Josipa Lisac

Biografija

Josipa Lisac je avangardna hrvatska pevačica koja se oduvek izdvajala po izvanrednim vokalnim sposobnostima, kombinovanju više muzičkih žanrova i ekscentričnim modnim kreacijama. Rođena je 14. februara 1950. godine u Zagrebu.

Od malih nogu je pokazivala talenat za muziku pa je sa deset godina postala član Dečjeg hora Radio-televizije Zagreb. Pevala je klasičnu, modernu i sakralnu muziku sticajući značajno iskustvo i muzičko obrazovanje.

1962. godine Josipin hor je osvojio prvu nagradu na takmičenju koje se održalo u Francuskoj gde su proglašeni za najbolji dečji hor na svetu. Iako je rasla slušajući Mocarta, Betovena, Baha, itd., pet godina kasnije je postala član rok grupe O’Hara, a zatim i grupe Zlatni akordi. Svojom pojavom, glasom i nastupom je najavila dolazak nove velike rok zvezde na tadašnjoj jugoslovenskoj muzičkoj sceni.

1968. godine nastupila je Opatijskom festivalu, gde je dobila brojna priznanja.

1969. godine je snimila poslednju singlicu sa Zlatnim akordima na kojoj se nalaze numere: „Živim samo za tebe“ i „Prijatelji“. U izdanju Jugotona su izašla dva singla: „Nitko nije kao ti“ i „Naša ljubav“ koja su najavila Josipinu samostalnu karijeru. Na festivalu u Splitu je izvela „Krenule su lađe“, a na Jugoslovenskom izboru za pesmu Evrovizije „Najljepši dan“.

1970. godine je učestvovala na Splitskom festivalu sa pesmom „Kapetane moj“, u Zagrebu je izvela „Živote moj“, na Jugoslovenskom izboru za pesmu Evrovizije „Još te čekam“, a na festivalu vojničkih pesama „Večernju elegiju“. Za istu izdavačku kuću je objavila singlice sa pesmama: „Spustila se kiša“, „I teče, teče vrijeme“, „Oluja“ i „Osamljenost“.

1971. godine je nastupila na Splitskom festivalu sa numerom „Sve majke svijeta uz more“, na Zagrebačkom festivalu sa „Mrežom ljubavi“ i na Pesmi leta sa numerom „Samujem u samoći sama“.

1972. godine je ponovo učestvovala na Pesmi leta gde je otpevala „Raduj se, srce moje“ i u Zagrebu gde se predstavila pesmom „Dok razmišljam o nama“. Objavila je singlove: „Još te čekam“ i „Bez tebe“.

6. 2. 1971. godine je upoznala čuvenog hrvatskog muzičara Karla Metikoša (alias Meta Kolinsa) koji se proslavio u Francuskoj. Spojila ih je strast prema muzici pa su 1973. uradili album „Dnevnik jedne ljubavi“ koji se 1998. godine našao na devetom mestu u izboru 100 pop i rok albuma u knjizi „YU 100: najbolji albumi jugoslovenske rok i pop muzike“. Važi za jedan od najboljih konceptualnih ostvarenja hrvatske diskografije. Na njemu su se našle pesme: „O jednoj mladosti“, „Srela sam se s njim“, „Sreća“, „Po prvi put“, „Plačem“, „Jedna kratka vijest“, „Ležaj od suza“, „Ne prepoznajem ga“, „Vjerujem ti sve“, „Kao stranac“. Glazbu je napisao Karlo Metikoš, a tekstove Ivica Krajač.

1974. godine je sa ansamblom Ratomira Petkovića otpevala: „Omer beže“ i „Niz polje idu, babo, sejmeni“. Na festivalu u Zagrebu je izvela numeru „Ostaješ mi samo ti“ što je zajedno sa sa pesmom „Ležaj od suza“ izdano kao singl od strane Jugotona.

1975. godine je pevala i igrala Janu u prvoj hrvatskoj rok operi „Gubec-Beg“ čiji su autori Miljenko Prohaska, Karlo Metikoš i Ivica Krajač. Inspirisan je romanom „Seljačka buna“ pisca Augusta Šenoe. Učestvovala je na festivalu rodoljubne i revolucionarne pjesme sa numerom „Dvanaesta je majka Slavonije“ i na Slovenskoj popevci sa pesmom „Čovjek“.

1976. godine je snimila singlove: „Činim sve u krivi čas“, „Čovjek“ i džez album pod nazivom „Josipa Lisac & B.P. Convention big band international“. U saradnji sa velikim svetskim imenima džeza kao što su: Džoni Baso, Klark Teri i Erni Vilkins nastale su numere: „Ljudi“ (People), „Nema Sunca“ (Ain’t no sunshine), „Nešto“ (Something), „Ti si Sunce mog života“ (You are the sunshine of my life), „Willie and Laura Mae Jones“, „Jučer“ (Yesterday), „Intima“ (Intime), „Zar ne?“ (Didn’t we?), „Čovjek s’ tisuću mana“ (Son of a preacher man), „Moj smiješni dječače“ (My funny valentine).

1977. godine je sa Karlom otišla u Sjedinjene Američke Države gde je sarađivala sa Paulinjom da Kostom, Irom Njuborn i Džoelom Peskinom.

1979. je iz prethodnih iskustava nastao album „Made in USA“ koji je objavljen na engleskom i hrvatskom jeziku, a snimljen je u Los Anđelesu u Studiu 55. Za jugoslovensko tržište ga je izdao Jugoton, a na njemu su pesme: „Ti si genije“, „Budi dobar“, „Opet sam slobodna“, „Život s’ njim“, „Svako zlo nosi nešto dobrog“, „Ne štedi se“, „Bila sam žena“, „Naša zvijezda gubi svoj sjaj“, „Čarobna moć mjeseca“, „Tko zna koga vidiš u meni“.

1980. godine je izašao album „Hir, hir, hir“ koji, osim naslovne numere, sadrži još osam: „Pazi oštar pas“, „Rendez vous sa sotonom“, „Magla“, „Ne budi lud“, „Mister gaf“, „Make up“, „Knock down“, „U mislima“. Na festivalu u Zagrebu je otpevala „Krivo je sve“.

1982. godine je uradila album „Lisica“ sa numerama: „I mama mi je rekla to“, „Karte na stol“, „Mali ključ od zlata“, „Postao si drugi čovjek“,“Daj mi riječ“, „Hazarder“, „Divlji brak“, „Godišnjica“, „Noćna ptica“, „Bed za rock and roll“.

1983. godine je snimila album „Hoću samo tebe“ na kome su numere: „Ti znaš“, „Vlak bez dolaska“, „Hoću da te pratim svud“, „Vjernost“, „Večeras“, „Hoću samo tebe“, „Sve vrti se u krug“, „Da li sam ti rekla da te volim“, „Ideš“, „Sanjala sam“.

1985. godine je učestvovala u američkom filmu „A hero’s story“, tri godine kasnije u filmu „Dirty dozen“, a 1992. godine je imala epizodnu ulogu u seriji „Smogovci“. Dobijala je mnogobrojne ponude da se pojavi u filmovima i predstavama u Hrvatskoj i Sloveniji.

1986. godine je pevala prateće vokale Bajagi na albumu „Jahači magle“. Na MESAM-u je izvela numeru „Dobre vibracije“, a u Zagrebu numeru „Kraljica divljine“.

1987. godine je ponovo učestvovala na Jugoslovenskom izboru za pesmu Evrovizije sa jednim od svojih najvećih hitova „Gdje Dunav ljubi nebo“, u Splitu sa numerom „Nismo mi bez cilja“ i na MESAM-u sa numerom „Ja bolujem“. Objavila album „Boginja“ koji, pored pomenutih, sadrži numere: „Jutro“, „Danas sam luda“, „Možda sam se i zaljubila“, „Lažeš da si moj“, „Ti si k’o led“, „Kraljica divljine“. Takođe je u izdanju Jugotona izašao album sa najlepšim pevačicinim baladama koje je do tada otpevala.

1988. godine je nastupila na festivalu u Zagrebu sa numerom „Pismo“.

1991. godine je snimila dva singla: „Samo iluzija“ i „Vir“.

Iste godine, 10. decembra je Karlo Metikoš iznenada preminuo što je uticalo ne samo na pevačicine emocije, već i na njeno stvaralaštvo. Godinu dana kasnije mu je posvetila koncert što će postati tradicija koju i je poštovala narednih 20 godina. Naziv prvog koncerta je „Ritam kiše“ po Karlovoj istoimenoj pesmi iz 1963. godine. Održan je u dvorani „Istra“, a učestvovalo je oko pedeset umetnika. Neki od njih su: Arsen Dedić, Neno Belan, Dino Dvornik, itd. Dve godine kasnije je objavljen zvučni zapis sa koncerta koji je nagrađen Porinom, najprestižnijom nagradom hrvatske diskografije, za najbolji kompilacijski album izvan klasične muzike.

1992. godine je uradila novi album „Čestit Božić“ na kome se nalaze numere: „Kyrie Eleison“, „Veseli se, majko Božija“, „U se vrijeme godišta“, „Tiha noć“, „Tri kralja jahahu“, „Narodi nam se“, „Djetešce ti moje drago“, „Spavaj, sinko“, „Radujte se, narodi“, „Svim na zemlji“.

1995. godine je izašao album pod nazivom „Koncert u čast Karla Metikoša“ koji je ponovo dobio Porin.

Narednih godina su objavljivani albumi sa pevačicinim najvećim hitovima, a posle duže pauze, 2000. godine je snimila novi album „Život“. Sastoji se od pesama: „Život je samo most“, „Pjesma za tebe“, „Bijeg“, „Avantura“, „Večer u luna parku“, „Gimme some lovin“, „Traje noć“. Promovisala ga je u pozorištu „Komedija“ gde je pre tri decenije predstavila svoj prvi album „Dnevnik jedne ljubavi“. Na Melodijama Jadrana je izvela numeru „Ispočetka“. Josipa je nastupala na koncertima koji su priređivani u čast drugih umetnika poput Arsena Dedića, Zdenka Runjića, Dinka Fije koji joj je bio učitelj dok je kao devojčica pevala u horu, itd.

2001. godine, deset godina posle Karlove smrti, je napravila koncert u dvorani „Lisinski“ . Dupli CD se našao u prodaji godinu dana kasnije.  Nastupila je na Melodijama Kvarnera sa pesmom Paučina“. Elvisom Stanić je radio aranžman. Glazbu je napisao Bruno Krajcar, a tekst Rajka Jurdana-Šepić.

8. februara 2005. godine je promenila koncept koncerta za Karla pa je nastupila u Hrvatskom narodnom pozorištu i izvodila je arije iz opere „Gubec-beg“ i singlove iz popularnih mjuzikla. Na Džez festivalu u Opatiji je izvela fado pesmu na francuskom jeziku „La passion c’est trop court terme“.

2006. godine je koncert za Karla nazvala „Koncertom ljubavi“ čija je poruka: „Ne zaboravljajte svoje ljude“, kasnije iste godine snimak je pretočen u DVD.

2007. godine je snimila singl „1000 razloga“, a dve godine kasnije je u izdanju Croatia records-a izašao album „Živim po svome“ na kome su, pored pomenutih, još šest numera: „Naivni“, „Zvira voda“, „Svijet oko nas“, „Još se zvijezde sjaje“, „Istina“, „Helena lijepa i ja u kiši“.

2009. godine je snimila album „Živim po svome“.

Učestvovala je u predstavi „Pijana noć“ i imala je epizodne uloge u humorističkim tv serijama „Nad lipom 35“ i „Bitange i princeze“.

Josipino stvaralaštvo su obeležile i brojne saradnje sa izvrsnim umetnicima poput Dina Dvornika, zagrebačke art-rok grupe Boa sa kojom je otpevala hit „Kao mir“, grupe Prljavo kazalište na čijem je koncertu gostovala, itd. Na koncertu grupe Kubizmo je otpevala duet „Đelem, đelem“ sa Šabanom Bajramovićem. Takođe se savršeno snašla u izvedbama narodnih pesama. Svoju svestranost objašnjava rečenicom: „Sve je to glazba, a glazba jest’, ili je nema.“

Pored glasa, Josipa je vodila računa i o vizuelnom aspektu po kome je postala prepoznatljiva. Prosečnost je ono što ne podnosi i što nikako ne ide uz nju, pa je uvek imala neobične kostime, frizuru i šminku koju je 1998. godine Željko Koprolčec predstavio na izložbi fotografije u zagrebačkom Muzeju umetnosti. Pošto je bila ispred svog vremena, njen stil je nailazio na negativne komentare, podsmeh i osporavanje. Ipak, 2004. i 2006. godine je dobila Modnog Oskara što znači da su ljudi počeli da cene njen trud da bude drugačija i neponovljiva. Pevačicino ime se može naći u udžbenicima za muzičku kulturu gde se pominje i muzičar Fred Merkjuri. Godinama je sinonim za stil, modnu osvešćenost, superiornost i nekonvencionalnost koja staje u konstataciju da „Josipa Lisac nije poput drugih“.

Često sarađuje sa mladim muzičarima jer im je zanimljiva, intrigantna i od nje imaju mnogo toga da nauče. 2006. godine se pojavila u emisiji za izbor predstavnika Hrvatske na dečjoj Evroviziji gde su joj svi učesnici ukazali veliko poštovanje.

2013. je napravila duet „Ljubav“ s riječkom grupom Quasarr (2014. su za tu pjesmu odnijeli Porina za najbolju  vokalnu saradnju.

2014. je snimila pjesmu sa DJ-em Ilijom Rudmanom, „Bad Passion“ iste godine u Amsterdamu je imala vrlo zapažen nastup sa  Slobodanom Trkuljom, povodom svjetskog dana mira, kada su izveli međimursku tradicionalnu pjesmu „Zvira voda“.

U Maju 2015. objavila je singl „Tu“ koji je već u Avgustu iste godine proglašen hitom mjeseca, da bi 2016. godine bio nagrađen Porinom za  najbolju žensku vokalnu izvedbu.

Za April 2016. godine najavljen je Josipin singl, „Moja magija“, kao drugi najavni singl s novog studijskog albuma na kojem radi.

Josipin privatni život

Uprkos velikoj ljubavi koju je osećala prema svom partneru i saradniku Karlu, sa njim nije imala dece. Majčinstva se odrekla jer se plašila da za dete neće imati dovoljno vremena i da će ga zapostaviti zbog karijere. Ipak, okružena je ljubavlju i uspomenama na čoveka koji joj je bio sve. Dobro joj je kada je sama sa sobom i nikada se ne oseća usamljenom.

U početku se trudila da ne razmišlja da Karla više nema pa nije zapadala u depresiju. Napisala mu je pismo koje je pročitala u Hrvatskom narodnom pozorištu. Pošto je doživeo infarkt u snu u 51. godini, za njegovu smrt kaže: „Upoznala sam nju, ona je mlada i lepa. Nas dve smo u dobrim odnosima jer ona ima ključeve od mog stana.“

Smatra da je srećna osoba jer ima talenat pomoću kog je mogla da se izrazi i da sebi stvori put kojim će se kretati kroz život. Oduvek se osećala neshvaćenom, ali to je nije pokolebalo da sledi svoje snove. Znala je i da sumnja u svoj uspeh, ali Karlo joj je pružio podršku i ohrabrenje pomoću kojeg, još uvek, hrabro korača napred.

Žao joj je što mladi umetnici nemaju dovoljno hrabrosti da naprave nešto što nije viđeno, već svi kopiraju i liče na druge. Inače voli da se druži sa dvadesetogodišnjacima jer nemaju frustracije kao njeni vršnjaci. Uživa u golfu jer smatra da se u njemu ogleda odnos koji ljudi imaju prema sebi i drugima.

Tvrdi da posle pevačeve smrti nije poželela da bude sa drugim muškarcem jer je njeno srce odavno ispunjeno. Da je imala takve namere, drugačije bi se ponašala i oblačila.

Neki od Josipinih najpoznatijih citata su:

• „Tisuću razloga za ljubav, tisuću razloga za smijeh, dok zatvaram oči, ja otkrivam novi svijet.“
• „Nikad nisam još nikog zavoljela kao njega srcem svim, nikad ni s’ kim još nisam doživjela to što doživjela sam s’ njim.“
• „Koliko bijesnih vrtloga na putu još do smiraja?! Gdje je kraj, tko to zna?!“
• „Uvijek pamtim ono sutra, ona siva, prazna jutra kad sam shvatila da nisi više tu.“
• „U zagrljaju tvome ja noćas plešem zadnji put. Dok mi nemir kida srce, ja nemam više kud.“
• „Tim je teže sad prihvatiti istinu i zaboraviti noći s’ njim. Zar je zato u meni ženu probudio da bi otišao tko zna s’ kim?“
• „Od tvojih dodira pale se noći, prepune plamena tvoje su oči.“
• „Budi dobar, nemoj biti gad, jer stvarima ružnim život vrvi sad.“

Reference:

• http://www.b92.net/zdravlje/prevencija.php?yyyy=2010&mm=09&nav_id=460600
• http://www.24sata.hr/show/josipa-lisac-oduvijek-sam-znala-da-ne-zelim-biti-majka-301334
• http://www.story.rs/poznati/intervju/5430/josipa-lisac-smrt-ima-kljuceve-od-mog-stana
• http://www.jutarnji.hr/video–josipa-lisac-nova-pjesma-legendarne-pjevacke-dive-dobila-video-izdanje/1446956/
• http://www.novilist.hr/Scena/Glazba/Josipa-Lisac-Imala-sam-srecu-da-upoznam-ljubav?meta_refresh=true
• http://www.vecernji.hr/zvijezde/josipa-lisac-neshvacena-sam-iako-sam-vec-40-godina-na-sceni-226706
• http://www.svet.rs/nas-svet/estrada/josipa-lisac-u-mladosti-nisam-imala-mnogo-udvaraca
• http://www.josipalisac.com/