Johana Špiri

Biografija

Johana Špiri (Johanna Louise Heusser Spyri) je bila švajcarska književnica. Rođena je 12. juna 1827. godine u Hircelu kod Ciriha, a umrla 7. jula 1901. godine u Cirihu. Najpoznatija je po serijalu knjiga za decu u kojoj je glavni lik devojčica Hajdi. Iako je svoja dela objavila pre više od stotinu godina, ona su i danas aktuelna i predstavljaju omiljenu lektiru učenika širom sveta.

Premda je rođena u okolini Ciriha, mnogo vremena je provela u gradiću Huru podno švajcarskih Alpa, a sećanja na ovo mesto često je koristila u svojim delima.

Detinjstvo i obrazovanje

Johana Špiri je bila četvrto od šestoro dece lekara Johana Jakoba Hojzera (Johann Jakob Heusser) i pesnikinje Mete Hojzer-Švajzer (Meta Heusser-Schweizer). Odrasla je u selu Hircel na obalama Ciriškog jezera. Kada joj je bilo 15 godina preselila se u Cirih kod tetke kako bi mogla da se školuje. U leto 1844. godine upisala se u internat u Iverdonu, na zapadu zemlje kako bi naučila francuski jezik. Nakon godinu dana vratila se u Hircel. Pomagala je majci i podučavala mlađu braću i sestre.

Život u Cirihu

Godine 1851. upoznala je Bernarda Špirija, uglednog advokata i urednika lista „Eidgenössischen Zeitung“. Bernard je bio i jedan od najbližih prijatelja kompozitora Ričarda Vagnera (Richard Wagner). Venčali su se 9. septembra 1852. godine. Ipak, taj brak nije bio srećan. Bernard je radio mnogo i bio je često odsutan, a Johana je bila usamljena i prezirala je činjenicu da je sada samo domaćica. Često se družila sa Betsi Majer, sestrom pesnika Konrada Ferdinanda Majera (Conrad Ferdinand Meyer).

Zahvaljujući prijateljstvu koje je njen muž negovao s bremenskim advokatom Hansom Hajnrikom Spondlinom (Hans Heinrich Spondlin) i sveštenikom Crkve svete Gospe Kornelijusom Rudolfom Vietorom (Cornelius Rudolph Vietor) često su putovali u Bremen koji je za Johanu bio velika inspiracija. Tu je počela da piše svoja prva dela, a sveštenik ju je nagovorio da ih pošalje izdavačkim kućama „Hilgerloh“ i „C.E. Muller“. Prva priča objavljena je 1871. godine pod naslovom „Ein Blatt auf Vrony’s Grab“ („List na Vronijevom grobu“, prim. prev). Knjiga govori o ženi koju zlostavlja muž alkoholičar i kojoj sveštenik savetuje da pronađe spas u molitvi. Usledile su priče „Nach dem Vaterhaus“ („Odlazak iz očeve kuće“, prim. prev), „Aus früheren Tagen“ („Od ranih dana“, prim. prev), „Ihrer keins vergessen“ („Zaboravi na svoje“, prim. prev) i „Verirrt und gefunden“ („Izgubljeno i nađeno“, prim. prev) koje je objavila pod pseudonimom J.S. Međutim, one nisu doživele uspeh kao prva priča.

Četiri godine kasnije zaposlila se kao savetnik u nastavi u ženskoj gimnaziji u Cirihu gde je radila sve do 1892. godine.

Prvu dečju knjigu objavila je 1878. godine. Bila je to zbirka priča pod nazivom „Heimathlos“ („Beskućnik“, prim. prev). U zbirci su se našle priče „Am Silser – und am Gardasee“ („Na jezerima Sils i Garda“, prim. prev) i „Wie Wiseli’s Weg gefunden wird“ („Kako je otkriven Viselijev način“, prim. prev). Izdavačka kuća „F. A. Perthes“ koja je štampala knjigu nije navela ime autora, nego ju je predstavila rečenicom „Od autora knjige „A Journal on Vrony’s Tomb'“. Po prvi put je na koricama knjige stajao natpis „Priče za decu i one koji vole decu“. Tim rečima ukrašene su korice skoro svih knjiga za decu koje je Johana Špiri napisala.

Priče o Hajdi

Godina 1881. bila je prelomna u karijeri švajcarske autorke. Naime, tada je svetlost dana ugledala priča o Hajdi – devojčici čiji su roditelji umrli kada joj je bilo samo šest godina, i koja odrasta sa dedom u kolibi u švajcarskim Alpima. Delo je prvi put objavljeno u dva dela i to pod naslovima „Heidis Lehr- und Wanderjahre“ („Hajdine godine učenja i putovanja“) i „Heidi kann brauchen, was sie gelernt hat“ („Hajdi koristi ono što je naučila“). Uprkos surovosti života na planini, autorka najmlađim čitaocima donosi prikaze prelepih pejzaža mesta u kome odrasta malena Hajdi.

Avanture devojčice s Alpa publika je prihvatila s oduševljenjem, a danas predstavljaju jedno od najpoznatijih dela švajcarske književnosti. Prevedene su na više od 50 svetskih jezika, a na temelju njih urađeni su mnogi filmovi i pozorišne predstave.

Ipak, nemački profesor Piter Batner (Peter Büttner) je 2010. godine izneo tvrdnju da su priče o Hajdi plod plagijata, a ne talenta Johane Špiri. Naime, nemački profesor istorije Herman Adam fon Kamp (Hermann Adam von Kamp) objavio je 1830. godine knjigu „Adelaide, das Mädchen vom Alpengebirge“ („Adelaide, devojka iz planina Alpa“) koja sadrži mnogo sličnosti sa autorkinom Hajdi.

Bibliograf Johane Špiri Redžin Šindler (Regine Schindler) rekao je da je autorka verovatno bila upoznata sa fon Kampovom pričom jer je njena porodica imala prilično veliku biblioteku koja joj je bila svakodnevno dostupna.

Porodična tragedija i smrt

Njen suprug Bernard Špiri (Bernhard Spyri) je takođe rođen u Hircelu, ali je veći deo života proveo u Cirihu. Bio je advokat i urednik lista „Eidgenössische Zeitung“. Dva puta je biran za člana Kantonalnog veća, a u periodu od 1859. do 1868. godine bio je pravni savetnik u administrativnoj službi grada Ciriha. Bernard je preminuo 19. decembra 1884. godine u Cirihu.

Johana i Bernard su 17. avgusta 1855. godine dobili sina Dithelma (Diethelm Spyri). Dithelm se školovao u Cirihu, Lajpcigu i Gotingenu, te postao asistent u reklamnoj kompaniji. Nekoliko puta je prekidao studije zbog bolesti. Lečio se u Davosu i drugim mestima. Od 1881. do 1882. godine boravio je u Argentini kod svog ujaka Kristijana Hojsera (Christian Heusser), Johaninog brata. Oporavljao se i na jezeru Mađore i u Pizi u Italiji, ali ga je bolest nadjačala, pa je preminuo 3. maja 1884. godine.

Nakon smrti voljenih preselila se u drugi kraj grada, te ostatak života provela putujući i pišući. Početkom 1901. godine otkrila je da boluje o raka, preminula je u julu iste godine. Sahranjena je na groblju Šefild u Cirihu.

Bibliografija

Iako je napisala na stotine knjiga, na našem govornom području prevedeno je tek njih nekoliko.

• 1871. Ein Blatt auf Vrony’s Grab
• 1872. Nach dem Vaterhause!
• 1873. Aus früheren Tagen
• 1872. Ihrer Keines vergessen
• 1872. Verirrt und gefunden
• 1878. Heimathlos
• 1879. Aus Nah und Fern
• 1879. Verschollen, nicht vergessen
• 1880. Heidi’s Lehr- und Wanderjahre
• 1880. Im Rhonethal
• 1880. Aus unserem Lande
• 1881. Am Sonntag
• 1881. Heidi kann brauchen, was es gelernt hat
• 1881. Ein Landaufenthalt von Onkel Titus
• 1882. Kurze Geschichten für Kinder und auch für Solche, welche die Kinder lieb haben
• 1883. Zwei Volksschriften
• 1883. Wo Gritlis Kinder hingekommen
• 1884. Gritlis Kinder kommen weiter
• 1885. Aus dem Leben eines Advocaten
• 1886. Kurze Geschichten für Kinder und auch für Solche, welche die Kinder lieb haben
• 1887. Was soll denn aus ihr werden? Eine Erzählung für junge Mädchen
• 1888. Artur und Squirrel
• 1888. Aus den Schweizer Bergen
• 1889. Was aus ihr geworden ist: Eine Erzählung für junge Mädchen
• 1890. Einer vom Hause Lesa: Eine Geschichte für Kinder und auch für Solche, welche die Kinder lieb haben
• 1890. Cornelli wird erzogen
• 1891. Volksschriften von Johanna Spyri
• 1892. Schloss Wildenstein
• 1901. Die Stauffer-Mühle