Nikola Vujčić

Biografija

Nikola Vujčić je srpski književnik. Rođen je 27. juna 1956. godine u Velikoj Gradusi kod Siska. Živi i radi u Beogradu. Jedan je od najznačajnijih srpskih pesnika 20. i 21. veka.

Bio je urednik časopisa „Znak“, glavni i odgovorni urednik „Književne reči“, te urednik u „Književnoj omladini Srbije“. Osim toga, bio je glavni i odgovorni urednik lista „Zadužbina“, te urednik u izdavačkoj kući „Filip Višnjić“. Objavio je deset zbirki pesama, te dobio nagrade Braća Micić, Zmajevu nagradj Matice srpske, Disovu nagradu, nagradu Miroslav Antić, Đura Jakšić i Branko Miljković. Član je Srpskog književnog društva i Srpskog PEN centra.

Detinjstvo i obrazovanje

Nikola Vujčić je 1956. godine u Velikoj Gradusi, nedaleko od hrvatskog grada Siska. Osnovnu školu je završio u Velikoj i Maloj Gradusi, a gimnaziju u Petrinji. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, na grupi za jugoslovensku književnost i srpskohrvatski jezik.

Književni počeci

Prve pesme Vujčić je napisao u ranom detinjstvu na komadićima papira jer se u kući štedelo pa nije bilo hartrije. Uglavnom je pisao o prirodi. Ipak, tu punu kutiju od cipela papirića sa dečjim stihovima je nakon nekon vremena spalio, jer je, kako kaže želeo da se „i fizički oslobodi dečje sladunjavosti i naivnosti“. Prve pesme je objavio u dečjem listu „Kurir“ i to zahvaljujući pesniku Milošu Kordiću iz Siska koji je prepoznao njegov talenat i ulio mu samopouzdanje da nastavi da piše. Nakon toga pesme su štampane i u časopisu „Riječi“. U jednom od svojih intervjua priznao je da je za njega pisanje uvek bila lična stvar, samo njegova mala radost, dok je čitanje bilo osvajanje novih svetova i sazrevanje. Objavljujući svoje pesme u brojnim listovima i časopisima polako je ulazio u svet književnosti.

Zrela dob

Svoju prvu zbirku pesama „Tajanstveni strelac“ Vujčić je objavio 1980. godine. U to veme bavio se kritikom i prevođenjem, ali se u njegovim pesmama mogla osetiti potpuna posvećenost poeziji kao žanru. Pesme su bile inspirisane detinjstvom i sećanjima na zavičaj, a glavni motivi bili su voda, vazduh, zvukovi, tišina, svetlost kao i sam jezik kao tema. On je opevao strahove iz detinjstva, te izneo svojevrsno svedočanstvo o svom odrastanju, ali sa velike vremenske distance. Iako stavljene u određeni socijalni konekst, pesme su određene subjektivnim iskustvima. Knjigu karakterišu i tajanstvena bića koja su plod mašte pesnika.

Duh epohe u kojoj je stvarao oseti se u njegovoj drugoj knjizi „Novi prilozi za autobiografiju“ koja je objavljena 1983. godine. Pesme su praćene ilustracijama slovenačkog slikara Igora Kordiča, a glavne teme su život u gradu i neizvesnost koju budućnost donosi. U knjigama „Disanje“ i „Čistilište“ koje su objavljene 1988. i 1994. godine Vujčić je akcenat stavio na odnos reči i stvari. Svaku knjigu otvara navod iz prethodne, pa se stiče utisak da pesnik suptilno podseća čitaoce na kompletan svoj opus. Knjiga „Prepoznavanje“ objavljena 2002. godine nije donela velike tematske novine, ali su pesme dobile novu dimenziju. Osnovno osećanje čitave knjige jeste melanholija.

Sad i to još malo što ostalo je

Smanjuje se

I sklanja

Svetlost je pomak izgaranja

Od reči su jače stvari, posebno

Pustoš među njima…

U knjizi „Dokle pogled dopire“ koja je objavljena 2010. godine glavni motiv je stvarnost iza stvarnosti. Oseća se blago opiranje nasleđu simbolizma i moderne. Knjigu je otvorila pesma „Čitanje pesme“, a sastoji se iz sedam ciklusa. U trećem i petom ciklusu dominiraju teme leta i zime, dok su u šestom ciklusu osnovne teme svetlost i mrak, tj. dan i noć. Smenjuju se kratke i duže pesme. Oseća se pesnikova samouverenost proizašla iz životnog iskustva. Pesmu „Dodirivanje“ koja se našla u knjizi „Dokle pogled dopire“ mnogi književni kritičari smatraju jednom od najboljih u Vujčićevom opusu.

U dubini belog, u nedrima, hladim

Boravio sam

I bio sam boja koja je sjaktala

Umiljavajući se.

Crven kao končić, u poljupcima,

Na platnu obrubljenom.

Udenut u iglu koju su

Provlačili, u napetoj tišini, curio sam u prebrzu stvarnost…

Uprkos slikama starenja, pesnik ne sluti kraj, ali ne negira ni ljudski strah od prolaznosti i smrti. U poemama „Dani“ i „Noći“ koje su deo pretposlednjeg ciklusa prepliću se motivi života i smrti, rađanja i zamiranja sveta.

U maju 2015. godine Narodna biblioteka „Stefan Prvovenčani“ iz Kraljeva je u ediciji „Povelja“ objavila njegovu zbirku pesama „Svedočenje“. Sam pesnik kaže da ona svedoči svemu što je gledao i dodirivao, o svemu onome što je doživljavao i što je ostavilo dubok trag u njemu. U jednom od svojih intervjua istakao je da „pisanje i jeste neka vrsta svedočenja o našem prisustvu u ovom svetu“, te da pesnik polazi od ličnog doživljaja. „Heroji“ njegovih pesama su drveće, trava, voda, vatra, svetlost. U pesmi „Povratak“ Vujčić govori o povratku u rodni kraj u kome zatiče srušenu kuću. Sam kaže da su, kako vreme prolazi i slike iz detinjstva sve snažnije, a potreba da o njima piše sve jača.

Kroz mnoge svoje pesme on provlači i socijalnu dimenziju, pa tako neke od njih govore o ljudima koji su iz raznih razloga morali da napuste svoje domove, ali i o „ljudskoj, egzistencijalnoj teskobi uopšte“, o borbi da se „pod tuđim nebom“ sačuva vlastiti identitet. On ističe da je danas vrlo teško očuvati identitet jer se stvarni svet pretvara u virtuelni, vreme se ubrzava kako bi ljude učinilo „robovima površnosti“, brojkama. Takođe, pesnik ističe da je danas sve u službi novca i sticanja brze slave, a ljudi su umreženi kako bi ih se lakše kontrolisalo.

Osim toga, Vujčić ističe da su kultura, knjiga i književnost gurnuti na marginu, u drugi plan. „Ako pesma ne može da promeni svet, a ne može, može bar da svedoči kako se taj svet menja, može da pokuša da nas spase, pružajući nam utočište i mogućnost drugačijeg, iskonskijeg i iskrenijeg sagledavanja stvarnosti“.

Pesme Nikole Vujčića su prevođene na nemački, engleski, španski, francuski, češki, švedski, ruski, mađarski, rumunski, slovački, poljski, jermenski, makedonski i slovenački jezik.

Bibliografija

Knjige

• 1980. Tajanstveni strelac
• 1983. Novi prilozi za autobiografiju
• 1988. Disanje
• 1994. Čistilište
• 1995. Kad sam bio mali
• 2002. Prepoznavanje
• 2008. Novi prilozi za autobiografiju (drugo, dopunjeno izdanje)
• 2008. Zvuk tišine
• 2009. Rasuti zvuk
• 2010. Dokle pogled dopire
• 2012. Dokle pogled dopire i nove pesme
• 2014. Svedočenje

Prevodi

• 2011. Izabrane pesme na rumunskom „Noći i druge pesme“ („Noptile si alte poeme, editura Anthropos“)
• 2011. Izabrane pesme na makedonskom „Do kaj što pogledot dopira“ (u izboru i prevodu Slave Đorđo Dimoskog)
• 2013. Izabrane pesme na poljskom „Tišina u kamenu“ („Cisza w kameniu“)
• 2013. Izabrane pesme na bugarskom „Dokle pogled dopire“ („Докъдето погледът достига“)

Prevodi s ruskog

• 2006. „Zemljino nebo“ Vječeslav Kuprijanov
• 2012. „Naklon – pevanju“ Genadij Ajgi
• 2016. „Tako bih uvek“ Ivan Ahmetjev

Priredio je za štampu:

• 1983. Neobjavljeni roman Meše Selimovića „Krug“
• 1997. Antologija narodne književosti za decu (drugo, prošireno izdanje pod naslovom „Srpska narodna književnost za decu 2006, 2008)
• 2011. Izabrana dela Grigora Viteza

Nagrade i priznanja

• 1993. Braća Micić
• 2002. Zmajeva nagrada Matice srpske
• 2009. Disova nagrada
• 2011. Miroslav Antić
• 2011. Đura Jakšić
• 2011. Branko Miljković
• 2014. Zaplanjski Orfej
• 2015. Kondir Kosovke devojke
• 2015. Skender Kulenović