Milko Đurovski

Biografija

Milko Đurovski je jedan od najboljih fudbalera bivše Jugoslavije, a danas radi kao fudbalski trener. Igrao je za reprezentaciju Jugoslavije, Makedonije i dva večita rivala, Fudbalski klub „Crvena Zvezda“ i Fudbalski klub „Partizan“. Rođen je 26. januara 1963. godine u Tetovu u Makedoniji.

Milko je imao poziciju napadača i ostao je zapamćen kao jedan od najboljih jugoslovenskih „golgejtera“. Njegovu karijeru obeležio je prelazak iz FK „Crvena zvezda“ u FK „Partizan“ što je prvi put u istoriji večitih rivala da jedan takav igrački transfer.

Nikada nije krio da je od detinjstva navijao za „Crvenu Zvezdu“, ali kaže da je kasnije zavoleo oba kluba i smatra ih svojim. Voleo je da se druži sa navijačima, Grobarima i Delijama.

Sa FK „Crvena Zvezda“ dva puta bio je osvajač Šampiona Jugoslavije i to 1980/81. i 1983/84. godine. Takođe, sa ovim timom bio je osvajač Kupa Jugoslavije 1982. i 1985. godine.

Ništa manje uspešan nije bio ni u FK „Partizan“ sa kojim je takođe osvojio Šampionat jugoslavije 1986/87. kao i Kup Jugoslavije 1989. te Superkup Jugoslavije 1989/90. godine.

Internacionalnu karijeru ostvario je u FK „Gruningen“ u Holandiji. Iako je imao mogućnost da bira da se čak nađe na klupi „Atletiko Madrida“, on se odlučio za „Gruningen“ jer mu je najvažnije bilo da ne sedi na klupi već da igra celu utakmicu.

Njegovu karijeru obeležilo je i to što je i njegov rođeni brat fudbaler, legendarni Boško Đurovski, pa su braća zajedno nastupala za crveno bele.

Detinjstvo u Makedoniji

Detinjstvo u Makedoniji obeležio je fudbal. Odrastao je u sportskoj porodici u selu Žilče koje je od Tetova udaljeno oko 10 kilometara. Njegov otac je bio poznati fudbaler i svoje sinove, Milka i Boška, usmeravao je utom pravcu. Milko je rođen je 26. januara 1963. godine u Tetovu u Makedoniji, a njegov brat Boško bio je godinu dana stariji.

Kao deca su počeli da igraju fudbal, a kasnije su postali deo Fudbalskog kluba „Teteks“ u rodnom gradu u Makedoniji. Braća Đurovski privlačila su još tada pažnju jer je bilo neobično da rođena braća igraju zajedno na terenu i sa toliko uspeha.

Njihov otac Cvetko priželjkivao je za svoje sinove uspešnu fudbalsku karijeru i smatrao je da bi bilo najbolje da odu u Beograd.

Dolazak u redove Fudbalskog kluba „Crvena zvezda“

Milko je imao strica u Beogradu koji je radio u jednoj uspešnoj firmi koja se bavila prodajom svečanih odela. On je bio strastveni navijač FK „Crvena zvezda“ i upoznao je neke od članova uprave kluba. Rekao im je da on u Makedoniji ima dva sinovca, braću Đurovski, koji odlično igraju fudbal i da treniraju u FK „Teteks“ u Tetovu. Zamolio ih je da oni dođu na probu.

Prvi je u Beograd otišao Boško i oni su ga primili. Milko je bio mlađi, pa je kasnije došao za bratom. Na jednom turniru u Zemunu gde su igrali drugoligaši, Milko je nastupao sa FK „Teteks“ i odigrali su prijateljsku utakmicu sa FK „Vardar“. Utakmicu je došao da gleda Bora Kostić iz „Crvene Zvezde“. U to vreme Milku je idol bio Dragan Džajić. Uvek je stajao napred, oko centra, čekao je loptu. Na toj utakmici je odigrao isto tako i dao je dva gola. Ipak, Kostić je rekao posle utakmice da to nije to još i da Milko dođe na probu sledeće godine.

Milko je ostao još nekoliko dana u Beogradu kod brata i strica. Sledeći dan je otišao da gleda trening pionira svog brata Boška kod Stevana Ostojića. Sva deca su otišla na teren, a Milko je ostao da gleda. Naišao je Stevan i pitao ga šta radi tu i Milko mu je rekao da želi da vidi trening. On je rekao da se presvuče, dao mu opremu i rekao da dođe na teren da trenira.

Posle zagrijavanja, Stevan je pionire podelio na dva gola da igraju utakmicu. Milko je tada dao deset golova za svoju ekipu. Danas, kada se seti, i sam kaže da ne zna šta mu je bilo i kakva energija ga je vodila. Posle tog treninga rekli su mu da dođe i sledeći dan. Tako je i Milko ostao u „Crvenoj Zvezdi“ 1975. godine.

Za prvi tim FK „Crvena Zvezda“ igrao je od 1980. do 1986. godine. Bilo je to sjajno vreme za njega, kao i za njegovog brata Boška. Milko i Boško Đurovski punili su naslovnice medija i svi su pričali o talentovanoj braći iz Makedonije u „Crvenoj Zvezdi“.

Milko je u tom klubu proveo šest sezona u Prvoj ligi. Sa FK „Crvena Zvezda“ osvojio je dve titule šampiona i dva kupa Jugoslavije. Njegovi golovi bili su jedni od najatraktivinijih koje je publika mogla da vidi.

U tom periodu igrao je i za reprezentaciju Jugoslavije 1984. i 1985. godine.

Iako je na terenu bio sjajan, Milko nije bio potpuno zadovoljan svojim položajem u klubu. Zbog toga će se na vrhuncu svoje karijere odlučiti za pomalo neobičan potez.

Prelazak iz „Crvene Zvezde“ u „Partizan“

Sa Marakane je prešao na stadion JNA i tako šokirao navijače crveno belih, ali i svoje saigrače na terenu, trenera, pa i samog brata Boška koji nije do poslednjeg trenutka znao da će njegov brat pristati na transfer.

Milko je objasnio zbog čega se odlučio na ovaj, za to vreme, potpuno neobičan potez. Na terenu je bio sjajan, ali to , po njegovom mišljenju, uprava kluba nije adekvatno nagradila.

Od samog dolaska u „Crvenu zvezdu“ Milko nije imao ni stipendiju, ni stan, kao mnogi drugi igrači. Po dolasku je potpisao ugovor na pet godina. Nikada se nije žalio kada je uprava dovodila nove igrače, davala im stanove, stipendije, ali je rekao kada mu istekne ugovor on će tražiti bolje uslove. Tada je već bio oženjen i imao je dvoje dece. S obzirom da nije rešio stambeno pitanje, to mu je predstavljalo veliki problem.

Kada mu je istekao ugovor, rekao je svoje uslove na koje uprava nije pristala. On isu gledali da prolongiraju rešavanje stambenog pitanja, a on je rekao da mu je to prioritet i da napušta crveno bele. Nisu ga shvatili ozbiljno jer su znali koliko voli „Crvenu Zvezdu“. Međutim, Milko je iznenadio sve i prešao u FK „Partizan“ koji je ispunio njegove uslove.

Na prvoj utakmici posle Milkovog prelaska na utakmici „Crvene Zvezde“ i „Partizana“ Milko je dao gol za „Partizan“. Nije se radovao, jer je do juče bio na drugoj strani.

Usledili su sjajni nastupi na strani FK „Partizan“ i po toj igri ga mnogi pamte. Tada je zasigurno bio najbolji napadač bivše Jugoslavije, a po mnogima i Evrope.

Sa „Partizanom“ je bio osvajač Šampiona Jugoslavije, osvajač Kupa Jugoslavije i osvajač Superkupa Jugoslavije.

Kada su Milka pitali kako je on postao napadač broj jedan u Jugoslaviji, on je objasnio da je imao odličan start iz mesta. Bio je brz i u kondiciji. Mogao je u brzini da menja pravac i nije bio predvidiv zbog promene ritma. Kaže da na tome može biti zahvalan svom ocu koji ga je od detinjstva učio tome da je kondicija za fudbalera veoma značajna.

U FK „Partizan“ bio je od 1986. do 1990. godine.

Internacionalna karijera

Nakon sjajnih sezona u dresovima crveno belih i crno belih, svi su očekivali da će Milko zaigrati u nekim od najvećih evropskih klubova. U svojim redovima želeli su ga „Nant“, „Pariz Seržermen“, „Roma“ i drugi.

Milko je odlučio da ode u holandski FK „Gruningen“. Milko je tada imao 29 godina. On je rekao da je izabrao ovaj klub jer je znao da će u tom klubu odigrati svaku utakmicu. Želeo je da igra, a nije mu bilo važno da samo sedi na klupi nekog kluba po svaku cenu, ali da sutra može reći da je bio u nekom prestižnom evropskom klubu.

Trenerska karijera

Još kada je bio u FK „Crvena zvezda“ jedan od trenera je Milku rekao, kada završi svoju igračku karijeru, sigurno će se okrenuti i onoj trenerskoj. Milko je tada uvek imao neke zamerke, odnosno, sugerisao je šta i kako bi moglo da se uradi na terenu. Tada je misli oda od trenerskog posla nema ništa, ali se pokazalo suprotno.

Zavoleo je trenerski poziv i posle profesionalne fudbalske karijere započeo je trenersku. Poznat je kao trener koj ine dozvoljava da m use bilo ko meša u njegov rad. Kako bi postao trener određenog kluba ima stroga pravila i uslove, a to je da samo on može odlučiti ko će i koliko igrati na terenu. Miliko je rekao da svako mora dobiti svoju šansu u poređenju sa svojim radom, a da niko ne može dobiti veću minutažu samo zato što neko urgira za njega.

Poznato je i to da ni u jednom klubu nije dobio otkaz. Sam je davao ostavke i odlazio kada se neki od njegovih uslova ne bi ispunio ili kada on lično ne bi bio zadovoljan rezultatom.

Kao trener radio je u Holandiji, Sloveniji, Makedoniji, te Bosni i Hercegovini. U Mariboru u Sloveniji živeo je više od 20 godina.

Privatni život

Njegova supruga zove se Andrea. Otac je dva sina, Marka i Marija. Sinovi su trenirali fudbal, ali su tokom cele svoje karijere nosili breme da su deca proslavljenog fudbalera. Pritisak pod kojim su radili je bio ogroman. Marko se zbog toga okrenuo ka rep muzici, dok je Mario nastavio da igra fudbal na Tajlandu.

Milko i Andrea žive u Mariboru u Sloveniji. Iako posla ne manjka, Milko kaže da nije baš zadovoljan životom generalno. Sa nostalgijom se seća bivše Jugoslavije i kaže da su to bila vremena kad je sve vrvelo od ljudi na sve strane i da toga više nema skoro nigde na prostoru bivše Juge.

U jednom intervjuu rekao je da je život posle 50. pomalo bezveze. Sve počinje da vas boli i znate da se polako bliži kraj.

Pre 20 godina prestao je da pije alkohol, ali je zato tokom svoje profesionalne igračke karijere voleo da popije dobar viski. Uz alkohol je i pušio cigarete, provodio se u klubovima sa navijačima i voleo noćni život.

Milko voli i dobru muziku. Imao je nameru čak da objavi svoj album. Iako je pripremao pesme, album nikada nije objavljen jer se predomislio. Snimio je jedan duet sa pevačicom Anom Bekutom, a sarađivao je i sa Lepom Brenom.

Kako je sam rekao, voleo je sve da proba u životu i time se vodio.