Ejmi Vajnhaus (Amy Winehouse)

Biografija

Amy Jade Winehouse je bila engleska kantautorka. Rođena je 14. septembra 1983. godine u Londonu. Preminula je 23. jula 2011. godine u rodnom gradu.

Bila je poznata kao umetnica sa neobičnim glasom i zanimljivim načinom mešanja žanrova. Prvi album je izdala 2003. godine pod imenom „Frank“. Bio je nominovan za nagradu „Mercury“. Tri godine kasnije izdala je „Back to Black“ koji je osvojio pet nagrada „Grammy“, zbog čega je Amy postala prva Britanka koja je osvojila toliki broj priznanja.

Winehouse je osvojila tri nagrade „Ivor Novello“ koje dodeljuje Britanska akademija kompozitora, tekstopisaca i autora. Pored toga, osvojila je nagradu „Brit“ za „Najbolju britansku umetnicu“ a nominovana je i za „Najbolji britanski album“.

Umrla je zbog trovanja alkoholom u 27. godini. Njen album „Back to Black“ je posthumno postao najprodavaniji album 21. veka u Velikoj Britaniji.

Detinjstvo

Njeni roditelji, Mitchell Winehouse (Mičel Vajnhaus) i Janis Seaton (Dženis Siton) su jevrejskog porekla. Njihova porodica je bila deo ruskih i poljskih emigranata koji su došli u London.

Amy je imala i starijeg brata, Alexa (Aleks). Živeli su u Londonu gde je pohađala Osnovnu školu „Osidge“. Osim toga, pohađala je i nedeljnu jevrejsku školu.

Rodbina sa majčine strane je obožavala muziku. Njeni ujaci su bili profesionalni džez pevači, a baka Cynthia (Sintija) je takođe bila pevačica. Svi oni uticali su na pevačicin interes za džez.

Njeni roditelji su se razišli kada je imala samo devet godina, nakon čega je živela sa majkom, a u posete je išla ocu i njegovoj devojci vikendima.

Baka Cynthia je 1992. godine predložila da Amy krene u školu Susi Earnshaw bi usavršila svoje glasovne sposobnosti. Pohađala je tu školu četiri godine, te je čak neko vreme bila deo rep grupe Sweet ’n’ Sour, nakon čega je zatražila instrukcije u pozorišnoj školi Sylvia Young.

Sa 15 godina je počela menjati škole, te je tako pohađala Mount School, Mill Hill, BRIT školu, Osidge JMI i Ashmole.

Karijera

Pošto je od brata uzimala gitaru kako bi svirala iz hobija, sa četrnaest godina je kupila svoju i počela da piše muziku. Ubrzo je počela da radi kako bi mogla da se izdržava, a prvi posao bio je posao novinara u World Entertainment News Network, kao i pevačice u lokalnom bendu Bolsha Band.

U julu 2000. godine je postala ženski vokal Državnog omladinskog džez orkestra, u koji je dovela Sarah Vaughan (Sara Vogan) i Dinah Washington (Dina Vašington).

Njen najbolji drug, soul pevač Tyler James (Tajler Džejms) je poslao demo snimke predstavniku Diskografske kuće „A&R“.

Winehouse je 2002. godine potpisala ugovor sa Produkcijskom kućom „19 Management“, te je zarađivala 250 funti sedmično. Dok ju je izdavačka kuća pripremala za nastupe, u muzičkoj industriji je ostala tajna, iako je bila regularna pevačica u klubu „Cobden“.

Darcus Beese (Darkus Biz) je za nju čuo slučajno, te na pitanje ko je ona, rečeno mu je da ne može da dobije odgovor. Budući da je Beese bio odlučan da joj ponudi ugovor, nekoliko meseci je istraživao ko je Amy.

Ipak, Winehouse je u međuvremenu već snimila nekoliko pesama, te potpisala ugovor s Izdavačkom kućom
„EMI“. Beese je upoznao Amy sa svojim šefom, Nickom Gatfieldom (Nik Gatfild), koji joj je obezbedio ugovor sa Produkcijskom kućom „Island izdavačkom“.

Debitantski album „Frank“ je svetlo dana ugledao u oktobru 2003. godine. Mnoge pesme je producirao Salaam Remi (Salam Remi) koji je u njih dodao mnogo džez zvuka. Osim dve obrade, Amy je pomogla u pisanju svih ostalih pesama.

Album je dobio pozitivne kritike, te su pevačicin glas uporedili sa Sarah Vaughan i Macy Gray (Mejsi Grej). Album se dobro kotirao na britanskoj muzičkoj lestvici, te je bio nominovan za nagradu „Brit“, a proglašen je i platinastim zbog odlične prodaje.

Kasnije 2004. godine je osvojila nagradu „Ivor Novello“ za „Najbolju savremenu pesmu“ koja se odnosila na prvi singl sa albuma, nazvan „Stronger Than Me“.

Album je nominovan i za muzičku nagradu „Mercury“. Iste godine je Amy nastupala na festivalu Jazzworld, V festivalu i internacionalnom džez festivalu u Montrealu.

Pored „Stronger Than Me“, na albumu su se našli i singlovi „Take the Box“, „In My Bad“, „You Sent Me Flying“ i „Pumps“.

Kao kontrast njenom prvom albumu, Amy je pronašla uticaj ženskih grupa iz pedesetih i šezdesetih kao inspiraciju za svoj sledeći projekat.

Pozvala je Dap-Kings da joj se pridruže u studiju i na turneji. U maju 2006. godine, demo verzije pesama „You Know I’m No Good“ i „Rehab“ su se pojavile na njujorškom radio šou „East Village Radio“.

Novi album se sastojao iz 11 pesama, te je zanimljivo da je završen u samo pet meseci. Skoro potpuno su ga producirali Remi i Mark Ronson (Mark Ronson).

Promocija albuma je ubrzo usledila, te je „Back to Black“ objavljen u oktobru 2006. godine. Odmah je zauzeo prveop mesto na muzičkoj listi „UK Albums Chart“, gde se zadržao do januara 2007. godine.

U Americi je dospeo na sedmo mesto lestvice „Billboard 200“. Bio je to najprodavaniji britanski album 2007. godine, budući da je prodat u preko 1.85 miliona primeraka u samo godinu dana.

Na albumu se našao veliki broj hit singlova. Prvi je nazvan „Rehab“. Pesma je dospela u top deset na muzičkim lestvicama i u Velikoj Britaniji i u Americi. Magazin „Time“ ju je proglasio najboljom pesmom godine.

Drugi singl s albuma, koji je postao glavni singl za album u Americi, „You Know I’m No Good“ je objavljen u januaru 2007. godine. On je dospeo na 18. mesto britanske muzičke lestvice, dok je naslovna pesma „Back to Black“, objavljena u aprilu iste godine dospela na 25. mesto.

Posebno izdanje albuma je objavljeno 5. novembra 2007. godine u Velikoj Britaniji. Bonus disk je na B strani imao retke snimke pesama uživo, kao i pesmu „Valerie“.

Istog dana izašao je i debitantski DVD nazvan „I Told You I Was Trouble: Live in London“. Na njemu se nalazi svirka uživo nastala u londonskom „Shepherd’s Bush Empireu“, kao i dokumentarac u trajanju od 50 minuta, koji govori o karijeri mlade pevačice u prethodne četiri godine.

Album „Frank“ je u Americi objavljen 20. novembra 2007. godine. Dobio je pozitivne kritike, te je dospeo na 61. mesto liste „Billboard 200“.

Pored toga što je radila na svom albumu, Amy je sarađivala i sa drugim umetnicima. Bila je gost na pesmi „Valerie“ Marka Ronsona, za album „Version“. Pesma je dospela na drugo mesto britanske muzičke lestvice, te je nominovana za nagradu „Brit“.

Winehouse se našla i na pesmi „B Boy Baby“ i albumu Missy Elliott (Misi Eliot), nazvanom „Block Party“.

Usledila je turneja posvećena promociji albuma koja je trajala do kraja 2006. godine. Pojavila se i na dobrotvornom koncertu „Little Noise Sessions“, kao i u emisiji „Jools Holland’s Annual Hootenanny“ na televiziji BBC.

Nakon završetka promocije, započela je još jedan niz koncerata tokom februara 2007. godine.

Na vlastiti zahtev, holivudski glumac Bruce Willis (Brus Vilis) je predstavio Amy pre njenog nastupa na dodeli MTV filmskih nagrada u Kaliforniji.

Tokom leta 2007. godine, nastupala je na letnjim festivalima „Isle of Wight“, „Lollapalooza“, „Virgin Music“ i drugima.

Ostatak turneje ipak nije dobro prošao. U novembru 2007. godine, na otvaranju turneje sačinjene iz 17 koncerata, u areni „National Indoor“ u Birmingemu, publika je izrazila svoje nezadovoljstvo pevačicom, vikanjem i bacanjem stvari na binu.

I ostali koncerti su slično završili, ponajviše zbog njenog konzumiranja alkohola. 27. novembra, Amy je objavila kako do kraja godine neće održavati nastupe, niti se pojavljivati u javnosti jer joj je lekar savetovao da uzme odmor.

U januaru 2008. godine, album „Back to Black“ je dospeo na prvo mesto evropske muzičke liste „Billboard Pan“, na kojem je ostao tri sedmice za redom.

Amy je 2. februara nastupala na dodeli nagrada „Brit“, gde je izvela pesmu „Valerie“ sa Markom Ronsonom, nakon čega je pevala „Love Is a Losing Game“.

Istog meseca je osvojila i nagrade „Grammy“ u kategorijama – „Ploča godine“, „Pesma godine“, „Najbolja izvedba izvođačice“ i „Najbolji pop album“.

Pored toga, album „Back to Black“ je nominovan za album godine. Amy je takođe osvojila i Grammy za „Najboljeg novog umetnika“, nakon čega je 2009. godine ušla u Ginisovu knjigu rekorda za „Najviše Grammy nagrada koji je osvojila britanska umetnica“.

Nakon dodele nagrada „Grammy“, prodaja albuma je porasla, te je „Back to Black“ dospeo na drugo mesto liste „Billboard 200“ u Americi, iako je prvobitno bio na sedmoj poziciji.

Posebno izdanje ovog albuma je dospelo na prvo mesto u Velikoj Britaniji u martu 2008. godine. Do 12. marta, album se prodao u 2.5 miliona primeraka, zbog čega je dospeo među 10 najprodavanijih albuma 21. veka u Velikoj Britaniji.

14. aprila iste godine, izašao je dokumentarac „Amy Winehouse – The Girl Done Good: A Documentary Review“. Na njemu se nalaze snimci ljudi bliskih pevačici koji pričaju o njenom detinjstvu i razvoju karijere.

Na dodeli nagrada „Ivor Novello“ u maju, Amy je postala prva pevačica koja j nominovana za glavnu nagradu, odnosno najbolju pesmu, muzički i lirski. Dobila je nagradu za „Love Is a Losing Game“, a nominovana je za „You Know I’m No Good“ i „Rehab“.

Winehouse je takođe nominovana za MTV evropsku nagradu u kategoriji „Čin godine“.

Uprkos upozorenjima bliskih ljudi, Amy je nastupala na festivalu „Rock in Rio Losboa“, koji je publika na kraju dobro prihvatila.

Pored toga, pevala je i na koncertu povodom 90. rođendana Nelsona Mandele, a sledeći dan na festivalu „Glastonburi“. Organizatori festivala su je obožavali jer je privlačila najveću publiku. Zbog toga je čitavo leto učestvovala na raznim festivalima.

U periodu od 2009. do 2011. godine, pevačicina izdavačka kuća je vršila jak pritisak na Amy da snimi treći album. Iako su postojale neke demo snimke, datum izdavanja albuma je stalno odgađan, uz objašnjene da Amy nije ni ulazila u studio.

Osim toga, njeni nastupi su s vremenom postajali sve kontroverzniji. Često je zaboravljala stihove pesama, kasnila i po sat vremena, te nastupala pod uticajem droge i alkohola, što se publici nije sviđalo.

Amy je 18. juna 2011. godine započela evropski deo turneje u Beogradu. Mediji su njen nastup opisali kao skandalozan, jer ju je publika vikom oterala sa pozornice. Objašnjeno je da nije bila u stanju da se seti u kojem je gradu, koje pesme treba da peva i ko su joj članovi benda.

Iako je dobro odradila nastupe u Istambulu i Atini, 21. juna je objavljeno kako su svi naredni koncerti otkazani, te da Amy uzima pauzu dok se „ne sredi“.

Poslednji pute se u javnosti pojavila 20. jula 2011. godine u Londonu, kako bi otpevala pesmu sa kumom Dionne Bromfield (Dion Bromfild). Dva dana kasnije je umrla.

Nakon njene smrti, prodaja pesama i albuma je skočila, kako u originalnom tako i u digitalnom formatu. Poslednja pesma koju je snimila bio je duet sa Tonyjem Bennettom (Toni Benet), koji se našao na njegovom albumu „Duets II“, objavljenom u septembru 2011. godine.

Njihova pesma „Body and Soul“ je objavljena 14. septembra iste godine, na MTV i VH1 televizijama, kako bi se obeležilo ono što je trebalo biti njen 28. rođendan. Pesma je dobila nagradu „Grammy“ za najbolji duet 2012. godine.

Album sa prethodno neobjavljenim materijalom nazvan „Lioness: Hidden Treasures“ je objavljen 6. decembra 2011. godine. Našao se na vrhu britanske muzičke lestvice, sa najvećom prodajom u prvoj sedmici objavljivanja, tokom čitave pevačicine karijere.

Našao se i na petom mestu američke lestvice „Billboard 200“ sa prodajom od 114 hiljada primeraka, zbog čega se smatra najprodavanijim albumom ove umetnice u Americi.

Njeno bogastvo 2008. godine je procenjeno na oko 10 miliona funti, zbog čega ju je magazin „The Sunday Times“ smestio na deseto mesto „Najbogatijih zvezda koji još nisu u tridesetim“.

Pored pevanja, Amy je imala i modnu liniju i svoju izdavačku kuću, nazvanu „Lioness Records“.

Njen otac je nakon smrti osnovao Fondaciju „Amy Winehouse“, kako bi pomogao u podizanju svesti o zavisnosti i štetnim uticajima alkohola. Nakon tragičnog događaja, izašla je i njegova knjiga „My Daugter Amy“, u kojoj priča kako je izgledao haotični život ove pevačice.

Privatni život

Amy je bila u vezi sa muzičarem Alexom Clareom (Aleks Klar) 2006. godine, nakon čega se vratila svom bivšem momku Blakeu Fielder-Civilu (Blejk Filder Sivil). Par se venčao 18. maja 2007. godine na Floridi.

Ovaj brak su obeležile brojne kontroverze. Često su bili nasilni jedno prema drugom, a kružili su i tračevi da je Blake odgovoran za to što se Amy počela drogirati.

Njihovi roditelji su brinuli da bi mogli zajedno da počine samoubistvo, čemu nisu pomogle ni njegove izjave da su se rezali kako bi olakšali bol od nekonzumiranja droge.

Par se razveo 28. avgusta 2009. godine, nakon čega je Amy započela vezu sa Joshom Bowmanom (Džoš Bouman), ali se uskoro pomirila sa bivšim mužem.

Pored zavisnosti od droge i alkohola, Amy se borila i sa poremećajem u ishrani, maničnom depresijom i samopovređivanjem.

Često je imala problema sa zakonom zbog konzumiranja droge, ali i nasilnih napada na muža ili obožavaoce. S obzirom na to da su je mediji pratili gde god je išla, Winehouse je od suda zatražila zabranu prilaska na sto metara, koju je i dobila 2009. godine.

Borila se i sa bolešću pluća koju je dobila zbog pušenja krek kokaina. Iako je imala samo 27 godina, njena pluća su radila samo 70 posto.

Na dan smrti u njenoj kući je član obezbeđenja koji je pratio njeno ponašanje. Iako je bio mamuran, izjavio je kako se ništa neobično nije dešavalo, osim da nije mogla da ustane kreveta.

U jednoj od njegovih provera primetio je da Amy ne diše, nakon čega je odmah pozvao hitnu pomoć. Pevačica je proglašena mrtvom po dolasku dva vozila hitne pomoći, 23. jula 2011. godine, u Londonu. Uzrok smrti bilo je trovanje alkoholom.

Sahranjena je 26. jula 2011. godine na Lejn groblju u Londonu uz prisustvo članova porodice i prijatelja. Mnoge poznate ličnosti, kao što je Kelly Osbourne (Keli Ozborn), Mark Ronson i Reg Traviss su takođe bili na ceremoniji. Budući da Amy nije ostavila testament, njeno imanje su nasledili njeni roditelji. Pevačica je naknadno kremirana.

Mnoge muzičke kolege su posvetili pesme ili albume pevačici. Neki od njih su Mark Ronson, grupa Green Day , U2, M.I.A, pevačica Adele (Adel), i drugi.

Pored toga, njen otac i majka su zasebno napisali knjige o njenom životu, te su novac od njihove prodaje donirali Fondaciji „Amy Winehouse“, kako bi pomogli žrtvama zavisnosti od droge i alkoloha.

Dokumentarni film o njenom životu, nazvan „Amy“. objavljen je 2015. godine. Tri godine kasnije snimljen je još jedan dokumentarac, ovog puta inspirisan njenim albumom „Back to Black“. Nazvan je „Amy Winehouse- Back to Black“.

Diskografija

Albumi

• 2003. Frank
• 2006. Back to Black

Singlovi

• 2003 – Stronger Than Me
• 2004 – Take the Box
• 2004 – In My Bed / You Sent Me Flying
• 2004 – Pumps / Help Yourself
• 2006 – Rehab
• 2007 – You Know I’m No Good
• 2007 – Back to Black
• 2007 – Tears Dry on Their Own
• 2007 – Love Is a Losing Game
• 2007 – Body and Soul
• 2011 – Our Day Will Come

Izvori

• https://www.biography.com/people/amy-winehouse-244469