Mirjana Bobić Mojsilović

Biografija

Mirjana Bobić Mojsilović je srpska novinarka, voditeljka, književnica i slikarka. Rođena je 29. juna 1959. godine u Beogradu.

Privatni život

Mirjana ima stariju sestru Gordanu i sestru bliznakinju Zoricu koja je diplomirala filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Njih dve su 1978. godine igrale u jugoslovenskom filmu „Nije nego“, a osamdesetih godina prošlog veka su napisale astrološki udžbenik za početnike čiji je naziv „Liber Stellarum“.

Mirjana je završila Prvu beogradsku gimnaziju. Diplomirala je na Fakultetu političkih nauka, smer novinarstvo.

Bila je u braku sa lekarom Ljubomirom Mojsilovićem. 1988. godine je rodila devojčicu Milu, a godinu dana kasnije, Ljubomir je preminuo. Posle te tragedije nikada nije razmišljala da se ponovo uda.

Mirjana je uradila sve da ćerki obezbedi srećno detinjstvo i da je izvede na pravi put. U tome su joj najviše pomogle majka i sestre. Mila je njen najstroži kritičar i jedino pred njom na probu stavlja svoj rad. Veruje u njen ukus i nikada se nije pokajala što ju je poslušala.

Mediji su je povezivali sa muzičarem Goranom Bregovićem, ali ona je izjavila da njih veže prijateljstvo koje traje preko 30 godina. Zajedno su pisali libreto za operu „Karmen sa srećnim krajem“.

Dve godine se zabavljala sa sportskim menadžerom Dušanom Odžaklićem. Zažalila je što je pričala o svom privatnom životu i nakon toga se u javnosti nije pojavljivala sa partnerom.

Mirjana ima veliki broj prijatelja za koje rado kuva i pravi zabave. Njen kum je psihijatar Milo Jokanović. Više od sedamnaest godina ima psa Lili koji je uvek pored nje.

Njen moto je: „Nije važno biti u pravu, važno je biti srećan.“ Najveći pokretač u životu joj je radost stvaranja.

Aktivna je na društvenim mrežama na kojima redovno objavljuje tekstove i slike bez filtera koje pokazuju da je samouverena i zadovoljna sobom. Pažnju javnosti je privukla njena slika sa čistačem ulica ispod koje je napisala da se radi o čoveku koji završava Ekonomski fakultet, mnogo čita i koji je njen heroj.

U septembru 2016. godine Mirjani je neko razbio stakla na automobilu pa je slučaj prijavila policiji. U aprilu 2017. godine je bila u životnoj opasnosti. Prelazila je preko pruge na kojoj je rampa bila podignuta i zamalo ju je udario voz.

Mirjana već godinama vežba u fitnes klubu „FitCurves“. Smatra da su treninzi najbolji antidepresivi i uz pomoć njih održava besprekornu liniju. Svaki dan sprema svežu hranu, a najviše voli da kuva za prijatelje.

Karijera

Novinarstvo

1979. godine Mirjana je postala saradnik „Omladinskih novina“ i „Duge“ koju je kasnije uređivala. Takođe je bila urednik „Intervjua“.

Radila je kao urednik Kulturno-zabavnog programa Javnog servisa, ali je shvatila da nije za taj posao i 2002. godine je dala otkaz. Napisala je scenario za dokumentarnu seriju o Bijelom Dugmetu koja se prikazivala na RTS-u.

Pisala je za veliki broj časopisa, a neki od njih su: „NIN“, „Danas“, „Oslobođenje“, „Politika“, „Stav“, „Demokratija“, itd. Od 2008. godine je kolumnistkinja u Večernjim novostima. Piše blog postove koji se objavljuju na Facebook stranici AllMe.

Mirjana veruje da je Duško Radović bio u pravu kada je rekao da je novinarstvo najlepše zanimanje ako se na vreme napusti. Več duže vreme nije ni u jednoj redakciji i ne planira da se ponovo bavi ovim poslom.

Voditeljstvo

Mirjana je vodila emisije: „Ovo vas još nisam pitala“ koja se prikazivala na TV B92 i „Pogodi ko dolazi na večeru“, prvi kulinarski tok-šou u Srbiji, koji je emitovan na TV Enter.

Slikarstvo

U oktobru 2011. godine Mirjana je imala izložbu slika pod nazivom „Boje, svetlost, ljudi“. Izložila je 25 slika i 18 printova naslovnih strana njenih knjiga.

U septembru 2013. godine javnosti je predstavila izložbu „Novi ljubavni nered“. Na slikama su prikazani pejzaži bez ljudskih figura, a dominiraju more, nameštaj, igračke i čaše.

U oktobru 2014. godine je otvorila izložbu u okviru koje je predstavila 14 slika sa temama plaža, terasa, veša koji se suši, itd.

Mirjana nema atelje pa uglavnom stvara na terasi uz zvuke džeza i brazilske bosa nove. Naslikala je i nekoliko ikona.

Književnost

1997. godine je objavila zbirku ljubavnih priča „Baba, nemoj ništa da me pitaš“. Jedna od priča, „Dragulj Beograda“, našla se u Antologiji pripovedaka srpskih književnica Rajka Lukača.

1999. godine je javnosti predstavila melodramu „Suze su O. K.“ na osnovu koje je pisala i istoimenu pozorišnu predstavu. Ovo je priča o pesnicima koji žele da ostave trag u životu.

2000. godine je napisala „Dnevnik srpske domaćice“. Knjiga je prevedena na francuski, nemački i slovenački jezik i, sa više od trideset izdanja, predstavlja Mirjanin najtiražniji roman. Iste godine je objavljena drama „Suze su O.K.“ koja je doživela šest izdanja.

2002. godine je izdala roman „Hepi end“ čiji je glavni lik profesorka engleskog jezika Ljuba koja traga za ljubavlju. Sledeće godine je izašao nastavak čiji je naziv „Majke mi bajka“.

2003. godine je napisala demografsko-sociološku studiju „Brak i/ili partnerstvo“ koju je objavio institut za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta.

2004. godine je objavila dramu „Imitacija života“ koja govori o devedesetim godinama prošlog veka u Srbiji.

2005. godine je promovisala roman „Ono sve što znaš o meni“ koji prati četiri glumice koje dobijaju poziv da snime film čuvenog režisera. Inspiraciju za naslov je pronašla u istoimenoj pesmi Arsena Dedića. Knjiga je objavljena u Francuskoj i Hrvatskoj.

2006. godine javnosti je predstavila delo „Tvoj sam“ čiji je glavni junak muškarac koji posle smrti voljene žene saznaje da mu je bila neverna. Roman je preveden na francuski, češki i makedonski jezik.

2007. godine je izdala knjigu „Srce moje“ koja govori o dvoje pisaca, Miki i Zoranu, koji su ranije bili u vezi, a sada oboje pišu knjige o toj ljubavi.

2008. godine je izašao roman „Azbuka mog života“ čija je tema žena koja nabraja asocijacije po azbučnom redu kako bi se izborila sa panikom uzrovanom rastankom sa mužem. U Sloveniji je „Azbuka moga života“ proglašena za jedno od deset najboljih izdanja u 2014. godini.

Iste godine je promovisala zbirku kolumni „Srbija u ogledalu: ogledi o našoj stvarnosti“. Ona se sastoji od mini eseja koji se bave našom i globavnom stvarnošću, kao i političkim i moralnim dilemama.

2009. godine je objavila roman „Glad“ koji govori raznim vrstama gladi: za ljubavlju, uspehom, novcem, itd. Ovo delo je izdala i francuska kuća „L’aged’homme“.

2010. godine je napisala roman „Gospodin pogrešni“ koji govori o slikaru i ženama koje je slikao. Glavni lik je inspirisan britanskim slikarom Lusienom Frojdom. Dve godine kasnije, australijanska producentska kuća „Chop shop post pty ltd“ iz Brizbejna je otkupila prava da snimi film po ovom delu.

Iste godine je objavila knjigu „Sumnjivo lice: ogledi o našoj stvarnosti“. Ona se sastoji od kolumni „Srce pod pritiskom“ koje je pisala za Večernje novosti u periodu od novembra 2008. godine do oktobra 2010. godine.

2011. godine je na Internetu organizovala konkurs za antidepresivnu kratku priču na koji se prijavilo 730 autora. Pobednik je kao nagradu dobio 500 evra, a najbolji radovi su objavljeni u Mirjaninoj zbirci priča „Antidepresiv“. Na ovaj način je želela da se oduži svojim čitaocima i da podstakne ljude da bude kreativni i pišu priče koje vraćaju dobro raspoloženje.

2012. godine je izdala roman „Traži me“ koji prati sudbine tri različite osobe koje se nikada nisu zapitale ko su i šta žele u životu.

2013. godine je objavila književni konkurs za kratku priču na temu „Recepti za srećan život“. Sakupila je 51 priču i pretočila ih u istoimenu knjigu. Autor najboljeg dela je nagrađen sa 500 evra. Ubrzo je počela da vodi emisije na radiju Laguna čiji je naziv, takođe, „Recepti za srećan život“.

2014. godine je izašla knjiga „Svlačenje i druge komedije“ u kojoj se, pored tekst istoimene predstave, nalaze i tekstovi: „Pogodi ko dolazi na večeru“, „Poslednja šansa“ i „Verica među šljivama“.

2015. godine je izašla Mirjanina prva zbirka pesama „Obećao si mi“. Jednu od njih, „Ljubavnu pesmu“, je odrecitovala u emisiji kod Ivana Ivanovića nakon čega su je hiljade ljudi skinule sa Interneta.

Po treći put je pokrenula konkurs na kome je tražila od učesnika da napišu kratke priče o ljubavi na temu „Pedeset nijansi ljubavi“. Pobedniku je pripalo 1.000 evra, a najbolje priče je objavila u zbirci.

2016. godine je promovisala prvu zbirku pesama „Obećao si mi“ i roman „Tvoj anđeo čuvar“ koji govori o uspešnoj i usamljenoj ženi koja sreće muškarca koji će je prvo oduševiti, a onda pokazati da je bolesno ljubomoran i posesivan. Za potrebe ove knjige je proučavala narcistički poremećaj ličnosti, kontrole, fenomen besa, i sl. Ovo delo je objavila nakon duge pauze tokom koje je imala stvaralačke krize, a u međuvremenu je slikala i pisala za pozorište.

Mirjana je izjavila da u Srbiji nema podršku i da niko ne piše o uspehu koji njene knjige postižu u inostranstvu. Trudi se da ne pravi kompromise i da bude nezavisna zbog čega živi teže, ali je zadovoljna jer je slobodna.

Inspiraciju za svoje priče nalazi na dalekim destinacijama na koje najčešće zimi putuje. Smatra da je knjiga najjeftiniji način da se popravi život, a pisanje za nju predstavlja intimnu terapiju. Osvojila je veliki broj nagrada „Zlatni bestseler“ za svoje romane. Neki od njenih omiljenih pisaca su: Nikolo Amadisi, Džulijan Barns, Nik Hornbi, itd.

Pozorište

1999. godine u Narodnom pozorištu premijerno je prikazana predstava „Suze su OK“. Glumica Tanja Bošković je rekla da će igrati u ovom komadu dok bude mogla da stoji. Ovo ostvarenje je Mirjani donelo Drugu nagradu publike na 25. Nušićevim danima u Smederevu.

2000. godine je u Ateljeu 212 izvedena Mirjanina monodrama „Verica među šljivama“. Ona je uvrštena u Antologiju savremene srpske monodrame, a glumici Svetlani Bojković je donela „Zlatnu kolajnu“ na Festivalu monodrame i pantomime u Zemunu.

2003. godine Mirjana je potpisala scenario, režiju i izbor muzike za komad „Imitacija života“. Ova drama je objavljena u ediciji „Savremena srpska drama“. Pošto se tada nije mnogo igrala, predstava je ponovo počela da se prikazuje u aprilu 2011. godine. Naziv je promenjen u „Pozovi M radi užitka“, a glumačku ekipu su činili: Snežana Savić, Katarina Žutić i Ivan Jeftović. Predstava je osvojila Prvu nagradu publike na Nušićevim danima u Smederevu.

2009. godine je prikazana tragikomična drama o rijalitijima čiji je naziv „Poslednja šansa“.

2012. godine Mirjana je režirala i napisala scenario za komad „Pogodi ko dolazi na večeru“. Glumačku postavu su činili Ljiljana Stjepanović, Zlata Numanagić i Boris Komnenić.

U februaru 2015. godine Mirjanina predstava „Svlačenje“ je imala turneju po Kanadi. Ona je bila režiser i scenarista, a nakon svakog komada se družila sa čitaocima i potpisivala svoje knjige.

U novembru iste godine, urađena je pozorišna predstava po njenom romanu „Dnevnik srpske domaćice“. Premijera je održana u italijanskom gradu Udine.

Citati

• „Dečka nećete naći u kafićima gde se troše pare, nego u biblioteci, u parku, na sportskom igralištu, na promociji knjiga, u galeriji, na koncertu. To su mesta gde idu normalni ljudi. Mi smo živeli bez kinte, delili knjige, ploče, učili poeziju. Kod nas je glavni lik bio onaj koji je znao da svira gitaru.“
• „Kad gledaš u koga ćeš da se zaljubiš, za koga ćeš možda da se udaš ili s’ kim bi volela da rađaš decu, ne gledaj da bude najlepši ili da ima najbolje patike i auto. Već samo traži u njemu jedan jedini potencijal – da li taj mladić može da bude i tvoj najbolji pirjatelj.“
• „Šta je inače život? Rođenje, brak, dete, smrt. Sve između te četiri stvari dužni smo sami da popunimo nečim lepim.“
• „Sklona sam melanholiji. Sve što radim – bez obzira na to da li je reč o kuvanju kafe, ručka ili spremanju večere za moje prijatelje, bezrazložnom hodanju, pisanju ili slikanju – činim tako da izbegnem melanholiju, koja je kod mene vrlo ozbiljna i duboka. Sve vreme se trudim da se zabavim, a ako usput zabavim i neke dobre ljude oko sebe, još bolje.“
• „Po mom mišljenju, ekonomska nezavisnost za ženu je nešto zaista najvažnije. Mislim da žena, kada se prepusti tuđem novčaniku, ma koliko taj novčanik bio debeo, nužno gubi slobodu. Naše majke i očevi su živeli drugačije, imali su drugi sistem vrednosti, pa je bilo moguće da u njihovo vreme majka domaćica bude ne samo stub porodice već i da donosi odluke. Danas je nametnut neviđeno staromodan koncept – da je za devojku važno da se dobro uda da ne bi morala ništa da radi. Kao da je rad loš životni izbor. Ubeđena sam da je novac sredstvo manipulacije i kontrole. Svaki put kad pružite ruku da vam neko nešto kupi, gubite deo slobode, a sloboda je najvažnija. Novac me samo u tom smislu zanima i nikada nisam maštala o bogatstvu, ali o boljem životu jesam. To znači da sam uvek znala da svojim radom mogu da napravim neki život, dobar život. Ne mislim da je velika sreća u velikom novcu, a strašna je iluzija pomisliti da nam veliki novac obezbeđuje veliku i doživotnu sigurnost. Jedina sigurnost sa kojom normalan čovek može da računa u životu jesu vlastite moralne vrednosti i vlastito znanje. Koliko god da ste bogati, ne možete pojesti tri kilograma bifteka za ručak, niti vam novac može produžiti život, niti vam leto može trajati trista šezdeset pet dana. Onda ne vidim zašto se tako ponižavajuće stvari rade zbog novca. I još nešto, besomučna kupovina predmeta uvek je surogat za nešto što nemamo u nama. Što se više spolja okitimo savremenim ‘znakovima vrednosti’, to je sigurniji manjak nečega iznutra. Jedino što je važno u životu, važnije od svakog novčanika, od svake spoljašnjosti – jeste ljudska sloboda, i uz to, naravno, kreativni pristup životu. Raditi ono što volimo, to je jedini izvor sreće i zdravlja. Jer, kad radimo ono što volimo, privlačimo sve što nam treba, a pre svega ljude koji nas vole i koje ćemo voleti.“
• „Mediji nama poručuju da obraz nije bitan i da su ljudi koji vode računa o obrazu glupi i da su zato zato neuspešni, a da su ovi koji nisu vodili računa zato uspešni i pametniji jer imaju više para. Znači, netačno. Suština je da svaki čovek u sebi ima osnovne moralne postulate. Svaki čovek zna, verovao ili ne u Boga, da će za svako svoje loše delo biti kažnjen, da će sam kazniti sebe samog. To znači da nema mirnog sna i da vredi čuvati obraz, jer čuvanjem obraza čuvaš sebe, čuvaš zdravlje.“