Haris Džinović

Biografija

Haris Džinović je bosanskohercegovački i srpski kantautor, tekstopisac i pevač narodne muzike, prepoznatljiv po pesmama „I tebe sam sit kafano“, „Kako mi nedostaješ“, „Laže mjesec“, „Muštuluk“ i drugima. Rođen je 26. septembra 1951. godine u Sarajevu. Sa suprugom Melinom (Galić) Džinović ima ćerku Đinu i sina Kana. Živi i radi u Beogradu.

Muzičku karijeru je započeo sedamdesetih godina prošlog veka. Prvu singl ploču je snimio 1975. godine, a na njemu su bile pesme „Domovina“ i „Želim tebe“.

Usledili su singlovi „Jedan dio mog života“, „Nema više stare majke“, te „Gdje su naši dani“ i „Slobodanka“. U avgustu 1977. godine je objavio pesme „Dođi noćas“ i „Pjesma mojoj zemlji“, a tri godine kasnije „Domovino moja“.

Džinović je 1981. godine sa braćom Stevom, Brankom i Ljubomirom Pavlovićem osnovao grupu Sar e Roma. Uglavnom su izvodili ciganske pesme, a prvi album su objavili iste godine pod nazivom „…Kao Cigani“.

Od tada do 1986. godine objavili su još dve ploče – „Kiko, kiko“ i „Romske pjesme/Gipsy Songs“.

Posle toga Haris je započeo samostalnu karijeru. Prvi solo album u prodaji se pojavio 1989. godine pod naslovom „Ostariću, neću znati“. Na njemu su, osim naslovne, bile i numere „Sjećaš li se one noći“, „Odlaziš od mene“, „Hladno je, ugrij me“, „Rano je za tugu“ i druge.

Dve godine kasnije je objavio album sa pesmama „Poznaćeš me“, „Nek mi bude zadnja čaša“, „Dajte vina, hoću lom“ i druge.

Obe ploče su dosegle velike tiraže, a Haris Džinović je stekao naklonost publike širom bivše Jugoslavije.

Početkom rata u Bosni i Hercegovini preselio se prvo u Austriju, a nakon toga u Francusku. Vodio je restoran u Parizu, a muzikom se bavio „za svoju dušu“.

Vernu publiku je 2000. godine počastio novim albumom sa pesmama „Ako možeš ti suzu pustiti“, „Laže mjesec“, „Kako mi nedostaješ“, „Opet sam ti u kafani“ i drugima.

Usledili su koncerti po svim zemljama bivše Jugoslavije, Evrope, Sjedinjenih Američkih Država i Kanade.

Singl „Pariske kapije“ koji je objavio 2011. godine veoma brzo je našao put do slušalaca, a dve godine kasnije promovisao je pesmu „Kalup tvoga vrata“.

Tokom 2014, 2015. i 2016. godine bio je član žirija muzičkog takmičenja „Pinkove zvezde“, a u međuvremenu je objavio singl „Žalim“.

U dosadašnjoj karijeri održao je brojne velike koncerte i turneje u zemlji i inostranstvu, te osvojio mnoge prestižne muzičke nagrade.

Detinjstvo i obrazovanje

Haris Džinović je rođen 1951. godine u Sarajevu. Njegov otac Muhamed Džinović je po struci bio inženjer, a majka Hatidže ekonomistkinja.

U detinjstvu je dosta vremena provodio sa bakom i dedom, a osim muzike, voleo je i sport. Bavio se tenisom, atletikom i skijanjem, ali mu je najveća ljubav bila fudbal koji je igrao od malih nogu.

U drugom razredu osnovne škole majka mu je kupila harmoniku. Iako je u porodici imao školovane muzičare, učio je da svira sam.

Po završetku srednje škole upisao je gimnaziju, gde je otkrio talenat za sviranje klavira. U gimnazijskoj dvorani je počeo da svira, pa je zbog fudbala i klavira zapostavio školu.

Sa 16 godina je zarađivao prve honorare nastupajući u Sarajevu i na Jahorini. Zbog mnogo neopravdanih časova izbačen je iz škole dva puta, pa je morao da ide u večernju školu kako bi uspeo da maturira.

Kako je u jednom intervjuu rekao, od svega ga je najviše zanimao fudbal. Ipak, dodaje da je bilo mnogo boljih igrača od njega, pa je, na kraju ipak bolje što se opredelio za muziku.

Karijera

Pošto je savladao harmoniku i klavir, Haris je počeo da svira gitaru. Prvi bend koji je osnovao izvodio je rok muziku. Ipak, veoma brzo se raspao, a Džinović se okrenuo drugim žanrovima koji su mu više odgovarali.

Prepoznatljivost je stekao ranih sedamdesetih kada je pevao u svirao na Jahorini. Prvi singl je objavio 1975. godine. Na njemu su bile pesme „Domovino“ i „Želim tebe“ koje je sam komponovao, a otpevao ih je u pratnji Orkestra Bokija Miloševića.

Iste godine PGP RTB je objavio njegove pesme „Jedan dio mog života“ i „Nema više stare majke“.

Treći singl Harisa Džinovića izdala je Diskografska kuća „Jugoton“ 1976. godine. Na njemu su bile numere „Gdje su naši dani“ i „Slobodanka“.

Prvu su, napisali, komponovali i aranžirali Miodrag Melentijević i Ismet Alajbegović, a muziku i tekst za drugu pesum je napisao sam Haris. Otpevao ih je uz pratnju Narodnog orkestra Radio Televizije Sarajevo.

Ove numere nisu odmah našle put do publike, ali Haris nije odustajao, pa je u avgustu 1977. godine snimio pesme „Dođi noćas“ i „Pjesma mojoj zemlji“ koje je objavio PGP RTB.

Na njima je sarađivao sa Selverom Pašićem i Bokijem Miloševićem. Ovoga puta pratio ga je Ansambl Dragana Aleksandrića.

Diskografska kuća „Diskoton“ je 1980. godine izdala singl ploču sa pesmama „Jugoslavijo“ Hamdije Ćustovića i „Domovino moja“ Harisa Džinovića. Haris se ponovo pojavio u ulozi tekstopisca i kompozitora.

Posle odsluženja vojnog roka vratio se u Sarajevo. Otprilike u isto vreme je prvi put pogledao ruski film „Cigani lete u nebo“ koji ga je toliko fascinirao da je poželeo da stvara cigansku muziku.

Početkom osamdesetih godina je sa Stevom, Brankom i Ljubomirom Pavlovićem, te Perom Ćubićem i Goranom Pećancem osnovao grupu Sar e Roma.

Prvi album su objavili 1981. godine pod naslovom „… Kao Cigani“. Na njemu su se našle pesme „Sarei“, „O Deves“, „Šatrica“, „Maljarkica“, „Ciganjski pljaski“, Ke Me Merav“, „Pilem, pilem“, „Romano đilabipe“, „Madnjanko“ i „Gene Roma“.

Reč je o obradama tradicionalnih ciganskih pesama čije aranžmane su, osim Harisa radili i Boris Kurčišvili i Božo Potočnik.

Dve godine kasnije Diskografska kuća „Jugoton“ izdala je drugu ploču benda Sar e Roma koja je nosila naziv „Kiko, kiko“.

Obradili su pesme „Sosnica“, „Tu Bal Val“, „Mar Đanda“, „Ručik Jo“, „Bida Mange Romale“ i druge, te snimili pesmu „Ciganin sam ja“ koju je napisao Dragan Toković, a aranžirao Haris Džinović.

Ovim drugim albumom popularnost benda je dodatno porasla. Osim Jugoslavije, imali su koncerte u Sovjetskom Savezu, Americi, Kanadi i Zapadnoj Evropi.

Haris je u međuvremenu napisao pesmu „Ti meni lažeš sve“ koju je Duško Kuliš prvi put otpevao 1984. godine na festivalu u Ilidži, a koja je doživela veliku popularnost.

Kuliš i Džinović su nastavili saradnju na Duškovom albumu „Priđi mi bliže“. Haris je napisao numeru „Hladno je, ugrij me“ koju je kasnije i sam pevao.

Bend Sar e Roma je 1985. godine objavio treći studijski album sa deset novih obrada i Harisovom pesmom „O, Đila“ koja je postala veliki hit. Na toj ploči su bile numere „Ža-ža“, „Tsumaile“, „Dobri den Romale“, „Ušti“, „Maljarkica“, „Rangać“, „Hasijam“ i druge.

Nastupi su bili sve posećeniji, a mnogima je ostao u sećanju koncert u beogradskoj hali „Pionir“ 1986. godine kada je grupa osvojila specijalnu nagradu žirija za najbolji utisak i scenski nastup.

Pevali su i svirali u Sportskom centru na Ilidži, te mnogim drugim mestima u Jugoslaviji i širom sveta.

Tokom međunarodnog festivala „Midem“ u Kanu su ih slušale svetske zvezde poput Dejvida Bouvija (David Robert Jones – David Bowie) i Eltona Džona (Reginald Kenneth Dwight – Elton Hercules John), a kako su tadašnji mediji izveštavali, njihova muzika oduševila je i Mika Džegera (Michael Phillip „Mick“ Jagger), Stinga (Gordon Matthew Thomas Sumner – Sting), Džon Bon Džovija (John Francis Bongiovi Jr. – Jon Bon Jovi), Džeka Nikolsona (Jack Nicholson) i druge.

Nakon velikih uspeha sa grupom, Džinović je odlučio da započne samostalnu karijeru. Kako je jednom prilikom priznao, od romske muzike tada nije moglo da se živi, pa se okrenuo pisanju i komponovanju vlastitih pesama.

Započeo je saradnju s Aleksandrom Radulovićem Futom, Marinom Tucaković i Miloradom Nikolićem.

Iz te saradnje, ali i brojnih pesama koje je Haris sam komponovao i napisao 1989. godine „rodio“ se album „Ostariću, neću znati“. Na njemu su bile pesme „Sjećaš li se one noći“, „Odlaziš od mene“, „Hladno je, ugrij me“, „I tebe sam sit kafano“, „Krčmaru vina za svirače“, „Volim te“ i „Rano je za tugu“.

Posle izlaska albuma krenuo je na turneju kao specijalni gost Halida Muslimovića. Već nakon prvih nekoliko nastupa, jugoslovenska štampa počela je da objavljuje pozitivne reakcije kritike i publike na pesme i način izvođenja Harisa Džinovića.

Usledila su gostovanja u zemlji i inostranstvu, te nagrade na Festivalu „Mesam“ i „Oskaru popularnosti“. Neretko su ga čitaoci štampanih medija i slušaoci radija birali za pevača godine, a njegovim pesmama davali epitete „hit godine“.

Iako je trebalo da prođe neko vreme kako bi se publika navikla na novi Harisov stil, kvalitet je prepoznat, pa su ove numere iz godine u godinu dobijale na popularnosti i značaju. Danas ih smatraju najboljim pesmama koje su snimljene tih godina.

Dve godine nakon izlaska prvog samostalnog albuma, Haris je objavio i drugu ploču pod nazivom „Haris Džinović“.

Na njemu su bile autorske pesme, ali i numere koje su komponovali Futa, Marina Tucaković, Vesna Petković, Miladin Bogosavljević i druge. Reč je o pesmama „Nek mi bude zadnja čaša“, „Odlazi, nestaje“, „Poznaćeš me“, „Dajte vina, hoću lom“, „Pusti me“ i druge.

Nakon izlaska albuma Haris je počeo da vodi šou program na Televiziji Sarajevo i snima spotove. Ni nakon te ploče priznanja i nagrade nisu izostajali. Nekoliko puta je poneo titulu pevača godine, a njegove pesme su postale hitovi.

13. juna 1991. godine održao je prvi veliki solistički koncert u Sava centru u Beogradu. Specijalni gosti su mu bili Goran Bregović, Zdravko Čolić, Laza Ristovski, Ansambl Sajavel, Orkestar Modra Rijeka i članovi njegove bivše grupe Sar e Roma.

U maju sledeće godine je napustio Jugoslaviju i počeo da živi u Beču. Nastavio je da nastupa u Nemačkoj i Austriji, gde je, kako se navodi na njegovom sajtu, održavao uglavnom humanitarne koncerte za pomoć ljudima u ratom zahvaćenoj Bosni i Hercegovini.

Na poziv Izabel Fore (Isabelle Forêt), supruge pokojnog francuskog kompozitora Kloda Fransoa (Claude Antoine Marie François) koji je napisao pesmu „My Way“ otišao je u Francusku kako bi snimio jubilarnu 1000. obradu numere koju je popularizovao Frenk Sinatra (Francis Albert Sinatra – Frank Sinatra).

Džinović je pesmu otpevao na romskom jeziku i objavljena je pod nazivom „Kantar Cigan“ 1994. godine.

Tih godina je živeo u Kanu, na Azurnoj obali, a snimao je pesme na engleskom, romskom i španskom jeziku u studiju Kornelija Kovača u Madridu.

Uporedo sa tim, radio je i obrade svojih starih pesama, pa su tako, skoro spontano nastale numere „Jesu l` dunje procvale“ i „Tugo moja“.

One su se zajedno sa nekim starijim Džinovićevim pesmama i obradama izvornih ciganskih numera našle na albumu koji su 1996. godine objavile nemačka firma „Embex“ i beogradska Diskografska kuća „Jugodisk“.

Iako je potpisao jednogodišnji ugovor sa francuskom Produkcijskom kućom „Poligram“, umesto novog albuma, odlučio je da zajedno sa prijateljem otvori restoran u centru Pariza.

Restoran se zvao „Harris“ i osim francuske i raznih drugih kuhinja, nudio je specijalitete sa područja bivše Jugoslavije.

Kako je u jednom intervjuu priznao, ovaj lokal je otvorio jer je želeo da ima svoj „kutak“ gde će moći da ugosti drage ljude i gde će svaki put da ostane do „fajronta“.

Ipak, tada je takođe priznao da posao u ugostiteljstvu nije bio dugog veka, jer je voleo da časti prijatelje, pa su vrlo često na kraju dana jedva pokrivali troškove.

Pet godina nakon što je napustio Sarajevo održao je nastup koji je bio humanitarnog karaktera. Sledeće godine je oduševio publiku u jednoj diskoteci pored Trogira, a tada je odlučio da proda restoran i da se ponovo potpuno posveti muzici.

Nastavio je da piše pesme, a usledio je i niz koncerata u beogradskom Sava centru. Iako je planirano da tog decembra 1999. godine održi tri koncerta, rasprodato je sedam u Beogradu i jedan u Novom Sadu.

Na svakom od njih pevao je stare hitove, ali i po prvi put izveo neke nove pesme koje je publika vrlo dobro prihvatila.

Treći studijski album Harisa Džinovića njegovi slušaoci su konačno dočekali početkom decembra 2000. godine. Za domaće tržište ga je objavila Produkcijska kuća „Grand“, a na njemu je bilo 11 novih pesama, od kojih je 10 napisao sam Haris, dok je numeru „Nisam ja za tebe“ napisao Amir Kazić Leo.

S ovog CD-a su se izdvojile pesme „Ako možeš ti suzu pustiti“, „Laže mjesec“, „Kako mi nedostaješ“, „S tobom bih se opet napio“, Opet sam ti u kafani“, „Ja više ništa nemam“ i druge.

Usledile su turneje po Kanadi, Evropi, Australiji, te svim zemljama bivše Jugoslavije. Haris je ponovo „rasprodao“ beogradski Sava centar gde ga je slušalo više od 30 000 ljudi.

Na velikom solističkom koncertu u sarajevskoj dvorani „Zetra“ slušalo ga je oko dvadeset hiljada ljudi. Turneju je nastavio i 2002. godine nastupom u Ljubljani, te koncertima u skandinavskim zemljama. Posle publike u Zagrebu, slušala ga je dijaspora u Americi.

U periodu od 2003. do 2008. godine objavljene su dve kompilacije sa najvećim hitovima Harisa Džinovića, a četvrti studijski album u prodaji se našao 2009. godine pod naslovom „Magic“.

Na njemu je sarađivao sa Željkom Joksimovićem koji je komponovao muziku za pesmu „Traži, traži“ čiji tekst su napisali Haris i Marina Tucaković. Među saradnicima na tom CD-u su bili i Vlada i Čarli 013 i Slavko Stefanović koji su autori hita „Muštuluk“.

Na tom CD-u našle su se i pesme „Zbog tebe postojim“, „Ne vuci me za jezik“, „Javi se“, „Pusti ljubav, neka krene“, „Tuga mi je sve što imam“, „Ne diraj ništa, dobro je“, „Ne mogu ja protiv sudbine“, „Srce umorno“ i „Mjesto ti je uvijek kraj mene“.

Kao autor većine pesama i ovog puta potpisan je Haris Džinović.

Nove numere je ponovo promovisao pred više od 15 000 ljudi u beogradskoj „Areni“ 11. decembra 2009. godine. Bio je to tek jedan u nizu velikih nastupa nakon kojih su ponovo imali priliku da ga slušaju obožavaoci širom sveta.

Dve godine kasnije bio je specijalni gost na koncertu španske operske dive Monserat Kabalje (Maria de Montserrat Viviana Concepción Caballé i Folch) u Beogradu.

Haris je otpevao dve napolitanske pesme „Dicitencello vuie“ i „Torna a Surriento“, dok su zajedno izveli numeru „Non di scordad di me“. Tog 6. novembra 2011. godine pevali su pred oko pet hiljada gostiju iz Beograda i drugih gradova u regionu.

Pred kraj 2013. godine objavio je singl „Kalup tvoga vrata“ koji su napisali, komponovali i aranžirali Tijana Vinčić, Jovan Stefanović i Slavko Stefanović Slavkoni.

Već naredne godine prihvatio je ponudu da bude deo žirija muzičkog takmičenja „Pinkove zvezde“ koji je okupio mlade pevače amatere iz celog regiona.

U ulozi žirija tokom prve dve sezone, osim Harisa, bile su njegove kolege Miroslav Ilić, Svetlana Ceca Ražnatović, Bora Đorđević i Marina Tucaković.

Tokom jedne od emisija je 2015. godine prvi put otpevao svoju novu pesmu pod nazivom „Žalim“ čiji tekst je napisao Vladimir Mitrović, a muziku i aranžman Jovan Stefanović i Slavkoni. Pesma je vrlo brzo pronašla put do Harisove publike.

Diskografska kuća „City records“ je 22. decembra 2017. godine objavila njegov peti studijski album pod naslovom „Haris“. Na njemu je bilo osam novih pesama, uključujući singl „Žalim“ koji je promovisao dve godine ranije.

Sa ovog CD-a izdvojile su se pesme „Rahatluk“, „Još sam neko tvoj“, „Da si me bogdo volela“, te „Godine ti dobro stoje“ za koju je objavljen i spot.

Među saradnicima su ovog puta bili Saša Nikolić, Ivan Branisavljević, Alen Stajić, Nenad Ninčević, Toni Lasan, Damir Handanović i drugi.

Tri dana kasnije održao je tradicionalni godišnji koncert u beogradskom „Sava centru“. Nastup je „otvorio“ pesmom „Ostariću, neću znati“, a zatim su se redali hitovi „Pariske kapije“, „Ako možeš ti“ u druge. Gost na ovom koncertu mu je bio mladi pevač Joca Stefanović.

Tokom naredne godine održao je brojne nastupe u zemlji i inostranstvu, a 2018. je priveo kraju novogodišnjim koncertom u „Sava centru“.

Proleće 2019. godine je posvećeno velikoj američkoj turneji, tokom koje je održao nastupe u Sent Luisu, Čikagu, San Hozeu, Sijetlu, Finiksu, Los Anđelesu, Atlanti, Las Vegasu, Majamiju i drugim velikim gradovima.

Iako je autor brojnih hitova Džinović na pitanja zašto ne snima češće, odgovara da je lenj i da ima naviku da „sve što može danas, ostavi za prekosutra“. Ipak, veće diskografske pauze publika mu ne zameri, sudeći po posećenosti njegovih koncerata širom sveta.

Produkcijska kuća „Sky Music“ je u aprilu 2021. godine objavila singl ploču „2021“ na kojoj su se našle pesma „Muštuluk“, te obrada bezvremenskog hita „Bamboleo“. Haris je par meseci kasnije sa koleginicom Angellinom snimio duet pod nazivom „Polomi me“.

Privatni život

Haris Džinović je rođen 1951. godine u Sarajevu. U rodnom gradu je živeo i školovao se, igrao fudbal i prvi put počeo da nastupa.

Svira nekoliko instrumenata, ali se može reći da ga je gitara proslavila, naročito dok je sa grupom Sar e Roma nastupao po svim zemljama bivše Jugoslavije.

Do 1992. godine živeo je na relaciji Sarajevo – Beograd, a nakon toga je prvo odselio u Beč, odakle se „otisnuo“ na Azurnu obalu.

Jedno vreme je živeo i radio u Kanu i Sen Tropeu, a nakon toga u francuskoj prestonici vodio restoran u kome su se okupljali muzičari iz celog sveta.

Harisu su posebno bili dragi gosti iz bivše zemlje, a kako kaže, restoran je otvorio kako bi imao gde da uživa. Priznaje da mu vođenje finansija nije išlo od ruke, jer je „kuća častila“ mnoge goste.

Krajem devedesetih je prodao posao i vratio se u Beograd, te se ponovo posvetio muzici, koncertima i publici koja je jedva čekala da ga ponovo vidi na bini.

Jedna od vernih obožavateljki, zagrebačka studentkinja orijentalistike, poreklom iz BiH, uspela je da osvoji srce „večitog neženje“. Reč je o Melini Galić koja mu je u martu 2004. godine rodila ćerku Đinu. Godinu i po dana kasnije dobili su sina kome su dali ime Kan.

Polovinom 2014. godine venčali su se na jahti „Malteški soko“, a kumovi su im bili Slavica Eklston (Slavica Ecclestone), bivša supruga vlasnika Formule 1 Bernija Eklstona (Bernard Charles Ecclestone) i biznismen Filip Cepter (Milan Janković).

Intimnoj ceremoniji, osim kumova i njihove dece, prisustvovalo je dvadesetak bliskih prijatelja poznatog para. Nakon venčanja, letovanje su nastavili na Malti.

Uprkos tome što je Haris poznati pevač, a Melina modna dizajnerka čije su kreacije nosile Dženifer Lopez (Jennifer Lynn Lopez) i Šeron Stoun (Sharon Yvonne Stone), oni se trude da svoju decu drže dalje od „očiju“ fotoaparata i kamera.

Zbog posla često putuju, a kako kažu, deca su navikla da su na relaciji Beograd – Kan, Štutgart. Ipak, oboje kažu da se trude da, bez obzira na sve oni imaju lepo detinjstvo.

Srpski tabloidi su krajem 2017. godine objavili vest da je porodica Džinović prodala stan u Kanu, te da Haris i Melina planiraju da grade kuću u srpskoj prestonici.

Godinu dana kasnije u medijima se pojavila informacija da pevač gradi vilu na Dedinju, čija vrednost se, navodno procenjuje na dva miliona evra. Ni on, ni supruga nisu potvrdili niti demantovali ove napise.

Diskografija

Sa grupom Sar e Roma

Albumi

• 1981. …Kao Cigani!
• 1983. Kiko, Kiko
• 1985. Romske pjesme / Gypsy Songs

Solo singlovi

• 1975. Domovino
• 1975. Jedan dio mog života / Nema više stare majke
• 1976. Gdje su naši dani / Slobodanka
• 1977. Dođi noćas
• 1980. Hamdija Ćustović / Haris Džinović – Jugoslavijo
• 1994. Kantan Cigan
• 2011. Pariske kapije
• 2013. Kalup tvoga vrata
• 2015. Žalim

Solo albumi

• 1989. Ostariću, neću znati
• 1991. Haris Džinović
• 1996. Jesu l` dunje procvale
• 2000. Haris
• 2009. Magic
• 2017. Haris

Kompilacije

• 1991. Haris
• 2003. Haris Džinović – Hitovi
• 2008. Haris Džinović – Hitovi
• 2011. Pariske kapije + Najveći hitovi ‎