Branka Sovrlić

Biografija

Branka Sovrlić je srpska folk pevačica, prepoznatljiva po pesmama „Lido, lido, Lidija“, „A tebe nema“, „I bez tebe živeti mogu“ i drugima. Rođena je 2. juna 1957. godine u Mostaru. Živi na relaciji Beograd – Niš – Sarajevo, gde sa suprugom Sadikom Pajom Pašićem vodi dva restorana.

Prvu singl ploču Branka je snimila 1979. godine. Na njoj su bile pesme „Ponedeljak“ i „Avela“. Njen album „Trebaš mi“ sa osam novih pesama objavila je 1984. godine Diskografska kuća „PGP RTB“.

Od tada do 2021. godine pevačica je snimila 16 studijskih albuma i na desetine singlova. Važi za jednu od najboljih pevačica narodne i folk muzike.

Snimila je više od 50 sevdalinki, narodnih i izvornih pesama za arhivu Radio Beograda. Nastupila je na brojnim festivalima, poput „MESAM-a“, „Hit parade“ i drugih, gde je neretko osvajala glavne nagrade.

Pored muzike, par Sovrlić – Pašić se bavi i ugostiteljstvom. Vlasnici su restorana „Bosanska kuća“ i „Brodway“ u Sarajevu.

Detinjstvo, mladost i obrazovanje

Branka Sovrlić je rođena 1957. godine u Mostaru. Njen otac, koji je poreklom sa Kosova je bio vojno lice, pa se porodica često selila.

U Mostaru je krenula u osnovnu školu i kako kaže, imala je vrlo bezbrižno detinjstvo. S obzirom na to da je otac dobio prekomandu u Skoplje, porodica se preselila u Makedoniju, gde je Branka nastavila školovanje.

Uporedo s osnovnom školom pevala je u dečjem horu „Zlatno Slavejče“. Pored dečjih pesama, učili su da pevaju i mnogo zahtevnije numere.

Međutim, ubrzo su morali da se presele u Niš, gde u to vreme nije bilo hora. Zato je postala solista i voditelj u kulturno-umetničkom društvu. To joj je pomoglo da nauči da peva izvorne pesme iz svih krajeva bivše Jugoslavije.

Pored škole i KUD-a trenirala je džudo, te je bila prvakinja Srbije u svojoj generaciji. Iako su je roditelji podržavali u razvoju talenta za muziku, nisu ni sanjali da bi to jednog dana moglo da bude Brankino stalno zanimanje.

Karijera

Tokom nastupa s kulturno-umetničkim društvom, prvukla je pažnju iskusnijih muzičara. Sa grupom prijatelja, među kojima je bio i Ljubiša Stojanović Luis pevala je na manifestacijama u Nišu i okolini.

Nakon toga joj se ukazala prilika da nastupi sa Lepom Lukić i Tomom Zdravkovićem, gde je pevala pesme Silvane Armenulić koje je Toma pisao. Tada joj je Lepa kazala da ne treba da se plaši nastupa i da peva skoro kao ona.

Otprilike u isto vreme su je čuli muzički producenti iz Beograda, te su joj ponudili saradnju. Ipak, roditelji su smatrali da je premlada da ode u prestonicu, te je sačekala još dve godine.

Prvu singl ploču sa numerama „Ponedeljak“ i „Avela“ Branka je snimila 1979. godine. Pratio ju je Orkestar Ešrefa Kurtića, a ploču je objavila Diskografska kuća „Diskos“.

Prepoznatljiv glas i veliki potencijal primetili su i drugi muzičari, pa je Branka neretko pevala sa velikim zvezdama jugoslovenske scene.

Usledila je saradnja sa Ljubomirom Kešeljom i njegovim orkestrom. Zajedno su snimili album „Trebaš mi“ koji je 1984. godine objavio „PGP RTB“.

Na njemu su, pored naslovne, bile i numere „Kad bi snovi bili java“, „Opet skupa ti i ja“, „Ti si izvor mog života“, „Voli me, ljubi me“ i druge. Sa pesmom „Trebaš mi“ Branka je 1984. godine nastupila na festivalu „MESAM“.

Već sledeće godine snimila je singl ploču sa pesmama „Mazo moja“ i „Da se nismo rastali“, a zatim je u septembru „PGP RTB“ objavio album sa pesmama „Varaš me mangupe“, „Baš mi fali prsten mali“, „A ja srela druge oči“, „Oko mene momci lete“ i drugima.

Numeru „Mazo moja“ je snimila s Orkestrom M. Aranđelovića Kemiša, a „Šapat srca moga“ i „Da mi zvezde s neba daš“ s Orkestrom Dragana Kneževića.

Godine 1986. Branka je snimila ploču „Ćud je ženska smiješna rabota“ sa pesmama „Ibro, Ibro šejtane“, „Sto godina čekala bih“, „Rastanak nije ljubavi kraj“, „Bagremi beli“, „Srce mi gori“, „Tebe volim“ i drugima.

Branka je ubrzo postala jedna od najtraženijih interpretatorki narodne muzike.

Uz pomoć supruga koji je napisao i komponovao većinu pesama snimila je album „I bez tebe živeti mogu“. Objavio ga je „PGP RTS“ 1987. godine.

Na njemu su se, između ostalih, našle numere „Povedi me“, „Neću, neću uspomene“, „Recite majci da sretno živim“ i druge. Ova ploča je prodata u platinastom tiražu.

Isti uspeh je postigla i s albumom „Nije sreća za sve ista“ koji je 1989. godine objavila sarajevska Diskografska kuća „Diskoton“.

Ponovo je veći deo pesama napisao Sadik Pašić, a s ove ploče su se izdvojile numere „Dođi još jednom“, „Ona hoće da mi te ukrade“, „Samo tebe volim“, „Produži dalje“, „Stani srećo, ne idi“ i druge.

Naredne godine se vratila u „PGP“, te objavila album pod naslovom „Ti se ni Boga ne bojiš“. Na njemu su bile pesme „Šta ću ako te izgubim“, „Uzmi dušu“, „Umreću tako mi svega“, „Ne ljubi me“ i druge.

Ipak, najveću popularnost joj je donela numera „Lido, lido, Lidija“ za koju je snimljen i spot.

Te godine se sa pesmom „Lagao si, lagao“ predstavila na festivalu u Vogošći i „MESAM-u“, a već naredne objavila album „Ludo srce“, sa numerama „Šta da radim“, „Lutalica“, „Nado moja“, „Što me mučiš“, „Majko moja“  i drugima.

Praksu da svake godine izdaje novi materijal Sovrlićeva je nastavila i 1992. godine kada se u prodaji pojavio CD „Najdraži moj“.

Njeni obožavaoci su po prvi put mogli da čuju pesme „O, da“, „Ne mislim na sutra“, „A tebe nema“ i druge. Većinu je numera komponovao i napisao Sadik Pašić, ali se među autorima pojavljuju i Cveta Ilić, Jovica Nedeljković, te Radoslav Jovanović Lale u pratnji čijeg orkestra ih je Branka otpevala.

Posle dve godine studijske pauze snimila je CD „Mazo, mazo“ sa pesmama „Samo da si tu“, „Da, da, dečko“, „Nauči me igru ljubavnu“ i drugima.

Godinu dana kasnije u prodaji se pojavio njen CD „Medu moj, šećeru“ sa numerama „Daj sa sobom vodi me“, „Otkad te nema“, „Da mu nisam dala“ i drugima. Ovog puta, glavni saradnici na albumu su joj bili Lale i Toma Tomašević.

S istim autorima je sarađivala i na albumu „Branka“ iz 1996. godine na kome su bile pesme „Di, di, di“, „Ne laži me“, „Lei, Lei, Leno“, „Sumnja“, „Tebe nema“, „Probala bih“ i druge.

Ove numere su pisali i Kemal Malovčić i Đorđe Novković, te Sadik Pašić, a pesmu „Cigani“ je izvela u pratnji Trubačkog orkestra Fejata Sejdića.

Na 12. studijskom album Branka Sovrlić je objavila pesme „Pustite me ljudi“, „Lili Li“, „Čekala, čekala“, „Niko me još nije tako voleo“, „Ljubavi“ i druge. CD se u prodaji našao 1998. godine.

Dve godine kasnije Branka je objavila album „Nož u srce“ u izdanju Diskografske kuće „Lazarević production“. Sa njega su se izdvojile numere „Varalica“, „Crna ptica“, „Samo da si tu“, „Oprosti mi što ga volim“, „Spavat` ću s drugim iz inata“ i druge.

Na festivalu u Bihaću je 2001. godine nastupila sa numerom „Nema to“, a sledeće godine je Diskografska kuća „Grand“ objavila njen CD s osam starih i novih pesama, poput „Osveta“, „Ne idi“, „To mi radi“, „Oko garavo“, „Svađamo se, mirimo“ i drugima.

Tokom 2004. godine obradovala je svoju publiku CD-om pod nazivom „Opasna žena“. Pored naslovne, na tom albumu su bile i numere „Usne medene“, „Idi, idi“, „Nedelja“, „Nikad s tobom više“ i druge. Ipak, najpopularniji je bio duet s Halidom Bešlićem „Rana jesen“ za koji je snimljen i spot.

Na ovom album Branka je sarađivala i sa Srđanom Jovanovićem, poznatijim po nadimku Srki Boy, Strahinjom Kneževićem, Goranom Antunovićem, Aleksandrom Kobcem i Vladimirom Graićem. Obradila je i sevdalinku „Moj dilbere“, a mnogi su pohvalili njenu interpretaciju poznate pesme.

Posle sedam godina diskografske pauze koju je upotpunila nastupima u inostranstvu Branka je 2011. godine za Diskografsku kuću „BN Music“ snimila album „Urnebes“ sa pesmama „Šamar“, „Ljubavnica“, „Crna vila“ i drugima. Osim novih, na ovom albumu je bilo i pet pesama koje su obeležile njenu dugogodišnju karijeru.

Posle singlova „Sto pevača“, „Sve za tebe daću“ i „Love me, Love me (Voli me, voli)“, Branka je 2017. godine snimila duet sa reperom Ivanom Ivanovićem Đusom „Živi život“.

Privatni život

Branka Sovrlić je rođena 1957. godine u Mostaru. S obzirom na to da joj je otac bio vojno lice, sa bratom i majkom se vrlo često selila. Ipak, kaže da, pored Mostara, svojim gradovima smatra i Skoplje, Niš, Beograd i Sarajevo.

Ranih osamdesetih godina je na jednom nastupu u Sutomoru upoznala muzičkog producenta i estradnog menadžera Sadika Paju Pašića kome se mnogo svidela. Ipak, nije želela da uplovi u vezu sa njim sve do 1984. godine.

Od tada su postali nerazdvojni u privatom i poslovnom smislu. Paja je ostao njen menadžer do danas, a par Sovrlić – Pešić su vlasnici dva restorana u Sarajevu, te nekoliko nekretnina širom bivše Jugoslavije.

Važe za jedan od najskladnijih parova na domaćoj estradi. Njihov privatni život nikad nije bio u fokusu javnosti, a ono po čemu su se isticali su upravo pesme koje su zajedno načinili vanvremenskim hitovima.

Pevačica priznaje da se od muzike nekad moglo solidno živeti, te su uspeli da steknu ono o čemu mnogi ljudi maštaju.

Ipak, u jednom intervjuu je priznala da su joj ostale u sećanju reči njene majke, koja ju je uvek opominjala da bude skromna.

S obzirom na to da Branka i Paja nemaju dece, ona se potrudila da pomogne celoj familiji, a naročito sinovima svog brata.

Poznata je i po tome što je sa kolegama pevačima u odličnim odnosima i ističe da joj je drago što nigde odakle je pošla nije „zalupila vratima“.

Ipak, u medijima se pojavila priča da nije u dobrim odnosima sa Zoricom Brunclik, a razlog za to je navodno činjenica da ju je kolegica povredila kada je rekla da treba da zaboravi supruga koji je bio zarobljen tokom rata u Bosni i Hercegovini.

Pevačica je u jednom intervjuu kazala da živi normalan život, bez poroka. Istakla je da je tokom karijere zarađivala novac i ulagala u stilski nameštaj. Taj „hobi“ je, ističe, stekla živeći u Parizu.

Kaže da je uvek obraćala pažnju na detalje, te da voli da dekoriše kuću. Pored toga, Branka je izjavila da voli cveće, te da ga sama sadi u bašti.

U istom intervjuu je kazala da je ponosna na sebe što se do sada nije podvgnula niti jednoj estetskoj operaciji[1].

Diskografija

Albumi

• 1984. Trebaš mi
• 1985. Mazo moja
• 1986. Ćud je ženska smiješna rabota
• 1987. I bez tebe živeti mogu
• 1989. Nije sreća za sve ista
• 1990. Ti se ni Boga ne bojiš
• 1991. Ludo srce
• 1992. Najdraži moj
• 1994. Mazo, mazo
• 1995. Medu moj, šećeru
• 1996. Branka
• 1998. Branka
• 2000. Nož u srce
• 2002. Osveta
• 2004. Opasna žena
• 2011. Urnebes

Singlovi i EP-ovi

• 1978. Ponedeljak / Avela
• 1985. Mazo moja / Da se nismo rastali
• 2015. Sto pevača
• 2015. Sve za tebe daću
• 2016. Love me, Love me (Voli me, voli)
• 2017. Živi život (duet sa Đusom)

Kompilacije

• 2000. Branka Sovrlić album art
• 2011. Da smo se ranije sreli – Starogradske pesme (uz Tamubraški orkestar Muzičke produkcije BHRT)

Reference

[1] https://www.alo.rs/vip/estrada/branka-sovrlic-otkriva-kako-je-zaradila-za-tri-stana-vilu-restorane-ali-ostaje-dozivotna-patnja-za-ovim-to-ne-moze-nista-da-nadomesti-foto/388296/vest