Stiven King (Stephen King)

Biografija

Stiven King  (Stephen King) je u Njujork Tajmsu (New York Times) najprodavaniji pisac koji je stekao ime u žanrovima kao što su horor i fantazija sa knjigama „Keri“ (Carrie), „Isijavanje“ (The Shining) i „IT“. Većina njegovih radova je adaptirana za film i televiziju.

Stiven King je rođen 21. septembra 1947. godine u Portlandu u Mejnu (Portland, Maine). Diplomirao je na Univerzitetu u Mejnu i nakon toga je radio kao nastavnik dok se je pronalazio kao pisac. Živi i radi na relaciji Florida – Mejn.

Pisao je i pod pseudonimom Ričard Bahman (Richard Bahman). Njegov prvi horor roman „Keri“ je bio veoma uspešan.

Tokom godina, King je postao poznat po naslovima koji su bili komercijalno uspešni a ponekad i priznati od strane kritičara.

Njegove knjige su se prodale u više od 350 miliona kopija širom sveta, te su adaptirane za brojne uspešne filmove.

Rani život i obrazovanje

Pisac Stiven Edvin King (Stephen Edwin King) je rođen 21. septembra 1947. godine u Portlandu, u saveznoj državi Mejn. King je priznat kao jedan od najpoznatijih i najuspešnijih horor pisaca svih vremena.

Njegovi roditelji Donald i Neli Rut Pilsburi King (Nellie Ruth Pillsbury King) su se rastali kada je on bio veoma mlad, tako da su on i njegov brat nekoliko godina provodili vreme između Indijane i Konektikata (Connecticut).  King se kasnije preselio u Mejn sa njegovim bratom i majkom. Tamo je završio srednju školu 1966. godine.

King se nije udaljavao od kuće, pa se upisao na Mejn Univerzitet u Oronu. Tamo je pisao za školske novine i učestvovao u savetu studenata. Dok se školovao, King je napisao prvu kratku priču, koja se pojavila u „Zapanjujućim Misterijama“ (Startling Mystery Stories).

Nakon što je dobio diplomu iz Engleskog jezika 1970. godine, pokušao je naći posao na mestu nastavnika, ali nije imao sreće. Dobio je posao u vešeraju, i nastavio je da piše priče u slobodno vreme do druge polovine 1971. godine, kada je počeo da radi kao nastavnik Engleskog jezika na Hemden Akademiji (Hempden Academy). Te godine je oženio kolegu pisca Tabitu Sprus (Tabitha Spruce).

Kralj trilera i horora

King je 1973. godine prodao svoj prvi roman „Keri“, priču o izmučenoj tinejdžerki koja se osvećuje svojim vršnjacima. Knjiga je doživela veliki uspeh  kada je objavljena sledeće godine, što je Stivenu omogućilo da se potpuno posveti pisanju. Roman je kasnije adaptiran za velike ekrane sa Sisi Spejsek (Sissy Spacek) u glavnoj ulozi.

Uskoro je usledilo još popularnih romana, „Salemovo“ (Salem’s Lot) iz 1975, „Isijavanje“ (The Shining) iz 1977, „Potpaljivačica“ (Firestarter) iz 1980, „Kudžo“ (Cujo) iz 1981. i „To“ (It) iz 1986. godine.

Dok je pisao romane o zlim besnim psima i čudovištima iz kanalizacije u romanima Kudžo i To, King je objavio nekoliko knjiga kao Ričard Bahman.

Četiri njegova romana: „Bes“ (Rage, 1977), „Duga šetnja“ (The Long Walk, 1979), „Radovi na Putu“ (Roadworks, 1981) i „Trkač“ (The Running Man, 1982) su objavljeni pod lažnim imenom zato što se King brinuo da javnost neće pihvatiti više od jedne knjige jednog pisca godišnje.

Ideju za ovo ime dobio je kada je video roman Ričarda Starka (Richard Stark) na svom stolu (kasnije se ispostavilo da je to bio pseudinim koji je koristio Donald Vestlejk – Donald Westlake) dok je slušao pesmu svog omiljenog benda „Bahman Turner Overdrajv“ (Bachman Turner Overdrive).

„Keri“

Keri je ustvari Kingov četvrti roman, ali prvi koji je objavljen. Napisao ga je dok je živio u prikolici, na prenosivoj pisaćoj mašini (na kojoj je napisao i „Mizeri“) koja je pripadala njegovoj ženi Tabiti. Počelo je kao kratka priča za magazin „Kavaljer“ (Cavalier), ali je King prve tri stranice bacio u kantu za smeće. O svojim kratkim pričama iz tog vremena, Stiven se priseća:

„Jedna žena je rekla:’Pišeš o svim tim mačo stvarima, ali ne možeš pisati o ženama.’ Rekao sam: ‘Ne bojim se žena. Mogu pisati o njima ako to želim.’

„Tako sam došao na ideju o incidentu u ženskom tušu, sa devojkom koja ima telekinetičke moći. Druge devojke su na nju bacale higijenske uloške kada je imala menstruaciju. Zbog menstruacije su se oslobodili odgovarajući hormoni, i devojka je počela svoju osvetu… Napisao sam scenu sa tušem, ali mi se nije svidela pa sam je bacio u smeće.“

Njegova žena je izvadila stranice iz smeća, ohrabrila ga da završi priču i obećala da će mu pomoći sa ženskom perspektivom. Poslušao je njen savet i od kratke priče napravio roman. „Istrajao sam zato što tada nisam imao boljih ideja… Smatrao sam da je moj roman svetski gubitnik.“

Stiven King, u svojoj knjizi „Povorka mrtvaca“ (Danse Macabre), navodi kako je Keri alegorija za feminizam:

„Keri je uglavnom o tome kako žene pronalaze kanale za svoje moći, i čega se muškarci plaše kod žena i ženske seksualnosti… možemo samo reći, da je knjiga napisana 1973. godine… Bio sam u potpunosti svestan implikacija „Oslobođenja žena“… Knjiga je… nelagodno muško sažimanje iz budućnosti jednakosti žena. Za mene, Keri Vajt je žalosno zloupotrebljena tinejdžerka, primer osobe čiji duh toliko često biva slomljen u jami punoj predatora, što predstavlja normalnu srednju školu u predgrađu. Ali je takođe žena, koja po prvi put oseća svoje moći i koja, kao Samson, koji ruši hram na sve koji su mu na vidiku… Keri koristi svoj „divlji talenat“ kako bi srušila celo trulo društvo.“

Lik Keri Vajt je zasnovan na kombinaciji dve devojke koje je Stiven King posmatrao tokom svog obrazovanja. O jednoj od njih se priseća:

„Ona je bila čudnovata devojka iz jedne čudnovate porodice. Njena majka nije bila religiozni fanatik, kao majka iz Keri. Ona je bila fanatik za igre i opklade. Fanatik koji se pretplaćivao na magazine za ljude koji se prijavljuju na takmičenja… devojka je nosila istu odeću cele školske godine, a ostala deca su je zadirkivala. Veoma dobro se sećam dana kada se u školi pojavila u novoj odeći, koju je sama kupila. Bila je obična devojka sa sela, koja je crnu suknju i belu bluzu (to je sve što je do tada oblačila) zamenila za kariranu bluzu jarkih boja i širokih rukava i suknju koja je tada bila moderna. Tada su je još više zadirkivali zato što se nikome nije svidelo to što menja kalup.“

King kaže da se pitao kako bi bilo odrastati uz takvu majku, i zasnovao priču na suprotnosti bajci o Pepeljuzi. Prema jednoj Kingovoj biografiji, devojka se kasnije udala za čoveka koji je bio čudan kao i ona, rodila decu, i na kraju se ubila.

Na ideju o telekinezi je došao nakon što je čitao o toj temi. King se priseća: „Keri je napisana nakon Rozmarine bebe, a prije Egzorcista. Od Keri nisam mnogo očekivao. Mislio sam: ‘Ko bi čitao knjigu o menstrualnim problemima jedne devojke?’ Nisam mogao verovati da o tome pišem.“

King nije imao poverenja u početak romana, ali uz podršku supruge, zaposlio se u prodavnici krofni i odlučio je da nastavi sa pisanjem.

U vreme objavljivanja romana, radio je kao nastavnik na Hempton akademiji i sastavljao kraj sa krajem. Smatra se da je inspiraciju izvlačio iz vremena kada je bio nastavnik. Kako bi smanjio troškove, King je isključio telefon u svojoj kući.

Kada je njegova knjiga odabrana za publikaciju, njegov telefon je bio isključen. Vilijam Tompson (William Thompson) urednik u izdavačkoj kući Dabldej (Doubleday), koji je kasnije postao Kingov lični prijatelj, je poslao telegram na Kingovu adresu krajem marta ili početkom aprila 1973. godine. U telegramu je pisalo: „Keri službeno knjiga u Dabldeju. Predujam 2500 dolara. Čestitam, klinac. Budućnost je pred tobom. Bil.“

Od predujma, King je kupio novi automobil. Nakon mesec dana, na Majčin dan 13. maja 1973. godine, „Nju Amerikan Lajbreri“ (New American Library) je otkupila prava za meki uvez za 400 hiljada dolara. Prema ugovoru sa Dabldej, taj novac su podelili.

Nakon što mu je novac isplaćen, King je napustio posao u Hempton akademiji. Knjiga se u tvrdom uvezu prodala u 13 hiljada primeraka, a u mekom uvezu u preko milion primeraka samo u prvoj godini.

Adaptacije za televiziju i film

Iako su mnogi radovi Stivena Kinga pretvoreni u adaptacije za film ili televiziju, Kudžo i Potpaljivačica su došli na velike ekrane 1983. i 1984. godine, dok je To debitirao kao miniserija 1990. godine.

Film Isijavanje se pojavio na bioskopskim platnima 1980. godine sa Džekom Nikolsonom (Jack Nicholson) i Šeli Duval (Shelley Duvall) u glavnim ulogama, i postao je kultni horor triler koji i dalje odoleva vremenu.

Dobrim delom karijere King je pisao romane i priče vrtoglavom brzinom. Objavljivao je po nekoliko knjiga godišnje tokom 80-tih i 90-tih godina. Njegove neodoljive i uzbudljive priče su i dalje korištene kao osnove za brojne filmove kako za velike, tako i za male ekrane.

Glumica Kejti Bejts (Kathy Bates) i glumac Džejms Kan (James Caan) su glumili adaptaciji romana „Mizeri“ 1990. godine. Mizeri se pokazao kao komercijalni i kritički uspeh, a Bejtsova je dobila Oskara za ulogu psihotične Eni Vilks (Annie Wilkes).

Četiri godine kasnije, „Iskupljenje u Šošenku“, sa Timom Robinsom (Tim Robbins) i Morganom Frimenom (Morgan Freeman) u glavnim ulogama dobija brojne nominacije za Oskara. Kingov roman „Uporište“ 1994. godine pretvoren je u miniseriju sa Moli Ringvold (Molly Ringwald) i Gerijem  Sinisom (Gary Sinise) u glavnim ulogama, dok „Zelena milja“ postaje zatvorski film sa glumačkim imenima kao što su Tom Henks (Tom Hanks) i Majkl Klark Dankan (Michael Clarke Duncan).

Kasniji rad

King nastavlja da stvara i da se uključuje u provokativne projekte. Radi direktno za televiziju, tako što piše scenarija za serije „Bolnica Kingdom“ i „Pod kupolom“ je zasnovana na njegovom romanu iz 2009. godine.

Objavljuje 2011. godine roman pod nazivom „11/22/63“, u kojem se radi o putovanju kroz vreme kako bi se sprečilo ubistvo američkog predsednika Džona F. Kenedija (John F. Kennedy).

Takođe objavljuje „Džojlend“ (Joyland) 2013. godine, koji predstavlja triler u kojem čitaoce vodi na put rasvetljavanja nerešenog ubistva. Iste godine iznenađuje publiku objavljivanjem romana „Doktor San“ (Doctor Sleep), kao nastavak kultnog „Isijavanja“. Doktor San je dospeo na prvo mesto liste najprodavanijih knjiga Njujork Tajmsa.

Privatni život

King i njegova supruga provode vreme između Floride i Mejna. Njih dvoje imaju troje dece: Naomi Rejčel (Naomi Rachel) koja je sveštenik, Džozef Hilstrom (Joseph Hillstrom) koji piše pod imenom Džo Hil (Joe Hill) kao hvaljeni pisac horor fikcije, i Oven Filip (Owen Phillip) čija je prva zbirka objavljena 2005. godine.

Pored pisanja, King je obožavalac muzike. Ponekad svira i peva u bendu Rok Botom Rimejnders (Rock Bottom Remainders) sa kolegama piscima Dejv Beri (Dave Barry), Barbara Kingsolver i Ejmi Ten (Amy Tan). Bend je tokom godina nekoliko puta svirao kako bi prikupili novac za dobrotvorne svrhe.

Bibliografija

• Carrie (1974)
• Salem’s Lot (1975)
• The Shining (1977)
• Rage (1977)
• The Stand (1978)
• The Long Walk (1979)
• The Dead Zone (1979)
• Firestarter (1980)
• Roadwork (1981)
• Cujo (1981)
• The Running Man (1982)
• The Dark Tower: The Gunslinger (1982)
• Christine (1983)
• Pet Cemetary (1983)
• Cycle of the Werewolf (1983)
• The Talisman (1984)
• Thinner (1984)
• It (1986)
• The Eyes of the Dragon (1987)
• The Dark Tower II: The Drawing of the Three (1987)
• Misery (1987)
• The Tommyknockers (1987)
• The Dark Half (1989)
• The Dark Tower III: The Waste Lands (1991)
• Needful Things (1991)
• Gerald’s Game (1992)
• Dolores Claiborne (1992)
• Insomnia (1994)
• Rose Madder (1995)
• The Green Mile (1996)
• Desperation (1996)
• The Regulators (1996)
• The Dark Tower IV: Wizard and Glass (1997)
• Bag of Bones (1998)
• The Girl Who Loved Tom Gordon (1999)
• Dreamcatcher (2001)
• Black House (2001)
• From a Buick 8 (2002)
• The Dark Tower V: Wolves of the Calia (2003)
• The Dark Tower VI: Song of Susannah (2004)
• The Dark Tower VII: The Dark Tower (2004)
• The Colorado Kid (2005)
• Lisey’s Story (2006)
• Cell (2006)
• Blaze (2007)
• Duma Key (2008)
• Under the Dome (2009)
• 11/22/63 (2011)
• The Dark Tower: The Wind Through the Keyhole (2012)
• Joyland (2013)
• Doctor Sleep (2013)
• Mr. Mercedes (2014)
• Revival (2014)
• Finders Keepers (2015)
• End of Watch (2016)
• Gwendy’s Button Box (2017)
• Sleeping Beauties (2017)
• The Outsider (2018)
• Elevation (2018)

Zbirke:

• Night Shift (1978)
• Different Seasons (1982)
• Skeleton Crew (1985)
• Four Past Midnight (1990)
• Nightmares & Dreamscapes (1993)
• Hearts in Atlantis (1999)
• Everything’s Eventual (2002)
• Just After Sunset (2008)
• Full Dark, No Stars (2010)
• The Bazaar of Bad Dreams (2015)

Nefikcije;

• Danse Macabre (1981)
• Nightmares in the Sky (1988)
• On Writing: A Memoir of the Craft (2000)
• Secret Windows: Essays and Fiction on the Craft of Writing (2000)
• Faithful (2005)