Beki Bekić

Biografija

Behljulj Behljulji, poznatiji kao Beki Bekić je crnogorski i srpski folk pevač, kompozitor i tekstopisac, prepoznatljiv po pesmama „Ti si me opila“, „Alipašin izvor“, „Marama šarena“, „Sokolica“, „Otac“ i drugima. Rođen je 29. novembra 1961. godine u mestu Gusinje u Crnoj Gori. U dugogodišnjem je braku sa suprugom Nadom sa kojom ima ćerke Emiliju i Saru.

Premda je kao solista u školskom horu prvi put nastupio sa sedam godina, a prvu „singlicu“ snimio već 1981. godine, Bekić nije ni sanjao da će muzika da postane njegovo primarno zanimanje. Školovao se za ugostitelja, a kada je 1985. godine objavio vrlo uspešan album, opredelio se za karijeru pevača.

Do 2013. godine snimio je 14 studijskih albuma i brojne singlove. Poznat je po tome što na koncertima i svadbama pravi odličnu atmosferu, a rado ga slušaju, kako ljudi u Srbiji i regionu, tako i dijaspora širom sveta.

Detinjstvo, mladost i obrazovanje

Beki Bekić je rođen kao Behljuj Behljulji u višečlanoj porodici Idajete i Malića Behljujija. Ime i prezime je promenio tek kada je počeo ozbiljno da se bavi muzikom.

U prodici Behljulji je bilo dvanaestoro dece, osam dečaka i četiri devojčice, a Idajeta i Malić su pored svoje, odgajili još šestoro siročića. Beki je jednom prilikom ispričao da je njegov otac, po zanimanju zanatlija, bio vrlo blag i nikada ih nije tukao. Majka je bila mnogo strožija.

Kada su se starija braća poženila, on je ostao da radi s ocem. Počeo je da radi s osam godina. Osnovnu školu je završio u Gusinju.

Posle škole je radio u zemljoradničkoj zadruzi. Istovarao je vreće sa brašnom, šećerom, cementom i slično. Svaki zarađeni dinar je davao majci.

U komšiluku su se igrali žmurke. Učitelji su znali za njihovu situaciju, pa su tolerisali kada se ne bi spremio da odgovara. Uporedo sa školom je pevao u horu.

Njegov talenat je primetila prvo učiteljica Milena Vučelić. Ona ga je nagovorila da nastupa u horu, uprkos tome što je bio vrlo stidljiv. Dragana Laban, nastavnica muzičkog mu je pokazala kako pravilno da peva, dok je note naučio od prijatelja Nikice Đekovića.

Sa sedam godina je postao solista u horu. Prvi put je nastupio na školskoj predstavi sa pesmom „U maju cvetaju ruže“. Potom je pevao i u Kulturno-umetničkom društvu iz Gusinja.

Slušao je Šabana Šaulića, Muharema Serbezovskog, Miroslava Ilića, ali nije mislio da će uspeti u tom poslu, jer su mu roditelji branili da se bavi time misleći da od pevanja neće moći da živi. Majka je insistirala na tome da završi školu i nije želela da joj deca budu muzičari.

Zbog toga je pomalo odustajao od namere da se bavi pevanjem. Ipak, školski drug Jusmin Radičić mu je davao snagu da istraje.

Verovao je u njegov talenat i harizmu. Koreograf u KUD-u ga je prijavio za učešće na regionalnom takmičenju. Sa 12 godina je prvi put sa koreografom išao na jedno takvo takmičenje.

Po završetku osnovne škole, upisao je srednju Ugostiteljsku školu u Plavu. Pre podne je radio na građevini, tovario je šljunak iz vode, a dok je čekao da se kamion vrati, spremao je ispite. Završio je tri godine u Plavu, a potom četvrtu upisao u Podgorici.

U crnogorskoj prestonici je živeo u đačkom domu. Uporedo sa tim je radio fizičke poslove. Pomalo je zarađivao  pevajući u Kulturno-umetničkom društvu „Budo Tomović“ iz Podgorice.

Na jednom njihovom koncertu ga je čuo jedan menadžer i pozvao ga da peva u hotelu „Crna Gora“. Danju je išao u školu, a noću pevao. Hotel je svako veče bio pun.

Sa pesmom „Nurija“ je nastupio na regionalnom takmičenju, gde ga je prvi put čuo tekstopisac Ruždija Krupa. Poslao mu je telegram u kome ga je zvao da dođe u Priboj kako bi zajedno otputovali u Beograd, jer je Nedeljko Bilkić čuo za mladog pevača i želeo je da mu snimi ploču.

Pošto nije čuo za Bilkića dvoumio se da li da ide. Na nagovor koreografa je ipak pristao. Po dolasku u Beograd, Nedeljko ga je poslušao kako peva i bio je oduševljen. Poslao ga je kod Novice Negovanovića, tadašnjeg muzičkog urednika Diskografske kuće „Jugodisk“.

Krupa i Negovanović su mu napisali pesme „Lažno pismo“ i „Odlazim na pusto ostrvo“ koje je 1981. godine u vidu singla objavio „Jugodisk“. Bekić je pesme otpevao u pratnji Ansambla Novice Negovanovića.

Numere su se brzo „zavrtele“ u kafanama i na radio stanicama, pa ga je Negovanović pozvao da snime album. Međutim, Beki nije bio previše zainteresovan za to i mislio je da se neće snaći.

Po završetku srednje škole je u Beogradu upisao Višu ugostiteljsku školu. Stanovao je kao ilegalac u Studentskom domu. Počeo je da radi preko Studentske zadruge. Nosio je nameštaj, sekao drva i radio druge fizičke poslove, kako bi izdržavao sam sebe i pomagao porodici.

Sve se promenilo kada ga je neko od prijatelja pozvao na proslavu rođendana u restoranu „Radnički“ na Novom Beogradu.

Raša Hot iz Gusinja ga je nagovorio da te večeri otpeva jednu pesmu. Već prvom pesmom je oduševio sve goste u kafani. Upravnik ga je odmah pitao da li želi da radi. Pristao je kako bi mogao da nastavi da pomaže svojima kod kuće.

Radio je od ponedeljka do nedelje punih sedam meseci. Brzo se pročulo da u „Radničkom“ peva mladi Gusinjanin, pa su među gostima bili i Šaban Šaulić i Toma Zdravković.

Posle jednog nastupa ga je pozvao kompozitor i aranžer Dragan Aleksandrić i rekao mu da sledećeg jutra dođe ispred PGP-a da potpiše ugovor. Potpisao je ugovor na pet godina i počeli da snimaju pesme.

Muzička karijera

Mnogi su prepoznali njegov talenat, pa je sa grupom izvođača nastupao na festivalu „Hit parada“ koji je održavan širom bivše države. Već na prvom nastupu u „Domu sindikata“ je oduševio sve prisutne.

Međutim, Beki je u to vreme pevanje smatrao hobijem i trudio se da završi četvrti i peti stepen Ugostiteljske škole u Beogradu.

Usledila je ponuda da radi kao šef sale u tada tek izgrađenom hotelu „Hajat“. Međutim, Dragan Aleksandrić ga je ubedio da nastavi da snima. Pevao je u restoranu „Kum“, gde je svakodnevno bilo više od 400 gostiju.

Prvu njegovu ploču je 1985. godine objavila Diskografska kuća „PGP RTB“. Na njoj su bile numere „Sve što boli ožiljak ostavlja“, „Meni mala zamera“, „Sudbino moja“, „Pusti me da živim svoj život“ i druge.

Već sledeće godine je izašao album „Ne zaboravi me“ sa pesmama „Hoću da je volim“, „Ti si me opila“, „Žute ruže“, „Ti si žena svih vremena“, „Kunem Drinu i Ćupriju“ i drugima. Napisali su ih i komponovali Miroslav Čukić, Radmila Mudrinić, Ruždija Krupa, Dragan Aleksandrić i drugi.

U pratnji Aleksandrićevog orkestra Bekić je 1987. godine objavio ploču sa pesmama „Joj, što volim muziku narodnu“, „Ja živim za taj dan“, „Sve bolesti bolov`o sam“ i drugima.

Numere „Ne verujem da je kriv“, „Nek` mladence sreća prati“. „Imam, imam druga“, „Bilo bi ludo“ i „Moja draga“ je komponovao lično Beki Bekić, a za neke je napisao i tekst.

Dve godine kasnije Izdavačka kuća „Diskos“ je izdala njegov novi album sa pesmama „Kad bi se vratila“, „Meni stara ljubav nedostaje“, „Sve je tvoje“, „Neka je nek` mirno putuje“ i drugima. Numeru „Alipašin izvor“, posvećenu rodnom kraju, Bekić je napisao i komponovao sam. Pesma je vrlo brzo postala himna Gusinja i okoline.

S Orkestrom Zorana Starčevića Bekić je 1991. godine snimio ploču pod nazivom „Život je tamnica“. Na njoj su, pored naslovne, bile i numere „Mene je volela“, „Ja imam jedan život“, „Sklopi oči“, „Greh“, „Srce ranjeno“ i druge. Sve aranžmane potpisuje Zoran Starčević, dok je nekoliko pesama Beki sam napisao.

Usledila je saradnja sa Novicom Patalom i Sanjom Ilićem koji su uradili aranžmane za album „Beki“, a koji je 1992. godine objavila Diskografska kuća „Zam“.

Publika je imala priliku da čuje pesme „Možda te još volim“, „Marama šarena“, „Pomozi mi majko“, „Srećan dan je“, „Reci joj, reci“. Pisali su ih Beki Bekić, Steva Simeunović, Ruždija Krupa i Saša Popović.

Sve numere su vrlo dobro prihvaćene od strane publike, a Bekić je bio jedan od najtraženijih pevača na svadbama i drugim veseljima. Osim toga, redovno je pevao i u restoranu „Kum“ u Beogradu.

Godinu dana kasnije „Zam“ je objavio njegov album „Šećeru moj“, sa pesmama „Zašto me ostavljaš ti“, „Život lutalice“, „Šta sam ti ja“, „Stari pesnik“, „Pomozite drugovi“ i drugima.

Dvogodišnju studijsku pauzu prekinuo je kasetom „Beki“ na kojoj su bile numere „Prodavac samoće“, „Sokolica“, „Okreni stranicu“, „Uno, due, tre“, „Kad ljubav jednom prođe“ i druge.

Sa tog albuma najviše su se izdvojile pesme „Otac“ i „Daj mi majko drugo srce“ koje je Beki komponovao na tekstove Ruždije Krupe. Upotpunili su je aranžmani Nenada i Novice Nikolića.

Započeo je saradnju sa Miodragom Ž. Ilićem i Radomirom Mićunovićem, koji su mu zajedno sa Krupom i Stevom Simeunovićem napisali pesme s albuma „Zlatija“ iz 1997. godine.

Na toj ploči su bile numere „Lepa Kosovka“, „Planine“, „Sad mi se u lice smeješ“, „Zora mi vraća kusur od sreće“, „Košulja mi pocepana“, „Ja sam ti se majko promenio“, „Došlo vreme da udajem ćerku“ i druge.

Sa skoro istom ekipom Beki je 1999. godine snimio CD sa pesmama „Rani me rani“, „Jesen dođe rano moja“, „Crvena reka“, „Čubura“, „Gajio sam ruže“, „Jači od sile zla“, „Sudbine znak“ i drugima.

Nakon toga nastupila je petogodišnja studijska pauza. Njegova publika mogla je da uživa u nastupima širom Srbije i regiona, a potom su počela da se otvaraju i „vrata“ Evrope, Amerike i Australije gde je neretko nastupao.

Diskografska kuća „Grand“ je 2004. godine izdala njegov CD pod nazivom „Boja mastila“. Na njemu su, pored naslovne, bile i pesme „Pozdravi moje drugove“, „Samo da te vidim“, „Pola sreće, pola laži“, „Samo za nju koja nije tu“, „Tamburaši, duša me boli“ i druge.

Nije mnogo menjao saradnike, a ponovo se našao i u ulogama tekstopisca i kompozitora.

Dvanaest novih i šest bonus pesama objavio je na albumu „Veliko srce“ iz 2007. godine. Na tom CD-u publika je mogla da čuje numere „Poruke“, „Kofer pun tuge“, „Čudna devojka“, „Petrovdan“, „Neko zvoni“ i druge.

Svoje obožavaoce je razveselio numerama „Mostovi na Morači“, „Žena prijatelja mog“, „Kaži, kaži libe Stano“ koje su proslavile druge izvođače iako je neke od njih Bekić sam pisao.

Poštovanje prema rodnom kraju pokazao je snimivši CD pod naslovom „Tebi pjevam oj Gusinje moje“. Na njemu su bile numere „Januzov šadrvan“, „Sabah čeka lijepa đevojka“, „Oj Gusinje moje“, „Zelen čader“, „Paši-hana imaš li jarana“, „Otvori druže Gusinjsku kapiju“ i druge.

Deset novih pesma Bekija Bekića je 2013. godine Produkcijska kuća „Grand“ objavila u vidu albuma pod naslovom „Crni dijamant“.

Mnogi su mogli da uživaju u pesmama „Ti si moj broj“, „Babo moj“, „Idem s tobom na kraj sveta“, „Nazdravimo sreći zauvek“ i drugima. Ponovo je publiku počastio bonus pesmama “Glavu gore kume“, „Tri kuće u tri reda“, „Pio il’ ne pio„ i „Skini lance sa mog srca“.

Od tada, do 2019. godine nije snimao albume. Publiku bi obradovao tek ponekim singlom, ali i dalje je prisutan na nastupima širom sveta. Rado se odaziva pozivima za gostovanja na koncertima svojih kolega, te nastupima u televizijskim i radijskim emisijama. Ipak, priznao je da mu je najdraže da učestvuje u humanitarnim koncertima u rodnom gradu.

U oktobru 2020. godine Bekić je predstavio dve nove pesme koje bi trebalo da se nađu na njegovom sledećem albumu. Reč je o numeri „Vatra i led“ koju je napisao zajedno sa Miodragom Radomirovićem, te baladi „Kaftan“ koju je aranžirao Zoran Tutunović.

Bekić je početkom februara 2021. godine svoju publiku počastio singlom „Živim život na svoj račun“ čiji tekst potpisuje Tešo Mrkonjić, a aranžman Zoran Kostić. Snimio je i spot koji je na internet platformi „Ju Tjub“ („YouTube“) za osam meseci „zaradio“ preko 280 hiljada pregleda.

Već narednog meseca je izašla pesma „Biću ti pratilac“ koju su pisali i komponovali Beki, Ruždija Krupa i Novica Nikolić Patalo. „Oslikao“ ju je spotom na koji je njegova publika dobro reagovala.

Na svom zvaničnom „JuTjub“ kanalu Bekić objavljuje nove pesme i spotove, kao i snimke „živih“ nastupa.

Pored toga što je poznati izvođač, Beki Bekić je i vrstan kompozitor i tekstopisac. Prva pesma koju je napisao bila je „Alipašin izvor“. Pisao je muziku mnogim poznatim izvođačima, među kojima su i Šaban Šaulić, Lepa Brena, Jašar Ahmedovski, Vera Matović, Nada Topčagić, Dragana Mirković, Snežana Sneki Babić, Buba Miranović, Zlata Petrović, Šeki Turković i mnogi drugi.

Privatni život

Beki Bekić je rođen 1961. godine u Gusinju. Odrastao je u siromašnoj višečlanoj porodici. Kako bi pomagao roditeljima i mlađoj braći i sestrama, od detinjstva je radio fizičke poslove. Školovao se za ugostitelja, ali ga je muzika odvela u drugom smeru.

Suprugu Nadu sa kojom je u braku dugi niz godina Beki je upoznao u restoranu „Kum“ u Beogradu. Ona je subotom sa društvom često dolazila na svirku. Njena sestra Ceca se ranih devedesetih zabavljala sa basistom iz Bekijevog orkestra.

Nada je od 1989. godine svake subote dolazila u „Kum“, ali se nikad nisu upoznali. Jedne večeri je Beki došao ranije na posao i sedeći sa svojim harmonikašem za susednim stolom ugledao je Nadu, te skoro istog momenta rekao da će da je oženi.

Zabavljali su se godinu dana i odlučili da se venčaju. Živeli su u garsonjenjeri u Borči, gde je u maju 1992. godine rođena njihova ćerka Emilija. Tri godine kasnije dobili su ćerku Saru.

Emilija je diplomirani ekonomista u hotelijerstvu i turizmu, a Sara je studirala kozmetologiju. Krajem avgusta 2019. godine Sara je dobila sina Nikolu. U jednom intervjuu pevač je priznao da mu je porodica oduvek bila ispred karijere. Zato se za njegovo ime nikada nisu vezali skandali. Sa svim kolegama je u dobrim odnosima i mnogi o njemu govore samo lepe reči.

Diskografija

Albumi

• 1985. Meni mala zamera/Daj, reci da
• 1986. Ne zaboravi me / Žute ruže
• 1987. Joj, što volim muziku narodnu (uz pratnju Orkestra Dragana Aleksandrića)
• 1989. Alipašin izvor / Ima vremena (uz pratnju Orkestra Dragana Aleksandrića)
• 1991. Život je tamnica (uz pratnju Orkestra Zorana Starčevića)
• 1992. Beki Bekić
• 1993. Sećeru moj
• 1995. Beki
• 1997. Zlatija
• 1999. Beki
• 2004. Boja mastila
• 2008. Veliko srce
• 2012. Zavičajne pjesme – Tebi pjevam oj Gusinje moje
• 2013. Crni dijamant/Tri kuće u tri reda

Singlovi i EP-ovi

• 1981. Lažno pismo / Odlazim na pusto ostrvo

Kompilacije

• 1997. Moje pesme – moj život