Žil Vern (Jules Verne)

Biografija

Žil Vern (Jules Gabriel Verne) je bio francuski književnik. Rođen je 8. februara 1828. godine u Nantu, a preminuo 24. marta 1905. godine u Amjenu, u Francuskoj.

Pisao je poeziju, kratke priče i pozorišne komade, a avanturistički romani „Put u središte zemlje“ („Voyage au centre de la Terre „), „20 000 milja pod more“ („Vingt mille lieues sous les mers: Tour du monde sous-marin“) i „Put oko sveta za osamdeset dana“ („Le tour du monde en quatre-vingts jours“) doneli su mu besmrtnost.

Rođen je u Nantu, u zapadnoj Francuskoj i, po uzoru na oca, studirao je pravo. Međutim, odustao je od karijere advokata, te počeo da piše tekstove za književne listove i pozorište. Saradnja sa izdavačem Pjer-Žilom Hecelom dovela je do nastanka serije fantastičnih putovanja i avanturističkih romana koji su ga proslavili.

Smatra se jednim od najznačajnijih književnika u Francuskoj i Evropi, te drugim najprevođenijim autorom na svetu od 1979. godine. Često ga nazivaju „ocem naučne fantastike“, iako te „titule“ takođe nose i pisci Herbert Džon Vels (H.B. Wells) i Hugo Gernsbek (Hugo Gernsback).

Detinjstvo i obrazovanje

Žil Vern je rođen 1828. godine nedaleko od Nanta. Njegov otac, Pjer Vern (Pierre Verne) je bio advokat, poreklom iz Provanse, a majka Sofi Alot (Dame Sophie Allotte de la Fuÿe) poticala je iz bogate porodice brodovlasnika koji su u Francusku došli iz Škotske. Imali su petoro dece – sinove Žila i Pola (Paul Verne), te tri ćerke Anu (Anna Verne), Matildu (Mathilde Verne) i Mariju (Marie Verne).

Kada mu je bilo šest godina roditelji su ga poslali u internat nedaleko od rodnog grada. Njegova učiteljica, gospođa Sambin (Mme Sambin) je bila udovica pomorskog kapetana koji je nestao pre 30 godina, ali im je ona uvek pričala kako će on da se vrati, baš kao što se vratio književni junak Robinzon Kruso (Robinson Crusoe). Delove ove priče Vern je kasnije upotrebio u mnogim svojim delima, poput romana „Tajanstvena ostrva“ („L’Île mystérieuse“) iz 1874. godine.

Godine 1836. otac ga je upisao u katoličku školu. Tu je učio geografiju, grčki i latinski jezik i pevanje. U svojim memoarima pisac je kasnije priznao da se vrlo teško prilagođavao na novu sredinu. Iste godine Pjer je kupio vikendicu na reci Loari, nedaleko od Nanta. Mladi Žil je bio fasciniran rekom i brodovima koji su njome plovili. Posećujući ujaka Pruda Alota (Prudent Allotte), penzionisanog mornara, čuo je priče o neverovatnim avanturama koje je doživeo radeći na brodu. Ujakove priče i njihove zajedničke izlete opisivao je kasnije u svojim romanima.

Pojedini biografi zapisali su da se kada mu je bilo jedanaest godina tajno prijavio za posao na brodu s namerom da otputuje u Indiju kako bi svojoj rođaki Karolini (Caroline) doneo koralnu ogrlicu. Međutim, ubrzo nakon što je brod isplovio otac je saznao za njegovu nameru i vratio ga kući. Godine 1842. porodica se preselila u veći stan u Nantu, a otac ga je upisao u drugu versku školu. Smatra se da je Vern upravo tih godina počeo da piše svoje prvo prozno delo. Reč je o nezavršenom romanu „Sveštenik“ („Un prêtre en 1839“) u kome je ovu školu opisao vrlo pogrdnim rečima. Nakon toga učio je retoriku i filozofiju, a maturirao je sa vrlo dobrim ocenama 1846. godine.

Do 1847. godine Vern je napisao nekoliko ozbiljnijih dela, inspirisan radovima Viktora Igoa (Victor-Marie Hugo). Ipak, njegov otac je ovu zanimaciju potpuno ignorisao, nameravajući da Žil završi prava i nastavi porodičnu tradiciju. Zato ga je 1847. godine poslao u Pariz na studije. Nakon što je položio sve ispite sa prve godine vratio se u Nant, kako bi mu otac pomogao da se pripremi za narednu akademsku godinu.

Tu je upoznao Rosu Grosetier (Rose Herminie Arnaud Grossetière) u koju se zaljubio na prvi pogled. Posvetio joj je tridesetak pesama, ali uprkos tome što je i Rosa osećala naklonost prema mladom književniku, roditelji su joj zabranili da se viđa sa studentom prava s kojim joj je budućnost još uvek vrlo neizvesna. Zato su je udali za deset godina starijeg bogatog zemljoposednika. Ovo iznenadno venčanje veoma je pogodilo mladog Verna. Udaja mladih devojaka koje je poznavao za starije bogate muškarce inspirisala ga je da napiše nekoliko dela u kojima opisuje brakove iz interesa. Osim toga, počeo je da piše ozbiljne kritike na račun vlasti i društva u rodnom gradu. Jedna od najpoznatijih takvih poema je „La sixième ville de France“ („Šesti grad u Francuskoj“, prim. prev)

Život u Parizu

U julu 1848. godine ponovo se vratio u Pariz nakon što je otac insistirao da završi pravo i da nastavi porodični posao. U to vreme u Francuskoj je započela nova revolucija. U Parizu su se sukobile „socijalna i demokratska Republika“ i „liberalna Republika“, a general Luj-Eugen Kavenjak (Louis-Eugène Cavaignac) je ne birajući sredstva „slomio“ ustanak radnika. Međutim, na predsedničkim izborima Kavenjaka je pobedio Luj Napoleon Bonaparta (Louis-Napoléon Bonapart) te postao prvi predsednik u istoriji Francuske. To burno vreme Vern je proveo u Parizu družeći se sa članovima visokog društva. Posećivao je književne salone i pozorište, a uporedo s obavezama na fakultetu pisao je pozorišne predstave. Upoznao je mladog kompozitora Aristida Hignarda (Aristide Hignard) s kojim se vrlo brzo sprijateljio, te mu napisao nekoliko tekstova za njegove šansone.

U to vreme mučio se sa stomačnim grčevima, a nakon upale srednjeg uha doživeo je i prvu privremenu paralizu facijalnog nerva, koja će ga u epizodama mučiti do kraja života. Godine 1851. dobio je poziv u vojsku, ali je na kraju pošteđen. U jednom od pisama ocu izrazio je veliko olakšanje zbog toga, jer je bio veliki protivnik rata. U januaru 1851. godine završio je studije.

Književnost

Posećujući pariske salone Vern je upoznao Aleksandra Dima (Alexandre Dumas), jednog od najznačajnijih hroničara toga vremena. Postao je dobar prijatelj s njegovim sinom – Aleksandrom (Alexandre Dumas, fils) te mu pokazao radnu verziju svoje prve pozorišne komedije pod nazivom „Les Pailles rompues“ („Slomljene slamke“, prim. prev). Zajedno su uredili komad koji je premijerno izveden  12. juna 1850. godine u pariskom pozorištu (Théâtre Historique in Paris). Urednik časopisa „Musée des familles“ je u to vreme tražio nekoga ko će pisati članke o geografiji, istoriji, nauci i tehnologiji namenjene širokim narodnim masama, Vern je došao kao savršen izbor. Prvi članak pod naslovom „Prvi brodovi meksičke mornarice“ objavljen je u julu 1851. godine, a ubrzo je usledila priča „A Voyage in a Balloon“ („Putovanje balonom“). Priča je obilovala istorijskim činjenicama i putopisnim sadržajima, a napisana je u avanturističkom maniru koji će kasnije obeležiti sva Vernova dela.

Zahvaljujući poznanstvu s Žilom Sevestom (Jules Seveste), direktorom pozorišta, dobio je poziv da postane sekretar „Istorijskog pozorišta“ („Théâtre-Historique“) koje je kasnije preimenovano u „Literarno pozorište“ („Théâtre Lyrique“). Iako je plata bila veoma mala, dobio je priliku da piše pozorišne komade, što mu je mnogo značilo.

Jedno vreme ga je otac pritiskao da napusti pozorište i da se posveti advokatskoj karijeri, ali je mladi pisac tvrdio da će jedini uspeh moći da doživi ako se bude bavio književnošću. Pjer je otišao korak dalje, pa mu je ponudio da potpuno preuzme njegovu privatnu praksu u Nantu, ali je mladi Vern odbio.

U međuvremenu je mnogo vremena provodio u „Narodnoj biblioteci“ („Bibliothèque nationale de France“) baveći se istraživanjima nauke i novih tehnoliških dostignuća, naročito u geografiji. Upoznao je geografa i istraživača Žaka Araga (Jacques Arago) koji mu je pričao o svojim putovanjima. Postali su veoma dobri prijatelji, a to je nagnalo Verna da osmisli novi književni žanr – putopisna dela. Godine 1852. napisao je novelu i komediju jednočinku koje su objavljene u časopisu „Musée des familles“. U istom časopisu objavljivao je kratke priče koje su se sastojale iz dokumentarnih i fiktivnih delova.

Međutim, uspeh nije dugo trajao jer se 1856. godine posvađao s glavnim urednikom i odbio da i dalje piše za časopis.

Pišući kratke priče za „Musée des familles“ došao je na ideju da napiše novu vrstu romana – naučni roman koji će se sastojati iz saznanja do kojih je dolazio istražujući razne oblasti u biblioteci. Njegovu ideju podržao je i Aleksandar Dima stariji. Nakon smrti Žila Sevesta nastavio je da piše pozorišne komade i muzičke komedije za pozorište, iako većina njih nikada nije izvedena.

U maju 1856. godine otputovao je u Amjen kako bi kumovao na venčanju svog prijaelja Ogista Lelarga (Auguste Lelarge). Tu je upoznao Onorinu de Vijan Morel (Honorine de Viane Morel), dvadesetšestogodišnju udovicu i majku dvoje dece. Brat mu je ponudio posao posrednika u kupovini i prodaji, koji je Vern prihvatio kako bi ozbedio finansijsku stabilnost i mogao da zaprosi Onorinu. Ubrzo je stekao naklonost njene porodice, pa su se venčali 10. januara 1857. godine. Napustio je posao u pozorištu, te se zaposlio na Pariskoj berzi kao pomoćnik berzovnog mešetara. Od pisanja nije odustajao, pa je često ustajao vrlo rano kako bi imao vremena da piše. Ostatak slobodnog vremena provodio je u biblioteci baveći se istorijskim i naučnim istraživanjima.

U julu 1858. godine krenuo je na putovanje brodom od Bordoa do Škotske. Bilo je to prvo njegovo putovanje van granica Francuske. Bio je impresioniran svime što je video te je napisao polu-autobiografski roman „Povratak u Britaniju“. Iako je delo pisano u periodu od jeseni 1859. do zime 1860. godine, objavljeno je tek 1989. godine. Na drugom putovanju 1861. godine posetio je Švedsku, Norvešku i Dansku, ali je morao brzo da se vratio u Pariz. Ipak, propustio je rođenje svog jedinog biološkog sina Mišela (Michel Verne).

Godine 1862. upoznao je izdavača Pjera-Žila Hecela (Pierre-Jules Hetzel) i ponudio mu rukopis pod naslovom „Putovanje balonom“ („Voyage en Ballon“). Roman je objavljen 31. januara 1863. godine pod naslovom „Pet nedelja u balonu“ („Cinq Semaines en ballon“). Reč je o knjizi u kojoj je Vern kombinovao naučne elemente s zabavnom fikcijom. Kako bi obezbedio čitanost svog „Magazina za edukaciju i rekreaciju“ („Magasin d’Éducation et de Récréation“) Hecel je Vernu ponudio dugogodišnji ugovor koji je pisac momentalno potpisao. Počev od romana „Avanture kapetana Hatersa“ („Voyages et aventures du capitaine Hatteras“) koji je objavljen u dva dela u Hecerovom časopisu, Vern je sva svoja buduća dela objavljivao u serijalima upravo u ovom magazinu.

Roman „Avanture kapetana Hatersa“ je u obliku knjige objavljen 1866. godine. Nakon toga Hecel je upoznao javnost sa serijalom „Neverovatnih putovanja“ („Voyages extraordinaires“) u kome će Vern objavljivati dela sa geografskim, geološkim, fizičkim i astronomskim istraživanjima koje je pisac tokom godina sakupljao. Na taj način nastali su ostali avanturistički romani francuskog pisca. Hecel je imao uticaj na Vernove dela, ali je on ipak bio srećan što je konačno pronašao izdavača koji se skoro u potpunosti slaže s njegovim idejam. Na primer, izdavač mu je savetovao da promeni kraj romana „Avanture kapetana Hatersa“, te da glavnog junaka ipak „ostavi u životu“. Uticao je i na nastanak knjige „Pariz u 20. veku“ („Paris au XXe siècle“), verujući da je pesimističko viđenje budućnosti previše mračno za jedan porodišni magazin. Veruje se da je prvi rukopis ovog romana nakon Vernove smrti nestao, a objavljen je tek 1994. godine.

Godine 1864. svetlost dana ugledao je roman „Putovanje u središte zemlje“ koji je doživeo veliki uspeh, a godinu dana kasnije izašla je knjiga „Od Zemlje do Meseca“ („De la Terre à la Lune“). Dve godine kasnije kupio je mali brod koji je nazvao „Sveti Mišel“ („Saint-Michel“), koji je kasnije zamenio većim brodovima istog naziva. Na ovom brodu je proputovao dobar deo Evrope.

Nakon prvog romana, većina njegovih priča objavljena je u Hecelovom magazinu, pre nego što je predstavljena u formi knjige. Osim toga, objavio je i nekoliko zbirki kratkih priča. Sve to donelo mu je slavu i novac.

Prvi sukob između pisca i izdavača desio se 1869. godine, u vreme kada je Vern pisao „Dvadeset hiljada milja pod morem“. Naime, on je glavnog junaka, kapetana Nema, predstavio kao poljskog naučnika koji želi da se osveti nakon što su mu Rusi pobilli familiju. Međutim, Hecel je smatrao da je bolje da se Nemo predstavi kao neprijatelj trgovine robljem. Pisac je odbio da promeni prvobitnu ideju, ali su se uspeli dogovoriti da kapetanovu prošlost ostave u tajnosti. Nakon toga Žil je sve češće odbijao savete svog izdavača.

Posle veoma uspešnog romana „20 hiljada milja pod morem“ koji je objavio 1869. godine, usledio je takođe avanturistički roman „Putovanje svetom za 80 dana“ („Le tour du monde en quatre-vingts jours“) koji je prvi put objavljen u magazinu „Le Temps“ 1872. godine. Uprkos slavi, Vern nije mogao da živi od pisanja, pa je veći deo novca zarađivao od autorskih prava pozorišnih adaptacija njegovih dela.

Pozne godine i smrt

Iako je celog svog života vaspitavan u katoličkom duhu, Vern je 1870. godine potpuno prihvatio deističke ideje. Pojedini istoričari književnosti tvrde da se ova promena oseti i u njegovim delima.

9. marta 1886. godine prilikom povratka kući upucao ga je njegov dvadesetšestogodišnji sestrić Gaston. Prvi metak ga je promašio, a drugi pogodio u levu nogu, zbog čega je do kraja života hramao. Incident je zataškan, a Gaston je proveo ostatak života u bolnici za mentalno obolele.

Nakon smrti majke i njegovog izdavača Hecela, Vern je počeo da piše mračnija dela. Godine 1888. ušao je u politiku kandidujući se za kancelara pokrajine Amjen. Na ovoj poziciji ostao je skoro 15 godina.

Godine 1870. odlikovan je ordenom Legije časti, a 1892. godine proglašen je oficirom Legije časti.

Tih dana otkrio je da boluje od dijabetesa, a preminuo je 25. marta 1905. godine u svom domu u Amjenu. Magazin je i dalje objavljivao njegova dela koja je uređivao njegov sin Mišel. Kasnije je ustanovljeno da je Mišel napravio brojne izmene u pričama, a originalne rukopise objavilo je Društvo Žila Verna (Société Jules Verne) pred kraj 20. veka.

Vern je jedan od najplodnijih evropskih pisaca svoga vremena i jedan od najprevođenijih autora na svetu. Njegova dela izučavaju se na brojnim svetskim univerzitetima, a deo su školske lektire mnogih osnovnih škola.

Bibliografija

• 1863. Pet nedelja u balonu (Cinq Semaines en ballon)
• 1864. Put u središte Zemlje (Voyage au centre de la Terre)
• 1865. Sa Zemlje na Mesec (De la terre à la lune)
• 1866. Doživljaji kapetana Haterasa (Voyages et aventures du capitaine Hatteras)
• 1867. Deca kapetana Granta (Les Enfants du capitaine Grant)
• 1869. Dvadeset hiljada milja pod morem (Vingt mille lieues sous les mers)
• 1870. Oko Meseca (Autour de la lune, nastavak romana Sa Zemlje na Mesec)
• 1871.  Grad koji plovi (Une ville flottante)
• 1872. Doživljaji tri Rusa i tri Engleza (Aventures de trois Russes et de trois Anglais)
• 1873. Zemlja krzna (Le Pays des fourrures)
• 1873. Put oko sveta za osamdeset dana (Le Tour du Monde en quatre-vingts jours)
• 1874. Doktor Oks (Le Docteur Ox)
• 1874. Tajanstveno ostrvo (L’île mysterieuse)
• 1875. Čenseler (Le Chancellor)
• 1876. Mihail Strogov, ili Carev glasnik (Michel Strogoff)
• 1877. Hektor Servadak (Hector Servadac)
• 1877. Crna Indija (Les Indes noires)
• 1878. Petnaestogodišnji kapetan (Un Capitaine de quinze ans)
• 1879. Pet stotina miliona Begeninih ili Grad čelika (Les Cinq cents millions de la Bégum)
• 1879. Kin Fo (Les tribulations d’un chinois en Chine)
• 1880. Parna kuća (La Maison à vapeur)
• 1881. Prav, a osuđen (La Jangada,)
• 1882. Zeleni zrak (Le Rayon vert)
• 1882. Škola za Robinzone (L’École des Robinsons)
• 1883. Tvrdoglavi Keraban (Kéraban-le-têtu)
• 1884. Južna zvezda (L’Étoile du sud)
• 1884. Arhipelag u plamenu (L’Archipel en feu)
• 1885. Matijas Sandorf (Mathias Sandorf)
• 1886. Lutrijski listić (Un Billet de loterie)
• 1886. Robur Osvajač (Robur-le-Conquérant)
• 1887. Sever protiv juga (Nord contre Sud)
• 1887. Put za Francusku (Le Chemin de France)
• 1888. Dve godine raspusta (Deux Ans de vacances)
• 1889. Porodica Bezimenić (Famille-sans-nom)
• 1889. Naglavačke (Sans dessus dessous)
• 1890. Cezar Kaskabel (César Cascabel)
• 1891. Gospođa Branikan (Mistress Branican)
• 1892. Klaudijus Bombarnak (Claudius Bombarnac)
• 1892. Dvorac u Karpatima (Le Château des Carpathes)
• 1893. Mali gospodin (P’tit-Bonhomme)
• 1894. Doživljaji kapetana Antifera (Mirifiques Aventures de Maître Antifer)
• 1895. Ploveće ostrvo (L’Île à hélice)
• 1896. Klovis Dardentor (Clovis Dardentor)
• 1896. Pozdrav zastavi (Face au drapeau)
• 1897. Zagonetka ledenog mora (Le Sphinx des glaces)
• 1898. Veličanstveni Orinoko (Le Superbe Orénoque)
• 1899. Testament jednog ekscentrika (Le Testament d’un excentrique)
• 1900. Druga otadžbina (Seconde patrie)
• 1901. Selo u vazduhu (Le Village aérien)
• 1901. Morska zmija (Les Histoires de Jean-Marie Cabidoulin)
• 1902. Braća kip (Les Frères Kip)
• 1903. Gusari sa „Halifaksa” (Bourses de voyage)
• 1904. Drama u Livoniji (Un Drame en Livonie)
• 1904. Gospodar sveta (Maître du monde)
• 1905. Provala mora (L’Invasion de la mer)
• 1905. Kula svetilja na kraju sveta (Le Phare du bout du monde)
• 1906. Zlatan vulkan (Le Volcan d’or)
• 1907. Agencija Tompson & So (L’Agence Thompson and C°)
• 1908. Lovci na meteore (La Chasse au météore)
• 1908. Dunavski razbojnici (Le Pilote du Danube)
• 1909. Preživeli s broda ‘Džonatan’ (Le Naufrages du Jonathan)
• 1910. Tajna Vilhelma Štorica (Le Secret de Wilhelm Storitz)
• 1910. Juče i sutra (Hier et demain)
• 1919. Čudnovati doživljaji ekspedicije Barsak (L’Étonnante Aventure de la mission Barsac)

Drugi romani

• 1863 — Pariz u dvadesetom veku (Paris au XXe Siecle, objavljeno tek 1994)

Pripovetke

• 1851. — Drama u vazduhu (Un drame dans les airs)
• 1855. — Zimovanje na ledu (Un hivernage dans les glaces)
• 1872 — Fantaziranja doktora Oksa (Une fantaisie du Docteur Ox)