Šeril (Cheryl)

Biografija

Cheryl je engleska pop pevačica. Rođena je 30. juna 1983. godine u Njukaslu na Tajnu, u Velikoj Britaniji. Jedna je od najpoznatijih ličnosti na britanskoj sceni, kada je o pop kulturi reč. Javnosti je poznatija kao Cheryl Cole, budući da je bila u braku sa fudbalerom Ashley Cole (Ešli Kol), čije prezime je zadržala i nakon razvoda. U poslednje vreme, nastupa samo pod imenom Cheryl.

Detinjstvo

Cheryl Ann Tweedy (Šeril En Tvidi) je odrasla u naselju Voker i Hiton, u Njukaslu, zajedno sa ocem Garry Tweedy (Geri Tvidi) i majkom Joan Callaghan (Džoen Kalagan). Njeni roditelji su bili zajedno više od decenije, iako se nikada nisu venčali. Pored nje, dobili su još jedno dete, a Cheryl ima i dve polusestre i polubrata.

U svojoj knjizi, autobiografiji, Cheryl opisuje svoje detinjstvo lepim epitetima, iako donekle okruženo tamom. Naime, njen polubrat Andrew (Endru) je veoma rano postao kriminalac i narkoman, što je uticalo na celu porodicu. Pored toga, Cheryl je pretrpela i gubitak par prijatelja iz srednje škole zahvaljujući narkomaniji, te je odlučila da nikada ne krene tim putem.

Njeni roditelji su se razišli posle 11 godina, što zbog očevog neverstva, što zbog teške situacije u kojoj su se našli zbog sina Andrewa.

Budući da je oduvek bila zainteresovana za ples, Cheryl je sa četiri godine počela učiti tradicionalne dvorske plesove. Sa devet godina je počela pohađati The Royal Ballet letnju školu plesa, nakon čega se pojavila u raznim britanskim emisijama o plesu, kao što je Gimme Five. Cheryl se u mnogim intervjuima osvrtala na baletnu školu, ističući da je tada prvi put iskusila razliku između bogatstva i siromaštva, što u tako ranom detinjstvu nije dobro podnela.

Karijera

2002. godine Cheryl se prijavila na audiciju za televizijsku emisiji Popstars: The Rivals. Cilj emisije bio je stvoriti muški bend i žensku grupu koji bi se takmičili za prvo mesto na božićnoj britanskoj lestvici. Cheryl je na audiciji izvela pesmu „Have You Ever“, te je bila jedna od dvadeset takmičara koje su sudije Pete Waterman (Pit Vaterman), Louis Walsh (Luis Valš) i Geri Halliwell (Geri Halivel) pustili dalje.

Finalisti su izvodili numere svake subote naveče, te bi izvođač sa najmanje glasova publike bio diskvalifikovan, sve dok svaku grupu nije činilo po pet članova. Cheryl se dva puta borila za opstanak u emisiji, ali je 30. novembra 2002. godine izabrana za prvu članicu ženske grupe.

Tu su joj se pridružile Nadine Coyle (Nadin Kojl), Sarah Harding (Sara Harding), Nicola Roberts (Nikola Roberts) i Kimberly Walsh (Kimberli Valš), te odlukom publike nastaje grupa po imenu Girls Aloud.  Njihov prvi singl pod nazivom „Sound of the Underground“ dospeva na vrh božićne top liste, time pobedivši muški bend One True Voice.

Girls Aloud

Grupa je u maju 2003. godine objavila svoj prvi album Sound of the Underground, koji dospeva na drugo mesto muzičkih lestvica, te je kasnije te godine proglašen platinastim. Devojke su postale prepoznatljive po hitovima „I’ll Stand by You“, „Walk This Way“ i „The Promise“. Sa prvim i poslednjim albumom Out of Control dospevaju na prvo mesto britanske top liste „Album sa najviše hitova“, prodavši Out of Control u više od milion primeraka.

Zajedno stvaraju sedam albuma, te su bile nominovane za Brit nagradu čak pet puta, a 2009. godine je i osvajaju u kategoriji Najbolja pesma zahvaljujući singlu „The Promise“. Bogastvo grupe je u maju 2010. godine procenjeno na 30 miliona funti, a ulaze i u Ginisovu knjigu rekorda kao „Najuspešnija televizijska grupa“ 2007. godine.

Girls Aloud su osvojile brojne nagrade, ali svakako najvrednija bi bila za „Najprodavaniju britansku žensku grupu 21. veka“, sa više od 4.3 miliona prodatih singlova i 4 miliona albuma samo u Velikoj Britaniji.

2009. godine devojke odlučuju da naprave pauzu od rada u grupi kako bi se posvetile solo karijerama, obećavši da će već sledeće godine izdati novi album, ali to se nije ostvarilo.

Solo karijera

2008. godine Cheryl je zamenila Sharon Osbourne (Šeron Ozborn) na mestu sudije u petoj sezoni emisije The X Factor, radeći uz Simon Cowella (Sajmon Kauvel), Dannii Minogue (Deni Minog) i Louis Walsha. Dodeljena joj je ženska grupa sa kojom je i pobedila kada je Alexandra Burke (Aleksandra Burk) 13. decembra odnela prvo mesto.

Naredne godine dobija mušku grupu sa kojom takođe odnosi pobedu zahvaljujući Joe McElderry (Džo Mekelderi) koji postaje broj jedan 13. decembra 2009. godine. U sedmoj sezoni Cheryl, sa ponovno ženskom grupom, osvaja drugo mesto izgubivši od koleginice Dannii Minogue.

2011. godine pridružuje se Simonu i Pauli Abdul (Paula Abdul) kao sudija američke verzije The X Factor. Nakon samo tri sedmice priprema, Cheryl je napustila emisiju. Iako je Simon tvrdio da joj je dodelio mesto u osmoj sezoni britanskog šoua, njeno mesto zauzima Tulisa (Tulisa), a u Americi je to bila Nicole Scherzinger (Nikol Šerzinger).

To je ujedno bilo i prvo pevačicino pojavljivanje na američko tržište, na koje je planirala proširiti svoju karijeru, ali zbog jakog akcenta i razlike između dve kulture, to se nije dogodilo. U decembru 2012. godine, Cheryl je tužila producente američkog X Factora nakon čega je dobila nepoznatu sumu novca od producenata Blue Orbita.

Prvi solo nastup Cheryl je imala sa američkim reperom will.i.am (Vilajem) u pesmi „Heartbraker“ 2008. godine. Trebalo je da se u njegovom spotu pojavi kao plesačica, budući da je u serijalu „The Passions of Girls Aloud“ učila plesati ulični ples. Naknadno, will.i.am joj pruža priliku da mu peva pomoćne vokale na pesmi.
2009. godine počela je raditi na svom albumu, te je 26. oktobra objavila 3Words. Album je čak tri sedmice bio na prvom mestu britanskih top lestvica, a 6. novembra proglašen je i platinastim. Njen prvi singl „Fight For This Love“ postaje broj jedan u Velikoj Britaniji i Irskoj, a 2010. godine i u Danskoj, Norveškoj i Finskoj, nakon čega je i on proglašen platinastim.

Njen drugi singl „3 Words“ , na kojem peva sa reperom will.i.am,  je postao platinast, a treći „Parashute“  zlatan u Velikoj Britaniji.

U februaru 2010. godine Cheryl počinje sa radom na drugom studijskom albumu. Producirao ga je Wayne Willkins (Vejn Vilkins), a objavljen je 29. oktobra 2010. godine pod nazivom Messy Little Raindrops. Na albumu su gostovali August Rigo (Avgust Rigo), Dizzee Rascal (Dizi Raskal) i will.i.am, te i ovaj put on dospeva na prvo mesto muzičkih lestvica u Velikoj Britaniji, kao i na drugo u Irskoj.

Iako je dobio pomešane kritike, album postaje platinast 2011. godine a prvi singl „Promise This“ objavljen 24. oktobra 2010. godine postaje zlatan.

Cheryl dobija svoju emisiju 2009. godine na ITV, po imenu „Cheryl Cole’s Night In“. Zajedno sa voditeljkom Holly Willoughby (Holi Viloubi) ugošćavala je zvezde poput Rihanna (Rijana), Will Younga (Vil Jang) i Snow Patrol (Snou Patrol). Prvi dan prikaza privukao je više od pet miliona gledaoca širom sveta.

Od maja do jula 2010. godine, Cheryl je otvarala “THE END World Tour“ turneju grupe The Black Eyed Pease, kako po Velikoj Britaniji tako i drugim evropskim gradovima. Pored toga, u oktobru 2010. godine bila je gost Piers Morgana (Pirs Morgan) u emisiji „Piers Morgan’s Life Stories“, gde je otvoreno pričala o razvodu od fudbalera Ashley Cole, kao i o borbi sa malarijom. Emisiju je gledalo 7,2 miliona ljudi, što postaje rekord kada je reč o intervjuima.

U junu 2012. godine Cheryl izdaje treći studijski album A Million Lights. To je njen prvi album koji nije dospeo na prvo mesto muzičkih lestvica, kao i prvi album koji nije prodat u više od 100, 000 kopija. Prvi singl sa albuma „Call My Name“ je postao njen treći singl broj jedan, te singl koji je najbrže prodat u 2012. godini sa 417 hiljada kopija.

Kako bi promovisala album, Cheryl je krenula na turneju pod nazivom „A Million Lights Tour“. Turneja je započela 3. oktobra a završena je 17. nakon 11 nastupa, od kojih su dva bila u Irskoj, i jedan u Škotskoj. Uz svaki koncert održavala je i upoznavanje sa fanovima, odakle je sav novac od prodatih karata išao u dobrotvorne svrhe i njenu fondaciju „The Cheryl Cole Foundation“.

Iste godine Cheryl se vraća na The X Factor kao gost mentor, kako bi pomogla Barlow (Barlou) da izabere takmičare za pet javnih nastupa na takmičenju. Krajem novembra 2012. godine snimila je i prvi dokumentarac kao solo izvođač, pod nazivom „Cheryl: Access All Areas“, koji je privukao 811 hiljada gledaoca na ITV2 i 177 hiljada na +1.

Istog meseca, nakon puno spekulacija, devojke iz grupe Girls Aloud se ujedinjuju kako bi proslavile desetogodišnjicu postojanja, te 18. novembra snimaju povratnički singl „Something New“. Grupa je objavila i drugu kompilaciju najvećih hitova simboličnog naziva „Ten“, a 15. decembra objavljuju i dokumentarac „Girls Aloud: Ten Years at the Top“ koji je privukao 2,3 miliona gledaoca na Itivi1.

2013. godine grupa je započela turneju „Ten: The Hits Tour“, nakon koje je objavljeno da se članice grupe rastaju zauvek.

U junu 2014. godine Cheryl objavljuje četvrti studijski album Only Human. Zahvaljujući singlu „Crazy Stupid Love“ koji je opet dospeo na prvo mesto muzičkih lestvica, Cheryl postaje treća umetnica u Velikoj Britaniji sa četiri singla na prvom mestu, odmah posle Geri Halivel i Rite Ore (Rita Ora).

Sa izdavanjem drugog singla „I Don’t Care“ postaje prva britanska pevačica sa pet broj jedan singlova u istoriji.  Treći singl nije prošao kako je očekivano, te se smatra njenim najlošijim singlom do danas, po rezultatima prodaje.

2014. godine Cheryl se vraća na The X Factor, kao sudija u jedanaestoj sezoni. Nakon dvanaeste sezone, 2016. godine objavljuje da više neće učestvovati u emisiji, kako bi se posvetila svojoj muzičkoj karijeri. Pojavila se u 14. sezoni kao gost 2017. godine, i to kao savetnik samog Simon Cowella.

Cheryl je najavila peti studijski album koji bi trebao izaći početkom 2019. godine. Na njemu je sarađivala sa Naughty Boy (Noti Boj) i bivšom članicom Girls Aloud, Nicolom Roberts sa kojom je napisala svaku pesmu na albumu. Takođe, 2019. treba da se pojavi u BBC plesnom takmičenju „The Greatest Dancer“, gde će imati ulogu plesnog kapitena.

Ostali radovi

Cheryl je 2010. godine objavila svoju prvu knjigu „Through My Eyes“, koja pokazuje kako izgleda stvaralački proces jednog muzičara.  U oktobru 2012. godine, objavila je i autobiografiju pod nazivom „Cheryl: My Story“ koja govori o njenom razvodu, odnosu sa Simon Cowellom i odrastanju. Knjiga je do februara 2013. godine prodata u više od 275 hiljada kopija.

Cheryl je tema i mnogih neautorizovanih biografija, kao i knjiga koje se bave njenim ljubavnim životom. Pored toga, nakon razvoda od slavnog muža, bila je najprodavanija osoba na naslovnim stranama žute štampe.

Zajedno sa grupom Girls Aloud izdala je set veštačkih trepavica, a u avgustu 2014. godine i svoj prvi parfem pod nazivom „Storm Flower“.

Zajedno sa devojkama iz grupe je 2004. godine obradila pesmu „I’ll Stand By You“ za BBC fondaciju „Children In Need“. Isto to su ponovile i 2007. godine, ovaj put za fondaciju Comic Relief. 2009. godine Cheryl je učestvovala u Comic Relief dobrotvornoj kampanji  tako što je sa Kimberly Walsh i mnogim drugim kolegama planinarenjem došla do vrha Kilimandžara.

U februaru 2011. godine Cheryl je osnovala svoju fondaciju koja pomaže mladim ljudima iz njenog regiona. U septembru iste godine je išla u posetu britanskim vojnicima u Avganistanu, nakon čega je prozvana „Srce snaga“.

U januaru 2015. godine objavila je da osniva novu organizaciju, u saradnji sa The Prince’s Trust. Dobrotvorna organizacija je nazvana The Cheryl Trust, te je imala za cilj da sakupi 2 miliona funti kako bi pomogla čak 4000 mladih ljudi u Njukaslu.

Kako bi prikupila potrebna sredstva, Cheryl se udružila sa Price, učestvujući u modnom takmičenju, te je izdala ograničenu seriju belgijske čokoladice u saradnji sa Gregsom. U novembru 2016. godine postala je ambasador dobrotvorne organizacije „ChildLine“.

Cheryl je kroz svoju karijeru uvek isticala da su joj najveći uzori bile Britney Spears (Britni Spirs) i Beyonce (Bjonse). Britney zbog uspešne karijere i smisla za modu, dok Beyonce kao uzor mladim ženama i borac za njihova prava, što i Cheryl pokušava da ostvari kroz svoju muziku. Kao najveću pop zvezdu navodi Rihannu, dok Mary J. Blige (Meri Džej Blajdž) smatra glasovno najboljim uzorom.

I sama Cheryl je uticala na poznate osobe, a neke od njih su Selena Gomez (Selena Gomez) i Lily Allen (Lili Alen) koja je o Cheryl 2006. godine napisala i pesmu „Cheryl Tweedy“.

Iako joj je karijera gotovo savršena i bez skandala, Cheryll se par puta našla u kontroverznim situacijama. U januaru 2003. godine optužena je za napad na hostesu Sophie Amogbokpa na rasnoj osnovi. Na suđenju u oktobru iste godine, proglašena je krivom za napad i nanošenje povreda ali je oslobođena optužnice za napad na rasnoj osnovi. Žrtvi je morala da plati odštetu od 500 funti, te je pored toga dobila i 120 sati dobrotvornog rada.

Još jedna kontroverza koja je gotovo uvek prati je pevanje na plejbek. Tokom čitave karijere optuživana je da svoje koncerte ne održava uživo, što je Cheryl uvek negirala. Najviše prašine se podiglo kada je 2012. godine sa pesmom „Call My Name“ nastupala na The X Factor, nakon čega su i producenti emisije i njene kolege istupili u javnost, objašnjavajući kako Cheryl nije pevala na plejbek. I sama pevačica je više puta spomenula kako je svesna svojih glasovnih sposobnosti, te da ne može pevati baš kao Mariah Carey (Maraja Keri) ali i da optužbe shvata kao kompliment, jer joj glas zvuči toliko dobro, da publika misli da je snimljen.

Cheryl je između ostalog proglašena i modnom ikonom. 2009. i 2010. godine dobila je nagradu za najbolje obučenu ženu, koju joj je dodelio Glamur magazin. Pozitivne kritike dobila je i od britanskog Vogue, za čije naslovne strane se često i slika. 2010. godine Millward Brown kompanija proglasila ju je drugom najuticajnijom osobom u Velikoj Britaniji.

2010. godine dospela je na FHM listu „100 najzgodnijih žena sveta“, a osvojila je i Glamour nagradu za „Najbolje obučenu ženu i stilsku ikonu decenije“. Nakon što se 2009. godine pojavila na naslovnoj strani britanskog Vogue, magazin se prodao u više od 240 hiljada primeraka, što je najveća zabeležena prodaja u njegovoj istoriji.

U oktobru 2010. godine dobila je svoju figuru u vosku, koja je izložena u galeriji Madam Tiso, i koja otprilike košta 150 hiljada funti.

Privatni život

Cheryl je 2004. godine započela vezu sa engleskim fudbalerom Čelsija, Ashley Cole. U junu 2005. godine par je objavio zaruke, nakon prosidbe na odmoru u Dubaiju. Venčali su se u Barnetu, na ceremoniji održanoj u severozapadnom Londonu. Slike sa venčanja prodali su magazinu Okay za milion funti.

23. februara 2010. godine Cheryl je objavila da se razvodi, navodeći nepomirljive razlike kao razlog za kraj braka. Nakon što je u javnost izašla informacija da ju je Ashley prevario sa više od 10 žena, Cheryl je uzela pauzu od posla i napustila je Veliku Britaniju na neko vreme.

Zadrža je prezime bivšeg muža sve dok se 7. jula 2014. godine nije udala za francuskog preduzetnika Jean-Bernard Fernandez-Versini (Žan-Bernard Fernandez Versini). Vest je šokirala javnost budući da su bili zajedno samo tri meseca, te su svi predviđali skori krah njihovog braka.

Tako je i bilo. Cheryl se rastaje, te 2016. godine počinje vezu sa bivšim članom britanskog benda One Direction, Liam Payne (Lijam Pejn). Njih dvoje su se upoznali na audiciji za The X Factor, kada je Cheryl bila u ulozi sudije a Liam imao samo 15 godina. 22. marta 2017. godine rodila je sina po imenu Bear (Ber), a u julu 2018. godine par je objavio da je njihovoj vezi došao kraj.  Danas se pevačica potpisuje samo kao Cheryl kada je reč o scenskim nastupima.

Diskografija

• 3 Words (2009.)
• Messy Little Raindrops (2010.)
• A Million Lights (2012.)
• Only Human (2014.)

Cheryl je imala i dve manje uloge u filmovima „Šta očekivati kada očekuješ“ 2012. i „St Trinians“ 2007. godine.

Turneje

• A Million Lights Tour 2012. godine
• THE END World Tour 2010. godine

Nagrade

• 2007. godine Virdžinija Medija nagrada za „Najljepšu ženu“
• 2008. godine Hit Magazin nagradu za „Najzgodniju ženu“ i „Najboljeg sudiju rijaliti televizije“
• 2009. godine Glamur  nagrada za ženu godine u kategoriji „TV ličnost“ i „Najbolje obučenu TV ličnost“
• 2009. godine Style Network nagradu za „Najbolje obučenu ženu“ i „Stilsku ikonu decenije“
• 2009. godine FHM nagradu za „Najzgodniju ženu sveta“, kao i Virdžinija Medija nagradu za istu kategoriju
• 2010. godine  Glamurovu nagradu za „Najbolje obučenu ženu“ i „Ženu godine“
• 2010. godine BT Digital Music nagradu „Najboljeg ženskog izvođača“ i „Najbolji singl“
• 2011. godine L Style nagradu za „Muzičara godine“
• 2012. godine Virdžinija Medija nagradu za „Najboljeg sudiju“
• 2014. godine FHM nagradu „Hall of Fame“