Biljana Jevtić

Biografija

Biljana Jevtić je srpska pevačica narodne muzike, prepoznatljiva po pesmama „Evo ti srce na dlanu“, „Proklet da je ovaj život“, „Opasna je igra ta“, „Suzo jedina“ i drugima. Rođena je 17. oktobra 1959. godine u selu Grejač, između Aleksinca i Niša. Od početka osamdesetih godina živi i radi u Beogradu. U braku je sa pevačem Aleksandrom Acom Ilićem sa kojim ima sina Ivana.

Karijeru je započela kao solista u kulturno-umetničkom društvu u Nišu. Na takmičenju „Prvi glas Srbije“ pevala je pesmu „Anica ovce čuvala“. Osvojila je prvu nagradu publike i žirija. Tu ju je primetila Radmila Todorović Babić, te ju je godinu dana kasnije pozvala u Beograd da snime ploču.

Prvi album Biljana je objavila 1983. godine pod naslovom „Biće bolje“. Već tada je privukla pažnju kritike i publike, a nakon toga je izdala još 12 albuma, među kojima su najuspešniji „Evo ti srce na dlanu“ i „Proklet da je ovaj život“.

Pevala je na festivalima „MESAM“, „Hit parada“, „Moravski biseri“, „Lira“, „Grand“ i drugima. Na turnejama sa suprugom Acom Ilićem je proputovala ceo svet – od Australije do Amerike. Mnogi je smatraju jednom od najboljih pevačica narodne muzike svoje generacije.

Detinjstvo, mladost i obrazovanje

Biljana Jevtić je rođena 1959. godine u selu Grejač u Nišavskom okrugu. Odrasla je u mnogobrojnoj porodici. U maloj kući sa dve prostorije živeli su njeni roditelji, pet godina mlađa sestra, baka, deda, stric i još nekoliko starijih članova rodbine. Uprkos tome što se na selu u to vreme mnogo radilo, pevačica kaže da je imala izuzetno lepo detinjstvo.

Ujutro bi išla u školu, a popodne pomagala roditeljima u kući ili na njivi. Tokom letnjih meseci često ju je u pet sati ujutro budila očeva kosa, koja je bila znak da treba da se ustaje. Biljana kaže da joj ništa nije bilo teško i da je uvek nalazila vremena da uči ili da uživa sa vršnjacima.

Posebno su interesantne bile igranke koje su subotom održavane u Grejaču. Bila je to jedinstvena prilika da se svi zabave i opuste, ali devojke su na zabavu uvek išle u pratnji majke, jer je otac bio vrlo strog i tradicionalan čovek.

Kao odličan učenik u osnovnoj školi, upisala je Srednju elektrotehničku školu u Nišu. Prve dve godine je svakodnevno autobusom putovala na relaciji Grejač – Niš, a potom se preselila kod tetke. Tu je počela da peva u kulturno-umetničkom društvu. Sa članovima KUD-a je dobila priliku da nastupa širom bivše Jugoslavije.

Po završetku srednje škole je upisala fakultet u Nišu. Međutim, pružila joj se prilika da peva na takmičenju „Prvi glas Srbije“, kao predstavnica Radio Niša. Iako joj tada nije padalo na pamet da se bavi muzikom, Biljana je pristala.

Otpevala je pesmu „Anica ovce čuvala“, te svojim glasom oduševila žiri i publiku. Osvojila je prvo mesto, pa joj je tekstopisac Radmila Todorović Babić, obećala da će joj pomoći da snimi pesmu.

Tek godinu dana kasnije Radmila se pojavila kod Biljaninih roditelja i zamolila ih da je puste da krene sa njom u Beograd. Premda se otac mnogo bunio, majka je uspela da ga nagovori. Odlukom da pokuša da započne karijeru u muzici, Jevtićeva je, kasnije će se ispostaviti, napravila najbolji mogući potez.

Karijera

Premda je Babićeva već imala spremnih osam pesama za Biljaninu prvu ploču, u nekom momentu su se stvari promenile, jer su te pesme uzeli drugi, iskusniji pevači. Drugi problem je bio to što diskografske kuće nisu želele da izdaju album mlade anonimne pevačice.

Ipak, Radmila je verovala u nju i uspela da nagovori čelnike Diskografske kuće „Diskoton“ da 1983. godine objave Biljanin album „Biće bolje“.

Osim naslovne, na njemu su bile i pesme „Provedimo noć zajedno“, „Ej, što volim“, „Dodirni me, začaraj me“, „Lutkica“ i druge. Većinu tekstova je bisala Radmila Todorović, a kompozicija Dragan Aleksandrić. Biljana je pevala uz pratnju njegovog ansambla, a prateće vokale je otpevala Snežana Đurišić.

Sledeće zime krenule su Olimpijske igre u Sarajevu, a u pauzi između TV prenosa takmičenja puštan je njen spot za pesmu „Biće bolje“. Atraktivna, lepa i mlada pevačica je privukla veliku pažnju i muške i ženske populacije, pa su usledila snimanja fotografija za muzičke časopise.

Mnogi se sećaju naslovnih strana magazina „8“ u izdanju „Novosti“ koje je krasila Biljana Jevtić. Jedna je od prvih pevačica koja je dva puta radila naslovnicu i doprinela tome da se ovaj časopis proda u rekordnom tiražu.

Premda prilično stidljiva, slušala je savete fotografa, ali se mnogo plašila reakcije njenog oca i članova familije. Otac je bio iznenađen, ali su ga ona i majka uspele ubediti da te slike nisu vulgarne, nego samo diskretno provokativne.

Drugi album Biljana je objavila već polovinom 1984. godine pod naslovom „Uđi mi u trag“. Ponovo su tekstove i aranžmane uglavnom pisali Radmila Todorović Babić i Dragan Aleksandrić.

Sada su već mnogi znali za mladu Nišlijku, pa i ne čudi što je tiraž bio veći.

Ipak, mediji su je mnogo kritikovali upravo zbog provokativnih i dvosmislenih tekstova, te je Biljana u nekom momentu odlučila da tome „stane u kraj“. Zato je bila mnogo opreznija kada je birala pesme za sledeću ploču.

Ne sluteći da će joj upravo ta pesma postati „lična karta“ treći studijski album koji je ponovo izdao „Diskoton“ zvao se „Evo ti srce na dlanu“. Na njemu su bile i numere „Zemljo moja“, „Grešio si“, „Takni me, takni“, „Neću više da ti praštam“.

Objavivši ploču Biljana se zaputila u Ameriku kod prijateljice, a promociju je ostavila za kasnije. Međutim, nakon deset dana nazvala ju je sestra i rekla da je pesma „Evo ti srce na dlanu“ već postala hit. Puštale su je skoro sve radio stanice u Jugoslaviji, a bilo je malo porodica koje u svojoj kolekciji nisu imale tu ploču.

Snimila je zanimliv spot, a nastupa nije nedostajalo. Već sledeće godine mnoge su se diskografske kuće borile da Biljana Jevtić snimi svoj album kod njih. Pevačica je ostala verna sarajevskom „Diskotonu“ koji je u oktobru 1986. godine objavio njenu ploču pod nazivom „Ah“.

Ni ovog puta nije menjala saradnike, a poseban zvuk njenim pesmama „Da li je sve to istina“, „Potraži put do sreće“, „Ti si me lažno voleo“, „Zaštiti me“ i drugima dao je Laza Ristovski na klavijaturama.

Na festivalu „MESAM“ je promovisala svoju pesmu „Ne mogu sama“, a potom je iste godine krenula na veliku turneju s Aleksandrom Acom Ilićem. Održali su par koncerata u Domu sindikata u Beogradu, a potom posetili mnoge gradove širom Jugoslavije. Imali su priliku da pevaju za dijasporu u Zapadnoj Evropi, Americi i Australiji.

Peti studijski album pod naslovom „Šta sam ti kriva živote“ je 1987. godine objavila Diskografska kuća „Jugoton“. Numere „Oko plavo“, „Daj mi malo vremena“, „Posveti se mome srcu“, „Sutra je novi dan“ i druge, pisali su Miodrag Ž. Ilić i Mila Janković, a aranžirao Dragan Aleksandrić. Ni ovog puta uspeh nije izostao, pa su pozivi za svirke na svadbama i drugim veseljima i koncerti bili sve posećeniji.

Do prekretnice u njenoj karijeri došlo je 1989. godine kada je upoznala harmonikaša, kompozitora i aranžera Dragana Stojkovića Bosanca. Kako kaže, on ju je zaista naučio da peva. Zajedno su snimili vrlo uspešan album „Proklet da je ovaj život“. Objavila ga je diskografska kuća „PGP RTB“, a skoro svih osam pesama su postale hitovi.

Na toj ploči su bile numere „Opasna je igra ta“, „Lako sam praštala ljudima“, „Plakaćemo sutra“, „Suzo jedina“ i druge. Naviknuti da Biljana snima „lakše“ pesme, mnogi nisu verovali da je otpevala tako „ozbiljne“ kompozicije. Tek tada su je mediji svrstali među pet najboljih pevačica narodne muzike tog vremena.

Sa kolegom, a potom i suprugom Acom Ilićem nastavila je da drži koncerte u mnogim delovima sveta. Jednom prilikom je priznala da je to bilo više od posla i da su u nekim gradovima ostajali i po nekoliko meseci kako bi ih bolje upoznali.

Nastavila je saradnju sa Bosancem i „PGP-om“ i na narednom albumu koji je objavila 1990. godine pod naslovom „Biljana Jevtić“. Sa njega su se izdvojile numere „Uzmi ago što ti drago“, „Ništa ne brini“, „Suze ljubavi“, „Kleo se, kleo“ i druge. Iako je nastupala širom bivše zemlje, posebno ju je volela publika u Makedoniji, gde je često gostovala.

Dve godine kasnije Biljana je izdala kasetu „Da se ja pitam“ sa numerama „Krupne suze“, „Hej, moja ljubavi“, „Drugovi ste dobri“, „Kad te tuga slomi“ i drugima. Tekstove su pisali Branka i Stevica Spasić, Slavica Vuković, Draško Savić i drugi, a muziku Predrag Vuković Vukas, Zvonko Demirović i Miša Stojićević. Za aranžmane i produkciju je ponovo bio zadužen Bosanac.

S obzirom na raspad Jugoslavije i sve što se dešavalo u to vreme na ovim prostorima, tiraž je kao i kod većine pevača bio nešto manji.

Tri godine kasnije Biljana je u saradnji sa Stevom Simeunovićem, Vericom Ilić, Milošem Mandićem, Zoranom Arsenijevićem, Bosancem i drugima objavila album „Za tebe sam rođena“. Na njemu su bile pesme „Daj mi noć“, „To je moja odluka“, „Neću da ti kažem da“, „Osvani kraj mene“ i druge.

Pevačica ni ovog puta nije razočarala svoje obožavaoce, a album su izdali „PGP RTS“ i „VTC“ iz Beča.

Deseti studijski album se u prodaji našao 1997. godine. Pored naslovne pesme „Da kucnem u drvo“, na njemu su bile i numere „Srebrni novčići“, „Muške oči“, „U srce si me baš pogodio“ i druge. Uprkos teškoj situaciji u kojoj se našlo stavnovništvo cele bivše Jugoslavije, potražnja za njenim nastupima nije jenjavala.

Diskografska kuća „Zam“ je već sledeće godine izdala Biljanin CD pod naslovom „Bogataš“. Sa njega su se izdvojile pesme „Plitak potok“, „Neću vode, neću hleba“, „Ludo srce, luda glava“ i druge. Pisali su ih Ljubo Kešelj, Baja Mali Knindža, Mila Janković i drugi, a na pesmi „Biiljana“ joj je prateće vokale pevao Aca Ilić.

Treći za „Zam“, a 12. album u karijeri Biljana Jevtić je objavila 2001. godine pod naslovom „Ko iz kabla kiša lije“. Muziku za naslovnu i pesmu „Rodila sam sina“ pisao je pokojni pevač Rođa Raičević, a većinu ostalih je komponovao Dragan Stojković Bosanac. Na tom CD-u su još bile numere „Bio si laž“, „Odlazim“, „Majka“ i druge.

Usledila je saradnja sa Produkcijskom kućom „Grand“ koja je 2004. godine objavila njen CD „Pozovi me na kafu“. Biljana je u „Grandovim“ emisijama imala priliku da ispromoviše numere „Sedokosi“, „Potkovica“, „Na tuđem ramenu“, „Jedno kajanje“ i druge.

Na Festivalu „Dragiša Nedović“ u Vranjačkoj Banji je otpevala pesmu „Stariš, a ne osetiš“.

Četrnaesti i, za sada poslednji album je objavila 2007. godine pod naslovom „Sve se plavi“. Na njemu je sarađivala sa brojnim muzičarima, ali su među vernim saradnicima ostali Ljubo Kešelj i Dragan Aleksandrić.

Sa tog CD-a su se izdvojile pesme „Nije Mile kukavica“, „Opasna sam kad se smejem“, „Čujem da ti ne ide“ i druge.

Naredne tri godine nije snimala, ali je sa pesmom „Gledam, a ne vidim“ osvojila glavnu nagradu na Festivalu „Moravski biseri“ 2010. godine.

Dve godine kasnije je na „Grand festivalu“ pevala numeru „Meraklije“, a 2013. je na „Moravskim biserima“ s Acom Ilićem otpevala duet „Da l` je to navika“. Supružnici su osvojili drugu nagradu publike.

Biljana Jevtić je 2014. godine objavila singl „Slomio si mi srce“, dok je na Festivalu „Lira“ sa pesmom „Al` ne umem da se napijem“ osvojila nagradu za najbolju interpretaciju.

Dve godine kasnije Biljana je publici predstavila singl „Najlepše godine“ koji su pisali Nenad Aleksandrić i Dobrivoje Marić (Čarli 013 iz poznatog dua Vlada i Čarli 013). Numera je naišla na vrlo dobre reakcije publike, a mnogi su joj savetovali da ponovo počne da snima pesme u tom maniru.

Privatni život

Biljana Jevtić je rođena 1959. godine u selu Grejač između Aleksinca i Niša. Odrasla je u radničkoj porodici i ne krije da je još kao dete sa roditeljima mnogo radila. Po završetku srednje elektrotehničke škole upisala je fakultet, ali je pobeda na takmičenju „Prvi glas Srbije“, bila prekretnica u njenom životu.

Tokom jedne turneje 1986. godine se zbližila sa kolegom Aleksandrom Acom Ilićem. Započeli su vezu i zajedno išli na nastupe i putovanja. Godine 1988. on ju je zaprosio, a venčali su se 30. decembra 1989. godine u jednom hotelu u Gornjem Milanovcu.

Premda je na tu svadbu bilo pozvano tek 500 zvanica, došlo je više od 1500 njihovih obožavalaca. Među gostima su bile i njihove kolege Svetlana Ceca Ražnatović, Viki Miljković i drugi, a Biljanina kuma je bila Suzana Mančić. Bila je to jedna od svadbi koju su mediji ispratili sa mnogo pažnje.

S obzirom na posao kojim se bave, supružnici su često putovali. Među destinacijama su im bili Pariz, brojni gradovi u Australiji i Americi. Sve dok u proleće 1999. godine pevačica nije ostala u drugom stanju.

Usledilo je bombardovanje Savezne Republike Jugoslavije, a kako bi izbegla stres koji može negativno da utiče na bebu, prvo je otišla kod svojih u Grejač, a potom sa suprugom prešla u Nemačku kod bliskih prijatelja. Čim je haos u zemlji prošao, vratili su se. Biljana je u decembru 1999. godine rodila sina Ivana.

Na velikom slavlju povodom Ivanog punoletstva, pored porodice, rodbine i prijatelja, bilo i Biljaninih kolega iz sveta estrade. Osim kume Suzane Mančić, na rođendanu su bili Dragan Stojković Bosanac, Ljubo Kešelj, Nada Topčagić i drugi.

Biljana Jevtić je važila za pravi seks simbol druge polovine osamdesetih godina 20. veka. Ipak, već trideset godina je u skladnom braku sa kolegom Aleksandrom Acom Ilićem. Pošto mnogo rade, nisu toliko zastupljeni na televiziji, ali se rado odazovu gostovanjima u muzičkim emisijama.

Nisu bili često na meti tabloida, jer nisu ni davali povoda za tako nešto. Ipak, pevačica priznaje da se danas do popularnosti dolazi nekim drugim, uslovno rečeno, lakšim putem, te da je estetika odavno nadjačala kvalitet koju pevači moraju da poseduju.

U intervjuu koji su u julu 2021. godine dali jednom domaćem listu Biljana i Aca su kazali da su se za trideset godina braka samo jednom razdvojili i to na tri meseca kada je on bio u rijalitiju „Farma“.

Pevač je tom prilikom rekao da ne bi mogao ponovo da bude toliko odvojen od supruge.

U istom intervjuu su najavili i povlačenje sa estrade. Ona je kazala da dolaze mlađe generacije i da je neminovno da će se u nekom momentu penzionisati.

Ipak, par je naglasio da imaju plan B i plan C kada u nekom momentu prestanu da nastupaju. Biljana je kazala da imaju dve vikendice, jednu u Šumadiji, a drugu na jugu, te istakla da nemaju problem da se snađu kada odluče da se povuku sa javne scene[1].

Diskografija

Albumi

• 1983. Biće bolje
• 1984. Uđi mi u trag (u pratnji Ansambla Dragana Aleksandrića)
• 1985. Evo ti srce na dlanu
• 1986. Ah
• 1987. Šta sam ti kriva, živote
• 1989. Proklet da je ovaj život
• 1990. Biljana Jevtić
• 1992. Da se ja pitam (u pratnji Orkestra Dragana Stojkovića Bosanca)
• 1995. Za tebe sam rođena
• 1997. Da kucnem u drvo
• 1998. Bogataš (u pratnju Orkestra Dragana Stojkovića Bosanca)
• 2001. Ko iz kabla kiša lije
• 2004. Pozovi me na kafu
• 2007. Sve se plavi

Singlovi

• 2010. Gledam, a ne vidim
• 2012. Meraklije
• 2013. Da l` je to navika (duet s Acom Ilićem)
• 2014. Al` ne umem da se napijem
• 2014. Slomio si srce
• 2016. Najlepše godine

Kompilacije

• 1991. Biljana Jevtić

Reference

[1]https://www.kurir.rs/stars/3736877/aca-ilic-biljana-jevtic-gola-estrada-posao“