Karel Čapek

Biografija

Karel Čapek je bio češki pisac, tvorac savremene naučno-fantastične književnosti. Rođen je 9. januara 1890. godine u mestu Male Svatonjovice (Austrougarska monarhija). Preminuo je 25. decembra 1938. godine u Pragu (Čehoslovačka Republika).

Čapek je bio svestran umetnik, osim što je pisao drame, eseje, književne kritike i pozorišne predstave, bavio se i fotografijom i umetničkom kritikom. Ipak, najpoznatiji je po romanima naučne fantastike, od kojih su „Rat ljudi i daždevnjaka“ i „Rosumovi univerzalni roboti“ doživeli neslućenu slavu. Smatra se da je u ovoj drugoj drami prvi put upotrebljena reč „robot“.

Inspirisan socijalnim nemirima koji su u to vreme vladali u njegovoj zemlji pisao je i politički motivisana dela. Pod uticajem američkog pragmatičnog liberalizma, vodio je kampanju za slobodu izražavanja, te potpuno prezirao rastuće ideologije u Evropi – fašizam i komunizam.

Sedam puta je nominovan za Nobelovu nagradu za književnost, ali ni jednom je nije osvojio. Ipak, nekoliko nagrada danas nose njegovo ime. Jedan je od osnivača čehoslovačkog PEN kluba, koji je zahvaljujući njemu postao deo Međunarodne PEN organizacije.

Detinjstvo i obrazovanje

Karel Čapek je rođen 1890. godine u planinskom selu Male Svatonjovice. Ubrzo nakon njegovog rođenja porodica je odlučila da se preseli u mesto Upice. Njegov otac Antonin Čapek je bio lekar. Osim toga, osnovao je lokalni muzej, te bio član gradskog veća. Uprkos njegovim materijalističkim i pozitivističkim pogledima, Karel Čapek je obožavao svog oca, često ga nazivao primerom koji mlade generacije treba da slede kako bi u narodu probudile nacionalnu svest. Karelova majka Božena Čapkova (Božena Novotná Čapková) je bila domaćica. Za razliku od Antonina, nije volela život na selu. S obzirom da je patila od depresije spas je nalazila u sakupljanju lokalnih narodnih priča, pesama i legendi. Karel je bio najmlađe dete Antonina i Božene. Imao je četiri godine stariju sestru Helenu (Helena Čapková) i tri godine starijeg brata Jozefa (Josef Čapek). Jozef je bio veoma cenjen slikar, a Helena izuzetno talentovana pijanistkinja, ali se opredelila za književost, te je objavila nekoliko biografija svoje braće Karela i Jozefa.

Kada je završio osnovnu školu u Upicama, Karel se sa bakom preselio u Hradec Kralove gde je upisao srednju školu. Ipak, nakon dve godine je izbačen iz škole jer je učestovao u radu ilegalnog kluba studenata. Ovaj klub Karel je kasnije opisao kao „vrlo nemoralno anarhističko društvo“. Nakon ovog incidenta sa sestrom se preselio u Brno gde je nastavio školovanje. Školu je na kraju završio u Pragu 1909. godine.

Još kao tinejdžer zaljubio se u vizuelnu umetnost, naročito je bio očaran kubizmom, koji je uticao na njegove radove. Kada je završio srednju školu upisao je filozofiju i estetiku na Karlovom univerzitetu u Pragu. Osim toga, školovao se u Bonu i Parizu. Dok je studirao napisao je nekoliko radova o savremenoj umetnosti i književnosti. Doktorirao je filozofiju 1915. godine.

Prvi svetski rat

S obzirom na probleme s kičmom koji su ga mučili tokom celog života, Čapek je bio oslobođen služenja vojnog roka, tako da ga je Prvi svetski rat zatekao u Pragu.

Karijeru je započeo radeći kao novinar. Zajedno sa bratom Jozefom bio je urednik čeških novina „Narodni list“ od aprila 1917. do aprila 1921. godine.

Radeći kao mladi novinar, a pod uticajem ratnih dešavanja, Čapek je počeo da piše o temama poput nacionalizma, totalitarizma i konzumerizma. U to vreme razvio je bliske odnose sa mnogim političkim liderima novonastale države, poput Tomaša Gariga Masarika (Tomáš Garrigue Masaryk), čehoslovačkog patriote i prvog predsednika Čehoslovačke republike, te njegovog sina Jana (Jan Masaryk), koji je kasnije postao sekretar za vanjske poslove. Masarik je bio redovan gost na Čapekovim zabavama, a pisac je bio član njegove političke mreže Hrad.

Karel je ispočetka uglavnom objavljivao kratke priče i drame koje je napisao sa Jozefom. Njegovo prvo veliko delo bila je drama „Rosumovi univerzalni roboti“ objavljena 1921. godine u kojoj se prvi put u književosti, ali i uopšte pojavljuje reč „robot“. U ovoj priči pratimo pobunu robota i nestanak ljudske vrste. „Rosumovi univerzalni roboti“ ili skraćeno „RUR“ su 1922. godine prevedni na engleski jezik. Iste godine pojavili su se na tržištu Velike Britanije, a godinu dana kasnije i na tržištu Amerike. Drama je vrlo brzo doživela veliko interesovanje, pa je prevedena na čak 30 svetskih jezika.

Iste, 1921. godine Čepek je napisao i dramu „Slučaj Makropulos“, veoma poučnu priču u kojoj pisac obrađuje motiv čovekove dugovečnosti usled koje je sam život obesmišljen. 1922. godine objavio je roman „Fabrika apsolutnog“, a dve godine kasnije roman „Krakatit“.

Tih godina pisao je s vremena na vreme, ali njegovo primarno zanimanje ipak je bilo novinarstvo. Tokom 30-ih godina fokusirao se na teme brutalnog nacionalsocijalizma i fašističke diktature. Već do polovine 30-ih godina 20. veka postao je jedan od najpoznatijih antifašista u Češkoj. Osim toga, postao je član Međunarodne PEN organizacije, te prvi predsednik čehoslovačkog PEN kluba.

Državni neprijatelj broj dva

Godine 1935. oženio je dugogodišnju poznanicu, glumicu Olgu Šajnfugovu (Olga Scheinpflugová). Tri godine kasnije, kada je već svima postalo jasno da zapadni saveznici, Francuska i Velika Britanija neće prihvatiti predratne sporazume i da neće braniti Čehoslovačku od nacista, Čapeku je ponuđeno da pobegne u Englesku. On je tu ponudu odbio ne želeći da napušta svoju zemlju, uprkos tome što su ga nacisti prozvali „državnim neprijateljem broj dva“. Iste godine dobio je tešku prehladu, koja je praćena spondiloartritisa od koga je bolovao celog života, i strastvenog pušenja, Čapek je 25. decembra preminuo od upale pluća.

Kako se kasnije ispostavilo Gestapo nije saznao za njegovu smrt. Nekoliko meseci kasnije, kada je nemačka okupirala Čehoslovačku, agenti su došli u Čapekovu porodičnu kuću kako bi ga uhapsili. Kad su saznali da je pisac mrtav uhapsili su i odveli na ispitivanje njegovu suprugu Olgu. U septembru iste godine uhapšen je njegov brat Jozef, a u aprilu 1945. godine Jozef je preminuo u koncentracionom logoru u Bergenu.

Karel Čapek i njegova supruga Olga sahranjeni su u Višehradskom groblju u Pragu.

Značaj

Dela Karela Čapeka puna su inteligentnih, ali i humorističnih likova. Poznat je po zanimljivim i preciznim opisima stvarnosti. Poznat je i po naučno-fantastičnim romanima, ali je pre naučne-fantastike ostavio traga i u mnogim drugim žanrovima. U mnogim radovima ukazao je na brojne aspekte industrijskog razvoja, poput masovne proizvodnje, nuklearnog oružja i veštačke inteligencije, poput robota i androida, a sve to u prvoj polovini 20. veka. Osim toga, ukazao je na opasnost od društvenih katastrofa, diktatura, nasilja, bezgranične moći korporacija i pohlepe. Od 30-ih godina njegovi radovi su odisali idejama anti-fašizma i anti-militarizma.

Čapek se, osim toga, bavio prevodilačkim radom. Na njegovim prevodima francuske poezije rađala se nova generacija čeških pesnika. Pisao je detektivske priče, romane, bajke i pozorišne komade, čak i knjige o baštovanstvu. Zajedno sa bratom Jozefom 1922. godine napisao je libreto za operu „Ljubav je kobna“ (Lásky hra osudná).

Posle Drugog svetskog rata komunistička vlada Čehoslovačke nerado je prihvatala njegove radove, jer je tokom celog svog života odbijao da prihvati komunizam kao održivu alternativu svim prethodnim sistemima. Bio je jedan od najuticajnijih ne-marksističkih intelektualaca u Čehoslovačkoj.

Bibliografija

Drame

• 1920. Prognanik
• 1920. Rosumovi univerzalni roboti
• 1921. Život insekata
• 1922. Afera Makropulos
• 1927. Adam Stvoritelj
• 1937. Bela bolest
• 1938. Majka

Romani

• 1922. Fabrika apsolutnog
• 1922. Krakatit
• 1933. Hordubal
• 1934. Meteor
• 1934. Običan život
• 1936. Rat ljudi i daždevnjka
• 1939. Život i delo kompozitora Foltina

Ostala dela

Čapek je pisao i kratke detektivske priče, a objavljene su dve takve zbirke „Priče iz džepa“ i „Priče iz drugog džepa“. Objavio je i knjigu pripovedaka „Kako se pravi“, te priručnik „Baštovanova godina“. Napisao je satiričnu basnu „Život insekata“. Različite istorijske i književne ličnosti poput Aristotela, Aleksandra Makedonskog i Hamleta opisao je u knjizi „Apokrifne priče“. Godine 1932. objavio je knjigu „Devet bajki“, a naredne godine „Dašenjka i život šteneta“.