Marija Jurić Zagorka

Biografija

Marija Jurić Zagorka je bila najčitanija hrvatska književnica i prva profesionalna novinarka. Rođena je 2. marta 1873. godine u selu Negovecu koje se nalazi u blizini grada Vrbovca, a preminula je 29. novembra 1957. godine u Zagrebu.

Marijini roditelji su bili Josipa Domin i Ivan Jurić, vlasnik imanja Golubovec i upravnik imanja barona Rauha. Imala je sestru Dragicu i dva brata ali, uprkos bogatstvu, njeno detinjstvo je bilo nesrećno. Roditelji su je maltretirali pa je jedva čekala da ode od njih.

Završila je Pučku školu u Varaždinu i Zagrebu. Pošto je bila dobar đak, otac je želeo da je pošalje u Švajcarsku da studira. To nije uradio jer se majka protivila. Šest godina se školovala u Samostanu sestara milosrdnica sv. Vinka Paulskog nakon čega je napustila Zagreb i otišla kod roditelja. Posle sedam godina se vratila u ovaj grad gde je dočekala starost i upokojila se.

Prvi tekst koji je napisala u karijeri je bio anoniman i objavljen je u Obzoru. Biskup Josip Jurja Štrosmajer je predložio da postane korektor u redakciji ovog lista. Dobila je sobu kako niko ne bi video da žena radi i nije smela da potpisuje svoje tekstove.

Marija se trudila da se dokaže i brzo je napredovala. Predstavnici štamparije su bili uvereni da neće biti na visini zadatka koji joj je poveren, ali biskup ju je ponovo podržao pa je primljena kao politička saradnica i referent mađarsko-hrvatske politike.

Protivila se mađarizaciji, germanizaciji i drugim diskriminacijama boreći se za ženska prava. Učestvovala je u političkim borbama i izveštavala je iz Beča i Budimpešte. 1896. godine je sama uređivala list Obzor. 1925. godine je pokrenula prvi hrvatski časopis za žene, Ženski list, koji je uređivala narednih 13 godina. Nakon toga je usledio časopis Hrvatica koji je uređivala od 1938. do 1940. godine. Uprkos svim uspesima koje je postigla, nije bila priznata kao što je zaslužila i mnogi književnici su je potcenjivali i podsmevali su joj se.

Biskup Štrosmajer ju je nagovorio da počne da piše drame, ljubavne i istorijske romane koje su čitaoci voleli. U njima su se preplitali ljubavni zapleti i nacionalne teme. Kritika joj nije bila naklonjena, a ni sama spisateljica nije imala dobro mišljenje o svojim delima. Danas mnogi smatraju da je Marija Jurić Zagorka bila ispred svog vremena zbog čega je nisu razumeli i cenili.

Dela:

* Komedija:
– „Jalnuševčani“ (1917.);
* Istorijski romani:
– „Grička vještica“ (1912. – 1913.) – ciklus koji se sastoji od 7 romana: „Tajna Krvavog mosta“, „Kontesa Nera“, „Malleus Maleficarum“, „Suparnica Marije Terezije I“, „Suparnica Marije Terezije II“, „Dvorska kamarila“, „Buntovnik na prijestolju“;
– „Gordana“ (1934. – 1935.);
– „Kći Lotrščaka“ (1921. – 1922.);
– „Kraljica Hrvatâ“ (1937. – 1939.);
– „Kneginja iz Petrinjske ulice“, prvi hrvatski kriminalistički roman, (1910.);
– „Kamen na cesti“, romansirana biografija Zagorke, (1937.);
* Drame:
– „Kalista i Doroteja“ (1887.);
– „Filip Košenski“;
– „Evica Gupčeva“;
* Romani:
– „Plameni inkvizitori“;
– „Republikanci“ (1914. – 1916);
– „Vitez slavonske ravni“;
– „Jadranka“ (1953.);
– „Roblje“ (1899.);
– „Mala revolucionarka“;
– „Nevina u ludnici“;
– „Crveni ocean“ (1918. – 1919.);
– „Buntovnik na prijestolju“ (1927);
– „Kameni križari“ (1928. – 1929.).

Privatni život

1891. godine Marija se udala za Andriju Matraja, mađarskog činovnika na železnici koga nije poznavala i koji je od nje bio stariji sedamnaest godina. Naredne godine su otišli u Sambotel, grad u zapadnoj Mađarskoj.

Bračni par se često sukobio jer je Andrija bio nacionalista i podržavao je mađarizaciju Hrvatske. Bio je grub prema Mariji i često je bila gladna. 1895. godine je pobegla iz njegove kuće i prekinula je kontakt sa roditeljima. Prvo je otišla kod ujaka u Sremsku Mitrovicu, a zatim u Zagreb. Otac joj je pomogao da se razvede, a majka je svedočila protiv nje.

1900. godine se udala za novinara Slavka Vodvařku (Vodvaršku). Brak je trajao 14 godina.