Dragan Stojković Bosanac

Biografija

Dragan Stojković Bosanac je srpski harmonikaš, kompozitor, producent i aranžer. Rođen je 2. decembra 1953. godine u Sarajevu. Odrastao je u Konjicu, a od 70-ih godina živi i radi u Beogradu. Oženjen je Dunjom Stojković s kojom ima dvoje dece sina Aleksandra i ćerku Aleksandru.

Sarađivao je sa brojnim zvezdama narodne muzike, poput Halida Bešlića, Šabana Šaulića, Vesne Zmijanac, Nade Obrić, Biljane Jevtić, Šerifa Konjevića i drugih. Ipak, široj javnosti postao je poznat pre 2016. godine kao član žirija muzičkog takmičenja „Zvezde Granda“.

Radi kao muzički urednik u programskim akcijama Radio Beograda. Bio je autor i urednik emisije „Ide Mile“ koja je emitovana na Radio-Televiziji Srbije (RTS).

Detinjstvo i obrazovanje

Dragan Stojković je rođen 1953. godine u Sarajevu. Njegov otac Milun je bio oficir, a majka Milena domaćica. Milun je poreklom iz Leskovca, a Milena iz Šapca.

Vrlo brzo nakon njegovog rođenja porodica se preselila u Ulicu 10. hercegovačke brigade u Konjicu, gde je muzičar živeo sve do polaska na fakultet.

O Konjicu uvek govori sve najlepše, a u posebnom sećanju mu je ostala reka Neretva koja je protiče nedaleko do njihove porodične kuće u kojoj je voda bila toliko čista da su se jata riba okupljala na tom mestu, a mogla je i da se pije.

Sa ocem je iz dvorišta pecao, a dobro se seća prve ribe koju je upecao. Tada je zavoleo ribolov, kojim se bavi i danas. Za sebe kaže da je bio vrlo nestašno dete, ali da je bio poslušan.

Premda su ga, kako kaže, roditelji pripremali da bude lekar, pilot, pravnik ili bilo šta drugo što je on hteo da studira, Stojković je zavoleo muziku.

Još u petom razredu osnovne škole otac mu je kupio prvu harmoniku. Ljubav prema harmonici rodila se u jednom konjičkom restoranu, gde je nedeljom sa roditeljima dolazio na ručak i svirku. Priznaje da je mogao satima da mirno stoji i posmatra harmonikaša kako svira.

Prvu veću harmoniku otac mu je kupio u knjižari u Sarajevu. Imala je 38 basova. Već sledećeg dana naučio je da svira pesmu „Livadica okolo jasenje“ koju je pre toga slušao na radiju.

Dok su drugi dečaci pecali i igrali fudbal, on je svirao na balkonu porodične kuće. Komšiluk se okupljao da ga sluša, ali on nije obraćao pažnju, nego je svirao samo za sebe.

Ispočetka je u park na druženja sa prijateljima nosio harmoniku, ali kada su Bitlsi (The Beatles) postali popularni odlučio je da nauči da svira bas gitaru.

Kod kuće je na harmonici svirao narodnjake, a u gradu Indekse. Počeo je sa bas gitarom, a kasnije je počeo da svira i klasičnu gitaru i bubnjeve. Imao je svoj bend sa kojim je svirao na igrankama u Domu izviđača u Konjicu.

U Konjicu je završio osnovnu školu i upisao gimnaziju koja je u to vreme bila jedna od najboljih u Bosni i Hercegovini (BiH). Posebno se živo seća profesora srpsko-hrvatskog jezika Jure Blažića koji ih je naučio da govore književnim jezikom i da se pravilno izražavaju.

Njegov profesor muzičkog Sergije Beljajev osnovao je muzičku školu u Konjicu i hor „Djevojke sa Neretve“ koje je Stojković pratio na turnejama i takmičenjima.

Pošto je bio omiljen u društvu nazvan je „velikim poglavicom“. Kaže da se često zaljubljivao i da je bio osećajan, ali i da su mu devojčice uzvraćale te simpatije.

U gimnaziji je počeo da se zabavlja sa svojom sadašnjom suprugom Dunjom. Zajedno su 1974. godine krenuli na fakultet u Beogradu – Dunja na ekonomiju, a Dragan na pravo.

Ipak, nakon dve godine provedene na Pravnom fakultetu odlučio je da upiše Ekonomski fakultet na kojem je kasnije diplomirao.

Karijera

Muzičku karijeru u Beogradu započeo je svirajući u kulturno – umetničkim društvima. U KUD-u „Branko Krsmanović“ svirao je godinu dana. Kaže da je tu naučio dosta o stilovima u narodnoj muzici.

Nakon toga prešao je u KUD „Ivo Lola Ribar“, a posle je upoznao šefa orkestra violinistu Zorana Karanikolića. Nakon toga je svirao u KUD-u „Jedinstvo“. Ta iskustva su ga naučila šta je narodna muzika.

Godine 1977. ga su Mile Martinović i Dule Jovanović pozvali da sa njihovim orkestrom svira u hotelu „Jugoslavija“ u Beogradu. To smatra jednim od najlepših muzičkih iskustava.

U međuvremenu je upoznao Mileta M. Ilića, poznatijeg kao Mile Bas, te zajedno osnivaju Južni vetar. Tada je počeo da radi prve aranžmane, koji su potpisivani ne pod njegovim imenom, nego pod nazivom Južni vetar.

Sarađivao je s Miletom i svirao u „Jugoslaviji“ sve do 1981. godine kada je nakratko otišao u Sjedinjene Američke Države (SAD).

Kada se vratio u Beograd upoznao je ton-majstora Tahira Durhalića. Godine 1983. je sa Feridom Avdićem i svojim orkestrom snimio album pod naslovom „Ti si ta“, koja je prodata u oko 300 hiljada primerka. Članovi njegovog orkestra bili su bubnjar Vladimir Furduj Furda, basista Toma Milaković, gitarista Josip Boček i drugi.

Nakon Avdića sarađivao je sa Predragom Živkovićem Tozovcem, Milanom Babićem, Šabanom Šaulićem, Nadom Topčagić, Nadom Obrić, Vesnom Zmijanac, Halidom Bešlićem i svim velikim muzičkim imenima tog vremena.

Pravio je muzičke uvode koji su postali zaštitni znak pesmama, a uspeh tih numera može se ogledati i u činjenici da ih je Bosanac radio kao da radi za sebe, a ne za nekog pevača.

U jednom intervjuu priznao je da, kada je prvi put dobio priliku da uđe u studio nije razmišljao o materijalnim stvarima i novcu, nego o uspehu toga što radi.

Svirajući sa raznim orkestrima pomalo je uočavao šta im nedostaje, pa se potrudio da u svom orkestru dobije celinu koja će biti kompaktna, što su prepoznale velike zvezde narodne muzike u bivšoj Jugoslaviji.

Napravio je muziku i aranžman za velike hitove poput „Bolna ti ležim“ Nade Obrić, „Ne kunite crne oči“ Vesne Zmijanac, „Pola pola“ Dejana Matića i drugih. Muzički pečat je dao pesmama „Neću, neću dijamante“ i „Zanesen tom ljepotom“ Halida Bešlića“, „Ne plači, dušo“ i „Tebi ne mogu da kažem ne“ Šabana Šaulića i drugih.

Od ranih osamdesetih godina do danas aranžirao je preko 160 albuma, što je oko 1 600-1 800 pesama. Bosanac i dalje svira harmoniku, komponuje i aranžira, ali ga je šira javnost upoznala 2016. godine kada je prvi put postao član žirija u muzičkom takmičenju „Zvezde Granda“.

On sa svojim kolegama svake subote komentariše nastupe i pevanje mladih ljudi, koji sanjaju da će jednog dana da postanu muzičke zvezde.

Iako mnogi tvrde da je Bosanac jedan od najstrožih članova žirija, on se trudi da bude pravičan i pošten, te da na samom početku usmeri takmičara kako bi bio što bolji pevač. Ne libi se da iznese svoje mišljenje, a s obzirom na zavidnu muzičku karijeru, njegovo mišljenje je više nego relevantno.

Zaposlen je na Radio Beogradu kao muzički urednik u programskim akcijama. Učešće u kreiranju programa koji se zasniva na kvalitetnoj muzici smatra privilegijom.

RTS je 2016. godine počeo s emitovanjem emisije „Ide Mile“ čiji je urednik i autor Dragan Stojković Bosanac. U emisiji učestvuju po jedan gost i dva pevača, kao i mladi talenti.

Svi pevaju po jednu izvornu pesmu i jednu svoju pesmu, a kako kaže, ideja mu je bila prvenstveno očuvanje tradicije, pa tek promocija nove muzike.

Privatni život

Dragan Stojković Bosanac je rođen 1953. godine u Sarajevu, ali je veći deo detinjstva i mladosti proveo u Konjicu.

S ponosom se seća detinjstva u malom bosanskohercegovačkom gradu. Kada je maturirao sa svojom tadašnjom devojkom Dunjom, preselio je na studije u Beograd. Prvo je upisao Pravni fakultet, a dve godine kasnije je prešao na Ekonomski, gde je i diplomirao.

Živeo je u vojnom hotelu, svirao sa KUD-ovima, a kasnije sa raznim orkestrima. Godine 1977. je Dunja ostala u drugom stanju, te su se venčali i počeli da žive kod njenog strica u Beogradu. Ona je čuvala trudnoću, a Bosanac je radio.

Godine 1981. je nakratko otišao u Ameriku, a pošto su mu i roditelji iz Konjica doselili u Beograd, Dunja je sa sinom Aleksandrom prešla da živi kod njih.

28. oktobra 1986. godine dobili su ćerku Aleksandru koja se danas takođe bavi pevanjem, a nastupa pod nadimkom Džidža koji je dobila od oca.

Naime, Bosanac joj je često pevao pesmu „Oj djevojko džidžo moja“, pa se taj nadimak zadržao do današnjeg dana.

Aleksandra je završila srednju muzičku školu „Mokranjac“ i upisala Fakultet muzičkih umetnosti u Beogradu. Javnost ju je prvi put upoznala 2013. godine kada je bila jedna od takmičarki u „Zvezdama Granda“.

Sin Aleksandar je inženjer poljoprivede i radi u Poljoprivrednom kombinatu u Beogradu. Bosanac kaže da pomalo žali što nije podržao sinovu ambiciju da se bavi hevi metalom, jer se plašio da će pasti pod uticaj društva i da će da počne da konzumira drogu.

Na pitanje novinara kako je uspeo da, uprkos popularnost sačuva četrdeset godina dug brak sa Dunjom, Stojković odgovara da se razlog ogleda u činjenici da ona nije pokušavala da postigne popularnost kakvu ima on.

Iako je vrlo muzikalna, pevala je u horu, nije imala ambicije da se time bavi. Dodaje da je uvek imao podršku svoje supruge, te da je oduvek imala strpljenja za njegov posao i karijeru.

Bosanac kaže da nigde nije srećniji nego kada sa Dunjom sedne u auto i uputi se na neko putovanje.

Ističe da je srećan što su mu deca razvila ljubav prema dobrim ljudima koju su nasledili od majke i oca. Premda su rođeni u Beogradu, veoma su vezani za očev Konjic.

Muzičar kaže da na posao često putuje autobusom, te da subotom i nedeljom voli da sa Dunjom ode na pijacu gde kupuje mleko i sir od srpskih seljaka. U šali kaže da će, kada ode u penziju početi da se bavi politikom.