Freddie Mercury (Fredi Merkjuri)

Biografija

Freddie Mercury je bio britanski rok pevač, tekstopisac i producent. Rođen je 5. septembra 1946. godine u Zanzibaru. Preminuo je 24. novembra 1991. godine u Kensingtonu.

Smatra se jednim od najvećih pevača u istoriji pop-rok muzike, te je bio poznat po svojim nastupima i vokalnim sposobnostima.

Najpoznatiji je kao vodeći pevač grupe Kvin (Queen) za koju je napisao mnogobrojne hitove. Neki od njih su „Bohemian Rhapsody“, „Killer Queen“, „We Are the Champions“ i „Somebody to Love“.

Pored rada u grupi imao je i solo karijeru, a ostvario se i u ulozi producenta tako što je stvarao muziku za druge umetnike.

Mercury je 2002. godine dospeo na 58. mesto BBC liste „100 najvećih Britanaca“. Šesnaest godina kasnije snimljen je film o pevaču, kao i grupi Queen, nazvan „Bohemian Rhapsody“, koji je postao najunosniji muzičko-biografski film svih vremena.

Detinjstvo

Njegovo pravo ime je Farrokh Bulsara. Rođen je u Stoun Taunu u tadašnjem Zanzibaru, danas poznatom pod imenom Tanzanija.

Njegovi roditelji, Bomi i Jer Bulsara su bili Parsi iz regije Gudžarat , tadašnje provincije Bombaja u Britanskoj Indiji. U Zanzibar su se preselili kako bi Bomi mogao da radi kao trgovac. Budući da su bili Parsi, po veroispovesti su bili zaratustrizamci.

Mercury je imao i mlađu sestru, Kashmiru Bulsara (Kašmira Bulsara). Kako je Zanzibar tada bio pod britanskom kontrolom, Freddie je rođen kao britanski građanin.

Veći deo detinjstva je proveo kod rodbine gde je pohađao i časove klavira. S osam godina je krenuo u školu St. Peter  u blizini Bombaja. Četiri godine kasnije je oformio bend The Hectics koji je prvenstveno izvodio rokenrol pesme. U to vreme sebe je prozvao Freddie.

Posle osnovne škole pohađao je srednju školu St. Mary u Mombaju. U roditeljsku kuću u Zanzibaru se vratio 1963. godine.

Samo godinu dana kasnije, zajedno sa porodicom je pobegao iz Zanzibara kako bi izbegao nasilje potaknuto revolucijom za nezavisnost u kojoj je na hiljade Indijaca i Arapa ubijeno. Preselili su se u malenu kuću u Engleskoj.

Pošto je završio studije umetnosti na fakultetu Isleworth Polytechnic u Zapadnom Londonu, Mercury je upisao umetnost i dizajn na koledžu Ealing Art, koji je završio 1969. godine.

Ubrzo posle završetka školovanja, Freddie se pridružio nekolicini bendova, te je pored sviranja prodavao i polovnu odeću po Londonu, sa devojkom Mary Austin (Meri Ostin).

U aprilu 1970. godine je osnovao bend po imenu Smile sa gitaristom Brianom Mayom (Brajan Mej) i bubnjarem Rogerom Taylorom (Rodžer Tejlor). Godinu dana kasnije, pridružio im je se basista John Deacon (Džon Diken).

Iako članovi grupe nisu bili za to, Freddie je bend nazvao Queen. U to vreme je i službeno promenio prezime u Mercury. Zanimljivo je da je on dizajnirao i prepoznatljiv grb i logo benda, tako što je spojio sve znakove Zodijaka članova grupe.

Karijera

Najpoznatiji je po svojoj ulozi frontmena grupe Queen, sa kojom je radio od 1971. do 1990. godine. Osim što je njegov glas osvojio publiku rasponom od čak četiri oktave, očaravao je i načinom izvođenja na sceni.

Pored toga što je bio izvanredan pevač, na koncertima je svirao i klavir, a ponekad bi izveo i neku pesmu na gitari.

Napisao je 10 od 17 pesama koje su se našle na albumu „Najveći hitovi grupe Queen“. Najpoznatije od njih svakako su „Bohemian Rhapsody“, „We Are the Champions“ i „Crazy Little Thing Called Love“.

Mercury je 2003. godineposthumno uvršten u Dvoranu slavnih tekstopisaca, a dve godine kasnije posthumno je dobio nagradu „Ivor Novello“ za „Zapanjujuću kolekciju pesama“, koju dodeljuje Britanska akademija tekstopisaca, kompozitora i autora.

Najistaknutiji deo njegovog stvaralačkog procesa bila je količina žanrova koje je mešao. Neki od njih su progresivni rok, gospel, disko muzika i metal.

Sam je izjavio kako ga je na to uvek poticala želja za promenom, kao i susretanje sa raznim vrstama muzike. Neke od njih su indijska, američka i britanska.

Pored toga što je uzimao inspiraciju iz pozorišta i filma za pisanje pesama, neobično je da su njegove kompozicije bile veoma kompleksne, često sastavljene iz pregršti akorda i strofa. Iako je Mercury bio izuzetan kompozitor, neretko je govorio kako jedva ume da čita note. Većinu pesama napisao je na klaviru.

Freddie je bio prepoznatljiv po svojim nastupima uživo, koje je često izvodio na stadionima širom sveta. Posedovao je izuzetno teatralan način izvedbe koji je poticao publiku na učešće u velikoj meri.

Njegov glavni rekvizit bio je pokvaren stalak za mikrofon koji je jednom prilikom slučajno pokidan, nakon čega je pevač shvatio da ga može koristiti na milion načina.

Jedan od njegovih najupečatljivijih nastupa sa grupom Queen dogodio se u Lajv Ejdu 1985. godine. Taj njihov koncert je kasnije ocenjen kao najveći nastup uživo u istoriji rok muzike.

Isečci sa nastupa su prikazani na televizijskom programu „The World’s Greatest Gigs“, a pevačev snažan i izdržljiv glas za vreme a kapela dela pesme prozvan je „notom koja se čula širom sveta“.

Freddie je tokom karijere održao oko 700 koncerata širom sveta sa grupom Queen. Bili su prvi bend koji je svirao na južno-afričkim stadionima, oborivši svetski rekord za „Najveću posećenost“, 1981.  godine na Morumbi stadionu u Sao Paulu.

Pet godina kasnije, održali su koncert u Budimpešti na koji je došlo preko 80 hiljada ljudi, zbog čega je to postao jedan od najvećih nastupa ikad održanih u Istočnoj Evropi.

Pevačeva poslednja izvedba uživo sa grupom Queen dogodila se 9. avgusta 1986. godine u Knjuvort parku u Engleskoj. Na koncertu je bilo oko 160 hiljada ljudi.

Iako je kao mali pohađao časove klavira, najviše je voleo muziku sa zvucima gitare, zbog čega je po preseljenju u London počeo da uči i da je svira.

Neki od njegovih najdražih grupa bile su The Beatles, Led Zeppelin i The Who. Sarađivao je sa velikim imenima, među kojim su bili i Fred Mandel (Fred Mendel), sa kojim je radio na solo karijeri, Morgan Fisher (Morgan Fišer), Mike Moran (Majk Maran) sa kojim je sarađivao u studiju i Spike Edney (Spajk Idni) koji mu je pomagao oko koncerata.

Mada je odlično svirao sve vrste klavijatura, Mercury nije voleo da se hvali svojim umećem. S vremenom je sve manje svirao te instrumente na bini, budući da je želeo da se kreće za vreme nastupa i ima interakciju sa publikom.

Pored muzičke karijere koju je izgradio za vreme rada grupe Queen, Freddie je bio poznat i po samostalnoj karijeri tokom koje je izdao dva albuma i nekoliko singlova. Iako njegove pesme nisu bile toliko uspešne koliko one iz grupe, oba albuma su dospela u top deset na britanskoj muzičkoj lestvici.

Njegov prvi solo projekat desio se 1972. godine dok je Queen snimao svoj debitantski album. Naime, Freddie je pod pseudonimom Larry Lurex (Leri Lureks) snimio pesme „I Can Hear Music“ i „Goin’ Back“ za pevača Robina Geoffreya Cablea (Robin Džefri Kejbl).

Jedanaest godina kasnije radio je na obradi pesme „Love Kills“ koja se našla kao naslovna pesma filma „Loaded Weapon 1“. Pesma je prvobitno korištena kao saundtrek za film „Metropolis“, te je dospela na deseto mesto britanske muzičke lestvice.

Mercury je 1987. godine snimio i pesmu „Hold On“, koja je korištena u filmu „Zabou“.

Pevačeva dva samostalna albuma su „Mr. Bad Guy“, izdat 1985. godine i „Barcelona“ nastao tri godine kasnije. Prvi projekat dospeo je u top 10 britanske muzičke lestvice.

Obrada singla sa albuma nazvana „Living on My Own“ je 1993. godine, posthumno dospela na prvo mesto britanske lestvice singlova. Ona mu je posthumno donela i nagradu „Ivor Novello“ koju dodeljuje Britanska Akademija tekstopisaca, kompozitora i autora.

Karakteristično za ovaj album jeste upotreba sintisajzera, koji Freddie nikada nije koristio u radu sa grupom Queen.

Album „Barselona“ je snimio sa španskom soprano pevačicom Montserrat Caballe (Monserat Kabalje). Na njemu se našla mešavina pop muzike i opere.

Iako je album bio uspešan u pogledu prodaje, mnogi kritičari nisu znali kako da ga ocene. Neki su ga čak prozvali najbizarnijim albumom godine.

Naslovna pesma sa albuma je dospela na osmo mesto u Velikoj Britaniji, a bila je hit i u Španiji. Postala je službena himna Letnjih olimpijskih igara 1992. godine, godinu dana nakon pevačeve smrti. Caballe ju je izvela uživo za vreme ceremonije, kao i 1999. godine, pred početak UEFA finala Lige šampiona u Barseloni.

Pored dva solo albuma, Mercury je izdao i nekoliko singlova koji su bili zapaženi. Jedan od njih je obrada hita „The Great Pretender“ grupe The Platters, koja je dospela na peto mesto britanske muzičke lestvice 1987. godine.

U septembru 2006. godine, povodom njegovog 60. rođendana u Velikoj Britaniji je objavljena kompilacija njegovih najpoznatijih pesama. Ovaj album je dospeo na deseto mesto muzičke lestvice u toj zemlji.

U periodu od 1981. do 1983. godine, Freddie je snimio nekoliko pesama sa kraljem pop muzike, Michaelom Jacksonom (Majkl Džekson). Neke od njih su demo verzija „State of Shock“, „Victory“ i „There Must Be More to Life Than This“.

Ni jedna od pesama nije službeno objavljena nakon nastanka, iako postoje snimci iz studija. Pevač je dodao solo verziju treće pesme na svoj debitantski album, a kasnije ju je obradila grupa Queen, te objavila na njihovom albumu „Queen Forever“ iz 2014. godine.

Pored rada sa Jacksonom, Mercury je snimio i pesme „Enough Is Enough“, „Love is the Hero“ i „Lady With a Tenor Sax“, za druge umetnike.

1987. godine je doneo odluku da više neće izvoditi koncerte uživo, te tako jedan od njegovih poslednjih nastupa bio u mjuziklu „Time“, za koji je izveo pesmu „In My Defence“.

Poslednji album sa grupom Queen je snimio 1991. godine, a nazvan je „Innuendo“. Na njemu su se našle i dve legendarne pesme – „The Show Must Go On“ i „These Are the Days of Our Lives“ za koju je snimljen i spot, što je pevačevo poslednje pojavljivanje pred kamerama.

Privatni život

Tokom ranih sedamdesetih godina, Freddie je bio u vezi sa Mary Austin sa kojom je živeo u Londonu. Nekoliko godina kasnije započeo je aferu sa producentom „Electra Recordsa“, te je nakon priznanja svoje seksualnosti njihova veza završena.

Ostali su bliski prijatelji, a pevač je čak nekoliko puta izjavio kako se niko ne može meriti sa Austin, te da je za njega njihova veza bila kao brak. Napisao je nekoliko pesama o njoj, od kojih je najistaknutija „Love of My Life“, ona mu je izabrala kuću u kojoj je živeo do kraja života, a on je čak bio kum njenom najstarijem sinu Richardu (Ričard).

U toku osamdesetih godina kružile su glasine kako je pevač u vezi s austrijskom glumicom, Barbarom Valentin (Barbara Valentin), iako je to Mercury demantovao. U to vreme, Freddie je bio u vezi sa Nemcem po imenu Winfried Kirchberger (Vinfrid Kiršberger).

Mercury je 1985. godine uplovio u ozbiljnu vezu sa frizerom Jimom Huttonom (Džim Haton) sa kojim je živeo poslednjih šest godina svog života. U testamentu je svoju kuću u Londonu ostavio Mary, iako je na samrtnoj postelji pored njega bio Jim.

Bio je blizak prijatelj sa Kennyjem Everettom (Keni Everet) koji mu je pomogao u karijeri tako što je njegovu pesmu „Bohemian Rhapsody“, uprkos sumnjama da će postati popularna zbog svoje dužine, pustio na radiju, te je tako promovisao. Jednom prilikom ju je pustio čak 36 puta u jednom danu.

Tokom sedamdesetih godina su postali nerazdvojni. Everett je pevaču bio mentor. Zajedno su uživali u noćnom životu Londona, istraživali svoju seksualnu orijentaciju i koristili droge.

Ipak, njihovo prijateljstvo je okončano 1985. godine, kada su se posvađali upravo oko droge, te nakon što je Mercury javno podržao njegovu ženu koja je napisala biografiju o Jimu. Četiri godine kasnije, nakon što im se obojici pogoršalo zdravstveno stanje, uspeli su da se pomire.

Iako Mercury nikada nije skrivao svoju seksualnost, nije voleo da se opravdava i da objašnjava svoj način života medijima.

Njegovi nastupi, ponašanje i način oblačenja bili su za javnost sigurni znaci da je homoseksualnost, iako to sam pevač nikada nije potvrdio.

Kasnije se u raznim biografijama navodilo da je bio biseksualac, jer je uživao u društvu muškaraca, ali je imao veze i sa ženama, od kojih je najistaknutija Mary Austin, često opisana kao ljubav njegovog života.

Prema rečima njegovog partnera, Jima Huttona, pevaču je sida dijagnostikovana u aprilu 1987. godine. Iako su ga novinari stalno vraćali na tu temu, budući da su neki od pevačevih ljubavnika takođe imali istu bolest, Freddie, kao i svi njegovi bliski ljudi su oštro demantovali glasine o bolesti.

Glasinama su doprineli njegov vidno drugačiji fizički izgled, nedostatak koncerata grupe i njegovo pojavljivanje na bini 1990. godine, kada je zajedno sa članovima benda došao da preuzme nagradu „Brit“ za „Neverovatan doprinos muzici“.

Medijska pažnja postala je toliko strašna da je pevač retko izlazio sa svog imanja u Londonu. Čak i u poslednjim danima života, njemu bliski ljudi tvrdili su da je bio pozitivan, srećan i željan da snimi što više pesama pre smrti.

Kada više nije mogao da ustane iz kreveta obilazili su ga Mary Austin i prijatelji, a Hutton je sve vreme brinuo o pevaču.  Mercury je odbijao lekove protiv bolova, te je 22. novembra 1991. godine nazvao svog menadžera kako bi dao izjavu za javnost povodom svog stanja. Ona je objavljena naredni dan.

U večernjim satima, 24. novembra 1991. godine, samo dan nakon obraćanja javnosti, pevač je umro na imanju u Londonu. Uzrok smrti bila je upala pluća, nastala zbog posledica side.

Sahrana je održana tri dana kasnije. Prisustvovali su samo njegovi roditelji i 35 bliskih prijatelja, kao i zarastrustizamski sveštenik. Njegova želja je bila da bude kremiran, te da pepeo preuzme Mary Austin i nikome ne kaže gde ga je zakopala.

Vanjski zidovi njegovog imanja postali su spomenik rokenrol muzike, te mesto koje njegovi obožavaoci posećuju i danas kako bi ostavili poruke, grafite ili pisma.

Biografija „Freddie Mercury, the Untold Story“ objavljena je 2000. godine.

Njegova smrt u velikoj je meri uticala na popularnost i zaradu benda. Njihov album „Greatest Hits“ je najprodavaniji album svih vremena u Velikoj Britaniji. Pesme „Bohemian Rhapsody“ i „ We Are the Champions“ su izglasane kao najbolje pesme svih vremena, te su uvrštene u „Grammy dvoranu slavnih“ 2004. i 2009. godine.

1995. godine, izašao je album grupe Queen na kome pesme izvodi i Freddie Mercury. U Švajcarskoj je sagrađen kip od čak tri metra u čast ovog pevača. Javnosti je predstavljen 25. novembra 1996. godine, a na ceremoniju su došli pevačev otac, Montserrat Caballe i članovi benda.

Svake godine od 2003. obožavaoci se okupljaju ispred kipa u septembru kako bi odali počast pevaču.

Budući da je Freddie Mercury prva rok zvezda koja je umrla od side, njegova smrt predstavlja važan događaj u istoriji ove bolesti.

U aprilu 1992. godine, članovi grupe Queen su osnovali Fondaciju „The Mercury Phoenix“, te organizovali koncert „The Freddie Mercury Tribute“ kojim su želeli podići svest o ovoj bolesti, slaviti život i ostavštinu pevača, te prikupiti novac za istraživanja side, koje je sprovedeno 20. aprila 1992. godine.

Od tada je organizacija skupila na milione funti za razne humanitarne organizacije posvećene borbi protiv side.

Koncert u čast pevača održan je na stadionu Vembli u Londonu, a posetilo ga je 72 hiljade ljudi, kao i brojne poznate grupe, poput Metallice, Def Lepparda, Guns N’ Rosesa, U2 i drugih. Koncert je prenošen uživo u 72 države sveta, a procenjuje se da ga je pratila milijarda ljudi.

Diskografija

Solo karijera

• 1985. Mr. Bad Guy
• 1988. Barcelona

Sa grupom Queen

• 1973. Queen
• 1974. Queen II
• 1974. Sheer Heart Attack
• 1975. A Night at the Opera
• 1976. A Day at the Races
• 1977. News of the World
• 1978. Jazz
• 1980. The Game
• 1980. Flash Gordon
• 1982. Hot Space
• 1984. The Works
• 1986. A King of Magic
• 1989. The Miracle
• 1991. Innuendo
• 1995. Made in Heaven

Izvori

• https://www.britannica.com/biography/Freddie-Mercury
• https://web.archive.org/web/20110810151824/http://www.inoutstar.com/news/Freddie-Mercury-real-name-Farrokh-Bulsara-1876.html