Baja Mali Knindža

Biografija

Mirko Pajčin, poznatiji kao Baja Mali Knindža je srpski folk pevač, tekstopisac i kompozitor, koji je prepoznatljivost stekao devedesetih godina 20. veka, pevajući novokomponovane rodoljubive pesme. Rođen je 13. oktobra 1966. godine u Gubinu kod Livna. Živi i radi u Beogradu.

Pesme je počeo da piše još u osnovnoj školi, inspirisan klasicima ruske književnosti. Redovno je nastupao na školskim priredbama, a muzikom se počeo baviti u Beogradu krajem osamdesetih godina. Prva pesma koju je snimio bila je „Nema raja bez rodnoga kraja“.

Pevao je u kafanama u Surčinu i Sarajevu, a pred sam početak rata vratio se u rodni kraj. Umesto puške, u ruke je uzeo mikrofon, a u tom periodu je snimio i prvi album pod nazivom „Ne dam Krajine“.

Teme njegovih pesama su uglavnom bile ratne, veličao je srpske vojvode iz prethodnih ratova, te pevao o onima koji su predvodili Srbe u ratovima u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini.

Od 1991. do 2014. godine snimio je i objavio skoro trideset studijskih albuma, te nastupao širom sveta.

Detinjstvo i obrazovanje  

Mirko Pajčin je rođen 1966. godine u selu Gubin kod Livna. S ocem Neđom, majkom Mašom i pet godina mlađim bratom Novakom živeo je u rodnom selu sve do 15. godine. Otac je radio u Nemačkoj i Austriji, a majka je bila domaćica. Vodila je brigu o sinovima, kući i poljoprivrednom gazdinstvu koje su posedovali.

Sa sedam godina je doživeo ozbiljan zdravstveni problem. Naime, nakon što je ispratio oca koji je putovao u Nemačku, Baja je osetio jake bolove, a u bolnici su konstatovali da mu je jedan bubreg potpuno nefunkcionalan. Lekari u Sarajevu su ga hitno operisali i uspeli da spasu drugi bubreg, pa samim tim i njegov život.

Tokom osnovne škole koju je pohađao u rodnom selu, Mirko je, zahvaljujući nastavniku Milanu Popariću zavoleo rusku književnost. Čitao je Jesenjina, Bloka, Ljermontova, Majakovskog, Puškina i druge velikane tog perioda. lnspirisan njihovim pesmama i sâm je počeo da piše.

Uglavnom je čitao i pisao noću, a glavni kritičar mu je bio brat od strica Jovica. Dok su se njegovi vršnjaci zabavljali na seoskim prelima, Mirko je u svojoj sobi pisao stihove. Po uzoru na Momu Kapora često je i ilustrovao svoje pesme, ali je malo toga sačuvano.

Redovno je nastupao na školskim priredbama, a jedne godine je imao čak 13 tačaka. Pred samu priredbu mu je umro deda Pero, otac njegove majke koji mu je i dao nadimak Baja[1].

Majka je smatrala da nije u redu da nastupa dok su u žalosti, ali je on znao da sve zavisi od njega, te je ipak pristao da učestvuje.

Tada je prvi put recitovao pesmu koju je sam napisao. Tema je bila narodna, seoska, a Mirko je pisao o istrebljenju bikova u njegovom kraju. Doživeo je ovacije nakon svog nastupa, te oduševio i profesore i sve prisutne.

U tom periodu je nastala i jedna od njegovih najpoznatijih pesama „Otišla je Danijela (Plači brezo bijela)“.

Mladost u Beogradu, nastupi u Sarajevu i početak rata

Bajin stric Živko je studirao i potom se zaposlio kao pravnik u Beogradu, te je pozvao bratića da posle osnovne škole, nastavi da se obrazuje u tom gradu. Tako je ranih 80-ih preselio u Beograd, s namerom da upiše mašinsku školu, ali pošto nije bilo mesta ni u toj školi, niti u ekonomskoj i gimnaziji upisao je Srednju saobraćajnu.

Premda kaže da ga ta škola nije mnogo interesovala, bio je jedan od najboljih đaka. Sa diplomom saobraćajnog tehničara prvo se zaposlio u firmi „IMT“, a nakon toga u brodogradilištu.

Sledeća stanica je bio beogradski Aerodrom. Bio je kurir, nosio planove letenja i meteo podatke stjuardesama i drugim službenicima.

U tom periodu je često sa drugarima obilazio kafane, a neretko je pevao za svoju i njihovu dušu. Jednom prilikom je na stadionu Fudbalskog kluba Jedinstvo pevao celo veče i zaradio čak devet svojih plata. Tada je shvatio da ne želi da se vrati na Aerodrom, nego da za život zarađuje pevajući i zabavljajući ljude.

Pevao je zajedno sa Cakanom u restoranu pokojnog Zorana Šijana, a potom je u Sarajevu „pekao zanat“ nastupajući u kafani „Holidej“ čiji vlasnik je bio Marko Pažulj. Binu je delio sa Sanjom Đorđević, Ljubišom Vasiljevićem i drugima.

Prijavio se za učešće u muzičkom takmičenju „Prvi glas Livna“ 1989. godine. Međutim, organizatori su saznali da je ranije napisao pesmu „Nema raja“ koju je pevala grupa Tromeđa, pa su mu zabranili da se takmiči. Nastupio je u revijalnom delu programa, te oduševio sve prisutne.

Iz Sarajeva je povremeno dolazio na nastupe u Grahovo i okolinu, ali su tada počeli sukobi u Hrvatskoj, pa se narod Krajine počeo naoružavati.

Kako je jednom prilikom ispričao, ni on niti njegov školski drugar Žiža nisu dobili puške, pa je pesma jedino što mu je preostajalo da pomogne svom narodu u teškim vremenima.

Njegov otac i brat su bili na ratištu, a Novak je jedno vreme proveo u logoru „Lora“. Na sreću je posredstvom Crvenog krsta pušten na slobodu, a Baja je u jednom intervjuu kazao da nikad u životu nije bio srećniji kao tada kada je ugledao brata živog i zdravog.

Karijera

Inspirisan svime što se oko njega dešavalo, te pričama o Drugom svetskom ratu koje je čuo od svoje bake, Baja je sve češće ljubavnu tematiku svojih pesama menjao hronikom vremena. Tako su nastajale rodoljubive numere po kojima će ostati prepoznatljiv do današnjeg dana.

Prvi album pod nazivom „Ne dam Drine“ je objavio 1991. godine. Pored naslovne, na njemu su bile i numere „Vratiće se delija“, „Za krst časni“, „Krajišnik“, „Zapjevajte braćo“ i druge.

Već sledeće godine se u prodaji pojavila njegova kaseta „Stan’te paše i ustaše“ sa pesmama koje su brzo postale hitovi. Na toj kaseti su bile numere „Božić je“, „Kad sam bio mali“ i „Pevaj Srbijo“, te obrada stare pesme „Morem plovi jedna mala barka“.

Tokom 1993. godine Baja je snimio čak četiri albuma. Na kaseti pod nazivom „Živeće ovaj narod“ bile su pesme „Dođi kući Momčilo“, „Ne volim te Alija“, „Pjeva srpska krajina“ i druge.

Na albumu „Još se ništa ne zna“ su bile numere „Srbi se nikog ne boje“, „Obilić me zove“, te duet sa Borom Čorbom „Ćuti, ćuti ujko“, za koji su snimili i video spot.

Pesme „Diler“, „Zatvor“, „Đedo“, „Gavrilo“, „Dražo“ i druge našle su se na albumu „Rat i mir“, a numere „Prošli su mi vozovi“, „Stari bagrem“, „Večeras dame biraju“ i druge na kaseti pod nazivom „Kockar bez sreće“.

Uz instrumentalnu pratnju Orkestra „Pravoslavci“, Baja je 1994. godine snimio album „Pobediće istina“ sa pesmama „Od Grahova do Zvornika“, „Krajino, krvava haljino“, „Pravoslavac“, „Dođi pope, ljubimo ti stope“ i druge. Posebno se izdvojila numera „Pravoslavac“, koja je i danas jedna od njegovih najslušanijih pesama.

Naredna godina je prošla u znaku albuma „Zbogom oružje“, „Idemo dalje“ i „Igraju se delije“. Obeležile su ih pesme „Za koga sam ratovao“, „Kraj rata“, „Ima Boga, ima pravde“, „Teče Drina“, „Soko“, „Dva kofera“, „Ne kuni majko“ i druge. Većinu numera je Baja sâm napisao i komponovao, a otpevao ih je uz pratnju Orkestra Željka Jovanovića.

Posle dve godine studijske pauze koju je popunio brojnim nastupima u Republici Srpskoj i Srbiji, Baja je 1997. godine objavio album pod nazivom „Ne dirajte njega“. Na toj ploči su bile pesme „Jedino život nema reprizu“, „Slađana“, „Magija“, „Nebo je plakalo s nama“, a izveo ih je uz muzičku pratnju Ansambla Novice Nikolića.

Usledila je saradnja sa Draganom Stojkovićem Bosancem i Diskografskom kućom „Renome“. Naime 1998. godine izašao je album „Povratak u budućnost“ sa pesmama „Pusti Miću, gadan je u piću“, „Samo je moj stari znao“, „Bulevarom revolucije“, „Pjevaj brate“ i drugima. Prateće vokale na ovom albumu su pevali Bora Drljača, Danka Stojiljković, Ljubiša Vasiljević i drugi.

Iste godine je objavio album „Srpskim radikalima“ sa pesmama „Himna srpskih radikala“, „Oj, Šešelju“, „Vrati se vojvodo“, „Kosovska“ i drugima.

Baja je 1999. godine objavio dva vrlo uspešna CD-a – „Gara iz Lončara“ i „Biti il’ ne biti“. Sa prvog su se posebno izdvojile numere „Gara iz Lončara“, „Đe si mala“, „Evo džepa, đe su pare bile“ i „Duni vjetre malo preko jetre“, a sa drugog „Tesla“, „Ne daj se narode moj“, „Kosovo je naša duša“, „Bog sa neba gleda“ i druge.

U saradnji sa Slaja bendom i Orkestrom Savka Mitrovića Caneta je sledeće godine snimio CD-ove „Nova mega gara“ i „Zaljubljen i mlad“. Pesme „Stara kuća“, „Evo me opet“, „Stani malo čoveče prokleti“ i druge, našle su se na albumu „Đe si legendo“ koji je 2001. godine snimio sa Draganom Stojkovićem Bosancem i njegovim orkestrom.

Dvadeset prvi album u karijeri Baja Mali Knindža je snimio i objavio 2002. godine za Izdavačku kuću „Renome“. Na CD-u „Zbogom pameti“ su bile numere „Piši propalo“, „Mala moja“, „Došla Olja“, „Znam te puško“ i druge. Bosanac je aranžirao i producirao i ovaj njegov album.

Kasetu sa 18 pesama koje je otpevao uživo Baja je objavio 2003. godine.

Usledila je duža studijska pauza koju je popunio brojnim nastupima, kako u Republici Srpskoj i Srbiji, tako i u inostranstvu. Imao je priliku da svojim pesmama uveseljava srpsku dijasporu u Americi, Kanadi, Australiji te brojnim evropskim gradovima.

Za Izdavačku kuću „Cronic München“ iz Nemačke je snimio kasetu sa čak 20 pesama. Među njima su neke bile nove, dok su ostale najveći hitovi koje je u dotadašnjoj karijeri snimio.

Iste godine je „Renome“ objavio njegov CD „Za kim zvona zvone“. Numere „Čuj Mileva“, „Stoperka“, „Ti si mene bacila na dno“, „Nešto lagano“ i druge, otpevao je uz pratnju benda Razvigora Raška Spasojevića.

Osam novih i isto toliko starih pesama objavio je na albumu „Gluvi barut“ iz 2007. godine. Snimio je numere „Niko kao mali“, „Ja sam svoje odsvirao“, „Zemljotres“, „Kum“, te vrlo popularne pesme „Trube Dragačeva“ i „Zove Dinara“.

Diskografska kuća „SuperTon“ je 2009. godine objavila njegov lajv album „Kralj mijenja kralja, car mijenja cara“ sa pesmama „Bio sam lijep, bio sam mlad“, „Na kapiji žena“, „Čoban tera ovčice“, „Motori“, „Krajišnici gdje ćemo na prelo“ i drugima.

Već sledeće godine Baja je objavio CD „Idemo malena“ za Diskografsku kuću „BN Music“. Na toj ploči su bile pesme „Potonula lađa“, „Ptico moja“, „Ti si kralj“ i druge. Uglavnom ih je sâm pisao i komponovao, dok je za aranžmane bio zadužen Borislav Boco Tomašević.

Usledio je CD pod nazivom „Lesi se vraća kući“ koji je 2012. godine objavila Produkcijska kuća „BN Music“. Na njemu su bile numere „Ostavljen od svih“, „Volela me kao druga“, „Ne idi kad mi je najteže“, „Volim te“ i druge.

Dve godine kasnije Baja je snimio CD „Govor duše“ sa pemama „Čuvajmo Srbiju Srbine“, „Republika Srpska“, „Otadžbino moja“, „Vojvoda neuništivi“ i drugima.

Diskografska kuća „Cronic München“ je nakon toga izdala njegova dva albuma sa pesmama koje je otpevao uživo na nastupima. Nazivi albuma su bili „Ajmo braćo u kafanu“ i „Hoćemo li brate zapjevati“.

Baja je krajem 2015. godine promovisao singl „Tetreb“ koji je pisao i komponovao sâm, dok je za aranžman bio zadužen Igor Golubić.

U aprilu 2019. godine je svoju publiku „počastio“ pesmom „Dinarsko srce“ za koju je snimio i spot. Pesma trenutno (oktobar 2021. godine) broji skoro pet miliona pregleda.

Par meseci kasnije je promovisao singl „Ulje maslinovo“, čiji spot je za godinu dana pogledalo oko 1.8 miliona korisnika platforme „Ju Tjub“ („You Tube“).

Tokom 2020. godine je objavio tri pesme na „Ju Tjubu“. Reč je o singlovima „Luče sa Dorćola“, „Volim svoju zemlju“ i „Brat“, a reakcije njegove publike su bile više nego pozitivne.

Na svom zvaničnom „Ju Tjub“ kanalu, koji je do oktobra 2021. godine „zapratilo“ 127 hiljada ljudi, redovno objavljuje snimke sa nastupa na svadbama, krštenjima i drugim proslavama, te koncerata koje organizuje širom sveta.

Jedan je od najtraženijih folk muzičara na ovim prostorima, premda njegova karijera nije medijski ispraćena zbog tematike kojom su se njegove pesme ranije bavile.

Kako je jednom prilikom ispričao, svaki tekst koji je napisao je plod njegovog doživljaja neke situacije, zato za sebe kaže da je bio hroničar jednog teškog vremena.

Privatni život

Mirko Pajčin je rođen 1966. godine u selu Gubin kod Livna. Još kao petnaestogodišnjak se preselio u Beograd, gde i danas živi i radi. O njegovom privatnom životu se vrlo malo zna, uprkos činjenici da je više od trideset godina prisutan na domaćoj javnoj sceni.

Pevač ipak ne krije da ima šestoro dece i da je od 2017. godine u braku sa suprugom Draganom, koja se retko pojavljuje u javnosti.

Ćerku Smiljanu Baja je dobio 1996. godine, a već u decembru 1997. rodila se Ljiljana. Tri godine kasnije su dobili još jednu devojčiću kojoj su dali ime Anđela. Na svoj rođendan 2004. godine je dobio sina Nenada. Drugi sin Gavrilo je rođen 2017, a treći Danilo godinu dana kasnije.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Мирко Пајчин (@bajamaliknindza_official)

Najstarija ćerka Smiljana radi u vrtiću u Zemunu, dok Ljiljana igra tenis u Americi. Anđela je 2019. godine postala punoletna, a Nenad je srednjoškolac.

Kako je pevač jednom prilikom kazao, najmlađi sinovi idu u vrtić i trudi se da sa njima provede što više vremena, kako bi ispravio nepravdu koju je napravio sa starijom decom, kada zbog poslovnih obaveza nije stizao da im se posveti[2].

Pajčin poneki detalj iz privatnog života podeli i sa pratiocima na društvenoj mreži „Instagram“, kojih ima preko 50 hiljada.

Diskografija

Albumi

• 1991. Ne dam Krajine
• 1992. Stan’te paše i ustaše
• 1993. Živeće ovaj narod
• 1993. Kockar bez sreće
• 1993. Još se ništa ne zna
• 1993. Rat i mir
• 1993. Sve za srpstvo, srpstvo ni zašta (Baja Mali Knindža sa Braćom Bajić, Rašom Pavlovićem i Goricom Ilić)
• 1994. Pobediće istina
• 1995. Zbogom oružje (s Orkestrom Željka Jovanovića)
• 1995. Idemo dalje
• 1995. Igraju se delije (s Orkestrom Genijalci Željka Jovanovića)
• 1997. Ne dirajte njega
• 1998. Povratak u budućnost
• 1998. Srpskim radikalima
• 1999. Gara iz Lončara / Život je tamo
• 1999. Biti il’ ne biti
• 2000. Nova mega gara (sa Slaja Bendom)
• 2000. Zaljubljen i mlad (s Orkestrom Slavka Mitrovića Caleta)
• 2001. Đe si legendo (s Orkestrom Dragana Stojkovića Bosanca)
• 2002. Zbogom pameti
• 2003. Uživo
• 2006. Gara iz Nemačke
• 2006. Za kim zvona zvone (sa Bendom Razvigora Raška Spasojevića)
• 2007. Gluvi barut
• 2009. Kralj mijenja kralja, car mijenja cara (Uživo)
• 2010. Idemo malena
• 2012. Lesi se vraća kući
• 2014. Govor duše

Singlovi

• 2015. Tetreb
• 2019. Dinarsko srce
• 2019. Ulje maslinovo
• 2020. Luče sa Dorćola
• 2020. Brat
• 2020. Volim svoju zemlju

Kompilacije

• 1998. The Best Of
• 1999. Moje najljepše – One naše
• 2000. Krajiški vitez
• 2001. Hitovi
• 2007. Best of
• 2009. Ima Srba, ima još (Uživo)

Reference

[1] https://medium.com/@manjacainsajder/ispovijest-mirka-paj%C4%8Dina-bio-sam-jako-nemiran-%C4%91ed-me-nazvao-baja-7d8db475ed07

[2] https://pink.rs/domaci/153592/on-je-otac-sestoro-dece-poznati-pevac-progovorio-o-naslednicima,-pa-otkrio-kada-je-napravio-najvecu-zivotnu-gresku-(foto)