Branka Šćepanović

Biografija

Branka Šćepanović je pevačica crnogorskih izvornih pesama, prepoznatljiva po svojim interpretacijama numera „Gledala sam s Koma plava“, „U planini glas se čuje“ i drugih. Rođena je 1951. godine u Kolašinu. Od sedamdesetih godina prošlog veka sa suprugom živi u Beogradu. Ima dvoje dece, sina i ćerku.

U periodu od 1969. do 1997. godine snimila je sedam albuma i petnaestak singlova i EP-ova. Zbog porodice je odlučila da karijeru stavi na čekanje, ali se nikad nije pokajala, jer su joj deca i suprug, kaže, oduvek bili na prvom mestu.

Sa Nedaždom Salkovićem, Bebom Selimović, Safetom Isovićem, Lepom Lukić, Ksenijom Cicvarić i ostalim velikim zvezdama tog vremena pevala je na turnejama po celoj Evropi, Americi, Kanadi, Australiji i bivšem Sovjetskom Savezu.

Osvajala je i brojne nagrade. Jedna od njih je Decembarska nagrada grada Podgorice. Osim toga, Branka Šćepanović je stekla status istaknutog umetnika, što predstavlja jednu od  najprestižnijih nagrada u bivšoj Jugoslaviji.

Šćepanović je 2014. godine dobila Crnogorskog oskara u kategoriji „Najpopularnija pevačica izvorne muzike“.

Branka je prepoznatljiva i po svom humanitarnom radu. Do sada je održala na hiljade koncerata čiji cilj je bio prikupljanje sredstava za one kojima je najpotrebnije.

Poreklo, detinjstvo i muzički počeci

Branka Šćepanović je rođena u Kolašinu, gradiću nedaleko od Podgorice. Njeni preci su poreklom iz sela Crnci, iz plemena Piperi koje je naseljavalo područje između reka Zete i Morače, te današnje Podgorice.

Majka je poreklom iz sela Rečine, gde je Branka provela jedan deo svog detinjstva.

Odrasla je sa trojicom braće i kao najstarija je vodila brigu o njima. S obzirom na to da je živela kod bake Anđelije i dede Lazara Rakočevića u selu Rečina tu je završila četiri razreda osnovne škole, a potom, od petog do osmog pešice išla u susedno selo Padež, gde je završila osnovnu školu.

Iz detinjstva se seća da je sa bakom čuvala stoku i da joj je deda pričao priče iz ratova u kojima je učestvovao. S ocem je išla u ribolov na Taru, te lov po brdima oko Kolašina.

Takođe, u jednom intervjuu je kazala da se živo seća kako je majka na reci Svinjači ručno prala veš, jer tada nisu postojale mašine.

U kolašinskom Domu kulture su prvi put gledali crtane filmove, poput „Mikija i Šilje“, a u bioskopskoj sali Kulturnog centra u Kolašinu je prvi put nastupila.

Naime, oduvek je volela muziku, a na radiju je najviše uživala u makedonskim narodnim pesmama. Sa sedam godina se prijavila na takmičenje „Mikrofon je vaš“. Njena interpretacija numere „Sarajčice hajdemo“ Safeta Isovića joj je donela pobedu.

Po završetku osnovne škole je u Podgorici upisala Srednju muzičku školu. Godinu dana kasnije cela se porodica preselila u glavni grad Crne Gore.

Preko puta njene škole je bio Dom omladine, gde je prvi put zapevala u Kulturno-umetničkom društvu „Budo Tomović“. Kako je u jednom intervjuu ispričala, na audiciju za solistu u KUD-u došla je sasvim slučajno.

Naime, drugarica ju je zamolila da joj bude pratnja. Međutim, kada je ona počela da peva rukovodioci KUD-a su bili oduševljeni i molili su je da postane njihov solista. Branka to nije smela da prihvati, jer je njen otac bio vrlo strog i znala je da joj neće dozvoliti da peva.

Nedelju dana kasnije je Drago Leković došao u muzičku školu i uspeo da je nagovori da se pridruži KUD-u. Ponekad je krišom išla, a često su morali da kod oca „urgiraju“ rukovodioci KUD-a.

Bila je i sopran u horu „Stanko Dragojević“ sa kojim je nastupala na međunarodnim festivalima i proputovala celu bivšu Jugoslaviju i dobar deo Evrope.

Nakon toga je postala solista Akademskog kulturno-umetničkog društva „Mirko Srzentić“. To je bilo društvo sastavljeno od studenata, a Branka je bila najmlađa među njima.

Sa samo 15 godina je igrala Koštanu i istoimenoj predstavi rađenoj po knjizi Borislava Stankovića. Bila je do tada jedna od najmlađih Koštana u celoj Jugoslaviji.

Godine 1968. ju je Đoko Radović pozvao da za Radio Titograd snimi pesme „Gledala sam s Koma plava“ i „Tri bećara“ sa kojima je Branka nastupila u revijalnom delu „Beogradskog sabora“ predstavljajući Crnu Goru.

S obzirom na to da je oduševila publiku, kao najmlađa učesnica „Sabora“ postala je maskota te manifestacije. Od tada je nastavila da snima samo crnogorske narodne pesme, ali je na nastupima pevala vranjansku, makedonsku, pa čak i zabavnu muziku.

Muzička karijera

Diskografska kuća „Jugoton“ je 1969. godine objavila prvu Brankinu ploču sa pesmama „Čobanine, lijepa đevojko“, „Moj Dragane, zlatno slovo“, „Tri bećara“ i „U planini glas se čuje“.

Reč je izvornim crnogorskim pesmama koje je aranžirao Đoko Radović, a Branka ih je otpevala u pratnji Malog narodnog ansambla Radio Titograda.

Već naredne godine je nastupila na Festivalu na Ilidži sa numerom „Đevojko sa planine“. Ova pesma se zajedno sa „Da je meni mladoj zorom“ našla na „singlici“ koju je u julu 1970. godine objavio PGP RTB.

U pratnji Ansambla Budimira Jovanovića Branka je iste godine snimila pesme „Gledala sam s Koma plava“, „Vezak vezla Milijana“, „Noći tamna“ i „Čula sam dragi“.

Dve godine kasnije PGP RTB je objavio njenu ploču sa pesmama „Vasojevka“ i „Durmitorka“ koje su napisali i komponovali Panta Radivojević i Miodrag Todorović Krnjevac.

Već tada je Branka postala jedna od najpoznatijih interpretatorki crnogorske tradicionalne pesme svoje generacije.

S istom ekipom je snimila numere „To je majko Crnogorac“ i „Vjerna je Crnogorka“ koje je otpevala u pratnji Ansambla Miodraga Krnjevca.

Tokom 1973. godine Branka je objavila singlove „Oj, Moračo“ i „Kršna moja Crna Goro“, te EP „Crnogorske narodne pesme“. Usledila je i prva kaseta na kojoj su se nalazile njene i pesme Nikole Karovića.

U pratnji Orkestra Ljubiše Pavkovića 1974. godine Branka je snimila „singlicu“ sa numerama „Đe si sada moja goro“ i „Daj mi ruku momče“ čiji autor je Ilija Milatović.

Interpretacije narodnih pesama „Čiji je prsten, onoga đevojka“, „Da si zdravo moj golube beli“, „Pođosmo li, pođosmo“, „U planini glas se čuje“, te nove numere „Čobanica sa Komova“, „Vezak vezla lijepa đevojka“, „Kršna moja Crna Goro“ i druge, njena publika je mogla da čuje na albumu koji je PGP RTB objavio 1974. godine.

U periodu od 1975. do 1979. godine Branka Šćepanović je snimila singlove i EP-ove „Djevojačka pjesma“, „Zapjevajte svatovi“, „Mladi lovac“, „Volim tebe, Crna Goro“ i „Poljem se vije zor delija“.

U to vreme je bila jedna od najpopularnijih mladih pevačica.

Sa poznatim muzičarima iz cele Jugoslavije je nastupala na turnejama po Americi, Kanadi, Australiji i SSSR-u. Nekoliko puta je pevala za Josipa Broza Tita na dočecima Nove godine, što je za umetnike tog vremena bila najveća čast.

U saradnji sa Milutinom Popovićem Zaharom, Borom Majdancem, Draganom Aleksandrićem i drugima, Branka je 1980. godine objavila album sa pesmama „Kad zapjeva Crnogorka“, „Zape mi momče za oko“, „Dode detić do livade“, „Od Berana pa do Gore“ i druge.

Na „Hit paradi“ 1981. godine Branka je uz pratnju Orkestra Ljubiše Pavkovića otpevala numere „Kad Đetići u Beograd krenu“ i „Zelen bore“ koje su napisali Milo Lunetić i Boro Majdanac. Ove pesme je PGP RTB objavio u vidu singl ploče.

Dvogodišnju studijsku pauzu koju je popunila nastupima, crnogorska pevačica je prekinula 1983. godine albumom „Baš me zanima“.

Zanimljivo je da su se na ovoj ploči našle i pesme koje Branka do tada nije pevala. Iako je više od dve decenije bila verna tradicionalnoj crnogorskoj pesmi, ovog puta je pokazala da ume da otpeva i komercijalnije numere.

Na tom albumu su, osim naslovne, bile i numere „Zaljubih se, majko mila“, „Htela bih da znam“, „Mladosti, cvete moj“ i druge. Tekstove pesama su pisali Zoran Milojević, Andrija Marjanović, Svetozar Baltić i drugi, a Branka ih je otpevala u pratnji Orkestra Tomice Milića.

Usledila je duža pauza tokom koje se pevačica posvetila deci i porodici. Na domaću muzičku scenu se 1988. godine vratila pločom „Hoćemo li, đevojke“ u izdanju PGP RTB-a.

S ovog albuma su se izdvojile numere „Radovane, Rade“, „Evo mene“, „Danas svati put putuju“, „Želja djevojačka“ i druge.

Rado se odazivala nastupima, ali nije snimala nove materijale. Godine 1994. PGP RTS je objavio njen album sa pesmama „Gledala sam s Koma plava“, „Bjelašicom pasla stada“, „Da mi je znati Bože moj“, „Čobanice, lijepa djevojko“ i drugima. Na njemu je sarađivala s orkestrima Branimira Đokića i Ljubiše Pavkovića.

Tri godine kasnije u prodaji se pojavila njena nova kaseta sa pesmama „Ja sam žena bez sna“, „Što si tužna stara majko moja“, „Podgoričke noći vrele“ i drugima.

Među autorima pesama su bili Zahar Popović, Aleksandar Kovačević, Beki Bekić, Ruždija Krupa i drugi. Ovo je, za sada, Brankin poslednji album. Ipak, pevačica nije „okačila mikrofon o klin“ nego i dalje nastupa kada god joj prilike dozvoljavaju.

Premda je muzika kojom se ona bavila više od pola veka danas potpuno na marginama, Branka Šćepanović važi za jednu od najboljih pevačica tradicionalne i narodne muzike sa prostora bivše Jugoslavije.

Tokom svih tih godina ostala je verna istom melosu i nije često snimala komercijalne pesme, bez obzira na zahteve tržišta.

Nastupila je na brojnim festivalima i osvajala važne nagrade. Jedna od najprestižnijih je svakako status istaknutog umetnika, što je oduvek predstavljalo veliku čast za sve pevače. Osim toga, dobitnica je i Crnogorskog oskara i Decembarske nagrade Podgorice.

PGP RTS je 2020. godine objavio trostruki CD Branke Sovrlić kojim je pevačica obeležila 50 godina uspešne karijere. Album nosi naziv „Zapisano u vremenu – Gledala sam s Koma plava“, a sastoji se iz 66 pesama koje su obeležile njenu karijeru.

Privatni život

Branka Šćepanović je rođena u Kolašinu. Odrastala je i školovala se u rodnom gradu i selima Rečine i Padež. Srednju školu je završila u Podgorici, a tu je započela i vrlo uspešnu muzičku karijeru. S obzirom da je u to vreme Beograd bio centar muzičke industrije, Branka se sa suprugom preselila u srpsku prestonicu.

Tu su rođena njena deca, sin i ćerka, a potom i unuci. Branka živi mirnim, penzionerskim životom. Uživa u šetnjama i vremenu koje provodi sa porodicom.

Ipak, ne odbija pozive da nastupa, naročito na humanitarnim manifestacijama. Kako kaže, do sada je održala na hiljade takvih koncerata i tvrdi da će uvek rado da se odazove takvim akcijama.

Za njenu karijeru nisu vezani nikakvi skandali. Sa svim kolegama je u dobrim odnosima, a bila je veoma bliska sa legendarnom Ksenijom Cicvarić, takođe crnogorskom pevačicom koja je napravila veliku karijeru.

Diskografija

Albumi

• 1973. Nikola Karović i Branka Šćepanović
• 1974. Branka Šćepanović
• 1980. Kad zapjeva Crnogorka
• 1983. Baš me zanima
• 1988. Hoćemo li, đevojke…
• 1994. Narodni biseri
• 1997. Brana Šćepanović
• 2020. Zapisano u vremenu – Gledala sam s Koma plava

Singlovi i EP-ovi

• 1969. Crnogorske narodne pjesme pjeva Branka Šćepanović
• 1970. Đevojka sa planine/Da je meni mladoj zorom
• 1970. Pjesme iz Crne Gore
• 1972. Vasojevka
• 1972. To je majko Crnogorac
• 1973. Crnogorske narodne pjesme
• 1973. Kršna moja Crna Goro
• 1973. Oj, Moračo
• 1974. Đe si sada moja goro
• 1975. Zapjevajte svatovi
• 1976. Djevojačka pjesma
• 1977. Mladi lovac
• 1978. Volim tebe, Crna Goro/Poljem se vije zor delija
• 1981. Kad Đetići u Beograd krenu/Zelen bore

Izvori

• http://www.krugmladih.com/rubrika/art/branka-scepanovic-nekada-se-mnogo-vise-cijenio-kvalitet
• https://www.rtvbudva.me/vijesti/dobitnici-crnogorskog-oskara/4894