Kosta Abrašević

Biografija

Kosta Abrašević je bio srpski proleterski pesnik. Rođen je 29. maja 1879. godine u Ohridu (Otomansko carstvo), a preminuo sa nepunih 19. godina 08. januara 1898. godine u Šapcu (Kraljevina Srbija).

Abrašević je bio rodonačelnik srpske proleterske poezije, a njegovi stihovi smatrani su veoma značajnom pesničkom pojavom među tadašnjim jugoslovenskim proletarijatom. Pisao je pesme koje odišu buntom i nezadovoljstvom položajem vladajućeg u odnosu na povlašćeni sloj stanovništva.

Detinjstvo, život i obrazovanje

Kosta Abrašević je rođen u Ohridu 1879. godine. Njegov otac Naum bio je Makedonac, a majka Sotira poreklom Grkinja. Kada je Kosta imao devet godina porodica se doselila u Šabac gde je njegov otac otvorio kafanu. Prva tri razreda gimnazije Kosta je završio u Ohridu, međutim, kada se doselio u Šabac dotadašnji uspeh mu nije bio priznat, pa je morao da krene ispočetka. Završio je pet razreda gimnazije u Šapcu.  U to vreme počeo je da koristi očev nadimak „Abraš“ kao prezime.

1887. godine se razboleo, te se par godina lečio u Banji Koviljači. S vremenom je bio sve slabiji da bi preminuo u 1898. godini.

Nije se ženio, ali je ostalo zapisano da je bio jako zaljubljen tokom školovanja u gimnaziji.

Književni rad

Abrašević je počeo da piše pesme već u prvim godinama svog školovanja. Ispočetka je pisao ljubavne i rodoljubive pesme, a s obzirom da se vrlo rano upoznao sa socijalističkim idejama, osnovao je političko-književni kružok u Šapcu koji je izdavao listove „Omirov venac“ i „Grbonja“. Zato njegova poezija odiše socijalističkim i socijalnim idejama. Kolika je bila njegova posvećenost borbi protiv kapitalističkih ideja pokazuje i činjenica da je nakon što je osnovao kružok spalio sve svoje prethodno napisane pesme.

Istoričari književnosti tvrde da je do svoje 17. godine pročitao sve što mu je palo pod ruku, zato i ne čudi što njegove pesme, iako pisane u ranom dobu, imaju zrelost i težinu.

Crvena je krvca što kipi u nama;

Crvena je munja što oblak prolama,

Crveno je nebo kad se zorom smije,

Crven nam je barjak, što se gordo vije,

Crvena je mržnja u našim grudima,

Pa i gnev je crven što nas obuzima.

O, tirani, čujte — ne treba vam kriti —

I osveta naša crvena će biti.

(„Crvena“, 1894.)

Osim toga, Kosta Abrašević se bavio prevođenjem nemačkih pesnika Hans Levera i Obenhalda na srpski jezik, a njegovi prevodi i originalne pesme su objavljivani u radničkim časopisima posle njegove smrt. Pesnik je u ranoj mladosti oboleo od tuberkuloze. Preminuo je kada mu je bilo samo 19 godina. Iako njegove pesme nisu stigle da dožive punu pesničku zrelost, one su bile veoma cenjene i rado objavljivane u brojnim časopisima toga vremena.

Dok drugog kruži sjaj,

I ne zna šta je jad —

Radnika patnja, vaj,

I mučni čeka rad.

Još sunce nije pustilo

Svoj prvi rujni zrak,

A već se hitro razleže:

Tika—tak, tik, tak!

A pesme tihi jek

Blaži mu gorki vek:

Jer ceo život, ceo rad,

Beda je samo, patnja, jad!

(„Radnik na radu“ 1893.)

Grupa velikoškolaca je 1903. godine objavila njegovu zbirku pesama, a te pesme prevođene su na rumunski, mađarski, albanski i ruski jezik. Neke njegove pesme su i komponovana.

Bibliografija

• Pesme
• Put u zavičaj
• Jadna moma
• Siroče
• Radnik na radu
• Socijalistički marš
• Na mome grobu
• Izgubićemo se
• Liberal
• Verno srce
• Sloboda
• Odjek
• U oči Nove 1985. god.
• Keflarska litija
• Pijanica
• Izgubljene nade
• U zoru
• Dragoj
• Ujedinite se!
• Suze
• Prosjakinja na mostu
• Putnik i ptice
• Večernja pesma
• Ko je kriv?

U njegovu čast je 12. novembra 1905. godine u Beogradu osnovana Samostalna radnička umetnička grupa „Abrašević“. Grupa je imala viziju da pesnikove ideje sprovede u delo. Književnik Milorad Belić je 1933. godine, povodom tridesetogodišnjice rada društva sastavio „Spomenicu Abrašević“. Društvo je aktivno i danas, a od 2012. godine nosi naziv „Abrašević 1905“.

Osim toga, mnoge ulice, škole i druge ustanove nose ime prvog srpskog proleterskog pesnika.