Roald Dal

Biografija

Roald Dal (Roald Dahl) je bio britanski književnik norveškog porekla. Rođen je 13. septembra 1916. godine u Kardifu, a preminuo 23. novembra 1990. godine u Oksfordu. Pisao je romane, kratke priče, pesme i filmska scenarija, a njegove knjige prodate su u više od 250 miliona primeraka širom sveta.

Tokom Drugog svetskog rata bio je pilot u britanskoj vojsci (Royal Air Force) gde je pokazao veliku veštinu i hrabrost. Knjige za decu i odrasle počeo je da piše 40-ih godina, te postao jedan od najpoznatijih dečjih pripovedača 20. veka. Za svoja dela dobio je brojne nagrade, a list „Times“ ga je smestio na 16. mesto liste „50 najvećih britanskih pisaca od 1945. godine“.

Njegove kratke priče su prepoznatljive po neočekivanim završecima, a njegove knjige za decu po nesentimentalnim, sablasnim, ponekad i vrlo mračnim elementima, u kojima su odrasli često neprijatelji dece. Ipak, najpoznatije knjige koje je napisao veličaju srdačne i tople osećaje. „Džejms i velika breskva“ („James and the Gian Peach“), „Čarli i fabrika čokolade“ („Charlie and the Chocolate Factory“), „Matilda“ („Matilda“), „Veštice“ („The Witches“), „Fantastični gospodin Foks“ („Fantastic Mr Fox“) su neke od najpoznatijih knjiga za decu koje je Dal napisao. Njegova najprodavanija knjiga za odrasle nosi naziv „Bajke o neočekivanom“ („Tales of the Unexpected“).

Detinjstvo i obrazovanje

Roald Dal je rođen 1916. godine u Kardifu, glavnom gradu Velsa. Njegovi roditelji su se zvali Harald (Harald Dahl) i Sofi Magdalena Heselberg (Sofie Magdalene Hesselberg). Harald je u Britaniju doselio iz Norveške 1880. godine, a Sofi Magdalena mu se pridružila 1911. kada su se venčali i skućili u Kardifu. Imali su četvoro dece, sina Roalda i ćerke Astri (Astri Dahl), Alfhild (Alfhild Dahl) i Elsu (Else Dahl). Roald je dobio ime po slavnom istraživaču Roaldu Amundsenu (Roald Amundsen), norveškom nacionalnom heroju. Kršten je u norveškoj luteranskoj crkvi.

Godine 1920., kada je Roaldu bilo tri godine, od upale slepog creva preminula je njegova sedmogodišnja sestra Astri. Nekoliko nedelja kasnije njegov otac Harald dobio je upalu pluća i preminuo u 57. godini. Iako je mogla da se vrati kod roditelja u Norvešku, Sofi je odlučila da ispoštuje Haraldovu želju i ostane u Britaniji kako bi deci omogućila što bolje školovanje.

Dal je pohađao katoličku školu u Landafu. Kada mu je bilo osam godina sa drugarima je pravio razne nestašluke, a jedna od njihovih avantura dovela ga je u situaciju da bude izbačen iz škole. Naime, dečaci su odlučili da naprave malu pakost gospođi Prečet (Mrs Pratchett), vlasnici lokalne prodavnice slatkiša, tako što su ubacili miša u teglu sa okruglim bonbonama. Ovaj projekat nazvali su „Velika mišja zavera 1924“.

Majka ga je upisala u internat „Sveti Petar“ u Engleskoj. Iako ga je od rodnog Kardifa delio samo kanal Bristol, Roald je mnogo patio za domom. Majci je pisao svake nedelje, ali joj se nikad nije požalio na život u internatu, jer su sva pisma pre slanja čitali ljudi zaposleni u školi. Kada mu je majka 1967. godine preminula pronašao je sva njegova pisma uredno povezana zelenom trakom. Vreme provedeno u domu detaljno je opisao u svojoj autobiografiji „Dečak: Priče iz detinjstva“ („Boy: Tales of Childhood“).

U periodu od 1919. do 1934. godine Dal je pohađao školu Repton u okrugu Derbišir. Bila je to veoma stroga škola za dečake, a piscu se nije svidela zbog odnosa sa učiteljima i odnosa među đacima. Naime, mladi đaci morali su da budu sluge onim starijima. Osim toga, učitelji nisu znali da prepoznaju Roaldov talenat, te je jedan od njegovih profesora, koji je kasnije postao katenburški biskup, rekao da mladić reči piše bez ikakvog značenja i smisla. On je i sam priznao da mu pisanje nije išlo od ruke, ali je zato zbog svoje visine od skoro dva metra bio dobar sportista. Igrao je kriket, fudbal, golf i skvoš. Pokazivao je interes za fotografiju, pa je uvek sa sobom imao malu kameru.

Tih godina fabrika čokolade „Kadburi“ (Cadbury) s vremena na vreme je slala kutije čokolada učenicima u Reptonu, a Dal je sanjao da jednog dana izmisli novu vrstu čokolade koja će oduševiti gospodina Kadburija, vlasnika fabrike. To ga je kasnije inspirisalo da napiše svoju treću knjigu za decu „Čarli i fabrika čokolade“, koju je objavio 1964. godine, a koja je postala bestseler.

Letnje raspuste Roald je sa majkom i sestrama provodio kod rodbine u Norveškoj, a neka od najlepših sećanja iz tog perioda opisao je u knjizi „Dečak: Priče o detinjstvu“.

Nakon što je diplomirao, u julu 1934. godine zaposlio se u naftnoj kompaniji „Šel“. Posle dve godine obuke prešao je da radi u Mombasu u Keniji, a nakon toga u Dar es Salam u Tanzaniji. S obzirom na posao koji je radio i zemlje u kojima je živeo Dal se veoma obogatio. Živeo je u vili, kuhali su mu cenjeni kuhari, a posluživali konobari. U Africi je zaista uživao. Oduševio se lavovima, crnim mambama i drugim, za njega do tada egzotičnim životinjama.

Drugi svetski rat

Idiličan život u Africi prekinuo je Drugi svetski rat. U novembru 1939. godine Dal pristupa britanskoj avijaciji (Royal Air Force). Nakon samo šest sati i 40 minuta počinje da leti sam. „Iz ptičje perspektive“ upoznao je Keniju i dobar deo Afrike, te Irak i deo Azije. Bio je jedan od članova elitne pilotne jedinice „Gladijatori“.

Tokom jednog leta na severu Afrike iznenada mu je nestalo goriva pa je morao prinudno da sleti u pustinju. Prilikom pada doživeo je strašne povrede – lobanja mu je bila napuknuta, nos slomljen, a privremeno je oslepeo. Preživeo je nekoliko veoma zahtevnih operacija u Aleksandriji (Egipat), a lekari su morali da mu zamene kukove čeličnim kako bi mogao ponovo da prohoda. Brzo nakon oporavka ponovo je bio u vazduhu, leteo sa jedinicom „Uragan“, učestvovao u nekoliko akcija, ali stepen povreda ostavio je posledice.

Zbog strašnih glavobolja vraćen je u Englesku kao vojni invalid. Neko vreme je radio kao instruktor letenja, a 1942. godine postavljen je za pomoćnika atašea britanske ambasade u Vašingtonu (SAD). Pisao je propagandne materijale i izvršavao obaveštajne i operativne poslove, ali, iako je bio impresioniran Amerikom, posao mu se nije sviđao.

Književnost

Svet je bio oduševljen njegovim avijatičarskim poduhvatima i samom činjenicom da je preživeo pad aviona u sred pustinje, pa je pisac C.S. Forester (Cecil Louis Troughton Smith) dobio zadatak da za list „Saturday Evening Post“ napiše priču o njegovim iskustvima. Zamolio je Dala da mu pomogne i da napiše nekoliko anegdota iz rata. Kada je dobio tekst pod naslovom „A piece of cake“ („Lak posao“, prim. prev) Forester nije morao da interveniše.

Tekst je bio savršeno napisan, a promenjen je samo naslov „Shot Down Over Lybia“ („Oboren iznad Libije“, prim. prev), kako bi bio što zvučniji, iako za Dalovu nesreću nije bio kriv neprijatelj, nego nedostatak goriva u rezervoaru. Tako je jedan tekst o vlastitom ratnom iskustvu za koji je dobio 1 000 američkih dolara, stvorio velikog pisca.

Prvu dečju knjigu pod naslovom “Gremlini” (“The Gremlins”) Dal je objavio 1943. godine. Ideja za ovo delo nastala je iz mita u koji su verovali britanski avijatičari. Naime, piloti su za svaku nesreću koja im se dešavala prilikom letenja krivili malena bića – gremline. Dal je primerak svoje knjige poslao Elenori Ruzvelt (Eleanor Roosevelt), tadašnjoj prvoj dami Amerike, koja ju je pročitala svojim unucima. Elenora je bila oduševljena, a Volt Dizni (Walt Disney) je otkupio autorska prava na knjigu. Ipak, produkcija Dizni nikada nije snimila film po ovoj Dalovoj knjizi.

Nastavio je da piše knjige za decu, a neke od njih svrstane su među najomiljenija štiva 20. veka među mlađom publikom. „Čarli i fabrika čokolade“, „Matilda“, „Džejms i velika breskva“, „Večtice“, „Fantastični gospodin Foks“, „Veliki prijateljski div“, „Džordžova čudesna medicina“ i druge deo su školskih letkira širom sveta.

Paralelno sa karijerom pisca za decu, Dal je gradio isto tako uspešnu karijeru pišući kratke priče za odrasle. U njima su preovladavali crni humor i neočekivani završeci. Pisao je za magazine poput „Harper’s“, „Ladies Home Journal“, „Playboy“ i „The New Yorker“. Njegova priča „Kiss Kiss“ ušla je u antologiju, te doživela svetsku popularnost. Napisao je više od 60 kratkih priča, sabranih u nekoliko kolekcija, od kojih su pojedine objavljene tek nakon njegove smrti.

Da je Roald Dal bio veoma cenjen i popularan pisac dovoljno govore prestižne književne nagrade koje je osvojio. Godine 1954. osvojio je nagradu Edgar (Edgar Awards) za priču „Neko kao ti“ („Someone Like You“). Devet godina kasnije istu nagradu je dobio za priču „Domaćica“ („The Landlady“), a 1980. nagrađena je njegova knjiga „Bajke o neočekivanom“.

Zanimljivo je da je Dal svoje knjige pisao u ciganskim kolima koja je postavio ispred svoje kuće. Prvenstveno ih je kupio zbog dece, ali je u najtežim trenucima u svom životu i karijeri najbolje radio upravo u tom neobičnom vozilu.

Mnoga njegova dela dobila su filmsku, televizijsku i pozorišnu verziju. Priča „Pušač“ („The Smoker“), poznatija pod imenom „Čovek sa juga“ („Man from the South“) doživela je čak dve ekranizacije – 1960. i 1985. godine. Režiser Kventin Tarantino (Quentin Tarantino) iskoristio je pojedine delove ove priče u komediji „Četiri sobe“ („Four Rooms) iz 1995. godine. Film „Deni, svetski šampion“ („Danny, the Champion of the World“) iz 1975. godine, te mnoge TV serije bazirane su na kratkim pričama britanskog autora.

Ljubav, brak i tragedija

Za Roalda Dala mnogi istoričari tvrde da je bio veliki ženskaroš. Ipak, jedna žena je uspela da zarobi njegovo srce, barem veći deo života. 2. jula 1953. godine oženio je glumicu Patrišu Nil (Patricia Neal). Brak je trajao 30 godina, a Roald i Patriša dobili su petoro dece – ćerke Oliviju (Olivia Twenty), Tesu (Chantal Sophia „Tessa“), Ofeliju (Ophelia Magdalena) i Lusi (Lucy Neal), te sina Tea (Theo Matthew).

U decembru 1960. godine četveromesečni Teo doživeo je užasne povrede u saobraćajnoj nesreći u Njujorku. Naime, dok ga je dadilja vozila u kolicima na njih je naletelo taksi vozilo i udarilo u kolica koja su odletela 12 metara na suprotnu stranu ulice. Zbog teških povreda oko dečakovog mozga se nakupljala tekućina koja je izazivala ozbiljne probleme. Zato je Dal svu svoju pažnju i energiju usmerio na to da pomogne sinu. Zajedno sa inženjerom hidraulike Vejdom (Wade) i dečjim neurohirurgom Tilom (Till) Dal je patentirao tzv. „WTD ventil“ koji isisava tečnost koja se nakuplja u mozgu. Za manje od godinu dana ventil je usavršen, Teovo stanje se popravilo i s vremenom više nije uopšte morao da ga koristi. Oko 3 000 mališana koristilo je „WTD“ ventil, sve do momenta dok tehnologija nije dodatno napredovala. Vejd, Til i Dal od ovog korisnog patenta nisu zaradili niti jedan cent, a pomogli su hiljadama dečaka i devojčica širom sveta.

Tu se, na žalost, nisu završili problemi porodice Dal. Naime, u novembru 1962. godine najstarija ćerka Olivija dobila je morbile. Iako je visoka temperatura opala, stanje se nakon nekoliko dana pogoršalo, te je dobila encefalitis. Zbog nedostatka gama globulina devojčica je preminula, a tragedija je užasno pogodila Dala i čitavu porodicu. Pisac je postao veliki zagovornik cepljenja protiv morbila, a 1986. godine napisao je javno pismo roditeljima u kome jednostavno objašnjava učestalost komplikacija i šta treba da učine ukoliko im se to dogodi. Ćerki Oliviji posvetio je dve knjige – „Džejms i velika breskva“ i „BFG“ („Veliki prijateljski div“). Nakon njene smrti počeo je hrićšćanstvo da gleda kao jednu veliku prevaru. Džordž Fišer (George Fisher), katenburski biskup mu je pomagao da prebrodi tugu, ali su se njihova mišljenja uveliko razilazila. Zato je Dal jednom prilikom zapisao da, iako crkva kaže da je Olivija sada u raju, njen pas Roli ne može da joj se pridruži, jer nije svim bićima mesto u raju.

Iste godine kada se Olivija razbolela dobili su ćerku Ofeliju. Sledeće godine Patricija je dobila Oskara za najbolju ulogu u filmu „Hud“, ponovo zatrudnela i počela da snima novi film. Tokom četvrtog dana snimanja filma „Sedam žena“ Džona Forda (John Ford), počela je da oseća užasnu glavobolju. Lekari su ustanovili da je doživela nekoliko moždanih udara zbog aneurizme. Nakon sedam sati koliko je trajala operacija pala je u komu. Roald je tri nedelje proveo pored njene postelje, a kada se probudila usledio je dugotrajan oporavak. Morala je ponovo da nauči da hoda i govori, ali je upela da se oporavi i iznese trudnoću do kraja. Preselili su se u Britaniju, u selo Grejt Misenden. U međuvremenu, su je posećivali brojni prijatelji, a ponude za nove filmove nisu jenjavale. Tokom njenog oporavka veoma su se zbližili. Napisao joj je govor koji je trebalo da održi na dobrotvornoj večeri u Holivudu i pomogao da svaku reč izgovori kako treba. Kada je rodila Lusi ponovo se posvetila glumi, ali je brak bio gotov.

Razveli su se 1983. godine, a Dal je oženio njenu blisku prijateljicu Felisiti Krosland (Felicity „Liccy“ Crosland“). Ono što Patricija nije znala jeste da se njen suprug godinama viđao sa Felisiti. Kada je konačno saznala za njihovu aferu bila je užasno povređena. Godine 1988. objavila je autobiografiju „As I Am“, s vremenom je prebolela bivšeg supruga i posvetila se glumi. U njenom rodnom gradu Noksvilu (Knoxville) otvoren je rehabilitacijski centar za negu pacijenata nakon moždanih udara, povreda kičme ili mozga. Sve do smrti, 2010. redovno je obilazila bolnicu i pacijente.

Roaldu je brak s Felisiti veoma prijao. Mnogo je pisao i ispunjavao ugovorene uslove sa izdavačima. Ipak, tokom osamdesetih godina počinje da oboleva od bolesti krvi, tzv. mijelodispalstinog sindroma. Preminuo je 23. novembra 1990. godine u Oksfordu. Sahranjen je na groblju crkve Svetog Petra i Pavla. Kako je kasnije napisala njegova unuka napravljena mu je „vikinška sahrana“, jer je spaljen s patikama, čokoladama, HB olovkama i cirkularnom testerom.

Šest godina kasnije u muzeju Bakingemšira otvorena je „Galerija za decu Roalda Dala“, a 2005. godine i njegov muzej („Roald Dahl Museum and Story Centre“). Na kući u kojoj je bila smeštena prodavnica čokolade u kojoj se odigrala „Velika mišja zavera 1924“ postavljena je plava ploča, u znak sećanja na slavnog pisca.

Bibliografija

Romani i novele

• 1943. The Gremlins
• 1948. Sometime Never: A Fable for Supermen
• 1961. James and the Giant Peach
• 1964. Charlie and the Chocolate Factory
• 1966. The Magic Finger
• 1970. Fantastic Mr Fox
• 1972. Charlie and the Great Glass Elevator
• 1975. Danny, the Champion of the World
• 1978. The Enormous Crocodile
• 1979. My Uncle Oswald
• 1980. The Twits
• 1981. George’s Marvellous Medicine
• 1982. The BFG
• 1983. The Witches
• 1985. The Giraffe and the Pelly and Me
• 1988. Matilda
• 1990. Esio Trot
• 1991. The Vicar of Nibbleswicke
• 1991. The Minpins

Zbirke kratkih priča

• 1946. Over to You: Ten Stories of Flyers and Flying
• 1953. Someone Like You
• 1960. Kiss Kiss
• 1969. Twenty-Nine Kisses from Roald Dahl
• 1974. Switch Bitch
• 1977. The Wonderful Story of Henry Sugar and Six More
• 1978. The Best of Roald Dahl
• 1979. Tales of the Unexpected
• 1980. More Tales of the Unexpected
• 1980. A Roald Dahl Selection: Nine Short Stories
• 1986. Two Fables
• 1989. Ah, Sweet Mystery of Life: The Country Stories of Roald Dahl
• 1997. The Roald Dahl Treasury

Filmski scenariji i pozorišne predstave

• 1955. The Honeys
• 1958. Alfred Hitchcock Presents: „Lamb to the Slaughter“
• 1961. Way Out: „William and Mary“
• 1967. You Only Live Twice
• 1968. Chitty Chitty Bang Bang
• 1971. Willy Wonka & the Chocolate Factory
• 1971. The Night Digger
• 1976. The BFG: Plays for Children
• 1976. Charlie and the Chocolate Factory
• 1982. James and the Giant Peach: A Play
• 1984. Charlie and the Great Glass Elevator
• 1987. Fantastic Mr Fox

Poeme

• Revolting Rhymes
• 1984. Dirty Beasts
• Rhyme Stew

Dokumentarna dela

• 1984. Boy – Tales of Childhood (autobiografija)
• 1986. Going Solo (autobiografija)
• 1988. Measles, a Dangerous Illness (autobiografija)
• 1991. Memories with Food at Gipsy House (kulinarski priručnik)
• 1991. Roald Dahl’s Guide to Railway Safety (priručnik)
• 1992. The Dahl Diary (knjiga objavljena posthumno)
• 1993. My Year (autobiografija objavljena posthumno)
• 1997. The Roald Dahl Diary (knjiga objavljena posthumno)
• 1999. The Mildenhall Treasure  (knjiga objavljena posthumno)