Dragica Radosavljević Cakana

Biografija

Dragica Radosavljević Cakana je srpska pevačica izvorne, narodne i folk muzike, najpoznatija po pesmama „Moj golube“, „Osećam“, „Ej dragi, dragi“, „Ječam žela“,“Dole južno“,“Evo me opet“, „Crni biser“, „Lep kao Bog“ i drugima. Rođena je 17. novembra 1957. godine u Kosovskoj Mitrovici.

Od 19. godine živi i radi u Beogradu. Iz braka sa bivšim suprugom Borisom ima ćerku Mariju. Udata je za beogradskog advokata Nebojšu Negića. Par slobodno vreme provodi na imanju u Sremčici, naselju nedaleko od Beograda.

Iako je od detinjstva osvajala nagrade na takmičenjima pevača amatera, Cakana je popularnost stekla tek krajem osamdesetih godina prošlog veka.

Nastupajući prvo sa Kulturno-umetničkim društvom „Elektronska muzika“, a kasnije u „Loli“, dobila je priliku da sa Lepom Lukić krene na turneju kao predizvođač. Tada su je uočili drugi muzičari, pa su je često angažovali na svojim nastupima. Iako je bila poznata Beograđanima, u to vreme Jugoslavija nije znala za nju.

Posle pobede na festivalu „Prvi glas Srbije“ snimila je prvu ploču u izdanju Diskografske kuće PGP RTB. Sa te ploče se izdvojila pesma „Osećam“ koja je nadmašila popularnost samog izvođača.

Tek kada se pojavila u televizijskoj emisiji „Da pitamo zajedno“ publika je počela da povezuje pesmu sa pevačicom koja ju izvodi.

Iako se vrlo dobro snalazi u raznim žanrovima, od roka, popa i folka, najpoznatija je po interpretacijama srpskih izvornih pesama koje se danas, iako su ih mnogi izvodili, vežu uglavnom za ime Dragica Radosavljević Cakana.

U dosadašnjoj karijeri snimila je devet studijskih albuma, nekoliko kompilacija, te brojne singlove.

Detinjstvo, mladost i obrazovanje

Dragica Radosavljević Cakana je rođena 1957. godine u Kosovskoj Mitrovici. Njen otac je bio šumar, a majka domaćica. Ima jednu stariju i jednu mlađu sestru.

Do 1964. godine porodica je živela u Banjskoj, gde je njen otac tada radio, a potom su se preselili u Leposavić gde su živeli njeni stričevi i majčina porodica.

Obe porodice su ranije bile bogate. Njen deda je imao lanac prodavnica, ali je nakon krize ostao bez ičega. Uprkos tome porodica je veoma lepo živela, jer je očev posao bio izuzetno cenjen.

Ipak, porodičnu harmoniju narušio je događaj koji će svi dugo pamtiti. Naime, kada je Cakana imala dve godine naglo se razbolela i dobila visoku temperaturu. Pošto otac tada nije bio kod kuće majka ju je na rukama odnela u bolnicu u Kosovsku Mitrovicu koja je bila udaljena 15-ak kilometara od njihove kuće.

Lekari su kazali da ne znaju šta se dešava s devojčicom i poslali ih kući. Na putu prema Banjskoj majka je onemoćala i izgubila svaku nadu da će njenom detetu biti bolje. Ipak, Cakana se u mestu Joševik ipak probudila i, kako kaže, nekim čudom ostala živa.

Osnovnu školu pohađala je u Leposaviću. Taj period života ostao joj je u veoma lepom sećanju, jer je imala maštovito i fantastično detinjstvo, okružena porodicom, rodbinom i prijateljima uživala je u Leposaviću.

U toj varošicu tada su koncerte održavali poznati pevači poput Usnije Redžepove, Izvorinke Milošević, YU grupe i drugih.

Dar za pevanje nasledila je od majčine porodice. Njena majka je veoma lepo pevala, a njeni roditelji su svirali razne instrumente.

Cakana je još kao devojčica nastupala pred gostima porodice Radosavljević. Ipak, pošto je bila vrlo stidljiva krila se iza vrata kako je „publika“ ne bi videla. Kasnije se tokom godina opustila i rado je pevala pred drugima.

Prilika da nastupa pred širom publikom ukazala se još u osnovnoj školi. Učitelji su uočili njen dar pa je redovno predstavljala svoju školu na priredbama i drugim manifestacijama.

Sa 14 godina nastupila je na festivalu „Zlatni akord Kosova“ i odnela prvu nagradu. Kako kaže, novac koji je tada osvojila dala je roditeljima da renoviraju kupatilo.

Iako je sa takmičenja redovno donosila nagrade i uprkos činjenici da je svojim glasom oduševljavala mnoge, nikada nije pomišljala da će muzika da postane njeno glavno zanimanje.

U mladosti je igrala stoni tenis, a dugi niz godina je trenirala rukomet, prvo u školskoj sekciji, a kasnije u Ženskom rukometnom klubu „Ibar“ koji je vodio njen stric.

Posle završene osnovne škole upisala je srednju Hemijsku školu u Leposaviću. Premda su njeni afiniteti bili drugačiji, otac je nije puštao u srednju školu u nekom drugom gradu na Kosovu.

Kada je imala 17 godina prijavila se na audiciju za pevačicu u veoma popularnoj grupi Sedmorica mladih. Pozvali su je na kasting u Beograd. Iako se roditelji nisu slagali s njenom odlukom, pomogli su joj da se spremi i da se pojavi na kastingu u, tada novoj hali „Pionir“.

Izjavu kojom potvrđuje da je dobila odgovarajući honorar za učešće potpisala je na 16. spratu zgrade „Politike“ gde je u liftu upoznala reditelja Jovana Ristića koji joj je predvideo pobedu.

Na toj audiciji otpevala je pesmu „Dušo moja“ Kemala Montena i „Prijatelji stari gdje ste“ Tereze Kesovije. Kada ju je neko iz grupe upitao može li da otpeva nešto od Josipe Lisac izvela im je pesmu „Magla“.

Iako nije ni slutila da će pobediti, odlučeno je da Cakana i Vesna Jevrić budu nove pevačice koje će pratiti grupu Sedmorica mladih.

Uslov je bio da nastave školovanje, ali da će u Beogradu da dobiju stan gde će da borave, te da će nastupati na turnejama sa grupom. Iako je kasting odrađen i devojke izabrane, projekat nikada nije realizovan.

Cakana se vratila u Leposavić kako bi završila školu, a poziv od organizatora, niti objašnjenje šta se desilo nikad nije dobila.

Premda je imala želju da studira astrologiju ili književnost u Prištini, poslušala je oca i upisala Fakultet opštenarodne odbrane u Beogradu. Živela je u Studenskom gradu i radila razne poslove preko Omladinske organizacije. Među njima je bilo i čišćenje dvorana i sala, te toaleta u raznim ustanovama.

Dve godine nakon udaje za prvog supruga Borisa dobila je ćerku Mariju. Kada je Marija napunila godinu dana Cakana je počela da peva i radi u Kulturno-umetničkom društvu „Elektronska industrija“.

Karijera

U KUD-u Elektronska industrija upoznala je Ivana Milinkovića, koji je kasnije osnovao grupu Legende. Nakon nekog vremena prešli su u KUD „Lola“, a jedne prilike Ivan ju je zamolio da umesto njega nastupi kao predizvođač na nastupu Lepe Lukić.

Zbog ćerke je nerado pristala, ali pošto su se nastupi održavali u Beogradu, bila je često sa ćerkom, a vodila ju je i na svirke. Tada su je uočili i drugi poznati pevači iz toga vremena, pa su je mnogi zvali da nastupa sa njima.

U Novoj Gradišci upoznala je Usniju Redžepovu i njenog supruga Svetomira Šešića Šeleta koji je u to vreme bio muzički urednik Radio Beograda.

Šele, oduševljen njenim glasom ju je nagovorio da se prijavi na radijski festival „Prvi glas Srbije“. Predstavljala je Radio Kovin sa pesmom „Moj golube“ koju je na istom takmičenju pevala još jedna kolegica.

Cakana je osvojila prvu nagradu i dobila priliku da snimi prvi album u izdanju Diskografske kuće PGP RTB.

Na prvom albumu koji je PGP objavio 1991. godine našle su se pesme „Sto nemira“, „Neka čuje“, „Kajaćeš se“, „Dao mi te bog“, „Umreću ti“, a najviše pažnje je izazvala numera „Osećam“ koju su napisali Branko Gluščević i Radomir Rođa Raičević.

Iako su mnogi pevali tu pesmu niko nije znao ko ju izvodi sve dok se nije pojavila u televizijskoj emisiji „Da pitamo zajedno“ čija je urednica bila Lidija Habić. Tada je publika povezala pesme sa izvođačem koji je izvodi.

Često je nastupala sa Rođom Raičevićem, a jedan od tih nastupa ostao joj je u sećanju. Naime, ne znajući šta se slavi, pozvani su da uveseljavaju goste na proslavi razvoda braka. Kako sama Cakana kaže, bilo je to jedno opštenarodno veselje s interesantnim povodom kakvo do tada nije videla.

Godine 1993. snimila je drugi album pod nazivom „Rastanak“. Osim naslovne pesme, na tom albumu bile su i pesme „Što me ostavi“, „Da nemaš mene“, „Suze za kralj“, Doleti“, „Volela sam“ i druge.

Posebnu pažnju izazvala je narodna pesma „Moj golube“ sa kojom je pobedila na „Prvom glasu Srbije“, a koja je u njenoj interpretaciji doživela veliku popularnost. Iako su pre Cakane tu pesmu pevale i Merima Njegomir, kao i druge pevačice, Cakanina izvedba je publici najviše prijala.

Uprkos burnim vremenima koja su usledila nakon raspada bivše Jugoslavije, Cakana je redovno pevala širom Srbije i inostranstva. Izostali su nastupi u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj koje su tada bile zahvaćene velikim vihorom rata, a koji je zaustavljen tek 1995. godine.

Treći studijski album izdala je 1994. godine za Diskografsku kuću PGP. Album je snimila s Orkestrom Gorana Mitića s kojim je sarađivala nekoliko godina unazad.

Na njemu su bile pesme „Tri godine“, „Sibirski vetrovi“, „Šta je život“, „Nevoljo“, „Beli labude“ i druge. Cakana je snimila i izvornu pesmu „`Ajde Jano“ koja je bila popularna koliko i „Moj golube“.

Dve godine kasnije snimila je pop album „Ti si onaj koji pije“. Osim novih pesama na njemu su se našle pop pesme koje je snimila s grupom Zana, ali i Cakanine izvedbe tradicionalnih pesama „Milica jedna u majke“, „Ječam žela kosovka devojka“, „Žubor voda žuborila“, „Zapevala sojka ptica“ i druge.

Poučena prethodnim iskustvom pevačica je publici poklonila svoje verzije pesama koji su mnogi znali, a koji su s oduševljenjem prihvatili to što je ona uradila.

Iste godine izašao je njen novi album sa tradicionalnim pesmama. Osim gore navedenih na albumu su bile pesme „Oj, moja ružo rumena“, „Moj golube“, „Karanfil se na put sprema“, „`Ajde Jano“ i druge.

I to izdanje doživelo je veliki uspeh i dobru reakciju među publikom, pa je Cakana učvrstila svoju poziciju među najboljim pevačima narodne muzike.

Sledeće godine je na festivalu u Beranama prvi put izvela pesmu „Nostalgija“.

CD pod nazivom „Idi, idi“ snimila je i objavila 1998. godine. Na njemu je bilo 12 novih pesama, poput „Mnogo, majko, boli“, „Tamo bih ja“, „Jadi, jadi“, „Šta je bilo, to je bilo“, „Preleteše ptice lastavice“ i druge.

Sarađivala je sa kompozitorima i tekstopiscima poput Zorana i Nene Leković, Nele Jovanović, Radivoja Radivojevića i drugih.

Nakon toga započela je saradnju s Diskografskom kućom „ZAM“ koja je 2000. godine objavila njen novi album pod naslovom „Nek` si proklet“.

Osim naslovne, na njemu su bile pesme „Za mene“, „Nikada“, „Jug“, „Ledenica“, „Oteto – prokleto“ i druge. Uprkos kvalitetnim pesmama, album je imao slab tiraž. To se može ogledati i u činjenici da je „ZAM“ već tada bio u periodu stagnacije i pred gašenjem.

Uprkos višegodišnjoj diskografskoj pauzi, njeni koncerti širom sveta beležili su rekordnu posećenost. Nastupala je u Australiji, Americi, Kanadi kao i mnogim evropskim gradovima.

Pet godina nakon izlaska CD-a „Nek` si proket“, PGP RTS je izdao njen album „Vrata raja“. Sa njega su se izdvojile pesme „Idi“, „Vero i nevero, „Dole južno“, „Badava“, „Znam“ i druge. Na tom CD-u sarađivala je sa Dorijanom Šetinom i Banetom Opačićem koji su napisali većinu njenih pesama.

U periodu od 2006. do 2012. godine učestvovala je na brojnim festivalima.

Na Festivalu „Zlatiborska pesma“ koji je održan 2006. godine otpevala je pesmu „Lepo provešću se noćas“. Sa numerom „Imao, pa nemao“ je 2007. godine učestvovala na Festivalu „Dragiša Nedović“.

Iste godine je u Budvi otpevala pesmu „Ključ od ljubavi“ koju je napisao Ogi Radivojević. Na Festivalu narodne muzike „Dragiša Nedović“ u Kragujevcu pobedila je sa pesmom „Verujem“.

Produkcijska kuća „Grand“ je 2010. godine objavila je njen osmi studijski album pod nazivom „Cakana“. Osim deset novih pesama poput „Polovina“, „Verujem, „Kunem se“, „Ključ od ljubavi“, „Imao pa nemao“, na novom CD-u bile su i četiri obrade.

Na njemu je sarađivala i sa Ogijem Radivojevićem i Draganom Stojkovićem Bosancem. S obzirom da je po izlasku albuma dobila priliku da pesme promoviše u „Grandovim“ emisijama, ovaj CD je ostvario dobar tiraž, a publika je pesme odlično prihvatila.

Pesmu „Evo me opet, evo“ predstavila je na „Grand festivalu“ 2010. godine, a dve godine kasnije na istoj manifestaciji otpevala je pesmu „Sama“.

U periodu od 2011. do 2015. godine izdala je pet singlova – „Crni biser“, „Mlado grožđe“, „Lep kao Bog“ i „Anđeo“.

Devetim albumom ponovo se vratila tradicionalnom zvuku. Naime, PGP je 2017. godine izdao Cakanin CD pod naslovom „Svitanje“, na kome su pesme „Marijo, Deli Bela Kumrijo“, „More soko pie“, „Belo lice ljubam jas“, „Jovano, Jovanke“ i druge.

Cakana je njime pokazala da je izvorna, narodna ili tradicionalna muzika to što njenom glasu najviše odgovara, a da je publika zavolela svaku njenu interpretaciju.

Krajem 2017. godine publiku je obradovala novim singlom pod imenom „Ikona“ koji je premijerno predstavila u emisiji „Zvezde Granda Specijal“ na „Prvoj TV“. Pesma beleži brojne preglede na „Ju Tjubu“ („You Tube“).

Privatni život

Dragica Radosavljević Cakana rođena je 1957. godine u Kosovskoj Mitrovici. Živela je u Banjskoj i Leposaviću, a od 19. godine živi i radi u Beogradu.

Rano detinjstvo je provela u Banjskoj, a tinejdžerske dane u Leposaviću. Od malih nogu pokazivala je veliki talenat za muziku, a u srednjoj školi se izdvajala po zanimljivom i specifičnom načinu odevanja.

Nakon završetka srednje škole otišla je da poseti sestru u Makarskoj koja je u to vreme radila kao sezonski radnik.

Tu je upoznala Beograđanina Borisa koji je radio u Institutu Jaroslav Čeh. Igrali su stoni tenis i proveli nekoliko dana zajedno, a Cakana mu je obećala da će se javiti kada dođe u Beograd na studije.

To se i dogodilo, pa su vrlo brzo počeli intenzivno da se druže. Izlazili su u bioskop, pozorište i restorane, a s obzirom da su se veoma zavoleli odlučili su da se venčaju.

Ona je tada imala 19, a on 21 godinu. I njegovi i njeni roditelji oštro su se protivi tom braku, prvenstveno zbog toga što su bili veoma mladi. Ipak, na kraju su popustili pa su se Boris i Cakana venčali na Novom Beogradu.

U jednom intervjuu ispričala je kako je izgledao taj dan. Naime, ona je imala crnu haljinu sa srebrnim detaljima i crne čizme, a Boris je u žurbi obukao jednu crnu, a jednu plavu čarapu.

Venčali su se u krugu prijatelja i porodice i započeli zajednički život. Jedno vreme su živeli kod njegovih roditelja, a kasnije ih je Borisova kolegica s posla pozvala da žive kod nje. Ona je bila udovica i imala je troje dece, pa su joj novi prijatelji bili veoma dragi.

Dve godine nakon venčanja dobili su ćerku Mariju, koju od malena zovu Maja. Cakana je bila veoma vezana za ćerku, pa su provodile svaki trenutak zajedno sve dok ona nije krenula u školu. I Boris je, prema pevačicinom priznanju bio veoma brižan i pažljiv otac.

Dok je bila na turnejama, Cakana je mogla biti sigurna da su Boris i Maja dobro i da je sve u redu. Podržavao ju je u njenoj karijeri, ali je i sam zbog posla mnogo putovao. Zato su sve češće bili razdvojeni.

Posledice te razdvojenosti kulminirale su tek nakon 17 godina braka. Naime, kada je Maja imala 15 godina odlučili su da se razvedu.

Kako je Cakana kasnije ispričala, jedno veče su seli i uz čašu viskija o svemu razgovarali. Dogovorili su se da svako krene svojim putem, ali da njihova ćerka nikada ne ispašta zbog toga. Priznaje da, i nakon toliko godina ima veoma dobar odnos sa bivšim suprugom i njegovom novom porodicom.

Nakon nekog vremena na jednom druženju upoznala je advokata Nebojšu Negića. Povremeno su se sretali, ali nisu mnogo razgovarali. Sve do njenog polaska na turneju u Sjedinjene Američke Državame (SAD) kada joj je na jednoj zabavi priznao da će mu nedostajati.

Nakon povratka u Beograd počeli su češće da se viđaju, a godinu dana kasnije i da žive zajedno.

Osim stana na Novom Beogradu, par ima porodičnu kuću u Sremčici gde žive njegovi roditelji, te kuću u istoj ulici u Sremčici koje smatraju svojom oazom mira.

Kako pevačica kaže, povremeni boravci vikendom pomagali su joj da se oporavi od svakodnevne gužve i vreve u velikom gradu, pa su odlučili da spas pronađu u tom malom mestu. Kuću su sredili po vlastitom ukusu i tamo provode svaki slobodan trenutak.

Njena ćerka Maja, koja je takođe završila muzičku školu, odsek solo pevanje i violina, ne bavi se pevanjem. Udata je i ima troje dece, sina Uroša i ćerke Dunju i Mirku. Ona sa porodicom živi u Bukureštu.

Nebojša iz prvog braka ima tri ćerke Mariju, Anu i Ninu koje se, kako Cakana kaže, odlično slažu sa njenom ćerkom. Trude se da praznike provode zajedno na imanju u Sremčici.

Cakana i Nebojša važe za jedan od najskladnijih parova na srpskoj estradi. Njihov odnos nikada nije u negativnom kontekstu tema tabloida i žute štampe. Iako za sebe kaže da je emotivna i veoma temperamentna, Cakana naglašava da je sa svim svojim kolegama u korektnim odnosima.

Diskografija

Albumi

• 1991. Prvi glas Srbije
• 1993. Rastanak
• 1994. Cakana
• 1996. Ti si onaj koji pije
• 1998. Idi, idi
• 2000. Nek’ si proklet
• 2005. Vrata raja
• 2010. Cakana
• 2017. Svitanje

Kompilacije

• 1993. Cakana

Singlovi

• 2008. Bela haljina
• 2011. Crni biser
• 2012. Mlado grožđe
• 2014. Lep kao Bog
• 2015. Anđeo
• 2018. Ikona