Boris Novković

Biografija

Boris Novković je hrvatski pop-rok pevač i kantautor, prepoznatljiv po pesmama „Kuda idu izgubljene djevojke“, „Mi smo jači i od sudbine“, „Ajša“, „Dok svira radio“, „Vukovi umiru sami“, te duetskim pesmama „Daleko“ i „`Ko je kriv“ koje je otpevao s Kemalom Montenom i Severinom Kojić. Rođen je 25. decembra 1967. godine u Sarajevu. Živi i radi u Zagrebu.

Muzičku karijeru započeo je još kao tinejdžer, a prvi album pod nazivom „Kuda idu izgubljene djevojke“ objavio je 1986. godine. Naslovna pesma doživela je veliki uspeh, a album je prodat u 160 000 primeraka.

Usledila je ploča „Jači od sudbine“ koja je premašila tiraž prethodnog albuma. Do 2021. godine je snimio 16 studijskih albuma, desetine kompilacija i brojne singlove, pa ga s pravom smatraju jednim od najcenjenijih hrvatskih muzičara.

Sa pesmom „Vukovi umiru sami“ je 2005. godine predstavljao Hrvatsku na „Evroviziji“ gde je osvojio jedanaesto mesto. Uprkos relativno lošem plasmanu na izboru za najbolju pesmu Evrope, singl je postao hit širom regiona.

Jedan je od autora pesme „Moja štikla“ sa kojom je Severina nastupila na 51. izboru za najbolju pesmu Evrope, a koja je osvojila 12. mesto.

Novković je bio u braku s glumicom Bojanom Gregorić. Nekoliko godina kasnije oženio je Luciju Matić s kojom ima dva sina Nou i Bona.

Ipak, ni ovaj brak nije potrajao, pa je muzičar nakon razvoda stupio u vezu s Ivom Višošević. Godine 2016. venčao se sa Zadrankom Ines Katić, ali su se nakon pet meseci razveli.

Pevač je 2018. godine u braku sa Iris Vulf sa kojom ima ćerku Si i sina Nea.

Detinjstvo, mladost i obrazovanje

Boris Novković je rođen 1967. godine u Sarajevu. Njegov otac, Đorđe Novković bio je dirigent, tekstopisac i kompozitor zabavne muzike, a majka Ozana je bila profesorka muzičkog.

Ubrzo nakon njegovog rođenja porodica se preselila u Zagreb, gde je Boris završio osnovnu i srednju školu. Pohađao je Centar za umetnost i kulturu u hrvatskoj prestonici.

S obzirom da potiče iz muzičke porodice ne čudi što je ovaj vid umetnosti bio njegova velika ljubav.

Osim muzike voleo je fudbal. Igrao je u juniorskoj ekipi Fudbalskog kluba Dinamo iz Zagreba, a kako je njegov pokojni otac jednom priznao, imao je priliku da zaigra za seniore.

Ipak, Đorđe mu je tu veliku ponudu prećutao, zbog čega se kasnije pokajao.

U jednom intervjuu Boris je priznao da su mu roditelji bili vrlo strogi, te da je uvek prvi odlazio kući sa žurki. Ne krije da je kao mladić bio „prilično bahat, nadobudan i prepotentan“, te da je, između ostalog, to bio razlog neslaganja s ocem.

Kroz njihov dom svakodnevno je prolazila cela jugoslovenska estrada, a uprkos ustaljenom mišljenju da mu je Đorđe pomogao u izgradnji karijere, Boris kaže da mu otac nije napisao niti jednu pesmu.

Nakon očeve smrti održao je govor u kome je istakao da, iako se često nisu slagali, on i Đorđe su se razumeli osećajima.

Karijera

Boris Novković je prvi album izdao 1986. godine pod nazivom „Kuda idu izgubljene djevojke“. Iako se na njemu našlo 11 pesama, najpopularnija je bila upravo naslovna koju mnogi danas zovu „Tamara“.

Novković je jednom prilikom novinarima otkrio ko je bila devojka zbog koje se za njega čulo širom Jugoslavije. Naime, reč je o devojci njegovog najboljeg druga, a s obzirom na njen romantičan i pomalo patetičan karakter, pesma se na albumu našla u poslednjem trenutku.

Boris je priznao da mu se ta pesma nije uklapala s ostalima na albumu, te da tada nije ni slutio da će trajati više od trideset godina.

Muziku za većinu pesama napisao je sam, dok pojedine tekstove potpisuje Marina Tucaković. Aranžmane je uradio Senad Galijašević poznatiji kao Senna M.

Album prvenac je prodat u 160 000 primeraka, te je uvršten među najprodavanije albume pevača početnika u bivšoj Jugoslaviji. Pesma „Tamara“ potpuno neočekivano je obeležila početak njegove karijere.

Drugi studijski album pod imenom „Jači od sudbine“ objavio je godinu dana kasnije. Na njemu je sarađivao s Alkom Vujicom koja je pisala tekstove i Lazarom Ristovskim koji je radio aranžmane.

Pesme „Mi smo jači i od sudbine“, „Da te nisam ljubio“, „Digni ruku“, Plakat` ću sutra“ i druge vrlo brzo su „ovladale“ radijskim eterom, a album je sa 180 000 prodatih primeraka nadmašio uspeh prethodnog.

Praksu da svake godine izdaje novi album nastavio je i 1988. godine kada se u prodaji našao „Dok svira radio“. Naslovna pesma, kao i numere „Ljuljaj se u ritmu“, „S tobom mi je najbolje“ i druge potvrdile su njegov status nove jugoslovenske pop-rok zvezde.

Većinu tekstova s ovog albuma napisao je u saradnji s Alkom Vujicom, dok je aranžmane ovog puta pisao Krešimir Klemenčić.

Iste godine pojavio se u komediji Milana Jelića „Špijun na štiklama“, snimljenoj po scenariju Veroslava Rančića. Našao se na sceni sa velikim zvezdama jugoslovenskog glumišta poput Milana Laneta Gutovića, Milene Dravić, Borisa Dvornika, Mire Furlan, Velimira Bate Živojinovića i drugih.

1989. godine započeo je saradnju sa Nikšom Bratošom koji je napisao aranžmane za njegov četvrti studijski album pod nazivom „Obojeni snovi“.

Na njemu se našlo deset novih pesama, a balada „Julija“ postala je veliki hit. I ovaj album, poput prethodnog, prodat je u više od 100 000 primeraka.

Diskografska kuća „Croatia Records“ je 1991. godine objavila njegov album „100X“ na kome se ovog puta našlo 11 novih pesama, uključujući „Zora zna“, „Ti si tu“, „Ne vjerujem da me više ne voliš“, „Ako ovo nije ljubav“, „Kad te srce za mnom zaboli“, „100 puta preko puta“ i druge.

Većinu kompozicija napisao je Boris, a tekstova Alka Vujica. Muziku i tekst balade „Ti si tu“ napisao je Dino Dervišhalilović, poznatiji kao Dino Merlin.

Iz saradnje sa Marijanom Brkićem, Alkom Vujicom, Huseinom Hasanefendićem Husom i Berislavom Blaževićem nastao je Borisov šesti studijski album pod imenom „Struji struja“.

Osim naslovne, izdvojile su se pesme „Sve miriše na kraj“, „Loša navika“, „Odlazim“, „Kad te srce za mnom zaboli“ i druge. Na tom albumu bilo je ukupno 14 novih pesama.

Iste godine je sa pesmom „Više ništa nije kao prije“ nastupio na Festivalu zabavne muzike u Splitu.

Dve godine kasnije izdao je album „U dobru i zlu“, a naslovna pesma vrlo brzo je osvojila televizijske i radio stanice. Osim nje, na tom albumu bilo je još 11 pesama, poput „Digni me visoko“, „“Da se dogodi“, „Grlim mrak“ i druge.

Sa numerom „Pjesma moja to si ti“ nastupio je na „Dori“, hrvatskom izboru za pesmu Evrovizije. Nastupio je sa zagrebačkim bendom Moonlight Cats, ali su pobedu odneli grupa Magazin i Lidija s pesmom „Nostalgija“.

„Pjesma moja to si ti“ našla se na kompilaciji „Dora 1995“ u izdanju „Croatia Records-a“.

Kompilaciju od 14 pesama koje su obeležile Novkovićevu dotadašnju karijeru „Croatia Records“ je objavila 1995. godine.

Na tom albumu su bile pesme „Kuda idu izgubljene djevojke“, „Struji struja“, „Mi smo jači i od sudbine“, „Ti si tu“, „Dok svira radio“, „Ajša“ i druge.

Osmi studijski album pod nazivom „Sve gubi sjaj“ Novković je izdao 1997. godine. Većinu pesama napisao je Miro Buljan, a izdvojile su se „Sve gubi sjaj“, „Još te volim“, „Sve nas ljubav spaja“ i druge.

Na ovom albumu našla se i balada „Daleko“ koju je otpevao sa Kemalom Montenom, a koja je za vrlo kratko vreme osvojila mnoge slušaoce. Pesmu su napisali Buljan, Novković i Zlatko Arslanagić, a otpevali su je 1998. godine na dodeli muzičkih nagrada „Porin“.

Pesma „Za sve one divne žene“ našla se na kompilaciji „Largo 25 hits“, zajedno s numerama „Cesarica“ Olivera Dragojevića, „A gdje je ljubav“ Parnog valjka, „Nekako s proljeća“ Crvene jabuke, „Ako me nosiš na duši“ Zlatana Stipišića Džibonija (Gibonni) i drugih. CD je izdala Diskografska kuća „Croatia Records“.

Sa CD-a „Branim se“ koji je objavljen 1999. godine izdvojila se pesma „Prodala me ti“ koja se našla i na albumu „Split 1999“ među 19 najboljih pesama sa splitskog muzičkog festivala.

Osim ove, na CD-u su se našle i numere „Neka druga vremena“ koju su napisali Miro Buljan i Denis Dumančić, te „Bilo je davno“ koju je radili Vjekoslava i Tonči Huljić.

Pesmu „Prodala me ti“ pevao je i na Melodije Jadrana, a numeru „Branim se“ na Hrvatskom radijskom festivalu. Obe su se našle na kompilacijama koje je objavila Produkcijska kuća „Croatia Records“.

Time se Boris našao u društvu Tereze Kesovije, Vlade Kalembera, Dine Dvornika, Petra Graše, Đulijana, Colonije i drugih.

Sa baladom „Oprostit` ćemo sve“ 200. godine je nastupio na hrvatskom izboru za pesmu Evrovizije. Uprkos dobroj reakciji publike, priliku da predstavlja Hrvatsku na izboru za najbolju pesmu Evrope dobio je Goran Karan s pesmom „Ostani“. Novkovićeva pesma je uvrštena u kompilaciju „Dora 2000“.

Iste godine objavio je album „Direkt“ koji se prilično razlikuje od svega što je do sada radio. Pesmama „U tvome tijelu“, „S tobom je drugačije“ i „Ljubav u miljama“ publici se predstavio u novom svetlu, a novi stil podelio je mišljenja obožavalaca.

Dok se jednom delu njegovih slušalaca svideo savremeni zvuk, drugi su poželeli da se Novković vrati prepoznatljivom stilu na kome je godinama gradio uspešnu karijeru.

Na ovom albumu sarađivao je s Markom Perkovićem Tompsonom, Aleksandrom Kovač, Mirom Buljanom i Mirom Pulj.

Pesma „Branim se“ uvrštena je u kompilaciju „Najveći hitovi vol.3“ u izdanju „Croatia Records-a“. Deo tog albuma su i numere „Nosi mi se bila boja“ Joška Čagalja Joleta, „Marija Magdalena“ Doris Dragović, „Ljubav jedne žene“ Petra Graše i drugih.

„Croatia Records“ je naredne godine objavila CD sa najvećim hitovima 2000. i 2001. godine na kome se našla Borisova pesma „U tvome tijelu“.

2002. godine je izdao album „`Ko je kriv“ na kome se našlo 11 novih pesma, uključujući i naslovnu koju je otpevao sa Severinom, a koju su napisali Zlatan Fazlić i Nikša Bratoš.

Duet je vrlo brzo zauzeo prvo mesto na radijskim stanicama širom Hrvatske, a prilično popularan je bio i spot. Osim ove pesme, izdvojile su se i „`Ko sam bez tebe“, „Nebo boje vanilije“, „Elois“ i druge.

Mnogi ga smatraju jednim od najuspešnijh Novkovićevih albuma, što potvrđuje i solidan tiraž.

Sa pesmom „Zlatna jabuka“ koju je napisao u saradnji s Piljom i Bratošom nastupio je na Hrvatskom radijskom festivalu koji je 2002. godine održan u Vodicama. Osim toga, objavljen je na kompilaciji koju je iste godine izdala „Croatia Records“.

Duet „`Ko je kriv“ objavljen je na Severininom albumu „18 velikih hitova“, a pesma „Elois“, s kojom se predstavio na Dori našla se na kompilaciji pesama sa takmičenja Diskografske kuće „Croatia Records“.

Na CD-u „Zvuk osamdesetih Pop i Rock 1986-1987“ objavljena je Novkovićeva „Tamara“, a na album sa najvećim pop i rok hitovima iz 1988. i 1989. godine uvrštena je njegova pesma „Dok svira radio“.

Pesme „U dobru i zlu“, „Daleko“, „Prodala me ti“, „`Ko sam bez tebe“ i druge bile su deo kompilacije „Best of 1995 – 2003“ kojom je Boris obeležio proteklih osam godina u prilično plodonosnoj karijeri.

Sa numerom „Nikad ne reci nikad“ predstavio se žiriju i publici na sedmom po redu Hrvatskom radijskom festivalu. Ista numera objavljena je na CD-u „Hrvatski radijski festival 2003 – 20 najboljih“.

Sa pesmom „Nije fer“ koju je napisao zajedno sa Sašom Lošićem i Farukom Buljubašićem predstavio se publici na Radijskom festivalu 2004. godine.

Iste godine izdao je album „Ostvaren san“ na kome se našlo ukupno 14 pesma, uključujući i englesku verziju naslovne numere „Fulfilled dream“.

Boris je objavio i navijačku pesmu „Malo nas je al` nas ima“ koju je otpevao s Dinom Dvornikom, a koja je nastala po uzoru na hit Bilija Džoela (Billy Joel) „We Didn`t Start the Fire“.

Singl „Vukovi umiru sami“ koju je uradio sa Franjom Valetnićem doneo mu je pobedu na takmičenju „Dora“ i priliku da svoju zemlju predstavlja na „Evroviziji“.

Pesma je osvojila četvrto mesto u polufinalu, a 11. u finalu ovog velikog takmičenja. Objavljena je na kompilaciji pesama sa „Dore“, te Borisovom albumu „Ostvaren san“ iz 2005. godine koji se sastoji iz 16 njegovih hitova koji su obeležili prethodnu deceniju.

Diskografska kuća „Croatia Records“ je iste godine objavila CD „Zlatna kolekcija“ sa 36 Novkovićevih najpoznatijih pesama, od „Tamare“ preko „Ajše“ do „Elois“.

Tokom 2005. godine duet „`Ko je kriv“ uvršten je u nekoliko kompilacija najvećih pop hitova u Hrvatskoj.

Sledeće godine nije nastupio na „Dori“ kao izvođač nego kao jedan od autora pesme „Moja štikla“ koja je Severini donela pobedu i učešće na 51. „Evroviziji“.

Pesmu potpisuju Novković, Frano Valentić i Goran Bregović, a na izboru za najbolju pesmu Evrope osvojila je 12. mesto.

14 numera kojima se Hrvatska predstavila na ovom velikom takmičenju objavljene su na CD-u „Eurovizija“.

Hitovi „Nek` ti bude ljubav sva“ Tonija Cetinskog, „Sveta ljubav“ Maje Blagdan, „Neka mi ne svane“ Danijele Martinović, „Marija Magdalena“ Doris Dragović, „Ostani“ Gorana Karana, te Novkovićeva pesma „Vukovi umiru sami“ i druge našla se na tom albumu iz 2006. godine.

Dvadeset godina postojanja na muzičkoj sceni obeležio je albumom „Mojih prvih dvadeset“ na kome su se našli najveći hitovi u dotadašnjoj karijeri. Objavila ga je Diskografska kuća „Dalas records“ 2007. godine.

Sa singlom „Otkad je otišla“ nastupio je na „CMC Festivalu“ 2008. godine, a njegova pesma „Sve nas ljubav spaja“ uvrštena je na listu najlepših ljubavnih pesama koje su objavljene na kompilaciji „Ljubav se zove tvojim imenom“.

Iste, 2008. godine Boris je objavio 13. studijski album pod nazivom „Zapisan u tebi“ sa 12 novih pesama. Na njemu su se našle numere „Otkad je otišla“, „Dani što se pamte“, „Ne kuni se“, „Više me neće“ i druge.

U martu 2011. godine predstavio je singl „Via ljubav“, koga prati spot u stilu vestern filmova, a već sledećeg meseca je u zagrebačkom rastoranu „Gallo“ promovisao novi studijski album istog naziva.

Time je želeo da obeleži 25. godišnjicu njegove muzičkog rada.

Pesmu „Ni na nebu, ni na zemlji“ premijerno je otpevao na „CMC“ festivalu koji je održan u junu iste godine u Vodicama.

Prema rečima producenta i aranžera Nikše Bratoša, „Via ljubav“ odiše malo žešćom pop-rok zvukom, te su na njemu objavljene i Borisove najprepoznatljive pesme u novom ruhu.

Na radost mnogobrojnih obožavalaca, u aprilu 2013. godine je nakon kraće diskografske pauze objavio singl „Hitna ljubav“. Reč je o duetskoj pesmi koju je otpevao s italijanskom pevačicom Sarom Grimaldi (Sara Grimaldi).

Ovom numerom Boris je obnovio saradnju s Mirom Buljanom, tekstopiscem sa kojim je tokom devedesetih godina snimio velike hitove.

23. oktobra 2014. godine u prodaji se našao njegov novi studijski album pod nazivom „Još sam uvijek tvoj“. Osim singla „Hitna ljubav“ Boris je vernoj publici doneo još 14 novih pesama i nekoliko spotova, poput „Lako je tebi“, „Još sam uvijek tvoj“, „Kunem ti se“, „Reci mi“, „Na rubu ljubavi“ i druge.

Diskografska kuća „Croatia Records“ je 2015. godine objavila CD sa 19 najvećih hitova Borisa Novkovića, uključujući i pesmu „Nek` se radije“ koju je snimio sa Tonijem Cetinskim.

U martu 2017. godine objavio je singl „Ti si mi posljednja nada“, a šest meseci kasnije i pesmu „Čista ljubav“.

Tokom prvih šest meseci 2018. godine Boris je publiku obradovao singlom „Moskva“ koga prati zanimljiv spot. Baladu je za vrlo kratko vreme na „Ju Tjubu“ („You Tube“) poslušalo više od milion ljudi.

Singlovima „Pun mjesec, ti i ja“, „Gori ulica“, „Dinamit“, „Moj grad bez ljudi“, „Ljeto je“ i „Moja djevojka“ koje je objavio tokom 2021. godine, Boris Novković je najavio novi album pod nazivom „Gori ulica“.

Tom prilikom, pevač i kantautor je otkrio da je reč o rokerskom albumu i „energetski titravom materijalu“. Snimio je i nekoliko spotova, a sudeći po reakcijama na društvenim mrežama, ni ovog puta nije razočarao svoju publiku.

Privatni život

Boris Novković je rođen 1967. godine u Sarajevu. Pošto se porodica ubrzo preselila u Zagreb, veći deo života proveo je u hrvatskoj prestonici.

Njegov otac, Đorđe Novković bio je jedan od najpoznatijih kompozitora u Hrvatskoj i regionu, pa ipak, do svoje smrti nijednu pesmu nije napisao za sina. Boris na to gleda sa profesionalne strane, jer se njihovi muzički stilovi oduvek mnogo razlikuju.

Osim po pesmama, mlađi Novković je oduvek bio u žiži javnosti zbog burnog života koji je vodio.

Prvi put se venčao 1992. godine sa zagrebačkom balerinom i glumicom Bojanom Gregorić. Upoznali su se u kući pokojnog novinara Ive Pukanića u Velikoj Gorici.

Bojana je tada bila balerina u Hrvatskom kazalištu mladih (HNK). U momentu venčanja imala je 20, a Boris 25 godina. U to vreme mnogi su ih smatrali najlepšim parom u hrvatskoj javnosti. Ipak, razveli su se 1997. godine, posle pet godina braka.

Tri godine kasnije na promociji albuma „Direkt“ upoznao je mladu novinarku Luciju Matić. Naime, Lucija je tada bila apsolvent novinarstva koja ga je nakon predstavljanja albuma zamolila da da intervju za slušaoce „Obiteljskog radija“.

Kako je priznao, Boris se zaljubio na prvi pogled. Nakon tri godine veze odlučili su da se venčaju u mestu Bela Cerkev u Sloveniji. Pet godina kasnije dobili su sina Nou, a u novembru 2011. drugog sina Bona.

Na snimanju spota za pesmu „Ni na nebu ni na zemlji“ polovinom 2011. godine upoznao je zagrebačku umetnicu Ivu Višošević koja je došla u pratnji prijateljice Lane Petanić, glumice iz Borisovog spota.

Pošto su se među njima vrlo brzo rodile simpatije, priznao je Luciji da je zaljubljen u drugu ženu, pa su u martu 2012. godine objavili da se razvode.

Ipak, Boris i Iva su se u javnosti zajedno pojavili tek u novembru 2013. godine na otvaranju njene izložbe u Velikom Trgovišću.

Tom prilikom slikarka je izjavila da joj je pevač velika podrška s obzirom da su oboje umetnici, te da se zbog toga odlično razumeju.

Uprkos tome, vezu su okončali u jesen 2015. godine. Boris je tada statusom na društvenoj mreži „Fejsbuk“ („Facebook“) stavio tačku na brojna medijska nagađanja.

Kako niko ne bi pogrešno protumačio njihov razlaz on je napisao da je veza između njega i Ive završena, te joj se emotivnim statusom zahvalio na ljubavi koju su doživeli, ali i naglasio da je došlo vreme da svako krene svojim putem.

Krajem 2015. godine je tokom kampanje „Govor mržnje je ozbiljna stvar“ upoznao 19 godina mlađu Zadranku Ines Katić.

Nakon redovnog dopisivanja na društvenim mrežama par se zaljubio. Posvetio joj je svoj singl „Ines“, a 10. aprila, na njen 29. rođendan su se zaručili. Venčali su se 27. avgusta 2016. godine u Novalji, na ostrvu Pag.

Međutim, već u januaru 2017. godine Boris je nakon koncerta posvećenog preminulom muzičaru Kemalu Montenu objavio status u kome se zahvaljuje Ines, a koga prati pesma „Nije htjela“.

Time je i zvanično potvrdio da je brak okončan, ali da i dalje veruje u ljubav i da će se zbog ljubavi, venčavati još pet ili deset puta ako to bude smatrao ispravnim.

U maju 2018. godine se na premijeri filma u Zagrebu pojavio sa dvadesetčetvrogodišnjom studentkinjom dizajna Iris Vulf. Hrvatskim novinarima kratko je kazao da su on i Iris u vezi i da im je lepo.

Par se venčao u martu 2019. godine, a vezu su ozakonili u tajnosti. Već narednog meseca su dobili ćerrku kojoj su dali ime Si.

U intervjuu hrvatski medijima je kazao da su on i njegova supruga birali ime. Koreni imena potiču iz hebrejskog jezika, a u Kini je to ime vrlo često. On je rekao da su napravili izvedenicu svojih imena Iris i Boris.

Tokom 2020. godine par se nakratko razišao, a u aprilu 2021. godine kome su dali ime Neo.

Diskografija

Albumi

• 1986. Kuda idu izgubljene djevojke
• 1987. Jači od sudbine
• 1988. Dok svira radio
• 1989. Obojeni snovi
• 1991. 100X
• 1993. Struji struja
• 1995. U dobru i zlu
• 1997. Sve gubi sjaj bez ljubavi
• 1999. Branim se
• 2000. Direkt
• 2002. ‘Ko je kriv
• 2004. Ostvaren san
• 2008. Zapisan u tebi
• 2011. Via ljubav
• 2014. Još sam uvijek tvoj

Singlovi

• 2016. Ines
• 2017. Ti si mi posljednja nada
• 2017. Čista ljubav
• 2018. Moskva
• 2021. Pun mjesec, ti i ja
• 2021. Gori ulica
• 2021. Dinamit
• 2021. Moj grad bez ljudi
• 2021. Ljeto je
• 2021. Moja djevojka

Kompilacije

• 1995 The best of
• 2003. Best of… 1995 – 2003
• 2005. Zlatna kolekcija
• 2008. The platinum collection
• 2010. Najljepše ljubavne pjesme
• 2012. The best of collection