Ljubivoje Ršumović

Biografija

Ljubivoje Ršumović je jugoslovenski i srpski pesnik i književnik. Rođen je 3. jula 1939. godine u zlatiborskom selu Ljubiš. Živi i radi na relaciji Beograd – Bačevci. Iz braka s Natašom Ršumović ima tri sina, Mihajla, Branka i Vuka.

Ršumović je pored Dušana Radovića jedan od najznačajnijih dečjih pisaca na ovim prostorima. Objavio je više od osamdeset knjiga, a njegove pesme pevale su mnoge generacije. Radio je i na radiju i televiziji, a emisija „Fazoni i fore“ doživela je 142 epizode.

Poreklo, detinjstvo i obrazovanje

Ljubivoje Ršumović je rođen 3. jula 1939. godine u selu Ljubiš na Zlatiboru. Roditelji su mu se zvali Mihailo i Milesa (devojački Simović). Mihailo je bio opštinski sekretar, a posle je postao sudija za prekršaje. Par godina nakon Ljubivojevog rođenja dobili su sina Milivoja.

Porodica vodi poreklo iz Hercegovine, tačnije iz Gacka, gde su njihovi preci koji su se tada prezivali Okijević u borbi s Turcima „napravili ršum“ te se preselili na Zlatibor. Nadimak je kasnije postao prezime.

Ljubivoje je osnovnu školu završio u Ljubišu. Sa jedanaest godina krenuo je u Gimnaziju u Čajetini i bilo je to prvo razdvajanje od brata i roditelja. Višu gimnaziju završio je u Užicu, a godine 1965. diplomirao je komparativnu književnost na Filološkom fakuletu u Beogradu. Njegov brat Miloje krenuo je drugim putem, te je postao inženjer tehnologije.

Književni počeci, radio, televizija

Ljubav prema dečjim pesmama usadila mu je majka Milesa koja je Ljubivoja i Miloja uspavljivala recitujući im pesme Jove Jovanovića Zmaja. Ljubivoje je u igri izvrtao majčine reči te stvarao sasvim nove pesme, sa novim i drugačjim smislom. Pesme je počeo da piše još dok je pohađao osnovnu školu u Ljubišu. Jedna od njih bila je pesma o Zlatiboru koju je dobio kao domaći zadatak od učiteljice Milice.

Zlatibore, o planino, na tebi se živi fino.

Tu ja imam jednog brata i kuću sa dvoja vrata.

Tu mi žive otac, majka, Zlatibore, ti si bajka.

Ne sme niko da te dirne, ni potoke tvoje mirne.

Zlatibore, ti si zlato, ja te volim zato.

Ovu pesmu učiteljica je poslala u Beograd i nekoliko dana posle Ršumović je dobio nagradu – pretplatu na „Pionirske novine“ i jednu grafitnu olovku s gumicom na vrhu, koju mu je, kako je kasnije saznao, poslao lično Duško Radović. To mu je dalo dodatnu motivaciju da nastavi da piše pesme, pa je prva zbirka nastala na očevoj pisaćoj mašini.

Ipak, prve „ozbiljne“ pesme je objavio 1957. godine u užičkim „Vestima“, a potom i u „Književnim novinama“.

Kada je diplomirao zaposlio se u redakciji programa za decu Radio Beograda. Uređivao je emisije „Utorak veče – ma šta mi reče“, „Subotom u dva“, „Veseli utorak“ i u svaku od njih ugrađivao svoj bogat literarni talenat. U njegovim delima se već tada osetio uticaj Zmaja, Duška Radovića i Džona Loka (John Locke).

Tri godine kasnije prešao je na Televiziju Beograd. Uređivao je i vodio serije „Dvogled“, „Hiljadu zašto“ i „Hajde da rastemo“. Tokom rada na televiziji napisao je, vodio i izrežirao preko šesto emisija, a svakako najpopularnija među njima „Fazoni i Fore“ snimljena je u 142 epizode.

Osim dečjih emisija, snimao je i dokumentarne serije. Jedna od njih „Dijagonale – priče o ljudima i naravima“ bila je veoma uspešna.

Od 1986. do 2002. godine bio je direktor Pozorišta „Boško Buha“. Odatle je otišao u penziju, ali nije prestao da piše i objavljuje pesme za decu.

Predsednik je Kulturno prosvetne zajednice Srbije i jedan od osnivača i član Upravnog odbora Zadužbine Dositeja Obradovića. Upravni odbor Udruženja književnika Srbije ga je 30. marta 2012. predložio za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti.

Knijževnost

Ljubivoje Ršumović je do sada objavio više od osamdeset knjiga, i to uglavnom za decu. Najpoznatije među njima su „Ma šta mi reče“, „Pričanka“, „Pevanka“, „Još nam samo ale fale“, „Vesti iz nesvesti“, „Nevidljiva ptica“, „Domovina se brani lepotom“, „Opasan svedok“, „Tri čvora na trepavici“ i mnoge druge.

Pojedina njegova dela izvođena su i pozorištu, a najpoznatije predstave su „Šuma koja hoda“, „Nevidljiva ptica“, „Baba roga“, „Uspavana lepotica“, „Rokenrol za decu“, „U cara Trojana kozije uši“, „Snežana i sedam patuljaka“, „Au što je škola zgodna“ i druge.

Ljubivoje Ršumović je autor tri udžbenika za osnovnu školu – „Deca su narod poseban“, za izborni predmet „Građansko vaspitanje“, „Azbukvar“ i „Pismenar“ za prvi razred.

Njegove pesme izvodi dečji hol „Kolibri“. Njihovi najveći hitovi su Ršumove pesme „Lako je prutu“, „Miš“, „Vuče, vuče, bubo lenja“, „Nema zemlje dembelije“, „Svaki dan se sunce rađa“, „Braću ne donose rode“, „Voz za Čačak“, „Medved Brundo“, „Drugarstvo“, „Ljubav“ i druge.

Ršumović je jedan od najvažnijih i najnagrađivanijih dečjih pesnika 20. i 21. veka. Uz njegove pesme „Vuče, vuče, bubo lenja“, „Au, što je škola zgodna“, „Miš je dobio grip“, „Aždaje i ale“ odrastale su mnoge generacije. Njegove pesme su deo čitanki i lektira za osnovnu školu.

O značaju dela Ljubivoja Ršumovića za srpsku književnost najbolje govore reči književnika Duška Radovića.

„Njegov talenat, bistra glava i zdravlje, efikasno deluju protiv zagađene sredine u kojoj živimo. On se kao planinski potok spustio sa Zlatibora, i sad žubori kroz svoje knjige i emisije, bistar, pitak i zdrav.“

Najpoznatije knjige

• 1971. Ma šta mi reče
• 1975. Nevidljiva ptica
• 1976. Vesti iz nesvesti
• 1985. Pevanka
• 1988. Golub
• 1988. Sjaj na pragu
• 1991. Severozapadni krokodili
• 1994. Pričanka
• 1996. Bukvar dečjih prava
• 2004. Izbor iz poezije za decu
• 2010. Sunčanje na mesečini
• 2011. Zauvari
• 2011. Ujdurme i zvrčke iz antičke Grčke
• 2015. Tri čvora na trepavici

Nagrade

Tokom šezdeset godina duge karijere osvojio je mnoge prestižne književne nagrade poput nagrade „Neven“, „Brankove nagrade“, „Oktobarske nagrade grada Beograda“, „Vukove nagrade. Osim toga osvojio je nagradu „Mlado pokolenje“, te nagradu Zmajevih dečjih igara, „Goranovu plaketu“, te „Zlatni prsten Festivala pesnika za decu u Crvenki“. Udruženje književnika Srbije mu je dodelilo nagradu „Porodica bistrih potoka“, a na Festivalu pozorišta za decu u Kotoru osvojio je prvu nagradu za dramski tekst „U cara Trojana kozje uši“. Za knjigu „Tri čvora na trepavici“ dobio je nagradu Politikinog zabavnika i Instelovu nagradu za poeziju.

Osim toga dobitnik je nagrada „Duško Radović“ sa titulom „Saradnik Sunca“, „Miroslav Antić“ za knjigu „Beli paketi“, te „Branko Ćopić“ za knjigu priča „Sunčanje na mesečinu“. Ponosno nosi titulu Princ Dečjeg carstva Tamaris u Banjaluci. Osim domaćih i regionalnih, Ršumović je osvojio i dve važne međunarodne nagrade – „Pulja“ u Bariju za celokupno stvaralaštvo za decu i UNESKO-a za „Bukvar dečjih prava“ na svetskom konkursu za knjigu koja propagira mir i toleranciju.

Deca i sport

Ršumović je kroz život i posao imao prilike da se druži sa najmlađima, a kroz sve te godine postao je najomiljeniji dečji književnik za decu. Ipak, uporedo s književim radom bavio se i sportom. Bio je osnivač, takmičar i prvi predsednik Karate kluba „Crvena zvezda“. Bio je predsednik Karate saveza Srbije i savezni sudija u ovom sportu.

Pesnik je osim toga i jedan od osnivača i prvi predsednik Odbora za zaštitu prava deteta Srbije koja radi u sklopu organizacije „Prijatelji dece Srbije“.

Privatni život

Ljubivoje Ršumović je rođen 1939. godine u Ljubišu. Tog živopisnog kraja na Zlatiboru se uvek vrlo rado seća. Školovao se u Čajetini i Užicu, a fakultet je završio u Beogradu gde je upoznao svoju suprugu Natašu. Posvetio joj je pesmu „Suncokretom protiv sveta“, koji je štampan kasnije.

Pripremi se, idemo u kino, gledaćemo neku limunadu.

Obuci se da izgledaš fino, pahuljice u čađavom gradu.

Venčali su se 1965. godine, a tri godine kasnije dobili svog prvog sina Branka. Godine 1971. rođen je Mihailo, a pet godina posle najmlađi Vuk. Porodica Ršumović živi u Beogradu, ali dobar deo godine provodi na imanju nedaleko od rodnog Ljubiša. Pre četrdesetak godina kupio je plac u Bačevcima na kome je izgradio svoj dom iz snova. Dve kuće i dva voćnjaka, te bazen u kome uživa cela porodica. Na ovoj farmi Ršumovići pronalaze spas od užurbanog gradskog života. Ršum, ili Mrki, kako ga je zvala Nataša, danas se bavi sakupljanjem lekovitog bilja, pravljenjem predmeta od drveta, te kako sam priznaje, „pokušava da napiše nešto revolucionarno“.

Najstariji sin Branko je po struci mašinski inženjer, Mihailo je slikar i veb dizajner, a Luka je dramaturg. Pisac ima i troje unučadi.

Nataša je tokom celog života skupljala minijaturne knjige, koje je nakon njene smrti Ljubivoje poklonio „Muzeju knjige i putovanja“ beogradskog Udruženja „Aligat“.