Goran Karan

Biografija

Goran Karan je hrvatski kompozitor, tekstopisac i pop pevač, koji je karijeru započeo u bendovima Epicentar, Crna udovica i Zippo, a popularnost je stekao kao pevač grupe Big Blue. Samostalnu karijeru je započeo 1997. godine kada je osvojio prvu nagradu na „Zadar-festu“ sa pesmom „Kazna mi je što te ljubim“. Rođen je 2. aprila 1964. godine u Beogradu. Iz prvog braka sa suprugom Suzanom ima sinove Roka i Ivana. U vezi je sa Meri Reić s kojom ima blizance Mirana i Ivora. Živi i radi u Splitu.

Karan se muzikom počeo baviti osamdesetih godina i to u bendovima Epicentar, Crna udovica i  Zippo. Izdali su i nekoliko albuma – „Zippo lighter“, „Sudbina“, „Povedi me“. U periodu od 1990. do 1996. godine bio je član rok benda Big Blue. Godine 1995. objavili su album „Na putu za rajski grad“, koji je snimljen i na engleskom jeziku. Sa njega se izdvojila pesma „Priznaj mi“ koja je proglašena rok hitom godine.

Iste godine Karan je igrao u mjuziklu „Sarajevski krug“, a nakon raspada benda započeo je samostalnu karijeru. Pažnju publike privukao je pesmom „Kazna mi je što te ljubim“ koja mu je donela pobedu na „Zadar-festu“. Prvi samostalni album objavio je dve godine kasnije pod naslovom „Kao da te ne volim“. Od tada do danas (2019. godina) snimio je sedam studijskih albuma, koji su beležili velike tiraže i doneli mu nekoliko prestižnih muzičkih nagrada.

Sa pesmom „Kad zaspu anđeli“ je 2000. godine pobedio na muzičkom takmičenju „Dora“ te predstavljao Hrvatsku na izboru za najbolju pesmu Evrope. Iako je na  „Evroviziji“  osvojio deveto mesto, 2000. godine domaća kritika i publika mu je dodelila brojna priznanja.

Detinjstvo i obrazovanje

Goran Karan je rođen 1964. godine u Beogradu, gde su se njegovi roditelji zatekli tokom proputovanja bivšom Jugoslavijom. Odrastao je u Splitu gde je završio osnovnu i srednju školu.

Karijera

Prve nastupe Karan je ostvario sa bendovima Epicentar, Deveti krug i Zippo. Godine 1983. je sa Zvonkom Kaitnerom Dokom osnovao hevi metal bend Crna udovica. Prvi album su objavili 1987. godine pod nazivom „Sudbina“. Na njemu su bile pesme „Povedi me“, „Gladijatori“, „Kad ona plače“, „Pogodili su te“, „Obala tuge“ i druge, a objavila ga je Diskografska kuća PGP RTB.

Producentska kuća „Edicija Lvxor Design“ je dve godine kasnije objavila zajednički album bendova Vatrene ulice i Zippo. Na njemu se našlo po pet pesama od svakog benda, a publika je mogla da čuje numere „Otvori“, „Bez sna“, „Rock ‘N’ Roll za ljepši spol“, „Ja volim Heavy“ i „Crna žena“ koje su pisali Goran Karan i Maks Lazić.

On je u međuvremenu nastavio da nastupa sa Crnom udovicom, a kada se bend raspao 1990. godine sa Kaitnerom je osnovao bend Big Blue. Prvi album pod nazivom „Put za rajski grad“ objavili su 1995. godine. Na njemu su bile pesme „Bubnjevi me bude“, „Girls Are On The Fire“, „Vještice“, „Samo ti“, „Parobrodom“, „Kad ona plače“ i druge. Posebno se izdvojila pesma „Priznaj mi“ koja je proglašena rok hitom godine.

Iste godine snimili su verziju albuma na engleskom jeziku, a nakon toga usledili su nastupi u Evropi i Sjedinjenim Američkim Državama (SAD).

Glavna muška uloga u mjuziklu „Sarajevski krug“ je splitskom pevaču otvorila vrata mnogih evropskih pozorišta. Nakon osam nastupa u zagrebačkoj dvorani „Vatroslav Lisinski“ usledila su izvođenja u Lincu, Beču, te drugim gradovima u Francuskoj, Italiji, Nemačkoj, Austriji.

Samostalnu karijeru Karan je započeo 1997. godine, a već sledeće je pobedio na „Zadar-festu“ sa pesmom „Kazna mi je što te ljubim“. Usledio je novi angažman u pozorištu. Dobio je glavnu mušku ulogu u mjuziklu „Rock it“ u pozorištu „Ronacher“. Reč je o projektu koji se sastojao iz osam najpopularnijih mjuzikla od kraja šezdesetih do devedesetih godina dvadesetog veka. Izvođene su pesme iz pozorišnih hitova „Isus Hrist Superstar“, „Kosa“, „Tomi“ i drugih.

U međuvremenu je Karan započeo saradnju s poznatim splitskim kompozitorom Zdenkom Runjićem, koji je stvorio brojne vanvremenske hitove. Iz te saradnje nastao je njegov prvi samostalni album pod nazivom „Ko da te ne volim“. Na njemu su bile pesme „Lipa si, lipa“, „Nisam te vrijedan“, „Uvelo lišće“, „Splitska serenada“, „Tu Non Llores mi Querida“ koju je otpevao s Oliverom Dragojevićem i druge. CD je proglašen najboljim albumom 1999. godine, a za vrlo kratko vreme dosegao je platinasti tiraž.

Karan je iste godine sa pesmom „Prozor kraj đardina“ nastupio na Festivalu „Melodije hrvatskog Jadrana“ gde je osvojio glavnu nagradu. Dnevni list „Slobodna Dalmacija“ je objavio rezultate ankete po kojoj je on proglašen pevačem godine.

Sa pesmom „Lipa si, lipa“ Splićanin je nastupio na Festivalu „Hit ljeta“ u Puli gde je takođe osvojio prvu nagradu. Istog leta je nastupio na splitskom  trgu „Peristil“, a snimak tog koncerta je nominovan za nagradu „Zlatna ruža Monteroa“, na međunarodnom televizijskom festivalu.

U februaru i martu 2000. godine održao je čak četiri solistička koncerta u zagrebačkoj dvorani „Vatroslav Lisinski“, a nakon toga krenuo na turneju po Zapadnoj obali SAD. Turneja je završena koncertom na zagrebačkom Trgu bana Jelačića, koji je snimila Hrvatska Radio Televizija (HRT).

Iste godine dobio je tri nagrade „Porin“ i to u kategorijama „najbolji album zabavne muzike“, „najbolje muško vokalno izvođenje“ i „najbolju vokalnu saradnju“ na duetskoj pesmi s Oliverom Dragojevićem.

Nakon toga usledilo je učešće na muzičkom takmičenju „Dora“, hrvatskom izboru za pesmu „Evrovizije“. Karan je nastupio sa pesmom „Kad zaspu anđeli“ koja je osvojila prvo mesto i priliku da predstavlja Hrvatsku na ovom prestižnom muzičkom događaju. Pesma je prevedena na brojne svetske jezike, a na „Evroviziji“ koja je te godine održana u Stokholmu Karan je osvojio deveto mesto.

U julu 2000. godine objavio je singl „Ja sam samo vagabundo“ s kojom se predstavio na Festivalu „Melodije hrvatskog Jadrana“. Pesma mu je donela nagradu „Zlatni galeb“, a ubrzo nakon toga Splićanin je izdao drugi studijski album pod naslovom „Vagabundo“. Osim naslovne i numera „Kad zaspu anđeli“ i „Prozor kraj đardina“ koje je publika već imala priliku da čuje, na dobru reakciju naišle su i pesme „Sve je bilo zbog tebe“, „Jubin te, jubin“, „Bilo cviće“ i druge. Većinu pesama je i ovog puta napisao Zdenko Runjić.

Posle nastupa na „Zagrebfestu“ usledila je turneja po Hrvatskoj i Sloveniji, a nakon toga Švajcarskoj, Nemačkoj, Slovačkoj i Francuskoj. CD „Vagabundo“ je 2001. godine objavljen u Turskoj, a engleska verzija pesme „Kad zaspu anđeli“ („Stay With Me“) osvojila je top liste u toj zemlji. Održao je nekoliko veoma posećenih koncerata u Turskoj, a tamošnji mediji posvetili su mu mnogo pažnje.

Iste godine Karan je objavio novi album na kome su se našle dve nove pesme, te hitovi koji su obeležili uspešan početak njegove solo karijere. CD je nazvan „Dalmatinske suze“, a naslovnu pesmu su napisali Zdenko Runjić i Nenad Ninčević. Upravo ona mu je donela nagradu „Zlatni galeb“ na Festivalu „Melodije hrvatskog Jadrana“. Ovaj album je prodat u zlatnom tiražu.

Diskografska kuća „Croatia records“ je 2002. godine objavila Karanov novi album pod naslovom „Ahoj“. Na tom CD je bilo 12 novih i dve bonus pesme, a sa numerom „Ahoj“ nastupio je na „Melodijama hrvatskog Jadrana“ gde je ponovo „izborio“ pobedu. Iste jeseni je otpevao englesku verziju pesme „Potonit ću mrak“ na Međunarodnom festivalu mediteranske pesme „Megahit“ koji je održan u Turskoj, te osvojio drugo mesto.

Promociju novog albuma ispratila je svetska turneja koju je započeo 2003. godine nastupima u Kanadi. Usledile su svirke u Australiji i Novom Zelandu. Sledeće godine je na Splitskom festivalu nastupio sa pesmom „Pristajem na sve“ te osvojio drugu nagradu žirija. Usledio je nastup na „Sunčanim skalama“ u Herceg Novom gde je zajedno s Ivanom Banfić otpevao je numeru „Ljubav trebam svaki dan“ koja im je donela drugo mesto.

Pesma „Svit je luda balota“ koju je izveo na „Ohridfestu“ 2004. godine osvojila je prvu nagradu na ovom međunarodnom festivalu. Na muzičkom takmičenju „Dora“ prvi put je otpevao pesmu „Bijele zastave“.

Naredne godine objavio je četvrti studijski album pod naslovom „Od srca do usana“ na kome je sarađivao sa Zrinkom Tutićem, Aleksandrom Kovač, Kemalom Montenom, Arsenom Dedićem i drugima. Karan je objavio 16 novih pesama, među kojima su mnoge autorske. Sa pesmom „Ružo moja bila“ predstavio se publici i žiriju na Splitskom festivalu, te osvojio prvu nagadu.

Promociju albuma pratila je i humanitarna akcija „Od srca do usana“ tokom koje je Karan obilazio domove za nezbrinutu decu širom Hrvatske. Iste godine je na Festivalu zabavne muzike „Split `06“ osvojio nagradu „Srebrno jedro publike“ za pesmu „Da me pojubiš“. Duet sa operskim pevačem Sašom Jakelićem pod nazivom „Dite jubavi“ osvojio je prvu nagradu publike na Festivalu dalmatinske šansone u Šibeniku. Sa numerom „Ovo srce“ plasirao se u finale Hrvatskog radijskog festivala.

U finalu ovog prestižnog muzičkog takmičenja našao se i naredne godine sa pesmom „Vitre moj“. Usledilo je učešće na Festivalu dalmatinske šansone gde je izveo pesmu „Dica“, te veliki koncert u dvorani „Vatroslav Lisinski“. Sa Tamubraškim orkestrom i horom Pinkovac je izveo pesmu „Daleko je more“ na „Zagrebfestu“ 2007. godine.

Peti solo album pod naslovom „Dite ljubavi“ Karan je objavio 2008. godine. Osim numera koje je izvodio na festivalima prethodnih godina, na tom CD-u našle su se pesme „Anđele“, „Trag od jubavi“, „Di si rasla“, „Jesen stiže dunjo moja“ i druge. Mnoge od ovih pesama našle su se na vrhu top lista u Hrvatskoj i regionu.

Svih pet solističkih albuma prodato je u dijamantskom, platinastom i zlatnom tiražu.

U aprilu naredne godine Goran je sa bendom Vagabundo krenuo na turneju po Sjedinjenim Američkim Državama i Kanadi. Nastupili su u Njujorku, Los Anđelesu, Sakramentu, Čikagu, Sent Luisu, Hamiltonu, Torontu, Harisburgu i drugim gradovima.

Po povratku u Split organizovao je veliki humanitarni koncert na Stadionu „Poljud“ pod nazivom „Naš mali svijet“, koga je pratila fudbalska utakmica između hrvatskih i italijanskih pevača. Gostovali su Eros Ramacoti (Eros Ramazzotti), Cukero (Zucchero) i drugi, te bivši fubaleri Slaven Bilić, Robert Prosinečki, Zvonimir Boban i drugi. Za ovaj događaj Karan je komponovao istoimenu pesmu koju su otpevali poznati hrvatski izvođači.

Napisao je pesmu „Place in my heart“ namenjenu Međunarodnoj liderskoj konferenciji (International Leadership Conference) koju je organizovala jedna poznata američka kompanija. Tim povodom pevao je u Belfastu, Londonu, Beogradu, Zagrebu, Tahitiju i drugim mestima širom sveta.

Za potrebe Evropskog prvenstva u vaterpolu koje je održano u avgustu i septembru 2010. godine u Zagrebu splitski pevač je napisao pesmu „Do zadnjeg daha“ koja je postala himna Prvenstva, a koju je otpevao zajedno sa klapom Tragos.

Na Splitskom festivalu se iste godine predstavio sa pesmom „Nevera“ koja mu je donela treću nagradu stručnog žirija. Tekst i muziku potpisuje sam izvođač, dok je aranžman uradio u saradnji sa Remom Kartaginom (Remo Cartagine), nekadašnjim članom grupe Aerodrom.

Koncert „Romanca pod zvizdama“ koji je održan na 55. Splitskom ljetu je u martu 2011. godine objavljen na CD-u i DVD-u. Par meseci kasnije u Beču je dobio nagradu „Zlatni mikrofon dijaspore“ u kategoriji „pop i zabavna muzika“. Usledilo je učešće na „Festivalu svetskih kultura“ u Berlinu, gde je njegova pesma „All the Colors of the Rainbow“ izabrana za tematsku pesmu Festivala. Kako se navodi na njegovom zvaničnom sajtu, pesma je snimana u 16 muzičkih studija na tri kontinenta, a učestvovalo je oko 500 muzičara iz celog sveta.

6. septembra 2011. godine publika u Hrvatskoj imala je priliku da prvi put čuje pesmu „Uvijek vjerni“ koju je Karan napisao pred kvalifikacije za odlazak na Evropsko prvenstvo u fudbalu. Pesma je postala himna službenog kluba navijača hrvatske fudbalske reprezentacije, te službena himna fudbalske reprezentacije Hrvatske, a otpevali su je poznati izvođači.

U aprilu sledeće godine je održao prvi koncert u Poljskoj koji je objavljen na DVD-u za poljsko tržište. Nakon toga je nastupio na proslavi „Dana makedonske državnosti“ u Skopju, gde ga je na gradskom stadionu slušalo oko 70 000 ljudi.

Dugoočekivani šesti studijski album Goran Karan je objavio 2013. godine pod naslovom „Čovik tvoj“. Na njemu je sarađivao s brojnim domaćim i stranim muzičarima, poput američkog harmonikaša Petera Soave (Peter Antonio Soave), džez muzičara Denisa Tinija (Dennis Tini), Ane Rucner, Nikše Bratoša, Helene Bastić, Rema Kartagine i drugih. CD se sastojao iz pesama „Par je Božji dar“, „Serenada u ponoć“, „Prijatelju“, „Ljubav čuvaj“, „Kad mrak mi oprosti“ i drugih. Na njemu se našla i pesma „Nevera“ koju je publika imala priliku da čuje par godina ranije.

Nakon toga usledio je rad sa Nenadom Ninčevićem na mjuziklu „Naša bila storija“ koji je imao za cilj promociju hrvatske pop kulture, kako u zemlji, tako i u inostranstvu. Zajedno sa četrdesetak muzičara među kojima su Danijela Martinović, Severina, Nikša Bratoš, Đulijano, Tedi Spalato i drugi, Karan je uspeo da realizuje ovaj projekat.

Mjuzikl je premijerno prikazan u Splitu u aprilu 2017. godine, a nakon toga usledila su gostovanja u Zagrebu, Mariboru i Ljubljani.

Sedmi studijski album pod naslovom „Glas Juga“ objavio je u februaru 2018. godine. Na njemu su se našle pesme „Dobro ti jutro, ljubavi“, „Moja košulja“, „Još si lipa“, „Gorko more“ i druge, te duetske pesme „Šta je svit“ i „Ako to je sve“ koje je otpevao sa Severinom i Rajkom Dujmićem. Usledio je koncert u dvorani „Vatroslav Lisinski“ u Zagrebu, a nakon toga turneja po Češkoj, Slovačkoj i Poljskoj.

U novembru 2018. godine je objavio duetsku pesmu „Jednom dnevno“ koju je otpevao uz pratnju Antonija Serana (Antonio Serranom), španskog majstora usne harmonike. Numera je naišla na dobre reakcije publike, a kako je navedeno na Karanovom zvaničnom sajtu već nekoliko sedmica se nalazi na Hrvatskoj nacionalnoj Top listi najslušanijih pesama.

Privatni život

Goran Karan je rođen 1964. godine u Beogradu. Ipak, u srpskoj prestonici se „zadržao“ samo da dana dok se majka Milena nije oporavila od porođaja. Njegovo detinjstvo, ali i čitav dalji život je vezan za Split.

O svom privatnom životu veoma malo govori. Ono što se zna jeste da je bio u braku sa Suzanom, koja mu je 1991. godine rodila sina Roka, a pet godina kasnije Ivana. Par se nakon toga razveo, a 2005. godine je sa vanbračnom suprugom Meri dobio blizance Miranu i Ivora.

Uprkos velikoj popularnosti i činjenici da na koncertima i nastupima publici kroz svoje pesme daje delić sebe, svoju intimu muzičar ipak ne otkriva medijima. Važi za jednog od onih muzičara koji će sa novinarima rado razgovarati o gotovo svim temama, osim o privatnom životu i oni tu činjenicu, čini se, već godinama poštuju s obzirom da se retko nalazio na meti tabloida.

Diskografija

Sa bendom Crna udovica

Albumi

• 1987. Sudbina

Singlovi

• 1987. Povedi me

Sa bendom Zippo

Kompilacija

• 1989. Zippo lighter

Sa bendom Big Blue

Albumi

• 1995. Na putu za rajski grad
• 1995. Road To Promised Land

Samostalni albumi

• 1999. Kao da te ne volim
• 2000. Vagabundo
• 2002. Ahoj
• 2005. Od srca do usana
• 2008. Dite jubavi
• 2013. Čovik tvoj
• 2018. Glas Juga

Nagrade i priznanja

• 1995. godine pesma“Priznaj mi“ proglađena rok hitom godine
• 1997. godine pesma „Kazna mi je što te ljubim“ pobedila na „Zadarfestu“
• 1999. godine pesma „Kraj đardina“ pobedila na „Jadranfestu“
• 1999. godine pesma „Lipa si, lipa“ proglašena hitom leta
• 1999. godine proglašen pevačem godine po anketama hrvatskih medija
• 1999. godine snimak koncerta sa splitskog „Peristila“ nominovana za nagradu „Zlatna ruža Monteroa“
• 2000. godine pesma „Kad zaspu anđeli“ pobedila na „dori“
• 2000. godine dobio nagradu „Porin“ za najbolje muško lokalno izvođenje
• 2000. godine album „Kao da te ne volim“ osvojio nagradu „Porin“ za najbolji album zabavne muzike
• 2000. godine pesma „Ja sam samo vagabundo“ osvojila nagradu „Zlatni galeb“ na Festivalu „Melodije hrvatskog Jadrana“
• 2001. godine pesma „Dalmatinske suze“ osvojila nagradu „Zlatni galeb“ na Festivalu „Melodije hrvatskog Jadrana“
• 2002. godine pesma „AHOJ“ pobedila na Festivalu „Melodije hrvatskog Jadrana“
• 2002. godine pesma „Potonit ću u mrak“ osvojila drugo mesto na međunarodnom festivalu mediteranske pesme „Megahit“ u Turskoj
• 2004. godine pesma „Svit je luda balota“ osvojila prvo mesto na „Ohridfestu“
• 2005. godine pesma „Ružo moja bila“ osvojila prvo mesto na „Splitskom festivalu“
• 2005. godine pesma „Ružo moja bila“ osvojila prvo mesto na Festivalu „Sunčane skale“ u Herceg Novom
• 2005. godine pesma „Lipo misto“ osvojila pet nagrada na „Kninfestu“
• 2005. godine pesma „Ne šalji lađe“ proglašena pesmom godine po izboru slušalaca na Radijskom festivalu u Srbiji
• 2006. godine pesma „Tiše kuca srce moje“ osvojila prvo mesto po izboru publike na „Festivalu dalmatinske šansone“ u Šibeniku
• 2006. godine pesma „Da me pojubiš“ osvojila nagradu „Srebrno jedro publike“ na Festivalu zabavne muzike „Split `06“
• 2007. godine pesma „Dica“ osvojila prvo mesto po izboru publike na „Festivalu dalmatinske šansone“ u Šibeniku
• 2007. godine pesma „Vitre moj“ osvojila dve nagrade na „Hrvatskom radijskom festivalu“
• 2011. godine Goran Karan je dobio nagradu „Zlatni mikrofon dijaspore“