Milorad Mandić Manda

Biografija

Milorad Mandić Manda je bio srpski pozorišni, filmski i televizijski glumac prepoznatljiv po ulogama u filmovima „Lepa sela lepo gore“, „Mrtav ladan“, „Ivkova slava“, te serijama „Selo gori, a baba se češlja“, „Jagodići“, „Ravna gora“ i drugima. Rođen je 3. maja 1961. godine u Beogradu, a preminuo 15. juna 2016. godine u rodnom gradu. Imao je četvoro dece, tri sina i ćerku.

Manda je od 1988. godine do smrti bio član beogradskog dečjeg pozorišta „Boško Buha“. Upravo su deca bila i njegova najvernija televizijska publika. Naime, 1989. godine je snimio više od 270 epizoda emisije „Bajka za lau noć“, a do 1995. godine je vodio emisiju za decu „S one strane duge“.

Na velikom platnu se prvi put pojavio 1986. godine u filmu „Špadijer jedan život“. Nakon toga usledile su uloge u filmovima „Već viđeno“, „Braća po materi“, „Kako je propao rokenrol“ i drugima. Za sam početak njegove karijere vežu ga uloge u serijama „Vuk Karadžić“ i „Bolji život“.

Najzapaženiju ulogu ostvario je u filmu Srđana Dragojevića „Lepa sela lepo gore“ iz 1998. godine. Njegove replike iz te ratne drame ostale su u sećanju brojnih generacija. Tih burnih devedesetih godina snimio je i filmove „Ožalošćena porodica“, „Kupi mi Eliota“, „Laža i pralaža“, Tri palme za dve bitange i ribicu“, „Rane“, „Točkovi“ i druge.

Tokom naredne decenije igrao je u skoro svim značajnijim filmovima i serijama, od drame „Rat uživo“ iz 2000. godine do TV serije „Jesen stiže dunjo moja“ iz 2009. godine. Ipak, najveće simpatije jednog dela publike stekao je zbog uloge rođaka Milašina iz serije „Selo gori, a baba se češlja“, kao i filmovima koji su nastali na temelju nje.

Poslednji film koji je snimio bio je „Povratak“ reditelja i scenariste Predraga Jakšića. Ipak, zbog prerane smrt na pozorišnim daskama Manda nije doživeo premijeru.

Glumac je ostvario zavidnu karijeru i kao televizijski voditelj. Bio je domaćin dečje emisije „Tajni agent Izi“, kvizova „Uzmi ili ostavi“ i „Kolo sreće“, te zabavne emisije „Ja volim Srbiju“.

Detinjstvo, mladost i obrazovanje

Milorad Mandić Manda je rođen 1961. godine u beogradskom naselju Dušanovac. Njegov otac bio je vojno lice, a majka domaćica. Imao je godinu dana mlađu sestru i deset godina mlađeg brata. Nakon nekog vremena preselili su na Novi Beograd gde je Milorad završio osnovnu školu. Iako mu je želja bila da sa drugarima školovanje nastavi u gimnaziji, upisao je Elektrotehničku školu „Nikola Tesla“.

U intervjuima je često govorio kako je imao lepo detinjstvo, te uprkos tome što je samo otac radio, njemu, sestri i bratu ništa nije nedostajalo. Otac je želeo da on upiše zanat, kako bi lakše pronašao posao, a on je nakon mature u srednjoj elektrotehničkoj školi otišao na odsluženje vojnog roka u Osijek i Vukovar.

Nakon toga je upisao Elektrotehnički fakultet i počeo da radi u firmi „Termovent“ kao konstruktor tehnolog u Birou za automatiku. Pošto su predavanja i vežbe zahtevali veliku posvećenost, a on zbog posla nije mogao sve da isprati, napustio je fakultet. Otprilike u isto vreme postao je član Dramskog eksperimentalnog studija amaterskog pozorišta. Tu je zavoleo glumu, pa je odlučio da upiše organizaciju na Fakultetu dramskih umetnosti.

U poslednjem trenutku je odlučio da ipak pokuša da upiše glumu pa je zamolio svog prijatelja reditelja da mu pomogne pri izboru tekstova za prijemni ispit. Ušao je u uži izbor, a na kraju je i primljen u klasu profesora Vladimira Jevtovića.

Sa njim u klasi su bili Vesna Trivalić, Vesna Stanojević, Duda Stojanović, Branka Pujić, Mirjana Joković, Dragan Bjelogrlić, Srđan Žika Todorović, Slobodan Boda Ninković i drugi. Bilo ih je ukupno 12. Iako je primljen na Akademiju, izbačen je iz kuće.

Razlog za to ogleda se u činjenici da je zbog glume napustio posao kojim je doprinosio kućnom budžetu, a njegovu odluku da se posveti umetnosti otac je doživeo kao neodgovornost. Godinu dana je živeo kod prijatelja i devojaka, spavao je i na Akademiji i u pozorištu.

Još kao student počeo je da snima na televiziji i igra manje uloge u filmovima, pa je zahvaljujući honorarima uspevao da pomogne roditeljima i vrati se kući.

Filmska karijera

Prvu filmsku ulogu dobio je 1986. godine u filmu „Špadijer jedan život“ čiju režiju potpisuje Miljenko Dereta, a scenario Deana Leskovar. Zajedno sa kolegicom s klase Vesnom Trivalić pridružio se grupi malo iskusnijih glumaca, kao što su Mladen Nelević, Mira Furlan i drugi.

Iste godine igrao je manju ulogu u drami „Konac komedije“ koju je režirao Predrag Sinđelić, po delu jugoslovenskog književnika Ive Andrića. Priliku da se dokaže dobio je i naredne godine u trileru Gorana Markovića, pod nazivom „Već viđeno“. Igrao je rame uz rame s Mustafom Nadarevićem, Anicom Dobrom, Petrom Božovićem, Bogdanom Diklićem i drugima. Film je premijerno prikazan 1987. godine.

U prvoj sezoni serije „Bolji život“ Siniše i Ljiljane Pavić tumačio je Veselina Milića, poznatijeg kao Mile Pile, a u filmu „Sedmi dan“ igrao je s kolegama s klase Draganom Bjelogrlićem, Draganom Petrovićem i Vesnom Trivalić.

Usledila je prilika koja se ne odbija. Naime, ponuđena mu je uloga u seriji „Vuk Karadžić“ u kojoj su glavne likove tumačili Predrag Miki Manojlović, Marko Nikolić, Velimir Bata Živojinović i drugi. S obzirom da je bio mlad i nenametljiv svideo se starijim kolegama koji su se borili za svaki njegov kadar. Za to iskustvo kasnije je kazao da je bilo dragoceno.

U filmskoj adaptaciji romana Jovana Radulovića „Braća po materi“ iz 1988. godine Manda je igrao učitelja. Ova potresna drama u režiji Zdravka Šotre donela je veliku popularnost glumicama Miri Furlan, Žarku Lauševiću i Slavku Štimcu, ali i svima koji su učestvovali u tom projektu.

Dobio je manju ulogu u komediji „Kako je propao rokenrol“ iz 1988. godine, te epizodnu ulogu u seriji „Drugarica ministarka“ iz 1989. godine. Sledeće godine snimio je dva televizijska filma – „Pod žrvnjem“ i „Ožalošćena porodica“.

U filmu Srđana Dragojevića „Dva sata kvalitetnog programa“ iz 1994. godine Mandić igra Topuzića. Reč je o komediji kroz koju su predstavljeni kulturološki odnosi turbo folk muzike, dizelaša i rokenrola, kao fenomena devedesetih godina dvadesetog veka. Film je okupio mnoge poznate glumce, a muzički gost je Momčilo Bajagić Bajaga.

Iste godine igrao je u filmu „Slatko od snova“ u kome glavnu ulogu tumači pevačica Dragana Mirković. Osim njih, reditelj Vladimir Živković na setu je okupio Ramba Amadeusa (Antonije Pušić), Branku Katić, Nebojšu Bakočevića i druge poznate glumce.

Uloga koja je zasigurno obeležila njegovu karijeru desila se se 1996. godine u filmu Srđana Dragojevića „Lepa sela lepo gore“. Reč je o ratnoj drami u kojoj Manda glumi Viljušku, ratnog dobrovoljca koji je s grupom drugih vojnika ostao zarobljen u tunelu koga su opkolili neprijatelji. Ova potresna priča bazirana je na istinitom događaju iz 1992. godine kada je sedam srpskih vojnika drinskog korpusa bilo devet dana okruženo u tunelu Brodar kod Medveđe.

Film je istovremeno oduševio i rastužio publiku i kritiku, te je bio srpski kandidat za nagradu Oskar u kategoriji Najbolji film van engleskog govornog područja. Mandine, ali i replike njegovih kolega Nikole Koje, Dragana Bjelogrlića, Slavka Štimca, Zorana Cvijanovića i Dragana Petrovića mnogi i danas izgovaraju u dahu.

U jednom intervjuu Mandić je kazao da je snimanje bilo veoma naporno, ali da niko nije ni slutio kakvo su delo napravili. Svesni te činjenice postali su tek kada su izašli na binu Sava centra u Beogradu gde je film premijerno predstavljen.

Tumačio je Batića u televizijskoj adaptaciji komedije „Laža i paralaža“ srpskog pisca Jovana Sterije Popovića. Ovaj projekat okupio je sjajnu glumačku ekipu, u sastavu: Nebojša Kundačina, Slobodan Boda Ninković, Vlastimir Đuza Stojiljković, Jadranka Nanić Jovanović i drugi. Komedija je premijerno prikazana 1988. godine na programu Radio Televizije Srbije (RTS).

U crnoj komediji Dragana Zečevića „Kupi mi Eliota“ Mandić igra Mon Blana, dok glavne uloge tumače Nikola Kojo, Ivana Mihić i Dragan Bjelogrlić. U pomoć su im „priskočili“ iskusni glumci Velimir Bata Živojinović, Vlasta Velisavljević, Feđa Stojanović i drugi. Manda je iste, 1998. godine glumio u još dva velika filma – „Tri palme za dve bitange i ribicu“ i „Rane“.

Sa Srđanom Žikom Todorovićem i Dubravkom Mijatović proslavio je komediju „Tri palme za dve bitange i ribicu“ u kojoj glumi slikara Terzu koji živi na splavu. O uspehu filma svedoče i brojne nagrade koje su za njega osvojili glumci, uključujući Nagradu Carica Teodora koju je Dubravka Mijatović osvojila na Filmskim susretima u Nišu.

Mnoge je oduševio u trileru „Točkovi“ gde je glumio šumara i lovočuvara Miletu. Mileta je nem od rođenja, zbog čega je često predmet podsmeha gostiju motela „Točak“ u kome se odvija radnja filma. Reditelj i scenarista filma je Đorđe Milosavljević, a producent Ljubiša Samardžić koji tumači vlasnika motela.

Sa kolegama s klase Draganom Bjelogrlićem, Srđanom Todorovićem i Vesnom Trivalić glumio je u komičnoj drami „Rat uživo“ iz 2000. godine čiju režiju potpisuje Darko Bajić, a scenario, između ostalih Bjelogrlić i Nikola Pejaković. I ovaj film je 2001. godine bio srpski kandidat za nagradu Oskar u kategoriji „Najbolji film van engleskog govornog područja“.

U drami Srđana Golubovića pod nazivom „Apsolutnih sto“ Mandić igra Rundu, dok glavne uloge tumače Vuk Kostić i Žika Todorović. Osim njih, u filmu se pojavljuju Bogdan Diklić, Dragan Petrović i drugi.

Tokom naredne godine snimio je dva filma – „Ringeraja“ i „Mrtav ladan“. U prvom tumači popa Peru Macuzića, a u drugom seljaka Radovana. Obe komedije publika je prihvatila odlično, a Mandine replike iz filma „Mrtav ladan“ postale su hit.

2003. godine snimio je dva filma i dve serije. Glumio je šefa obezbeđenja u fantastičnoj komediji Slobodana Šijana „Siroti mali hrčki 2010“, a policajca u filmu „Mali svet“. Iste godine tumačio je Pericu u seriji „Kazneni prostor“, te Munju u seriji „Naša mala redakcija“.

Od 2004. do 2009. godine glumio je u čak 12 filmova i osam serija. Reč je o filmovima „Pljačka Trećeg Rajha“, „Sivi kamion crvene boje“, drugom i trećem delu komedije „Mi nismo anđeli“, „Klopka“ i drugima. Ipak, veliku popularnost stekao je ulogom simpatičnog Kurjaka u komediji „Ivkova slava“. Reč je o filmskoj adaptaciji romana Stevana Sremca, u režiji Zdravka Šotre.

Zoran Cvijanović, Dragan Bjelogrlić, Žika Todorović i Manda tumače grupu prijatelja koji su se okupili na proslavi Đurđevdana. Svaki od prijatelja specifičan je po nečemu, a kao ekipa spremni su da iznerviraju domaćina Cvijanovića i njegovu suprugu koju igra Nataša Ninković.

Kako je u jednom intervjuu Mandić ispričao proces snimanja je bio dugotrajan, pa su na setu ostajali i po 15-16 sati dnevno. Ipak, zanimljivo je to što se niko nije žalio, niti tražio da se napravi pauza. Upravo njihova energija i izuzetan talenat publika je prepoznala, pa se danas smatra jednom od najboljih komedija iz tog vremena.

Tokom dvehiljaditih glumio je u serijama „Jesen stiže dunjo moja“, „Vratiće se rode“, „Pozorište u kući“, „Premijer“ i drugima. Međutim, najpoznatiji je po ulozi bata Milašina u seriji „Selo gori, a baba se češlja“. U periodu od 2008. do 2017. godine snimljeno je ukupno šest sezona istoimene serije, te tri filma pod nazivom „Selo gori i tako…“, „Nova godina u Petlovcu“ i „Braća po babine linije“.

Poslednju deceniju njegovog života i stvaralaštva, osim navedenih filmova i serija, obeležile su još i serije „Jagodići“, „Budva na pjenu od mora“, Ravna Gora“, „Komšije“, te filmovi „Gorčilo – Jesi li to došao da me vidiš“, „Za kralja i otadžbinu“ i „Povratak“.

Televizijska karijera

Najmlađa televizijska publika Mandu je upoznala tokom 1989. godine kada je na nacionalnoj televiziji emitovan serijal „Bajke za laku noć“. Reč je o dečjem programu čiji voditelj je bio Manda, a uz koji su odrastale mnoge generacije. U periodu od 1989. do 1995. godine bio je domaćin dečje emisije „S one strane duge“, a njegovo pitanje „Da li si se zaljubiška?“ dečacima i devojčicama je oduvek izmamljivalo osmeh.

Uporedo s uspešnom pozorišnom i filmskom karijerom Manda je gradio isto tako uspešnu televizijsku karijeru, i to ne samo u serijama nego i u ulozi voditelja. Od 1995. godine je na Radio Televiziji Pink vodio emisiju „Više od igre“.

Na istom kanalu je od septembra 2002. do juna 2003. godine bio domaćin dečje emisije „Tajni agent Izi“. Na televiziji B92 je vodio kviz „Uzmi ili ostavi“, a na Prvoj TV „Ja volim Srbiju“. Poslednjih nekoliko godina je na Televiziji „Hepi“ („Happy“) sa Sorajom Vučelić vodio kviz „Kolo sreće“.

Kapetan Kuka zaspao na daskama koje život znače

Milorad Mandić Manda je od 1988. godine bio član ansambla Dečjeg pozorišta „Boško Buha“. U svom matičnom pozorištu odigrao je brojne predstave za decu i odrasle, a jedna od najdugovečnijih bila je predstava „Ljubavnik velikog stila“ koju je sa suprugom Anjom Mandić, Milanom Kalinićem i Katarinom Žutić igrao od aprila 2005. do juna 2015. godine.

Poslednja uloga koju je odigrao bila je Kapetan Kuka u predstavi „Petar Pan“ na sceni Pozorišta „Boško Buha“. Tog 15. juna 2016. godine Manda je na scenu izašao u kostimu, ali nije uspeo da odigra predstavu do kraja. Doživeo je srčani udar i preminuo na bini. Predstava je prekinuta, a mediji su nekoliko sati kasnije objavili tužnu vest.

Sahranjen je tri dana kasnije u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu i to pored svojih kolega Velimira Bate Živojinovića i Dragana Nikolića. Na komemoraciji koja je istog dana održana u Narodnom pozorištu govorile su njegove kolege glumci, ali i najmlađi članovi ansambla koji su se oprostili od svog Kapetana Kuke.

Svi koji su imali priliku da sarađuju sa njim kažu da je bio veliki glumac, ali i veliki čovek, uvek spreman svima da pomogne. Kažu da je uvek davao sebe i svoje srce, te da je svakom novom izazovu pristupao potpuno posvećeno. Jednom prilikom je rekao da sluša savet starijeg kolege koji mu je jednom prilikom rekao da, kada uđe u pozorište ili na snimanje, sve probleme ostavi ispred vrata, pa da ih pokupi kada krene kući. Toga se držao ceo život, ali njegovo srce to više nije moglo da podnese.

Iza njega ostaju na stotine većih ili manjih uloga, te bez obzira da li ga je publika volela kao televizijskog, filmskog ili pozorišnog glumca, Viljušku ili Milašina, mnogi se slažu da je filmska umetnost njegovom smrću „osakaćena“ za jednog vrednog radnika raskošnog talenta.

Privatni život

Milorad Mandić Manda je rođen 1961. godine u beogradskom naselju Dušanovac. Odrastao je sa godinu dana mlađom sestrom i deset godina mlađim bratom na Novom Beogradu. Tu je završio osnovnu školu, te zatim i Srednju elektrotehničku školu „Nikola Tesla“.

Ljubav prema pozorištu nasledio je od majke. Još od detinjstva pratio ju je na predstave, ali odluka da pokuša da se ostvari kao glumac „pala“ je tokom rada s amaterskim pozorištem u Beogradu. Njegova generacija iznedrila je sjajne glumce koji su, kao i on, ostvarili velike karijere.

Imao je lepo detinjstvo. Živeli su skromno, ali im ništa nije nedostajalo. Priznaje da je za neke ekskurzije i školske izlete morao da zarađuje sam. Istovarao je vreće sa cementom, prenosio staklenu vunu i drugi građevinski materijal i slično kako bi zaradio novac za ono što želi.

Radne navike koje je tada stekao preneo je i na scenu, a koliko mu je bilo važno da igra potvrđuju brojne uloge koje je ostvario.

Iz braka sa prvom suprugom Manda ima sinove Marka i Filipa, te ćerku Mariju. Od 2004. godine je bio u braku s glumicom Anastasijom Anjom Mandić s kojom je dobio sina Andriju. Uprkos svim ulogama koje je imao te prepoznatljivosti koju je tokom godina stekao, svojim najvećim uspehom smatrao je upravo decu. U jednom intervjuu je priznao da mu je žao što je zbog posla i egzistencije povremeno propuštao neke događaje u njihovim životima, ali da je sve to činio kako bi njima bilo bolje.

Radio je mnogo kako bi mogao da izdržava mnogobrojnu porodicu, a jednom prilikom je priznao da bi voleo da dočeka dan kada će moći da ne radi ništa, da sedi pored reke, razgovara s ljudima ili sluša muziku. Pa ipak, poslednji dah je ostavio na sceni.

Manda važi za jednog od omiljenih srpskih glumaca. Dok ga malo stariji pamte po emisijama „S one strane duge“, mlađoj publici ostao je u sećanju kao bata Milašin. Njegove kolege složile bi se u tome da su njemu uloge u predstavama za decu ipak bile najdraže, a najmlađi su mu tu ljubav i uzvraćali. Njima je posvetio i nekoliko CD-ova dečjih pesama koje je snimao u periodu od 1992. do 2008. godine.

Filmografija

Filmovi i serije

• 1986. Špadijer jedan život
• 1987. Konac komedije
• 1987. Već viđeno
• 1987. Bolji život
• 1987. Sedmi dan
• 1987 — 1988. Vuk Karadžić
• 1988. Braća po materi
• 1988. Sentimentalna priča
• 1989. Kako je propao rokenrol
• 1989. Drugarica ministarka
• 1990. Pod žrvnjem
• 1990. Ožalošćena porodica
• 1994. Dva sata kvalitetnog TV programa
• 1994. Slatko od snova
• 1996. Lepa sela lepo gore
• 1997. Laža i paralaža
• 1998. Kupi mi Eliota
• 1998. Tri palme za dve bitange i ribicu
• 1998. Rane
• 1999. Točkovi
• 2000. Rat uživo
• 2001. Apsolutnih 100
• 2002. Ringeraja
• 2002. Tajni agent Izi
• 2002. Mrtav ladan
• 2003. Siroti mali hrčki 2010
• 2003. Kazneni prostor
• 2003. Naša mala redakcija
• 2003. Mali svet
• 2004. Pljačka Trećeg rajha
• 2004. Sivi kamion crvene boje
• 2004. Jesen stiže, dunjo moja
• 2005. Mi nismo anđeli 2
• 2005. Dangube!
• 2005. Made in YU
• 2005 — 2006. Idealne veze
• 2005. Ivkova slava
• 2006. Mi nismo anđeli 3
• 2007. Klopka
• 2007. Život je san
• 2007. Konji vrani
• 2007. Promeni me
• 2007. Pozorište u kući
• 2007. Premijer
• 2007 — 2008. Vratiće se rode (mušterija)
• 2008. April i detektivi
• 2007 — 2015. Ulica lipa
• 2009. Selo gori… i tako
• 2009. Jesen stiže, dunjo moja
• 2011. Nova Godina u Petlovcu
• 2012. Budva na pjenu od mora
• 2012. Vir
• 2012. Jagodići
• 2013. Pevaj, brate!
• 2013. Ravna Gora
• 2013. Poslednji i prvi
• 2014. Sistem
• 2015. Gorčilo – Jesi li to došao da me vidiš
• 2015. Za kralja i otadžbinu
• 2015. Komšije
• 2015. Poslednji i prvi
• 2016. Braća po babine linije
• 2007 — 2017. Selo gori, a baba se češlja
• 2017. Povratak