Aco Pejović

Biografija

Aleksandar Aco Pejović je srpski pop-folk pevač prepoznatljiv po pesmama „Ne diraj mi noći“, „Opušteno“, „Litar krvi“, „Uvenuće jasmin beli“, „Jelena“ i drugima. Rođen je 18. aprila 1972. godine u Prijepolju. Od 1995. godine živi i radi u Beogradu. Sa suprugom Biljanom ima tri ćerke Magdalenu, Mariju i Ivu.

Pevanjem se bavi od 14. godine. Svirao je u Podgorici i Prijepolju, a nakon završetka srednje muzičke škole živeo je i radio u Francuskoj. Po povratku u Jugoslaviju otišao je na odsluženje vojnog roka u Hrvatsku, a nakon toga počeo da svira u lokalima u Prijepolju. Usledili su nastupi u okolnim gradovima, a 1995. godine je na nagovor prijatelja doselio u Beograd. Na početku je svirao u jednoj piceriji na Zvezdari, a uskoro su za njega čuli i drugi vlasnici lokala. Nekoliko godina kasnije stekao je status „kralja splavova“.

Prvi album je izdao 2000. godine pod naslovom „Viđaš li je druže moj“. Iako, kako sam kaže, pesme nisu zabeležile veliki uspeh, nije odustajao nego je nastavio da svira i peva širom Srbije. Dve godine kasnije snimio je album „Prevara“ na kome su se, osim naslovne pesme izdvojile numere „Ne diraj mi noći“, „Jasmina“ i druge.

Nakon izlaska pesme „Opušteno“ koja se našla na istoimenom albumu iz 2004. godine, njegova popularnost je naglo skočila. S istog albuma tražene su bile i numere „Taksi“ i „Nepopravljivo“. Iako je, priznaje, bilo veoma naporno nastupati svakog dana u nedelji, bilo je i zadovoljstvo pevati pred publikom iz celog regiona.

Pejović je do sada objavio osam albuma, 11 singlova i pet dueta. Pesmu „Uspomene“ otpevao je sa Dženanom Lončarevićem, a „Neko treći“ sa Tropiko bendom. Duet sa bendom Ministarke pod naslovom „Poplava“ je jedan od najvećih pop-folk hitova 2013. godine. Iste godine održao je i veliki koncert u beogradskoj Areni, gde je pred oko 20 000 obožavalaca prvi put sa Zoricom Brunclik otpevao duet „Danas neću plakati“.

Pesma „Litar vina litar krvi“ koju je snimio s Aleksandrom Prijović i Dejanom Petrović na „Ju Tjubu“ („You Tube“) ima skoro 15 miliona pregleda. Polovinom oktobra 2018. godine Aco je objavio pesmu s Editom Aradinović pod imenom „Blud i nemoral“.

Nastupao je u velikim salama širom regiona – od dvorana „Skenderija“ i „Zetra“ u BiH, do hale „Pionir“ i beogradske „Arene“. Ništa manje zapaženi nisu ni nastupi u brojnim gradovima širom sveta.

Detinjstvo, mladost i obrazovanje

Aco Pejović je rođen 1972. godine u Prijepolju. Odrastao je u naselju Kolovrat, a njegovi roditelji Isidor i Anđelka radili su u Tekstilnom kombinatu „Ljubiša Miodragović. Ima četiri godine starijeg brata Predraga i šest godina mlađeg Radojicu.

Kako kaže, bio je veoma nestašno i tvrdoglavo dete, ali nikada roditeljima nije pravio velike probleme. Voleo je da se sa braćom kupa na reci Lim gde su pravili male brane. Nekoliko godina je trenirao karate i nosilac je zelenog pojasa. U osnovnoj školi je išao u košarkašku selekciju s kojom je nastupao na takmičenjima protiv drugih škola. Jedno vreme je trenirao košarku u Košarkaškom klubu Elan.

Pohađao je Osnovnu školu „Milosav Stiković“ u Prijepolju. Muzika mu je oduvek bila velika ljubav. Njegova majka je veoma lepo pevala, ali smatra da je talenat nasledio od pokojnog deda Marka koji je svirao frulu. Sa osam godina otac mu je kupio prvu harmoniku. Iako je bio srećan zbog toga, harmonika ga nije oduševljavala jer je kao dete slušao bendove Kajdža Gugu, Djuran Djuran (Duran Duran) i druge.

Po završetku osnovne škole upisao je Srednju muzičku školu „Vasa Pavić“ u Podgorici. Prvih šest meseci školovanja u velikom gradu proveo je u đačkom domu, gde su uslovi bili veoma loši. Nakon što ga je majka posetila nagovorila je oca da ga preseli u neki drugi stan. Tada je Aco iznajmio sobu kod školskog druga gde je živeo naredne tri godine.

Učio je da svira klavir na klasi profesora Katice Viksanović, te kontrabas u klasi profesora Pavela Aksemita. Uporedo je sa prijateljima svirao i pevao u lokalnim kafićima. Nastupi mu nisu bili strani jer je već sa 14 godina pevao na rođendanima, slavama i veseljima u rodnom gradu.

Nakon što je završio srednju školu otišao je u posetu ujaku koji je živeo u Francuskoj. Prilikom prve posete na granici mu nisu tražili vizu, ali je zbog neobaveštenosti prilikom drugog putovanja u Francusku doživeo niz neprijatnosti. Proveo je jedno veče u italijanskom pritvoru, ali je ipak uspeo da se domogne Francuske.

U šali kaže da je čak sedam dana radio kao građevinski radnik, ali mu je osmog dana gazda uručio platu, jer nije na vreme dolazio na posao. Tada je počeo da svira i u bivšu Jugoslaviju se vratio sa tada prilično savremenim klavijaturama, koji će mu kasnije biti najvažniji alat za posao.

Godine 1990. je otišao na odsluženje vojnog roka u Hrvatsku. Bio je smešten u Virovitici i Varaždinu, a tu je upoznao Predraga Kovača iz Foče i Nedžada Višu iz Sarajeva, prijatelje za ceo život. Zbog napete situcije u celoj zemlji, doživeo je veoma opasne trenutke, pa je jedva dočekao da se vrati kući.

Karijera

Već 1991. godine je počeo da svira u lokalnim kafićima i restoranima u Prijepolju. Bio je jedan od retkih muzičara koji su u to vreme sami i pevali i svirali klavijature. Uskoro se za njega pročulo i u okolnim gradovima. Usledile su svirke u Užicu, na Zlatiboru i drugim gradovima. Godine 1993. je sa grupom Trag iz Prijepolja nastupio na festivalu „Beogradsko proleće“. Za njega se pročulo i u Beogradu, pa je počeo da peva u prestonici.

Na nagovor kumova Bojane i Peđe odlučio je da se 1995. godine sa suprugom preseli u Beograd. Prvo je nastupao u piceriji „Bata“ na Zvezdari. Tu su se okupljala bogatija beogradska drušva, pa su za njega s vremenom čuli i drugi vlasnici lokala. Nakon toga počeo je da radi u velikim klubovima i diskotekama poput „Rica“ („Ritz“), „Pirane“, „Trezora“ i „Bomboa“. U ovaj poslednji su ljudi dolazili samo kako bi čuli Acu Pejovića.

Radio je sedam dana u nedelji, a posle mu se pridružio prijatelj Nenad iz Užica pa su danju zajedno svirali na rođendanima, a naveče u kafićima. Pevao je i ljudima iz tadašnjeg kriminalnog miljea na njihovim privatnim zabavama, ali, kako kaže, zahvaljujući supruzi nikad nije „poklekao“. Nastupao je sa Džejom, koji mu je, tvrdi mnogo pomogao.

Upoznavši producenta, kompozitora i aranžera Zlaju Timotića odlučio je da snimi album. Pejovićev prvi album pod naslovom „Viđaš li je druže moj“ objavljen je 2000. godine u izdanju Diskografske kuće „Best Records“. Na njemu se našlo devet pesama. Osim naslovne, slušale su se i numere „Bila si mlada“, „Srećo moja gde si sad“ i druge.

Iste godine osvojio je nagradu „Oskar popularnost“ u kategoriji „najbolji debitant“. Ipak, publika je na nastupima češće tražila pesme drugih izvođača.

Kako sam priznaje dve godine kasnije je bio na ivici da napusti karijeru muzičara i da se posveti nekom drugom poslu. Brojni stresovi i izazovi često su bili praćeni gordošću, a kako kaže, preomni trenutak desio se 2002. godine kada je odlučio da ode na Svetu Goru i poseti manastir Hilandar. Mir koji je tamo doživeo i trenuci tokom kojih je imao vremena da razmisli o svemu pomogli su mu da ne odustane. Veliku ulogu odigrala je i njegova supruga, za koju kaže da je njegova najveća snaga.

Iste godine u prodaji se našao Acin novi album pod naslovom „Prevara“. Na njemu se našlo 11 novih i dve bonus pesme, a osim Timotića, Pejović je sarađivao s autorkom Biljom Spasić i pokojnim muzičarem Rođom Raičevićem koji je napisao „Ne diraj mi noći“, jednu od Acinih najpopularnijih pesama

U leto 2004. godine objavio je album „Opušteno“ na kome je okupio sjajnu ekipu muzičara. Osim Zlaje, ostvario je saradnju s Rakom Marićem, Marinom Tucaković, a prateće vokale u pesmama je pevala Aleksandra Radović. Osim numere „Opušteno“ koja je u to vreme bila jedna od najslušanijih na radijskim i televizijskim stanicama, kafićima i restoranima, izdvojile su se i pesme „Nepopravljivo“ i „Taksi“, te balada „Vrata bola“.

Nakon više od četiri godine duge saradnje s Producentskom kućom „Music Production“ Pejović je odlučio da prihvati poziv Saše Popovića, te da četvrti studijski album objavi u Diskografskoj kući „Grand“. Album „Neverna“ izašao je 2006. godine, a na njemu se našlo ukupno devet pesama. Skoro sve su doživele veliki uspeh. Hitovi su postale naslovna numera za koju je snimio i spot, te pesme „Litar krvi“, „Nijedna nije kao ti“, „Linije“ i druge.

Na tom albumu našla se i „Jelena“, obrada legendarne pesme Tome Zdravkovića. Slušaoci su vrlo dobro prihvatili Tominu baladu u izvođenju Ace Pejovića, pa se rado slušala kako na veseljima, tako i u kafićima i diskotekama, a naročito na njegovim koncertima širom sveta.

Muziku za pesmu „Naj, naj“ napisao je lično Pejović, a osim Timotića aranžmane je radio i Dejan Abadić.

Peti album u karijeri Aco je objavio 2007. godine. Pored naslovne „U mojim venama“, na dobar prijem kod publike naišle su i pesme „Uvenuće jasmin beli“, „Seti me se“, „Dobra vila“, te balada „Ako me voliš idi od mene“. Ovu baladu pratio je i spot na početku koga stoji rečenica „Ovaj spot je posvećen svim kafanskim muzičarima“.

Singl „Ne zovite je“ izdao je 2008. godine, a dve godine kasnije u prodaji se pojavio Acin šesti album pod naslovom „Nema te nema“ koji je ponovio uspeh prethodnog. Obeležile su ga pesme „Da si tu“, „Jednom se živi“, balada „Vrata pakla“ kao i naslovna pesma „Nema te nema“. Iste godine je sa Dženanom Lončarevićem snimio duet „Uspomene“, te nastupio pred prepunom beogradskom halom „Pionir“.

Producentska kuća „Grand“ je 2013. godine objavila Pejovićev sedmi album „Sve ti dugujem“ na kome se našlo 13 pesama. Naslovnu pesmu je posvetio svojoj supruzi Biljani, a osim nje slušaoci su dobro prihvatili i numere „Između nas“, „Oko mene sve“, „Godina i jače“. Pevač je ostao veran prepoznatljivom zvuku, a podjednako su bile slušane i „žive“ pesme i ljubavne balade.

14. oktobra 2013. godine je sa grupom Ministarke predstavio duetsku pesmu „Poplava“ koja je dan kasnije dobila i svoj spot. Pesma je za vrlo kratko vreme osvojila srca brojne publike širom regiona, a o njenoj popularnosti svedoči činjenica da ju je na „Ju Tjubu“ poslušalo nekoliko miliona ljudi. Osim što je oduševila Acinu publiku, doprinela je popularnosti mladog ženskog benda, kome je otvorila vrata mnogih klubova i diskoteka širom regiona.

Samo nekoliko dana kasnije održao je veliki solistički koncert u prepunoj beogradskoj „Kombank areni“. Nastup je započeo pesmom „Oko mene sve“, usledili su hitovi „Ne zovite je“ i „Jelena“, a tokom izvođenja numere „Litar krvi“ Aci je na sceni društvo pravila jedna od vernih obožavateljki.

Specijalni gost na koncertu bio je Predrag Živković Tozovac koji je otpevao pesme „Jesen u mom sokaku“ i „Ovamo Cigani“. Nakon što su se Aci na bini pridružile devojke iz benda Ministarke svi u sali su zaplesali. Prema pisanju srpskih medija među dvadesetak hiljada ljudi našli su se i brojni pevači koji su došli da podrže svog kolegu, poput Svetlane Cece Ražnatović, Marije Šerifović, Bore Đorđevića i drugih.

U junu sledeće godine „Grand“ je objavio DVD njegovog trosatnog koncerta u Areni. Istog meseca Aca je sa Tropiko bendom snimio pesmu „Neko treći“ čiji tekst potpisuje Dragan Brajović Braja. Numeru prati i zanimljiv spot koji na „Ju Tjubu“ broji skoro 20 miliona pregleda.

Petnaest najvećih hitova u njegovoj karijeri našlo se na albumu „Best of Aco Pejović“ koji je izašao 1. novembra 2014. godine. Najlepše balade, ali i pesme koje su mu donele status regionalne pop-folk zvezde ponovo je objavila Diskografska kuća „Grand“.

Osmi studijski album Pejović je objavio 2015. godine pod imenom „Parče neba“. Na njemu se našlo devet novih i jedna bonus pesma. To uključuje dve obrade grčkih pesama koje je publika s oduševljenjem prihvatila. Među najslušanijim su pesme „Pet kvadrata“, „Dobrodošla tugo“, „Žar“, „Devojačko veče“ i druge. Tekstove za većinu pesama pisao je Dragan Brajović Braja, dok je muziku za njih nekoliko napisao Sale iz Tropiko benda.

U septembru 2016. godine objavio je singl „Nisam pao“ za koga je tekst, muziku i aranžman pisao Saša Milošević Mare. Pesmu prati zanimljiv i originalan spot koga je do sada na „Ju Tjubu“ pogledalo skoro 30 miliona ljudi.

Sledeće godine Aco je svojoj publici predstavio dva singla – „Litar vina litar krvi“ i „Šteta za nas“. Prvi je otpevao s mladom pevačicom Aleksandrom Prijović, a po mišljenju mnogih pesma je obeležila leto 2017. godine. Muziku, tekst i aranžman potpisuju Braja, Filip Živojinović i Dejan Abadić. Trube u pesmi svira poznati srpski trubač Dejan Petrović. Numera se našla na Aleksandrinom albumu „Testament“.

U martu 2017. godine Pejović je premijerno otpevao baladu „Šteta za nas“ koja je svoj spot dobila krajem novembra iste godine. Muziku i aranžman je radio Amil Lojo, koji je zajedno sa Biljanom Spasić napisao i tekst pesme. Spot je sniman u Sarajevu i Vogošći, a reakcije publike su bile više nego dobre.

Singlom „Fatalna doza“ koji je objavio u maju 2018. godine podelio je svoju publiku na one koji su bili oduševljeni i one kojima se novi zvuk nimalo ne sviđa. Reč je o numeri koju je pisao bosanskohercegovački dvojac Džala Brat i Buba Koreli, a koja je za samo par meseci na „Ju Tjubu“ preslušana skoro 20 miliona puta. Kako sam pevač kaže, znao je da će reakcije biti podeljene, ali mu je upravo to bila namera – da snimi nešto drugačije, a da to nađe svoj put do publike.

Duetsku pesmu „Blud i nemoral“ koju je u oktobru 2018. godine snimio s Editom Aradinović, bivšom članicom benda Ministarke Aca se po mišljenju mnogih vratio melodiji po kojoj je postao prepoznatljiv u regionu. Muziku i aranžman potpisuje Nemanja Antonić, a tekst Kosana Stojić. Prve reakcije publike bile su više nego dobre, a pesma je za manje od tri godine „zaradila“ 45 miliona pregleda na „Ju Tjubu“.

Singlom „Dobrodošle suze moje“ oduševio je ljubitelje njegovih ranijih pesama, dok je numeru „Muzej“ očigledno posvetio mlađim slušaocima koji vole savremeni zvuk u pop-folk pesmama.

Sledeće godine je publiku počastio singlom „Ne pitaj“ koju potpisuju Milan Miletić i Saša Nikolić. Pejović je za ovu pesmu snimio i spot koji na „Ju Tjubu“ u avgustu 2021. godine broji preko 20 miliona pregleda.

Baladu „Recite mi ko je ženi“ folker je objavio 21. juna 2021. godine na svom zvaničnom „Ju Tjub“ kanalu. Za manje od dva meseca pesmu koju su pisali Joca Savić, Vojislav Šebez i Aleksandar Sofronijević poslušalo je više od dva miliona korisnika platforme „Ju Tjub“.

U više od 20 godina dugoj karijeri Aco Pejović je nastupio širom sveta. Pevao je na velikim binama u Srbiji, Makedoniji, Crnoj Gori i BiH, te diskotekama i klubovima u inostranstvu.

Privatni život

Aleksandar Aco Pejović je rođen 1972. godine u Prijepolju u radničkoj porodici. Njegovi preci su poreklom iz naselja Rijeka Crnojevića kod Cetinja. Sa starijim bratom Predragom i mlađim Radojicom odrastao je u Prijepolju, gde su letnje dane provodili pored reke Lim. Ipak, zbog želje da se bavi muzikom, školovanje je sa 15 godina nastavio u Podgorici. Nakon toga je neko vreme živeo u Francuskoj, a u Jugoslaviju se vratio kako bi odslužio vojni rok.

Od 1991. godine počeo je redovno da nastupa u prijepoljskim lokalima, a u jednom od njih upoznao je Biljanu Koković. Zaprosio ju je sedam dana nakon što su počeli da se zabavljaju, i to tako što ju je nakon njene maturske večeri odveo svojoj kući. S obzirom da je Biljana bila odlična učenica i da su njeni roditelji imali plan da nastavi školovanje, vrlo teško su prihvatili njihovu nameru da se venčaju.

Na kraju su ipak popustili, pa su se venčali u opštini 23. marta 1994. godine. 13. jula 1995. godine dobili su ćerku Magdalenu i iz Prijepolja preselili u Beograd. Na početku su živeli u malom stanu u beogradskom naselju Zvezdara. Dve godine kasnije preselili su se u veći stan, a tada je rođena njihova druga ćerka Marija. U oktobru 2005. godine dobili su treću ćerku kojoj su dali ime Iva.

U međuvremenu Biljana je magistrirala ekonomiju i trenutno radi kao asistent na jednom privatnom fakultetu. Porodica Pejović živi na Bežanijskoj kosi.

Pevač ne krije da je religiozna osoba i da mu je ljubav prema veri usadio pokojni deda Marko. I danas pamti večere pre kojih su svi morali da se pomole. Tim vrednostima danas uči svoju decu, te kaže da se uvek pre spavanja pomoli Bogu. Nekoliko puta je posetio Svetu Goru, pa ističe da je na molitvama u manastiru Hilandaru pronalazio preko potreban mir.

Iako se bavi javnim poslom i često je u kafanama, te da slovi za ženskaroša, Acu Pejovića mnogi prijatelji poznaju kao porodičnog čoveka kome su supruga i ćerke uvek na prvom mestu. Zato im je posvetio i nekoliko tetovaža na svom telu.

Prijatelji iz detinjstva i mladosti, supruga i ostatak porodice mu pomaže da „ostane čvrsto na zemlji“, pa pevač kaže da im je na tome neizmerno zahvalan. U slobodno vreme druži se i sa pojedinim kolegama sa estrade, a u julu 2018. godine bio je kum na svadbi mlade pevačice Aleksandre Prijović i Filipa Živojinovića, sina Bobe Živojinovića, bivšeg tenisera i supruga Lepe Brene.

Diskografija

Albumi

• 2000. Viđaš li je druže moj
• 2002. Prevara
• 2004. Opušteno
• 2006. Neverna
• 2007. U mojim venama
• 2010. Nema te nema
• 2013. Sve ti dugujem
• 2015. Parče neba

Kompilacije

• 2014. Best of Aco Pejović
• 2014. Arena 2013 (DVD)

Singlovi

• 2008. Ne zovite je
• 2010. Doživotna
• 2010. Uspomene (Duet sa Dženanom Lončarevićem)
• 2011. Između nas
• 2012. Hodam u prazno
• 2012. Makar zadnji put
• 2012. Hodam u prazno
• 2013. Poplava (Duet sa Ministarkama)
• 2013. Danas neću plakati (Duet sa Zoricom Brunclik)
• 2013. Treba mi nešto jače
• 2013. Ovo vino
• 2014. Neko treći (Duet sa Tropiko Bendom)
• 2016. Nisam pao
• 2017. Litar vina litar krvi (s Aleksandrom Prijović i Dejanom Petrovićem)
• 2017. Šteta za nas
• 2018. Fatalna doza
• 2018. Blud i nemoral (Duet s Editom Aradinović)
• 2018. Muzej
• 2018. Dobrodošle suze moje
• 2019. Ne pitaj
• 2021. Recite mi ko je ženi