziku napisao je Kiki, a samo na nekoliko pesama pomogao mu je i Goran.

Zašto baš „Piloti“?

U bend je došao i četvrti član da popuni upražnjeno mesto posle raspada benda „Kako“. Njegov otac bio je pilot koji je poginuo kada se srušila prva karavela na starom aerodromu u Beogradu. Ostale su sve njegove divne uniforme, neotpakovane, koje je tada za pilote u JATA kreirao Kristijan Dior.

Tako su oni nosili pocepane farmerke, starke i uniforme pilota, pa su bendu dali simbolično ime „Piloti“.

Mnogo godina kasnije, član benda Goran Bogićević je postao kapetan u avionu, Dragan Andrić je prvak u paraglajdingu, Kiki se bavi padobranstvom, a jedino se bubnjar Nenad nije okušao u letu. Tako su ispunjeni njihovi prvi dečački snovi o pilotima.

Pozitivne kritike i nastavak rada

Peca Popović je za „Pilote“ rekao da su dobri i pisao je pozitivne kritike za rad Kikija i njegovog benda. Kiki je kasnije pričao da je to bilo vrlo dobro vreme, pozitivna atmosfera među muzičarima, koji su zajedno putovali i nastupali. Rusi su kupili 1000 primeraka prvog albuma „Pilota“ što je vrlo zanimljivo. Na kraju su u Jugoslaviji prodali 30 000 primeraka, a u Rusiji 100 000 i zaradili ozbiljan novac. Sa prvog albuma izdvojila se pesma „Ne veruj u idole“.

Novac od prvog albuma Kiki je potrošio za jedno leto obilazeći Siciliju. Sledeće godine Rusa nije bilo, pa nije bilo lako ni zaraditi dovoljno kako bi od toga mogao živeti.

Drugi studijski album objavili su već 1982. pod nazivom „Dvadeset godina“. I ovaj album su objavili za PGP, a producent im je bio Saša Habić. Izdvojile su se pesme „Noć u gradu“, „Dvadeset godina“, „Džoni je krenuo u rat“. I na ovom albumu sve tekstove i muziku je uradio Kiki i tako „Pilotima“ dao potpuno svoj autorski pečat.

Kada su počeli da rade treći album „Zvuci civilizacije“ krajem 1982. godine Kiki je morao ići da služi vojsku. Zbog toga ovaj album „Piloti“ nikada nisu završili i nije objavljen.

Prekid rada sa „Pilotima“ zbog služenja vojnog roka

Vojsku je služio kao padobranac, ali se nije proslavio u ovoj ulozi. Iz vojske je bežao kako bi išao da radi na trećem albumu.

Bio je spreman sve da uradi, ali će ostati upamćen kao „najgori vojnik“.

U vojsci je skupio deset kolega koji su imali sluha za muziku i formirali su prvu padobransku vod vezu. Bili su vezisti koji skaču. Trudio se da nečim drugim zasluži pažnju, sem fizičke spremnosti, tokom tih 17 meseci koliko je proveo u vojsci.

Kada je odslužio vojni rok saznao je da je kolega slučajno obrisao sve što su radili na trećem albumu.

Odlučio je da mu je dosta muzike i Kiki je želeo da upiše Akademiju kako bi postao filmski režiser. Tu je napravio još jednu pauzu od tri godine.

Prekretnica – „Kao ptica na mom dlanu“

Ipak muzika je ostala u njegovom srcu. Prvi dan kada je izašao iz vojske napisao je pesmu „Kao ptica na mom dlanu“ koja je kasnije postala veliki hit.

Pesma je nastala iz usamljenosti koju je Kiki tada osećao. Kasnije je pričao da mu se u tom trenutku sve u hodu raspadalo od ljubavi do posla.

„Kao ptica na mom dlanu“ bila je nešto potpuno drugačije od onoga što je do tada radio. Prijatelji su ga ohrabrili da je dobro to što je napisao, a zatim je nastala i pesma „Kada sanjamo“.

S vremenom je ponovo oformio bend i objavio album „Kao ptica na mom dlanu“ koji je bio prekretnica u radu „Pilota“. Album je objavljen 1987. godine i bio je pun pogodak.

Publicitet

Prvi veliki promotivni koncert „Piloti“ u novom sastavu su imali u Splitu pred 15 000 ljudi. Sa njima su nastupale i brojne kolege. Džiboni, koji je bio Kikijev dobar prijatelj, najavio je njihov izlazak na binu kao domaćin iz Splita, a deo publike je počeo da negoduje.

Gađali su Kikija flašama, tražili da ode sa bine, a on je bio tvrdoglav i počeo da im uzvraća uvrede. Sve je trajalo 45 minuta dok Kikija jedna pivska flaša nije pogodila u glavu. Koncert je prekinut, a Kiki je završio u hitnoj sa tri kopče na glavi.

To što su ga gađali navijači Hajduka donelo mu je ogroman publicitet s obzirom da su na koncertu bili novinari iz raznih delova Jugoslavije.

Kiki je kasnije pričao da su sarajevske novine pisale da je on kriv, a hrvatske su bile objektivne i pisale da su ga gađali navijači Hajduka jer je on iz Beograda. Tada je prvi put osetio nacionalizam na svojoj koži i bio je u šoku.

Za bend koji pet godina nije nastupao i za koji se nigde nije čulo odjednom je preko noći bio na svim naslovnim stranama u svim novinama širom Jugoslavije. Posle toga su njihovi koncerti bili puni gde god da sviraju.

Počeli su da rade i na novom albumu „Osmeh letnje noći“ koji su objavili već 1988. godine. Te godine su svirali čak 201 koncert. Autor svih pesama i muzike bio je Kiki.

Dve godine posle Kiki je napisao tekstove i muziku za peti album po redu „Neka te Bog čuva za mene“. Album je objavljen 1990. godine za PGP. Sa ovog albuma izdvojila se pesma „Tajna je u meni skrivena“.

Kiki je u saradnji sa „Pilotima“, Marinom Tucaković i Goranom Bregovićem uradio soundtrack za film „Zaboravljeni“ 1993. godine i bio je veoma uspešan u ratno vreme.

Godine 1996. objavili su album „Dan koji prolazi zauvek“, a Kiki je posle toga raspustio „Pilote“ i bend je zamrznuo svoj rad.

Od jednog blagostanja nastupio je haos u kome je Kiki bio izgubljen. U tom periodu rodio mu se i sin, razmišljao je o egzistenciji, kako da prehrani porodicu od muzike u zemlji u kojoj nikome nije do pevanja. Dobio je poslovnu ponudu za saradnju sa Grcima koju je prihvatio i preselio u Atinu.

Život i rad u Grčkoj

U Grčku je odselio 1994. godine. Kiki je sa porodicom živeo i radio deset godina u Atini. Radio je za produkcijsku kuću „Poligram“ i prvi albumi za grčke pevače su bili izuzetno uspešni, a posle je postao vrlo tražen. Sarađivao je sa Alinom, tekstopiscem iz Grčke, koja je Kikijevoj muzici davala život.

U Grčkoj je radio više pop pesme i bio je drugačiji od svega što se tada nudilo na muzičkom nebu Atine. Zbog njega i njegove muzike njega su se proslavili mnogi grčki pevači i bendovi.

Pišući muziku za neke bendove, kada je mislio da je gitaru zauvek okačio o klin, odlučio je da ipak one najlepše pesme zadrži za sebe u slučaju da se predomisli i opet okupi „Pilote“.

U tom periodu u Grčkoj je odlično zarađivao. Naučio je i jezik, pa se odlično snalazio. Deset godina kasnije došlo je do ekonomske krize koja je zahvatila sve segmente društva u toj zemlji. Mnoge produkcijske kuće su ugašene, a Kiki je odlučio da se vrati u Srbiju. I danas sarađuje sa Grcima te bar jedan album u toku godine uradi i za nekog od grčkih muzičara.

Veliki povratak

Svoj povratnički solo album „Mesec pred vratima“ objavio je 2008. godine kao Kiki Lesendrić i „Piloti“.

Sa ovog albuma izdvojile su se pesme „Kako si lepa“, „Te noći smo se potukli zbog nje“,

Oko ovog albuma Kikiju su pomogli njegovi prijatelji muzičari. Sve je počelo kada je u njegov studio došao Mlađen Dinkić i doneo muziku, a zatim na tu muziku Đorđe Balašević napisao tekst. Prvobitno bilo je u planu da to bude pesma za nekog drugog pevača, a kada ju je Kiki otpevao u studiju svi su se složili da on treba da je objavi. Ipak, sa jednom pesmom nije mogao mnogo. Počela je potraga i stvaranje novih, a Kiki je uzeo i neke od onih koje je za sebe čuvao u Grčkoj.

Posle toga mu je Bajaga napisao reči za pesmu „Kako si lepa, Đule iz Van Goga je svirao gitare, Balašević je napisao tekst za pesme „Oltar“ i „Uvek te đavo lakše nađe nego ja“.

Saša Popović je čuo njegove nove pesme i rekao mu da to može proći i kao komercijalno.

Nakon toga album je ugledao svetlo dana, a pesma „Te noći smo se potukli zbog nje“ postala je himna generacija maturanata.

Posle toga je usledila i turneja pod nazivom „Svet je lep kada sanjamo“ koja je Kikija i „Pilote“ ponovo vratila u vrh srpske estrade.

„Slučajno i zauvek“

Album „Slučajno i zauvek“ Kiki je objavio 2012. godine. I na ovom albumu sarađivao je sa Mlađenom Dinkićem i Đoletom Balaševićem. Publika je odlično prihvatila nove pesme od kojih su se izdvojile „Budi tu kada padne sneg“, „Još jedna pijana noć“ i druge.

Privatni život

Kiki Lesendrić je oženjen i otac jednog deteta. Njegova supruga zove se Ljiljana, a sin Đorđe. Ljiljana je lekar, ginekolog, u Narodnom frontu.

Ljiljana i Kiki su se upoznali na koncertu „Pilota“. Ljiljanina drugarica volela je da sluša „Pilote“, a Ljiljana grupu „Petar i zli vuci“. S obzirom da su ova dva benda držali zajednički koncert na košarkaškom igralištu na Kalemegdanu došle su da ih čuju. Posle koncerta su se upoznali i otišli zajedno na piće.

Ljiljana je otvoreno Kikiju rekla da joj se uopšte ne dopada rad „Pilota“. Posle toga je sve počelo. Imali su zajednička interesovanja, ali su se ipak veoma razlikovali.

U početku njihove veze, kada sve nije išlo idealno, po povratku iz vojske Kiki je napisao pesmu „Kao ptica na mom dlanu“ koju je posvetio Ljiljani. To leto nisu bili zajedno, a kasnije su se pomirili, venčali, i postali roditelji. Ovaj bračni par živi skladno, bez skandala, oboje uspešni u svojim branšama.

Očevim stopama

Kikijev sin, Đorđe Lesendrić još kao dečak pokazao je interesovanje za muziku i svirao bubnjeve. Oformio je svoj bend kao tinejdžer i nekoliko puta izašao na binu sa „Pilotima“ na koncertima. Kiki kaže da je njegov sin veoma talentovan i ima urođeni osećaj za ritam.

Školovao se u Rimu u Italiji što je Kikiju veoma teško palo. Završio je američki Univerzitet „Džon Kebot“ smer Političke nauke i međunarodni odnosi. Povezao je politiku i sport.

I danas kada Kiki nastupa Đorđe često dođe na koncert kako bi sa ocem odsvirao nekoliko pesama.

Padobranstvo

Kiki je padobranac, a tu ljubav gaji još od vojničkih dana. Slobodan pad, kada dobija najveću brzinu, za njega je fenomenalno iskustvo. Redovno ide kako bi skakao padobranom iz aviona.

Takođe, gaji ljubav prema skijanju u kojem uživa.

Diskografija

Piloti:

• Piloti (1981)
• Dvadeset godina (1982)
• Kao ptica na mom dlanu (1987)
• Osmeh letnje noći (1988)
• Neka te bog čuva za mene (1990)
• Zaboravljeni (1993)
• Dan koji prolazi zauvek (1996)

Solo albumi:

• Mesec na vratima (2008)
• Svet je lep kada sanjamo
• Slučajno i zauvek (2012)

Kompilacijski albumi:

• Najveći hitovi 1981-1991 (1991)
• Ne veruj u idole – Kompilacija (1997)
• Nedelja na Duhove (1995)