Šarl Pero (Charles Perrault)

Biografija

Šarl Pero (Charles Perrault) je bio francuski književnik i akademik. Rođen je 12. januara 1628. godine u Parizu, a umro 16. maja 1703. godine u rodnom gradu. Smatra se ocem do tad novog žanra u francuskoj književnosti – bajkama, koje su nastale na temelju narodnih priča. Njegova najpoznatija dela su „Crvenkapica, „Pepeljuga“, „Uspavana lepotica“ i „Mačak u čizmama“.  Inspirisani njegovim bajkama braća Grim su stotinu godina kasnije objavili svoje bajke. Pero je bio jedna od najvažnijih ličnosti na francuskoj književnoj sceni 17. veka, a danas su njegove bajke, delom zahvaljujući brojnim ekranizacijama, među najpopularnijim knjigama na svetu.

Život

Šarl Pero je rođen u Parizu 1628. godine u bogatoj aristokratskoj porodici. Njegov otac Pjer Pero (Pierre Perrault) i majka Paket Le Kler (Paquette Le Clerc) imali su sedmoro dece, od kojih je Šarl bio najmlađi. Školovao se u prestižnim školama, te završio studij prava. Nakon toga, krenuvši stopama svog oca i starijeg brata Žana (Jean Perrault), postao je vladin činovnik. Učestvovao je u formiranju francuske Akademije nauka i obnovi Likovne akademije. Godine 1663. pristupio je službi kralja Luja XIV.

Zahvaljujući Šarlovim vezama njegov brat Klod (Claude Perrault) dobio je priliku da dizajnira novu sekciju muzeja Luvr koja je građena u periodu od 1665. do 1680. godine.

Godine 1669. uspeo je da ubedi kralja Luja XIV da u bašti lavirintu kod dvorca Versaj postavi trideset devet fontana koje predstavljaju isto toliko Ezopovih basni. Radovi su trajali od 1672. do 1677. godine. Sve fontane su bile oslikane prizorima iz Ezopovih basni, a pored svake od njih ispisan je aforizam Isaka de Benseradea (Isaac de Benserade) koji se odnosi na odgovarajuću basnu. S obzirom da je održavanje ovakvog lavirinta bilo veoma skupo, sto godina kasnije fontane su uklonjene, a on je pretvoren u park pod imenom „kraljičin vrt“.

1674. napisao je kritiku do tada nepoznatog, novog muzičkog žanra – opere, što je pokrenulo polemike između onih koji su smatrali antičku književnost superiorniom od moderne. Pero je ipak stao na stranu modernista, te je tvrdio da su književnici njegovog doba više doprineli čovečanstvu od onih antičkih, te da je novo doba u svakom smislu superiornije od antike.

Godine 1671. izabran je za člana francuske Akademije nauka. Godinu dana kasnije oženio je devetnaestogodišnju Meri Gišon (Marie Guichon), koja je umrla 1678. godine. Sa samo 56 godina prinudno je penzionisan. Nakon toga počeo je da piše epsku poeziju u kojoj izražava svoju duboku posvećenost hrišćanstvu. Godine 1686. objavio je knjigu „Sveti Paulin, biskup iz Nole“, koju kritika i publika nisu baš najbolje prihvatile.

Nakon toga potpuno se posvetio pisanju bajki. Tako je nastala zbirka „Bajke mame Guske“ u kojoj su čitaoci prvi put upoznali Pepeljugu, Crvenkapu, Uspavanu lepoticu i Mačka u čizmama. Svaka od ovih bajki nosila je snažnu moralnu pouku po kojoj su Peroova dela prepoznatljiva i danas. Zbog kritika društva na koje je nailazio zbirku je potpisao imenog svog sina Pijera Peroa (Pierre Perrault). Kako se kasnije ispostavilo Pero nije imao razloga za strah je su njegove bajke zahvaljujući jednostavnom jeziku postale, ne samo opšteprihvaćene, nego i voljene od strane dece i odraslih. Štaviše, inspirisale su Hansa Kristijana Andersena (Hans Christian Andersen) i braću Grim (Jacob i Wilhelm Grimm) da se bave prikupljanjem narodnih priča iz svojih zemalja i objavljuju ih u formi bajke.

Pred sam kraj života objavio je „Odu kralju Filipu V“ i „Odu švedskom kralju“. Preminuo je 1703. godine u Parizu.

Značaj

Šarl Pero danas se smatra ocem moderne evropske književnost i jednim od najznačajnijih francuskih pisaca. Na temelju njegovih bajki su braća Grim počeli da sakupljaju nemačke narodne priče i pišu svoje verzije bajki. Iako je napisao mnoge književne kritike, pesme i ode, Pero će ostati upamćen kao tvorac „Palčića“, „Mačka u čizmama“ i „Trnoružice“. Zahvaljujući, između ostalog, brojnim ekranizacijama deca širom sveta upoznali su junake francuskog pisca.

Dela

• 1653. Les Murs de Troie ou l’origine du Burlesque (Zidovi Troje i poreklo burleske)
• 1659. Portrait d’Iris (Portret Irisa)
• 1660. Ode sur la paix (Oda miru)
• 1663. Ode sur le mariage du Roi (Oda na kraljevskom venčanju)
• 1668. Dialogue de l’amour et de l’amitié, Discours sur l’acquisition de Dunkerque par le Roi (Dijalog ljubavi i prijateljstva, kraljev govor prilikom osvajanja Dankirka)
• 1669. Le Parnasse poussé à bout (Parnasusov kraj)
• 1674. Courses de têtes et de blagues faites par le Roi et par les Princes et Seigneurs, Critique de l’Opéra (Pošalice kraljeva, prinčeva i drugih gospodara, operska kritika)
• 1679. Harangue faite au roi après la prise de Cambrai (Kraljev govor nakon osvajanja Kambrae)
• 1683. Épître chrétienne sur la pénitence (Hrišćanska poslanica o pokori)
• 1685. Ode aux nouveaux convertis (Oda novim preobraćenicima)
• 1686. Saint-Paulin, évêque de Nole (Sveti Paulin, biskup iz Nole)
• 1687. Le Siècle de Louis le Grand (Stoleće Luja Velikog)
• 1688. Ode de Mgr le Dauphin sur la prise de Philisbourg, Parallèle des Anciens et des Modernes en ce qui regarde les Arts et la Science (Oda monsinjoru Dafinu prilikom osvajanja Filisburga, paralela antičke i moderne umetnosti i nauke)
• 1691. Au Roi, sur la prise de Mons (Kralj o osvajanju Monsa)
• 1692. La Création du Monde (Stvaranje sveta)
• 1693. Ode du Roi, Dialogue d’Hector et d’Andromaque (Kraljeva oda, razgovor Hektora i Andromaha)
• 1694. L’Apologie des Femmes, Le Triomphe de sainte Geneviève, L’idylle à Monsieur de la Quintinie (Apologija žena, pobeda svete Genoveve, idila monsinjora Kvintina)
• 1696 – 1700 Les Hommes illustres qui ont paru en France (Poznati pojedinici u Francuskoj)
• 1697. Histoires ou contes du temps passé (ou Conte de ma mère l’Oye), Adam ou la création de l’homme (Priče i bajke iz prošlih vremena – Priče mame Guske, Adam ili stvaranje čoveka)
• 1698. Portrait de Bossuet (Busetov portret)
• 1699. Traduction des Fables de Faërne (Prevod Faneovih bajki)
• 1701. Ode au Roi Philippe V, allant en Espagne (Oda kralju Filipu V tokom odlaska u Španiju)
• 1702. Ode pour le roi de Suède (Oda švedskom kralju)
• 1703. Le Faux Bel Esprit (Priča o lepom duhu)
• 1755. Mémoire de ma vie (posthume) (Sećanje na moj život, autobiografija objavljena posthumno)
• 1868. L’Oublieux (Zaboravne) Les Fontanges (Fotanja), dela objavljena posthumno

Najpoznatije bajke Šarla Peroa

• La belle au bois dormant (Lepotica iz usnule šume)
• Le petit chaperon rouge (Crvenkapa)
• La Barbe bleüe (Modrobradi)
• Le Maistre Chat, ou le Chat Botté (Mačak u čizmama)
• Les Fées (Vile)
• Cendrillon, ou la petite pantoufle de verre (Pepeljuga)
• Riquet à la Houppe (Kraljević Čuperko)
• Le petit Pouçet (Palčić)