Dino Šaran

Biografija

Dino Šaran je bosanskohercegovački kompozitor, tekstopisac, gitarista i pevač benda Letu štuke. Rođen je 4. januara 1969. godine u Sarajevu. Jedan je od najznačajnijih muzičara u Bosni i Hercegovini, a osim što piše pesme za svoj bend, autor je brojnih pesama hrvatskih izvođača.

Detinjstvo i obrazovanje

Dino Šaran, iako trenutno živi na relaciji Zagreb – Sarajevo, rođen i odrastao u sarajevskom naselju Bistrik. Osnovnu školu i Školu primenjene umetnosti i dizajna završio je u rodnom gradu. Upisao je Pravni fakultet u Sarajevu, ali ga nije završio.

Njegovi roditelji su rodom iz Trebinja, a ima tri godine mlađeg brata Adnana, koji se takođe bavi muzikom. Adnan je od 1996. godine član sarajevskog benda Skroz.

Od detinjstva je voleo muziku. Prvu gitaru mu je kupila majka, te je dok je išao u osnovnu školu kratko pohađao kurs gitare. Časove je napustio jer su ga počele zanimati druge stvari, ali se, kako sam kaže, vratio da bi učestvovao u organizaciji izbora za Miss škole, kako bi se družio s devojčicama.

Ipak, bio je veoma sramežljiv, pa nije često nastupao, nego je radio muzičke aranžmane za školske priredbe.

Najlepša sećanja iz detinjstva vežu ga uz brata Adnana, koji je bio pod Dininim muzičkim uticajem. Iako su na početku slušali istu muziku, njihovi ukusi su s vremenom počeli da se razlikuju. Dok je Adnan slušao Stounse (The Rolling Stones), Dino je voleo Bitlse (The Beatles).

Kasnije je pisao pesme za svoj bend Letu štuke, ali i za druge lokalne bendove. U vojsci je bio član, a kasnije i šef orkestra. Priznaje da je bio jedini „priučeni“ šef orkestra, jer su svi pre i posle njega bili muzički obrazovani.

Šaran je tokom 1989. godine kratko živeo u Africi, a po povratku u Sarajevu, odlučio je da se preseli u Zagreb.

Karijera

Karijera Dine Šarana počinje 1986. godine kada je sa prijateljima osnovao bend Letu štuke. Prijatelji Admir Ajmetović (bubnjevi), Damir Terzić (gitara), Nedin Sinanović (bas) i Dino Šaran (vokal) su ubrzo nakon što su se okupili postali lokalna sarajevska koncertna atrakcija.

Ipak, uvek su se trudili da se distanciraju od čuvene sarajevske pop škole i tzv. novog talasa koji je tada „preplavio“ Sarajevo. Bend se od drugih razlikovao po laganim pop/rok aranžmanima, te dubokim tekstovima koje je Šaran pisao.

Ipak, pred kraj 80-ih i početkom 90-ih, članovi benda se razilaze, a Dino odlazi u Zagreb. Dvedesetih godina je svirao po zagrebačkim kafanama, a repertoar je bio raznovrstan – od Šarla Akrobate do Halida Bešlića i Tome Zdravkovića.

Šaran je 1997. godine počeo da piše pesme za druge. Ispočetka su to bile pesme koje je ranije napisao, pa ih dao nekom drugom pevaču, a nakon toga, pa i danas, pesme piše „po narudžbi“.

Sarađivao je s Crvenom jabukom, Severinom, Goranom Karanom, Vannom, Natali Dizdar, Lukom Nižetićem, Ninom Badrić, Edom Maajkom. Iz tih saradnji nastali su brojni hitovi.

Čak je i pesma „Mjesto za dvoje“ koja je postala jedan od najvećih hitova benda Letu štuke bila namenjena grupi Crvena jabuka.

Sarađivao je na pisanju muzike za srpski film „Nebeska udica“ koga je 2000. godine režirao Ljubiša Samardžić. Film je bio jugoslovenski kandidat za Oskara za najbolji film van engleskog govornog područja 2000. godine.

U međuvremenu je Dino odselio u Pariz kako bi sa Darkom Rundekom, Đanijem Pervanom i Cargo Orkestrom snimio singl „Sunce“.

Vrativši se u Sarajevu, 2005. godine sa bendom Letu štuke objavljuje prvi studijski album koji nosi naziv „Letu štuke“. Grupa je tada snimala u nešto izmenjenom sastavu.

Uz Dinu, kao autora tekstova i muzike i pevača, u bendu su bili Đani Pervan (bubnjevi), Samir Ćeremida (bas), Dejan Pejaković (gitara) i Duco Vranić (klavijature).

Sa tog albuma su se odmah izdvojile pesme „Minimalizam“, „Mjesto za dvoje“, „Signali“, „Grad bez boje“, „Pero Popacoder“ i druge. Kako sam Dino kaže, pesme za prvi album nastajale su u periodu od 15-ak godina.

Nakon toga usledili su brojni koncerti koji su bend, sasvim opravdano, „ustoličili“ među najkvalitetnije u BiH, pa i regionu.

Šaran je 2007. godine napisao muziku za seriju „Lud, zbunjen, normalan“ čiji je scenario napisao Feđa Isović, a režirao Elmir Jukić. Glavne uloge su tumačili Mustafa Nadarević, Senad Bašić i Muamer Kasumović.

Naredne godine Letu štuke objavljuju svoj drugi album „Proteini i ugljikohidrati“. Album je sniman u Holandiji, a vrlo brzo su pesme „Tesla“, „Bella Dona“, „Psycho“, „Mali“ i „Paranoja“ našle svoj put do radijskog etera i publike širom regiona.

Dino Šaran je 2010. godine napisao pesmu „Munja i grom“ s kojom je Vukašin Brajić predstavljao Bosnu i Hercegovinu na 55. takmičenju za pesmu E vrope u Oslu. BiH se našla u finalu i među 25 zemalja zauzela 17. mesto.

Bend Letu štuke je 2011. godine objavio album „Brojevi računa“ gde su hitovi postale pesme „Nikog nema tu“, „A kada boli“ i „Ljudi crne puti“. Bend je ostao veran svome stilu, s tim što je pesma „Nikog nema tu“ obogaćena dalmatinskim motivima.

Na koncertu u Sarajevu 2013. godine su predstavili singl „Zimnica“, međutim, godinu dana kasnije promenili su mu naziv u „Padaj“.

Potaknut velikim protestima koji su se u februaru 2014. održavali širom BiH, Šaran i ekipa, kao učesnici tog vida borbe za prava radnika i čoveka, dali su svoj doprinos tako što su pesmu posvetili upravo tome.

Pesma je postala svojevrsna himna tih protesta i doživela veliku popularnost. Dino je za ovu pesmu koristio i nekoliko stihova pesnika Duška Trifunovića…

„…S Vrela Bosne do Bentbaše,
kao da se nebo sliježe,
pada snijeg na snove naše,
padaj sniježe, padaj sniježe…“

Iako je podržao borbu naroda i poistovetio se s problemima koji more celo društvo, osudio je paljenje i devastiranje ustanova i svu destrukciju koja je pratila te proteste.

U maju 2017. godine Letu štuke objavljuju album „The Best of“, svojevrsnu kompilaciju 18 koncertnih i individualnih hitova.

Osim onih koje su obeležile prethodne albume, na poslednjem je publika mogla da uživa u pesmama „Ulice“, „Sunce“, „Sami“, „Šutiš“ i mnogim drugim. Na ovom albumu su, osim Šarana, radili Dejan Ostojić (bas gitara), Emir Jugo (gitara) i Bojan Ahac (klavijature).

Diskografska kuća „Menart“ je 2018. godine objavila novi album benda Letu štuke koji nosi naziv „Topla voda“.

Pored naslovne, na njemu su se našle i numere „Bože zdravlja“, „Ne poznajem“, „Supermarket“, „Kreten“ i druge. Pesmu „Zemlja gori“ snimili su sa bosanskohercegovačkim bendom Dubioza Kolektiv.

Diskografija

Osim što je napisao većinu pesama za Letu štuke, napisao je brojne pesme za druge izvođače. Najviše je sarađivao s bendom Crvena jabuka, te pevačicom Natali Dizdar.

Autor je muzike i tekstova pesama: „2 i 2… i ona mala barka“, „Boje kišnog neba“, „Četkica za zube“, „Dobro neka svira“, „Došla od Boga“, „Dvoje“, „Fura me“, „Gluho doba“, „Kad te jednom pitam“, „Lud za tobom“, „Mjeseče, reci“, „More“, „Ne šalji lađe“, „Nek’ ti je prosto“, „Ona mi se smije“, „Ponekad poželim“, „Principessa“, „Samo mi reci da (ljepotice mala)“, „Sanjam“, „Sunce“, „Sve što sanjam“, „Ti mi dušu uzimaš“, „Tvoga srca vrata“, „Tvojim željama vođen“, „Voli me, ne voli“, „Znam“ i drugih.

Otpevao je duet s Edom Maajkom „To se traži“, te učestvovao u snimanju njegovog albuma „Stig’o ćumur“ iz 2006. godine.

Privatni život

Dino Šaran u svojoj dosadašnjoj karijeri nije mnogo govorio o svom privatnom životu. U retkim intervjuima, kada, kako sam kaže, ima povoda da o nečemu govori, teme su, osim muzike i aktuelnih angažmana, a gde Dino vešto zaobilazi pitanja o sebi, teme koje se nameću su društvena situacija u BiH, regionu i svetu, politika, pa ponekad i religija.

Inspiraciju za pesme pronalazi u svakodnevnom životu, a životne situacije, brige i probleme, pa i one ljubavne, smatra svojim muzama.

Zato su pesme koje piše duboke, ali ne previše „otvorene“, jer ne otkrivaju slušaocima baš sve „na prvo uho“. Sam kaže da mu je lakše da piše o socijalnoj tematici, nego iskrene dubinske ljubavne pesme, jer je, kako kaže, teško pisati o intimi.

Na pitanja da li se od muzike ovde može živeti, odgovara da se od tog posla ne živi, nego od želje da se živi od muzike.

Sam kaže da veruje u Boga, ali da nije „praktikant religije“, te da su danas banke bogomolje, a ljudi prisiljeni da se mole pred bankomatima.

Ne smatra se paranoikom, ali smatra da u tzv „teorijama zavere“ postoji nešto što je istina koja se krije od naroda.

Takođe, ne smatra se pesimistom, nego realistom koji današnje stanje vidi kao „očigledno propadanje civilizacije i sveta kakvog poznajemo“. Pokriće za takav stav vidi u devizi da danas „profit upravlja ljudskim životima“.

U slobodno vreme mnogo čita, a najdraži pisac mu je Fjodor Mihajlovič Dostojevski. Osim njega, poštuje Krležu i Andrića.

Veliki je poštovalac života i dela naučnika Nikole Tesle, što se može zaključiti i iz jedne od njegovih pesama. Pesmu „Tesla“ Letu štuke su objavile na albumu „Proteini i ugljikohidrati“ iz 2008. godine.

Od kolega najviše ceni rad Branimira Džonija Štulića, nekadašnjeg frontmena grupe Azra. Odrastao je uz Azru, ali je slušao i Rolingstonse i Dejvida Bouvija, Ipak podržava i druge muzičare, a naročito mlade lokalne bendove iz Sarajeva.

Iako je napisao pesmu s kojom se BiH predstavila na Eurosongu 2010. godine ne ceni mnogo ovo muzičko takmičenje.

Štaviše, smatra da je „Eurosong sam od sebe ogavan kao manifestacija“, te da odavno više nema smisla jer se više niko ne seća ni jedne pesme pobednice u poslednje dve decenije.

Diskografija

Albumi sa bendom Letu štuke

• 2005. Letu štuke
• 2008. Proteini i ugljikohidrati
• 2011. Bojevi računa
• 2018. Topla voda

Singlovi i EP-ovi sa bendom Letu štuke

• 2005. Signali
• 2005. Sunce (ft. Rundek Cargo Orkestar)
• 2005. Pero Papacoder

Kompilacije sa bendom Letu štuke

• 2017. The Best Of