Aleksandar Sanja Ilić

Biografija

Aleksandar Sanja Ilić je bio srpski arhitekta, kompozitor i muzičar. Rođen je 27. marta 1951. godine u Beogradu. Preminuo je 7. marta 2021. godine u rodnom gradu.

Privatni život

Aleksandar Ilić je poticao iz ugledne porodice. Njegovi pradedovi su bili Aleksa Žujović, Solunac i narodni poslanik u parlamentu Srbije, i akademik Jovan Žujović koji je bio začetnik geološke nauke u Srbiji, prvi predsednik Srpskog geološkog društva i predsednik Srpske kraljevske akademije koja je prerasla u SANU.

Baka Zora i deka Dragoljub su bili lekari koji su mnogo voleli muziku. Isto važi za majku Zoricu i oca Miodraga koji je po zanimanju nio kompozitor. Aleksandar i njegov brat Dragan su krenuli očevim stopama i takođe su postali kompozitori. Dragan je bio član grupe Generacija 5 i urednik Zabavnog programa RTS, a Sanja je frontmen grupe Balkanika.

Uporedo s osnovnom školom i gimnazijom, pohađao je muzičku školu „Josip Slavenski“, odsek klavir. Pošto ga u početku muzika nije preterano interesovala, majka ga je pratila na časove i kontrolisala ga je da ne izostane sa nastave. Zahvaljujući profesorki Miodragović zavoleo je klavir, a kasnije je mnogo naučio od profesora Stanojla Rajčića.

Iako je pokazao veliki talenat za muziku, Sanja je završio Arhitektonski fakultet u Beogradu i prijavio je magistraturu. Ukazala mu se prilika da kao arhitekta radi u Njujorku, ali je odlučio da se vrati u Beograd. Paralelno sa studijama arhitekture je išao na časove kompozicije kod profesora Stanojla Rajčića koji ga je ubedio da upiše Muzičku akademiju,

Sanja je bio u braku sa glumicom Zlatom Petković koja se proslavila ulogom Marije u seriji „Povratak otpisanih“. Takođe je bila Mis Jugoslavije.

9. juna 1984. godine glumica i kompozitor su dobili sina Andreja. On je 2007. godine diplomirao na Akademiji Umetnosti u Beogradu. Po zanimanju je muzičar i reditelj.

3. decembra 2012. godine Zlata je preminula od posledica pucanja moždane aneurizme. Kompozitor je za svoju suprugu uvek govorio da je lepotica i da su na njoj najzavodljivije oči. Nakon njene smrti, utehu je pronašao u muzici, prijateljima i putovanjima.

Iako je smatrao da se nikada više neće zaljubiti, na jednoj promociji je upoznao 23 godine mlađu homeopatkinju Tatjanu Karajanov iz Novog Sada. Naročito mu se dopao njen glas i vrlo brzo je shvatio da je pronašao srodnu dušu. Tatjana se, osim homeopatijom, bavi i muzikoterapijom, komponovanjem i pevanjem. Ona se iz rodnog grada preselila kod Sanje u Beograd.

1. oktobra 2016. godine su se venčali u Sabornoj crkvi u Beogradu, a nakon toga su organizovali žurku kojoj su prisustvovali članovi porodice i prijatelji. Prvu godišnjicu braka su proslavili u Rimu gde su uživali u dobroj muzici i kvalitetnom vinu.

Sanja je najviše voleo da sluša ambijentalnu muziku, kao i Stinga, Fila Kolinsa, itd. Kada su se u njegovom stanu okupljali prijatelji, on im je svirao pesme, ali pošto to nije radio dobro, obično su se svi dobro zabavljali.

Karijera

Kada je imao 12 godina, Duško Radović je njegovom ocu ispod vrata ubacio papirić sa tekstom pesme za seriju „Na slovo, na slovo“. Sanja je napisao kompoziciju za taj tekst čiji je naslov „Uniforme“. Pesmu je izveo glumac i pevač Dragan Laković koji mu je poklonio bombonjeru.

Četiri godine kasnije je komponovao numeru „Pesnik mira“ koju je na domaćem takmičenju za pesmu Evrovizije izvela Lola Novaković. Sanja je bio najmlađi kompozitor koji je učestvovao na ovom takmičenju. Pesma je zauzela četvrto mesto, a novinari su ga optužili da ovo nije njegova kompozicija, već delo njegovog oca. Sanja je tada doživeo veliko razočaranje i odlučio je da studira arhitekturu. Bio je uveren da će mu muzika predstavljati samo hobi.

1976. godine je napisao kompoziciju „Baj, baj, baj“ kojom se Bisera Veletanić predstavila na jugoslovenskom izboru za Pesmu Evrovizije održanom u Opatiji.

Kao gimnazijalac je komponovao muziku za prvi jugoslovenski rok mjuzikl „Arhanđeli i Automati“ koji je izveden u pozorištu DADOV. Tada je osvojio nagradu na državnom takmičenju pozorišta.

U mladosti je bio član grupe Vragolani koju su činili njegovi drugovi iz Treće beogradske gimnazije i uglavnom su nastupali na školskim priredbama. 1971. godine je oformio grupu San koja je postojala naredne četiri godine. Za to vreme su objavili pet singlica: „Tebe sam želeo“ / „Helena (1971.), „Papirni brodovi“ / „Hej, malena“ (1973.), „Legenda“ / „Milena“ (1974.), „Jedan svet za sve“ / „Srce na dlanu“ (1974.) i „Anabela“ / „Zvezda ljubavi“ (1974.). Često su svirali na Jadranu i jednom prilikom su dobili ponudu da odu u Italiju, ali Sanja je u poslednjem trenutku odustao.

2. februara 1975. godine za vreme koncerta grupe San, Sanjinog najboljeg prijatelja Predraga Jovičića Trtu, je udarila struja i na mestu ga je usmrtila. Aleksandru je gubitak prijatelja veoma teško pao i posvetio mu je album pod nazivom „Uspomene“. Na njemu su pevali Zdravko Čolić, Zlatko Pejaković, Dado Topić, Bisera Veletanić i Zdenka Kovačiček. Nakon ove nesreće, grupa je prestala da postoji.

Krajem sedamdesetih godina XX veka se prijavio na konkurs za himnu FK Crvena zvezda i pobedio je. Tekst je napisao Ljubivoje Ršumović, a Sanja je komponovao muziku. Himna „Sve što smo želeli, sve što smo hteli“ prvi put je izvedena pre fudbalske utakmice Crvena zvezda – Dinamo kojoj je prisustvovalo oko 80.000 gledalaca.

1982. godine je uradio numeru „Halo, halo“ koju je grupa Aske izvela na Pesmi Evrovizije. 1984. godine Slađana Milošević i Dado Topić su sa njegovom pesmom „Princeza“ nastupili na Jugoviziji. Iako nisu pobedili, ova numera je doživela veliki uspeh i postala je vanvremenski hit. Izabrana je za hit decenije i najlepši jugoslovenski duet XX veka.

1987. godine je sa Slobom Markovićem objavio instrumentalni album „Delta project“ koji je bio veoma slušan.

U narednom periodu Sanja je radio muziku za pozorište, film i serije. Neki od najznačajnijih filmova za koje je komponovao su: „Dark Echoes“, „Čudna noć“, „Vukovar jedna priča“, „Karaula, „Selo gori“, „Led“, itd.

1998. godine Aleksandar je osnovao grupu Balkanika čija je muzika spoj tradicionalnog i modernog. Neki od članova su: Ljubomir Dimitrijević (flauta), Nevena Stamenković (pevačica od 2009. godine), Danica Krstić (pevačica), Aleksandar Radulović (udaraljke), Mladen Lukić (pevač), Branimir Marković (gitara), itd. Sanja se okrenuo muzičkim korenima Vizantije i otkrio je stare note i instrumente koji su zaboravljeni.

2000. godine Balkanika je u izdanju PGP RTS objavili album „Balkan 2000“ koji je postigao ogroman uspeh. Prvi koncert su imali u junu iste godine u Mariboru, a nakon toga su usledili nastupi po celom svetu. Sanja ovaj album smatra svojim pravim početkom bavljenjem muzike.

2006. godine Sanja i Balkanika su trebali da imaju koncert u Novom Pazaru, ali mladići za koje se veruje da pripadaju Vehabijskom pokretu su napravili incident i sprečili su ih da nastupaju. Grupa je podnela tužbu protiv organizatora tog koncerta i tražili su obeštećenje od 17.5 miliona dinara. Pet godina kasnije Sanja se van suda nagodio sa upravom grada Novi Pazar i isplaćeno mu je 3 miliona dinara.

Iste godine su na Kalemegdanu održali koncert „Balkanika – Putem Teslinih misli“ koji je proglašen za koncert godine.

Ilić je 2007. godine započeo saradnju sa Radošem Bajićem i radio je muziku za seriju „Selo gori, a baba se češlja“. Četiri godine kasnije je održan istoimeni koncert.

Tri godine kasnije Sanja i njegov brat Dragan su od muzike njihovog oca napravili novu orkestraciju za mjuzikl „Na slovo, na slovo“. Ovaj mjuzikl je prikazivan u Pozorištu na Terazijama. Iste godine je sa grupom Balkanika nastupio u Šangaju kao predstavnik Bosne i Hercegovine.

U junu 2011. godine grupa Balkanika je sa Sanjinim sinom Andrejem snimila numeru „Ljubi me na Ibici“ za koju su uradili spot. Sanja je još 1985. godine ovu pesmu komponovao za grupu Hladna braća i tada je doživela veliki uspeh.

U julu 2011. godine Sanja i njegova grupa su održali koncert na filmskom festivalu „Targowa film street“ u poljskom gradu Lođu. Mesec dana kasnije su predstavljali Srbiju u okviru projekta „Lođ na Balkanu, Balkan u Lođu“ čiji je cilj bio da poljska publika čuje srpski etno zvuk. Njihov koncert je proglašen za koncert leta i bio je u konkurenciji za najbolji koncert 2011. godine.

U decembru 2011. godine su imali koncert u Sava centru u okviru koga su izveli kompozicije za koje je Sanja dobio nagradu Zlatna Arena za najbolju muziku u seriji „Selo gori, a baba se češlja“.

2012. godine Sanja je komponovao muziku za promotivni spot Fondacije „Novak Đoković“.

U junu 2013. godine, povodom obeležavanja 1.700 godina od Milanskog Edikta kojim je prekinut progon hrišćana, na Niškoj tvrđavi je premijerno prikazan muzičko-scenski spektakl „Konstantinus Magnus“ na kome je Sanja radio prethodne tri godine. Izučavao je istoriju, čitao je knjige o ovom imperatoru i pričao je sa ljudima koji žive u kraju u kome je rođen. Delo je podelio u 15 celina koje predstavljaju Konstantinov život, a u njemu je učestvovalo više od 200 izvođača. Njegov sin je dao režijsku postavku za video-animacije, a brat mu je pružao podršku od samog početka. 1. jula spektakl je izveden u beogradskom Centru Sava.

Sat vremena pre premijere u Nišu, violinista Nemanja Radulović je otkazao učešće jer zbog Ugovora nije smeo da nastupa na koncertima koji se prenose uživo. Balkanika je tvrdila da se violinista složio sa uslovima i da će pravdu potražiti na sudu.

2013. godine Sanji su uručene nagrade: „Zlatni vitez“ na internacionalnom filmskom forumu u Rusiji, „Zlatna afrodita“ na internacionalnom festivalu nezavisnog filma u Nikoziji, kao i nagrada za najbolju filmsku muziku za film „Led“. Naredne godine je bio dobitnik Grand Prixa na Parma internacionalnom muzičkom filmskom festivalu za muziku u filmu „Led“.

2015. godine Sanja je komponovao muziku „New wings of Europe“ za Air Serbiu koja se sluša u avionima civilne flote.

U februaru 2018. godine Sanja i njegova grupa su učestvovali na Beoviziji. Izveli su numeru „Nova deca“ čiji su autori Sanja i njegova supruga Tatjana. Pesma je dobila najveći broj glasova i osvojila je prvo mesto. Ubrzo su se oglasili nezadovoljni izvođači koji su hteli da ospore ovu pobedu. Glavni argument im je bio to što je pevačici Danici Krstić ispao mikrofon tokom izvođenja numere pa su tvrdili da je pevala na plejbek. Pevačica je to demantovala i odluka je ostala nepromenjena.

U maju 2018. godine Sanja i Balkanika će biti predstavnici Srbije na Evroviziji u Lisabonu. Pesmu će izvesti na maternjem jeziku jer kompozitor smatra da bi je engleski, zbog etno zvuka, pokvario. On je i ranije želeo da se takmiči na Evroviziji, ali se tek tada prijavio jer je hteo da njegov brat, koji je bio šef delegacije, prvo ode u penziju.

Balkanika je 2018. godine ostvarila pobedu na Beoviziji, te se plasirala na Pesmu Evrovizije u Lisabon kao predstavnik Srbije. Iste godine su osvojili prvu nagradu publike i prvu nagradu stručnog žirija na međunarodnom muzičkom festivalu Ohridski trubaduri.

Jednu od najprestižnijih muzičkih nagrada u regionu dobili su na prvom internacionalnom festivalu MAC (Music Awards Ceremony) koji održan u januaru 2019. godine u beogradskoj Areni. Zahvaljujući pesmi „Nova deca“ proglašeni su najboljom etno grupom.

Učestvovali su u revijalnom delu Beovizije 2019. godine kao prošlogodišnji pobednici, a tom priliku su izveli svoju pesmu „Nova deca“, u posebnom aranžmanu.

Domaći mediji su 7. marta 2021. godine objavili da je Sanja Ilić preminuo od posledica virusa COVID-19[1].

U karijeri dugog nekoliko decenija komponovao oko hiljadu pesama koje su izveli veliki umetnici poput Zdravka Čolića, Maje Odžaklijevske, Gabi ynovak, Viktorije, Davorina Popovića, itd. On i njegova grupa imaju svoje udruženje „Balkanika“ i studio „Identiti“ u Beogradu u kome snimaju. Sanja je član GEMA, Akademije filmske umetnosti i nauke, kao i Udruženja kompozitora Srbije.

Muzika za film i TV

• 1980. „Prestop“;
• 1985. „Daj mi krila jedan krug“;
• 1990. „Čudna noć“;
• 1990. „Turisti“;
• 1994. „Vukovar, jedna priča“;
• 1996. „Joj, Karmela“;
• 1997. „Kabare 011“;
• 1998. „Kod lude ptice“;
• 2000. „Stari vruskavac“;
• 2002. „Podijum“;
• 2006. Evropesma – Evropjesma 2006;
• 2008. „Kad smo češljali babu“;
• 2009. „Selo gori… i tako“;
• 2007-2011. „Selo gori, a baba se češlja“;
• 2009. „Hitna pomoć“;
• 2009. „Plava grobnica“;
• 2012. „Led“;

Diskografija:

• 1987. „Delta project“ (Sanja i Sloba);
• 1994. „Plava ptica“ (Sanja Ilić);
• 1999. „Balkan 2000“ (Sanja Ilić i Balkanika);
• 2004. „Balkan koncept“ (Sanja Ilić i Balkanika);
• 2006. „Oda radosti“ (Sanja Ilić);
• 2009. „Ceeepaj“ (Sanja Ilić i Balkanika).

Reference

[1] https://balkans.aljazeera.net/news/culture/2021/3/7/preminuo-kompozitor-i-muzicar-sanja-ilic