Sju Tausend (Sue Townsend)

Biografija

Suzan Lilijan Taunsend (Susan Lillian Townsend) je bila engleski pisac i humorista, čiji rad obuhvata romane, igrokaze i novinarske radove. Rođena je 2. aprila 1946. u Lesteru, a umrla je 10. aprila 2014. godine u istom gradu.

Njen najpoznatiji rad je stvaranje lika Adrijana Mola. Imala je vrlo specifičan stil pisanja, kombinujući humor i socijalne komentare. Publika je upravo taj poseban pristup najviše volela kod Sju Taunsend.

Za svoj rad primila je veliki broj nagrada i priznanja. Od 1993. godine član je i Kraljevskog društva za književnost.

Rani život

Suzan Lilijan Taunsend rođena je 2. aprila 1946. kao Suzan Lilijan Džonstoun (Johnstone) u Lesteru (Leicester) kao najstarija od tri sestre. Njen otac je radio u fabrici koja je proizvodila mlazne motore, pre nego što je postao poštar, a majka je radila u kantini u toj fabrici. Pohađala je osnovnu školu Glen Hils (Glen Hills Primary School), gde je kao sekretarica radila gospođa Klerikots (Claricotes). Taunsendova je ovo ime iskoristila za školsku sekretaricu u knjigama o Adrijanu Molu.

Sa osam godina je dobila zauške, zbog čega je morala ostati kod kuće. Njena majka joj je kupila zbirku Ričmol Kromptonovih (Richmal Crompton) knjiga iz serije „Just William“, koje je Sju čitala bez prestanka. Kasnije je priznala da je lik Vilijama Brauna (William Brown) iz tih knjiga bio inspiracija za njenu najpoznatiju kreaciju.

Tokom detinjstva, dok se sa društvom igrala na drvetu, bila je svedok ubistva školske drugarice, ali deci niko nije u to verovao.

Prvi brak

Taunsendova je sa 14 godina napustila školu i radila na različitim poslovima kao što su pakovanje zamrznute hrane za „Birds Eye“, te kao uslužni radnik na benzinskoj pumpi i kao recepcionarka. Dok je radila na benzinskoj pumpi, imala je vremena da čita između usluživanja mušterija.

Sa 18 godina se udala za limara Kita Taunsenda (Keith Townsend). Sa njim je do 23. godine imala troje dece: Šona (Sean), Danijela (Daniel) i Viktoriju (Victoria). Tada se brak završio i ona je postala samohrani roditelj troje male dece. U tom trenutku, za Sju i njenu decu počela su teška vremena. U kratkoj knjizi „San Gospodina Bevana: Zašto je Britaniji potrebna socijalna država“ (Mr Bevan’s Dream: Why Britain Needs Its Welfare State) iz 1989. godine, ona se priseća svojih iskustava kada je njeno najstarije dete imalo pet godina. Pošto Britansko odeljenje za socijalnu sigurnost nije bilo u mogućnosti da joj dodeli barem 50 penija pomoći, morala je sebe i decu hraniti sa konzervom graška i „Oxo“ kockicom za večeru. Skupljala je korištene boce Korone (Corona) i za njih dobijala po 4 penija, od čega je hranila decu.

Jedne nedelje, njen trinaestogodišnji sin pitao je zašto vikendom ne posećuju parkove sa životinjama kao ostale porodice. Kako se kasnije priseća, to je bio početak njenog pisanja, što je preraslo u seriju knjiga o Adrijanu Molu, koje su u suštini predstavljale pogled na svet očima tinejdžera u komičnom maniru. Tada je Taunsendova počela sa istraživanjem sveta tinejdžera tako što je počela da volontira u omladinskom klubu. Kasnije je počela i sa treningom za omladinskog radnika.

Dok je radila kao nadzornik na dečijem igralištu, posmatrala je čoveka koji je u blizini pravio kanue. Pošto je znala da je oženjen, odlagala je pričanje sa njim. Godinu dana kasnije, pozvao ju je na sastanak. Na kursu za kanue je upoznala svog drugog supruga Kolina Brodveja (Colin Broadway), oca njenog četvrtog deteta, Elizabete (Elizabeth). Nakon toga je još dva puta zatrudnela, ali je abortirala. Na kraju, počela je da veruje da je abortus pogrešna odluka. U knjizi „Ghost Children“ iz 1997. godine, ona piše o ovim iskustvima.

Prelazak na karijeru pisca

Njen novi partner joj daje ohrabrenje da se pridruži književnoj grupi u Feniks teatru (Phoenix Theatre) u Lesteru, 1978. godine. Iako je na početku bila sramežljiva, i nije pisala ništa prvih šest sedmica, dobila je priliku da za dve nedelje napiše igrokaz. Tako je nastao tridesetominutni igrokaz Vomberang (Womberang), 1979. godine, čija je radnja smeštena u čekaonicu ginekološkog odeljenja.

Tokom ovog perioda, za mentore je imala nekoliko pozorišnih režisera kao što su Ijan Gajls (Ian Giles) i Sju Pomeroj (Sue Pomeroy) koja je i režirala mnoge od njenih igrokaza. Tada je upoznala Vilijama Eša (William Ash), tadašnjeg direktora Soho teatra, koji je kasnije imao važnu ulogu u oblikovanju njene karijere. Na stepenicama Soho teatra je upoznala pisca i režisera Kerol Hejmen (Carol Hayman), sa kojom je radila na mnogim pozorišnim komadima za „Royal Court“ i „Joint Stock“. Kasnije su zajedno napisale scenario za dve televizijske serije: „The Refuge“ i „The Spinney“.

U vreme pisanja prve knjige o Adrijanu Molu, Taunsendova je živela u naselju „Eyres Monsell“, u blizini kuće u kojoj je odrastao pozorišni pisac Džo Orton (Joe Orton). Taunsendova se priseća kako se stvorila ideja za knjige o Adrijanu Molu kada joj je najstariji sin rekao: „Zašto ne idemo u safari parkove kao ostale porodice?“ To je jedina rečenica iz stvarnog dijaloga u njenoj porodici koja se nalazi u knjigama o Molu. Ona se nalazi u knjizi zato što je pokrenula tu ideju.

Uspeh Adrijana Mola

Prve dve priče su se pojavile u umetničkom časopisu imena Magazin (Magazine) koji je bio kratkog veka, i u čijoj je produkciji i obradi Taunsendova učestvovala. Glavni lik se tada zvao Najdžel Mol (Nigel Mole). Glumac Najdžel Benet (Nigel Benett) joj je pružio pomoć i ohrabrenje da nastavi sa radom, a njen scenario je poslao Džonu Tajdmenu (John Tydeman), zameniku šefa radio drame na BBC-ju. Glavni lik je odmah zapažen u prvom pojavljivanju u radio drami „Dnevnik Najdžela Mola, starosti 13 godina i 1/4“ (The Diary of Nigel Mole, Aged 13 1/4), koja je emitovana prvog januara 1982. godine na kanalu BBC Radio 4.

Neko iz izdavačke kuće „Methuen“ je čuo ovo emitovanje, i tražio od Taunsendove da napiše prvu knjigu „Tajni dnevnik Adrijana Mola, starosti 13 godina i 1/4“ (The Secret Diary of Adrian Mole, Aged 13 1/4), koja je objavljena u septembru te godine. Izdavač je insistirao na promeni imena zbog sličnosti sa Najdželom Molsvortom (Nigel Molesworth), likom školarca kojeg su stvorili Ronald Sirl (Ronald Searle) i Džefri Vilens (Geoffrey Willans). Mesec dana nakon objavljivanja, knjiga se našla na listi najprodavanijih i prodato je milion kopija nakon samo godinu dana. Knjiga je adaptirana za pozorište i prikazivana je preko dve godine u Vindhem teatru (Wyndham’s Theatre). Prve dve knjige mnogi su smatrali realističnim i humorističnim prikazom unutrašnjeg života jednog dečaka u adolescenciji. Ovde je takođe prikazan duh vremena Britanije iz Tačer ere.

„Bolno odrastanje Adrijana Mola“ iz 1984. godine je zasnovana na njenim iskustvima iz detinjstva, kada je pohađala opštu školu Meri Linvud (Mary Linwood Comprehensive School) u Lesteru. Nekoliko nastavnika koji se pojavljuju u knjizi su zasnovani na nastavničkom osoblju koje je radilo u toj školi početkom 80-tih godina. Kada je knjiga pretvorena u televizijsku seriju, snimano je u drugoj školi u blizini, zato što je opšta škola Meri Linvud zatvorena 1997. godine.

Prve dve knjige su adaptirane u televizijske serije, koje su emitovane 1985. i 1987. godine.

Kasniji život i karijera

Roman „Kraljica i ja“ („Queen and I“) objavila je 1992. godine. Radnja romana je zamišljena kraljevska porodica koja je ponovo smeštena u većinskom imanju nakon republikanske revolucije, iako se ispostavilo da je to samo monarhova nona mora. Sju je postala republikanac još kao dete. U intervjuu za jedne poznate američke novine 1992. Godine Sju je rekla da je smešna ideja o Bogu i to u korist britanske monarhije.

Sju je 1993. godine postala član Kraljevskog društva za književnost. Primila je veliki broj nagrada i priznanja.

Smrt

Umrla je 10. aprila 2014. godine u svom porodičnom domu nakon moždanog udara. Sju je duže vreme patila od nekoliko teških bolesti. Imala je dijabetes, bila je pušač, a u 30-tim godinama imala je i srčani udar. Dijabetes se razvio još 1980-tih godina te je ta bolest dovela do toga da Sju oslepi 2001. godine. Nakon zatajenja bubrega podvrgnuta je dijalizi. Liste čekanja za transplantaciju bubrega bile su duge, pa je Sju njen sin dao bubreg.

Bibliografija

Adrian Mole serija

• 1982. Tajni dnevnici Adrijana Mola (The Secret Diary of Adrian Mole, Aged 13¾)
• 1984. Bolno odrastanje Adrijana Mola (The Growing Pains of Adrian Mole)
• 1989. Iskrene ispovesti Adrijana Alberta Mola (The True Confessions of Adrian Albert Mole)
• 1991. Adrijan Mol od Maloletnika do Punoletnika (Adrian Mole: From Minor to Major)
• 1993. Adrijan Mol: Godine lutanja (Adrian Mole: The Wilderness Years)
• 1999. Adrijan Mol: Godine kapućina (Adrian Mole: The Cappuccino Years)
• 2004. Adrijan Mol i oružje za masovno uništenje (Adrian Mole and the Weapons of Mass Destruction)
• 2008. Izgubljeni dnevnici Adrijana Mola 1999–2001 (The Lost Diaries of Adrian Mole, 1999–2001)
• 2009. Adrijan Mol: Mlitave godine (Adrian Mole: The Prostrate Years)

Drugi romani

• 1988. Remontovanje Koventrija (Rebuilding Coventry)
• 1992. Kraljica i ja (The Queen and I)
• 1997. Deca duhova (Ghost Children)
• 2002. Broj 10 (Number Ten)
• 2006. Kraljica Kamila (Queen Camilla)
• 2012. Žena koja je na godinu dana otišla u krevet (The Woman Who Went to Bed for a Year)

 Pozorišni komadi

• Vomberang (Womberang, Soho Poly – 1979)
• Duh Danijela Lamberta (The Ghost of Daniel Lambert, Leicester Haymarket Theatre, 1981)
• Zajednička prostorija (Dayroom, Croydon Warehouse Theatre, 1981)
• Kapetan Božić i zli odrasli (Captain Christmas and the Evil Adults, Phoenix Arts Theatre, 1982)
• Bazar i preturanje (Bazaar and Rummage, Royal Court Theatre, 1982)
• Traženje rečiju (Groping for Words, Croydon Warehouse, 1983)
• Velika nebeska krava (The Great Celestial Cow, Royal Court Theatre and tour, 1984)
• Tajni dnevnici Adrijana Mola 13¾ godina (The Secret Diary of Adrian Mole aged 13​3⁄4-The Play, Leicester Phoenix, 1984, danas poznat kao Sue Townsend Theatre)
• Diznilend to nije (Disneyland it Ain’t, Royal Court Theatre Upstairs, 1989)
• Deset sićušnih prstiju (Ten Tiny Fingers, Nine Tiny Toes, Library Theatre, Manchester, 1989)
• Kraljica i ja (The Queen and I, Vaudeville Theatre, 1994; toured Australia in summer 1996 as The Royals Down Under)