Mesut Ozil

Biografija

Mesut Ozil (Mesut Özil) je nemački profesionalni fudbaler koji trenutno nastupa na poziciji veznog igrača u engleskom Arsenalu i reprezentaciji Nemačke. Rođen je 15. oktobra 1988. godine u Gelzenkirhenu.

Uglavnom igra na poziciji prednjeg veznog igrača, a po potrebi i na poziciji krila. Karijeru je započeo u Šalkeu, a nakon dve sezone je za pet miliona evra prešao u Verder iz Bremena. Pažnju evropskih skauta privukao je tokom Svetskog prvenstva 2010. godine kada je odigrao jednu od ključnih uloga u reprezentaciji. Bio je nominovan za najboljeg igrača turnira, te sa 25 asistencija proglašen najboljim asistentom.

Iste godine je potpisao 15 miliona evra vredan ugovor s Real Madridom. Sa španskim klubom je već u prvoj sezoni osvojio Kup Kralja, zabeleživši 17 asistencija. Naredne sezone osvojili su domaće prvenstvo i Superkup Španije.

Nakon što su 2013. godine poražen u finalu La Lige od Barselone, Ozil je potpisao ugovor vredan 50 miliona funti s engleskim Arsenalom, te postao najskuplji nemački fudbaler svih vremena. Pomogao je svom novom klubu da osvoji FA Kup 2014. godine. Već tokom prve sezone zabeležio je 19 asistencija, te postavio novi rekord Premijer lige.

Sa reprezentacijom je do juna 2018. odigrao više od 80 mečeva i postigao 22 gola. Predstavljao je svoju zemlju na dva Svetska prvenstva, te dva Evropska prvenstva. Na Evropskom prvenstvu 2012. godine upisao je najviše asistencija u istoriji ovog takmičenja. Pomogao je „Pancerima“ da savladaju Brazil u polufinalu i Argentinu u finalu te osvoje titulu svetskog prvaka.

Selektor Joakim Lev (Joachim Löw) ga je izabrao u tim za Svetsko prvenstvo 2016. godine u Rusiji.

Klupska karijera

Šalke

Pre nego što je 2005. godine zvanično počeo da trenira u Šalkeu, Ozil je bio član omladinskih škola raznih klubova u rodnom Gelzenkirhenu. U dresu sa brojem 17 igrao je na poziciji veznog igrača i centralnog veznog napadača, a nakon što je Brazilac Linkoln (Lincoln Cássio de Souza Soares) suspendovan preuzeo je njegovu poziciju plejmejkera, te startovao na mečevima Liga Kupa protiv Bajer Leverkuzena i Bajern Minhena.

Startnu poziciju u timu pratile su brojne pohvale nemačkih fudbalskih stručnjaka, koji su ga nazvali sledećom velikom zvezdom u Nemačkoj. Međutim, nakon što je izjavio da mu je godišnja plata od 1,5 milon evra premalena, trener ga je vratio na klupu.

Verder

31. januara 2008. godine potpisao je ugovor vredan pet miliona evra s Verderom iz Bremena. Pre nego što se „zakleo na vernost“ klubu do juna 2011. godine za mladog igrača bili su zainteresovani Hanover i Štutgart, ali nisu želeli da plate onoliko koliko je klub za njega tražio.

Zadužio je dres sa brojem 11, a 26. aprila 2008. godine je u 33. minutu susreta s Karlsruherom postigao svoj prvi pogodak, te doneo Verderu pobedu od 2:1. Bio je to ujedno njegov prvi gol u Bundesligi. Tokom druge polovine sezone odigrao je 12 mečeva, a Verder je sezonu završio na drugom mestu Bundesligi.

Iako je njegov tim igrao prilično loše tokom sezone 2008/2009, te je završio na desetom mestu Bundeslige, Ozil se istakao kao važan deo tima, upisavši 15 asistencija i tri pogotka. Postigavši gol u finalu Kupa Nemačke savladali su Bajer Leverkuzen i konačno osvojili trofej. U finalu Kupa UEFA (današnja Liga Evropa) Verder je poražen od ukrajinskog Šahtjora, te im je izmakao ovaj veliki pehar.

Tokom naredne sezone se nametnuo kao ključni igrač Bremena, naročito zbog toga što je Brazilac Dijego (Diego Ribas da Cunha) odlučio da ode u Juventus. U toj ulozi se odlično snašao pa je proglašen najboljim igračem prve runde Bundeslige.

1.maja 2010. godine odigrao je 100. utakmicu u Bundesligi, „zatresavši mrežu“ svog bivšeg kluba. Verder je savladao Šalke rezultatom 2:0. Sezonu su priveli kraju na trećem mestu u Bundesligi, ali su u finalu Kupa Nemačke poraženi od Bajern Minhena sa 0:4. Ozil je zabeležio 31 nastup, devet golova i 17 asistencija, te je proglašen najboljim igračem prvog dela sezone.

Real Madrid

Na Svetskom prvenstvu koje je 2010. godine održano u Južnoafričkoj Republici Ozil je učvrstio status jedne od najvećih mladih fudbalskih zvezda. Privukao je pažnju rukovodstva Barselone, Arsenala i Real Madrida, a kapiten Mančester Junajteda Vejn Runi (Wayne Rooney) nagovarao je trenera Fergusona (Sir Alex Ferguson) da ga pozove u tim.

Polovinom avgusta 2010. godine pojedini mediji su objavili da bi Ozil trebalo da pređe u Barselonu, ali da su pregovor stigli do mrtve tačke. Međutim, uprava kluba iz Bremena je 17. avgusta objavila da je postignut dogovor, te da vezista prelazi u Real Madrid.

Potpisao je ugovor vredan 15 miliona evra. Tom prilikom je izjavio „Kada vas pozovu da se pridružite Real Madridu, nemate šta da razmišljate. Hajde da budemo iskreni – taj klub se ne odbija. Nisam se žurio da napustim Verder, ali ovo je klub kome ćete uvek reći `da`. To je instutucija, klub sa sjajnom istorijom, stadionom, ekipom, te prvoklasnim igračima.“

Debi u dresu „Kraljevskog kluba“ je doživeo 22. avgusta tokom prijateljskog meča s Herkulesom, nakon koga su slavili rezultatom 3:1. Dres sa brojem 26 koji je nosio u predsezonskim duelima je zamenio je brojem 19, ali nakon što je Van der Vart (Rafael van der Vaart) prešao u Totenhem, Ozilu je dodeljen dres sa brojem 23.

Pošto Kaka (Ricardo Izecson dos Santos Leite) zbog povede nije igrao, njegovu poziciju u startnoj jedanaestorki preuzeo je mladi Nemac. Debi u La Ligi je doživeo ušavši kao zamena Anhelu Di Mariji (Ángel Fabián Di María) u 62. minutu susreta s Majorkom. Duel je završen bez golova.

15. septembra zabeležio je svoj prvi nastup u Ligi prvaka. U 74. minutu susreta s Ajaksom asistirao je Iguainu (Gonzalo Gerardo Higuaín) koji je loptu prosledio u gol. Bila je to njegova prva asistencija u Ligi prvaka.

Prvi gol je postigao 3. oktobra 2010. godine „zatresavši mrežu“ Deportiva iz Korunje, a prvi gol u Ligi šampiona postigao je 19. oktobra tokom susreta s Milanom. 22. decembra je zabeležio prvi nastup u Kupu Kralja postigavši jedan od osam golova svog tima u susretu s Levanteom.

Prvu sezonu u dresu Reala završio je sa 25 asistencija, najviše od svih igrača u velikim evropskim ligama te sezone. Oduševio je novinare, igrače i navijače širom Evrope.

Narednu sezonu je započeo sa brojem 10 na leđima. Time je trener Žoze Morinjo (José Mário dos Santos Mourinho Félix) želeo da promoviše novog glavnog plejmejkera u timu. 14. avgusta 2011. godine je u prvom susretu Superkupa Španije savladao golmana Barselone. Nakon sukoba s Davidom Viljom (David  Villa Sánchez) u drugom meču Superkupa trener ga je poslao na klupu.

Sa 17 upisanih asistencija proglašen je najboljim asistenom La Lige i nominovan za FIFA-inu Zlatnu loptu. Asistirao je za prvi, a pogodio drugi gol u susretu s Bilbaom, te pomogao Realu da se plasira u narednu rundu domaćeg prvenstva. 13. maja postigao je dva gola u finalu protiv Majorke. „Kraljevski klub“ je postao prva tim koji je u La Ligi zabeležio više od 100 bodova.

Pred kraj sezone bio je najmlađi u nominacijama za najboljeg igrača u Evropi.

Dolaskom Luke Modrića u klub, pojedini mediji plasirali su informaciju da Ozil više nije zadovoljan tretmanom, ali je on odbacio te glasine te istakao da je veoma srećan i da jedva čeka borbu za startnu poziciju. Na samom početku sezone osvojili su Superkup Španije. Nemac je zabeležio dve vrlo važne asistencije koje je Kristijano Ronaldo (Cristiano Ronaldo dos Santos Aveiro) plasirao u mrežu Barselone.

6. novembra je u 89. minutu iz slobodnog udarca „zatresao mrežu“ Borusije iz Dortmunda, te doneo Realu važan bod u Ligi šampiona. Nakon toga je postigao odlučujući pogodak na susretu s Real Valjadolidom, a Madriđani su slavili rezultatom 3:2. Iako nisu osvojili niti jedan trofej osim Superkupa Španije, Ozil je završio sezonu sa 26 asistencija, više nego bilo koji drugi igrač u najvećim evropskim ligama.

Arsenal

2. septembra 2013. godine potpisao je četvorogodišnji ugovor vredan 50 miliona evra s engleskim Arsenalom, te postao najskuplji nemački igrač svih vremena. Zadužio je poziciju na sredini terena i preuzeo dres sa brojem 11. Nakon toga je izjavio „Bio sam siguran da ću ostati u Realu, ali naposletku sam shvatio da ni trener ni uprava nemaju poverenja u mene. Ja sam igrač kome treba poverenje. To sam osetio u Arsenalu i zato sam im se pridružio.“

Na konferenciji za novinare koja je organizovana povodom njegovog dolaska u London rekao je da bi prešao u Arsenal i besplatno, te da je trener Arsen Venger (Arsène Wenger) najzaslužniji za njegov dolazak. Nekoliko igrača Reala bilo je nezadovoljno njegovim odlaskom, a Ronaldo je izjavio da je Ozil „bio igrač koji je znao sve njegove pokrete pred golom“, te da je veoma ljut što je otišao.

U dresu „Tobdžija“ debitovao je 14. septembra 2013. godine tokom susreta sa Sanderlendom. U 11. minutu asistirao je Olivijeu Žiruu (Olivier Giroud) koji je postigao pogodak, te okončao utakmicu rezultatom 3:1. Zabeležio je dve asistencije tokom meča sa Stoukom.

Tri dana kasnije Arsenal se sastao s Marsejom u meču Lige prvaka, a Ozil je bio član startne jedanaestorke. Prvi pogodak u dresu Arsenala postigao je tokom duela sa Napolijem, nakon koga su slavili rezultatom 2:0. Prvi gol u Premijer ligi dao je 19. oktobra „zatresavši mrežu“ Norviča.

Odigrao je svih šest susreta u novembru, zabeležio dve važne asistencije, a njegov tim je slavio pobedu od 3:0 nad Kardifom. Propustio je da postigne svoj četvrti pogodak u crveno-belom dresu kada mu je udarac sa bele tačke „skinuo“ golman Marseja Stiv Mandanda (Steve Mandanda). Uvršten je u idealnu jedanaestorku po izboru UEFA-e, te ponovo nominovan za FIFA-inu Zlatnu loptu.

U decembru je postigao golove u mečevima s Halom i Evertonom, te upisao jednu asistenciju tokom duela s Njukaslom. Nakon poraza od Mančester Sitija došao je u sukob s timskim kolegom Mertesakerom (Per Mertesacker) koji je bio ljut jer se Ozil nije zahvalio navijačima koji su ih dopratili u Mančester. Nemac se kasnije izvinio fanovima preko Facebook-a.

U januaru je odigrao četiri od šest mečeva u startnoj jedanaestorki. Propustio je susret s Kardifom, u duelu s Totenhemom ušao je kao zamena pred kraj meča, a savladao golmana Koventri Sitija. Propustio je da „zatrese mrežu“ Manuela Nojera (Manuel Neuer) kada se njegov tim sastao s Bajern Minhenom u nokaut fazi Lige šampiona. Uprkos lošim partijama, trener Venger ga je pohvalio uz objašnjenje da se Nemac još uvek treba adaptirati na igru u Premijer ligi.

Prvi gol u 2014. godini postigao je 8. marta kada je Arsenal u četvrtfinalu FA Kupa savladao Everton. Ušao je u dobru formu koju je prekinula povreda na meču s Bajernom. Nakon što je odigrao odlično nekoliko važnih mečeva trener je rekao da je veoma srećan što ga ima u timu, te da je Ozil upravo ono što treba Arsenalu.

Debitantsku sezonu u dresu „Tobdžija“ priveo je kraju sa 40 nastupa, 13 asistencija i devet golova u svim takmičenjima.

Nakon osvajanja Svetskog prvenstva u Brazilu 2014. godine sa reprezentacijom Nemačke vratio se na „Ostrvo“ pred početak nove sezone. Odigrao je odlično prve mečeve sezone 2014/2015, pomogavši timu da savlada Everton, Bešiktaš, Aston Vilu i Galatasaraj. Međutim, zbog povrede je morao da odsustvuje sa terena 10 nedelja.

Posle tri meseca konačno je istrčao na teren 11. januara 2015. godine u 73. minutu susreta sa Stoukom. Arsenal je slavio rezultatom 3:0. Prvi gol postigao je 14 dana kasnije u četvrtoj rundi FA Kupa savladavši gomana Brajtona. Zabeležio je jedan pogodak i jednu asistenciju u ubedljivoj pobedi nad Aston Vilom, te postigao prvi gol na susretu s Totenhemom. „Tresao je mreže“ Liverpula, te delio odlične pasove Aleksisu Sančezu (Alexis Alejandro Sánchez Sánchez) u polufinalu i finalu FA Kupa.

Sezonu je završio sa 31 nastupom, sedam asistencija i pet golova, te titulom sa FA Kupa.

Na početku sezone 2015/2016 savladali su Lion i Čelsi, a doživeli poraz od Vesthema. Prvi gol je postigao 4. oktobra savladavši gomana Mančester Junajteda, pre nego što je u šestom minutu pomogao Sančezu da postigne prvi pogodak. Proglašen je igračem meča kada je 17. oktobra Arsenal ubedljivo savladao Votford sa 3:0. Prvi gol u dresu „Tobdžija“ u Ligi šampiona postigao je 20. oktobra u pobedi njegovog tima nad Bajern Minhenom.

Postavio je novi rekord Premijer lige time što je postao prvi igrač koji je zabeležio šest asistencija u isto toliko uzastopnih mečeva. Nakon toga uspešno je savladavao gomane Dinama iz Zagreba, Norviča, te asistirao svojim saigračima na utakmicama sa Norvičem, Aston Vilom, Mančester Sitijem i Sanderlendom. Ponovo je oborio rekord sezone u Premijer ligi upisavši devet šansi za pogodak tokom duela sa Burnmutom.

100. meč u Premijer ligi odigrao je 24. januara 2016. godine kada su poraženi od Čelsija. Već na sledećem meču najznačajnijeg engleskog takmičenja zabeležio je 10 gol šansi. 17. asistenciju u domaćoj ligi zabeležio je 14. februara u pobedi Arsenala nad Lesterom rezultatom 2:1. Posle poraza na domaćem terenu od Barselone, savladali su Mančester Junajted na „Old Trafordu“ („Old Traford Stadium“). Ozil je na tom meču upisao jedan gol i jednu asistenciju.

Nakon što su eliminisani iz Lige šampiona, sezonu u Premijer ligi su završili na drugom mestu. Nemac je zabeležio 19 asistencija, jednu manje od Tjerija Anrija (Thierry Henry) u sezoni 2002/2003. Treću sezonu u dresu „Tobdžija“ završio je sa osam postignutih golova i 20 asistencija u svim takmičenjima, te proglašen Arsenalovim igračem sezone.

Zbog učešća na Evropskom prvenstvu 2016. godine sa reprezentacijom, propustio je predsezonske mečeve. Prvi het-trik u karijeri postigao je 19. oktobra 2016. godine u susretu Lige prvaka sa Ludogorecom. Osim toga asistirao je Teu Valkotu (Theo Walcott) za još jedan pogodak, a Arsenal ja zabeležio pobedu od 6:0.

31. januara 2018. godine potpisao je produženje ugovora sa engleskim klubom, te se „zakleo na vernost“ do 2021. godine. Plata mu je uvećana za duplo, te danas zarađuje 350 000 funti sedmično, najviše od svih svojih timskih kolega. Pedesetu asistenciju u Premijer ligi zabeležio je 11. marta 2018. godine kada su savladali Votford rezultatom 3:0.

Postao je igrač kome je najbrže „pošlo za nogom“ da upiše toliko asistencija na 141. nastupu u svim takmičenjima, te je oborio rekord Erika Kantone (Eric Cantona).

Reprezentativna karijera

S obzirom na svoje poreklo Ozil je imao mogućnost da bira da li će da igra za reprezentaciju Nemačke ili Turske. Na kraju je izabrao zemlju u kojoj je rođen. Prvi poziv da se pridruži U-17 selekciji stigao je u septembru 2006. godine. Tokom Evropskog prvenstva za igrače mlađe od 21 godine proglašen je igračem meča kada je Nemačka savladala Englesku rezultatom 4:0, te osvojila titulu evropskog prvaka.

U seniorskom dresu debitovao je 11. februara 2009. godine tokom prijateljskog meča s Norveškom. Prvi gol je zabeležio 5. septembra tokom prijateljskog susreta sa Južnoafričkom Republikom.

Svetsko prvenstvo 2010. godine

Prihvatio je poziv da bude deo tima koji će Nemačku predstavljati na Svetskom prvenstvu u Južnoafričkoj Republici. Zabeležio je jednu asistenciju tokom duela s Australijom u grupnoj fazi takmičenja. U poslednjem meču u grupi je „zatresao mrežu“ Gane, a „Panceri“ su prošli dalje kao najbolji u grupi.

U šesnaestini finala su porazili Englesku, a u četvrtfinalu Argentinu. Ozil je asistirao za dva gola na oba meča. FIFA ga je proglasila jednim od 10 najboljih igrača turnira, te nominovala za Zlatnu loptu.

Evropsko prvenstvo 2012. godine

Tokom kvalifikacija za Evropsko prvenstvo 2012. godine bio je jedan od ključnih igrača u nemačkom timu. Postigao je pet golova, a Nemačka je kvalifikacije završila na prvom mestu u grupi. U tzv. „Grupi smrti“ sastali su se s Holandijom, Danskom i Prortugalom, a u četvrtfinalu ih je dočekala Grčka. Zabeleživši dve asistencije i devet gol šansi, proglašen je igračem meča, a Nemci su savladavši Grke prošli dalje.

U polufinalu su poraženi od Italije rezultatom 2:1, a Ozil je zabeležio jedan pogodak iz penala. Sa tri asistencije proglašen je najboljim asistentom turnira, te uvršten u idealnu jedanaestorku.

Svetsko prvenstvo 2014. godine

Tokom kvalifikacija za Mondijal 2014. godine je sa osam postignutih golova proglašen najboljim strelcem. Zbog povrede Marka Rojsa (Marco Reus) veći deo turnira odigrao je na poziciji levog krila. Odigrao je svih sedam mečeva i pomogao Nemačkoj da postane šampion sveta. U polufinalu su deklasirali Brazil sa 7:1, a u finalu je nakon 120 minuta zamenjen timskim kolegom Martesakerom.

Evropsko prvenstvo 2016. godine

Odigrao je svih 90 minuta prvog susreta na Evropskom prvenstvu protiv Ukrajine, nakon koga je Nemačka slavila rezultatom 2:0. 21. juna 2016. godine ostvario je 99 odsto uspešnih pasova i kreirao šest asistencija, te je proglašen igračem meča sa Severnom Irskom. Nakon toga su savladali i Slovačku rezultatom 3:0. 2. jula je postigao prvi gol u četvrtfinalnom susretu s Italijom.

Selektor Joakim Lev ga je uvrstio u tim za Svetsko prvenstvo 2018. godine u Rusiji.

Titule

Klupske titule

• 2008/2009. Kup Nemačke s Verderom
• 2010/2011. Kup Kralja s Realom
• 2012. Superkup Španije s Realom
• 2011/2012. La Liga sa Realom
• 2013/2014. FA Kup s Arsenalom
• 2014/2015. FA Kup s Arsenalom
• 2015. FA Komjuniti šild s Arsenalom
• 2016/2017. FA Kup s Arsenalom

Reprezentativne titule

• 2009. Evropsko prvenstvo za igrače mlađe od 21 godine
• 2010. treće mesto na Svetskom prvenstvu
• 2014. prvo mesto na Svetskom prvenstvu

Pojedinačne titule

• 2008/2009. uvršten u idealnu jedanaestorku Bundeslige
• 2009/2010. proglašen najboljim asistentom Bundeslige
• 2010. proglašen najboljim asistentom Svetskog prvenstva
• 2010/2011. proglašen najboljim asistentom Lige šampiona
• 2010. nominovan za Zlatnu loptu
• 2011. nominovan za Zlatnu loptu
• 2011. proglašen najboljim igračem u reprezentaciji Nemačke
• 2011/2012. proglašen najboljim asistentom u La Ligi
• 2012. proglašen desetim najboljim igračem u Evropi
• 2012. nominovan za Zlatnu loptu
• 2012. proglašen najboljim igračem u reprezentaciji Nemačke
• 2012. proglašen najboljim asistentom kvalifikacija za Evropsko prvenstvo
• 2012. proglašen najboljim asistentom Evropskog prvenstva
• 2012. uvršten u idealnu jedanaestorku Evropskog prvenstva
• 2012. uvršten u idealnu jedanaestorku po izboru UEFA-e
• 2013. proglašen najboljim igračem u reprezentaciji Nemačke
• 2013. nominovan za Zlatnu loptu
• 2013. uvršten u idealnu jedanaestorku po izboru UEFA-e
• 2013. uvršten u drugi najbolji tim na svetu po izboru FIFA-e
• 2013. proglašen drugim najboljim plejmejkerom po izboru IFFHS (International Federation of Football History & Statistics)
• 2014. osvojio Laureus nagradu
• 2014. uvršten u peti najbolji tim na svetu po izboru FIFA-e
• 2015. proglašen najboljim igračem u reprezentaciji Nemačke
• 2015. proglašen igračem meseca aprila, novembra i decembra po izboru navijača
• 2015. proglašen fudbalskim ambasadorom Nemačke
• 2015/2016. proglašen najboljim asistentom Premijer lige
• 2015/2016. proglašen Arsenalovim igračem sezone
• 2016. proglašen najboljim igračem u reprezentaciji Nemačke
• 2016. uvršten u drugi najbolji tim na svetu po izboru FIFA-e
• 2017. uvršten u peti najbolji tim na svetu po izboru FIFA-e

Privatni život

Mesut Ozil je rođen 1988. godine u Gelzenkirhenu. Pripada trećoj generaciji Nemaca poreklom iz Turske. U nekoliko intervjua rekao je da je veštine koje poseduje kada je fudbal u pitanju nasledio od Turaka, a disciplinu i stav „daj sve od sebe“ od Nemaca.

Njegova porodica je poreklom iz severozapadne Turske, a po veroispovesti je musliman.Pre svakog meča recituje molitve iz Kurana. U jednom intervjuu je rekao da se moli pred svaki meč i da kolege znaju da tada ne smeju da mu se obraćaju. Na pitanje da li posti tokom ramazana, odgovorio je da zbog prirode posla nije u mogućnosti da ispoštuje pravila posta. U maju 2016. godine je išao na hadž u Meku.

Tokom 2013. godine započeo je vezu s glumicom Mendi Kapristo (Mandy Capristo), ali su u oktobru 2014. godine raskinuli, jer je fudbaler navodno bio u vezi s drugom ženom. 12. novembra 2015. godine su se zajedno pojavili na dodeli „Bambi“ nagrada u Berlinu. Na Instagramu je objavio njihovu zajedničku fotografiju, čime je potvrdio da su se pomirili.

Međutim, 2017. godine su ponovo raskinuli, a od tada je u vezi sa bivšom mis Turske Amine Gulse (Amine Gülşe).

Ozil je poznat po svom humanitarnom radu. Učestvuje u brojnim projektima za pomoć deci u najsiromašnijim delovima sveta. U maju 2016. godine posetio je izbeglički kamp u Jordanu gde su smešteni ljudi koji su pobegli iz rata u Siriji.

U martu 2017. godine objavio je autobiografiju „Magija igre“ („The Magic of the Game / Gunning for Greatness“).